Ako želiš da budeš prikladan za Božju upotrebu, moraš poznavati Božje delo, moraš znati koja je dela On ranije obavio (u Starom i Novom zavetu) i, povrh toga, moraš poznavati Njegovo današnje delo; to drugim rečima znači da moraš poznavati tri etape dela koje Bog obavlja preko 6000 godina. Ako se od tebe bude tražilo da širiš jevanđelje, ti to nećeš moći da uradiš ako ne poznaješ Božje delo. Neko te može pitati o tome šta je vaš Bog rekao o Bibliji, o Starom zavetu, te o Isusovom delu i rečima iz tog vremena. Ako ne možeš ništa da kažeš o priči na kojoj se Biblija zasniva, ti onda nećeš biti uverljiv. U to je vreme Isus sa Svojim učenicima mnogo govorio o Starom zavetu. Sve što su čitali bilo je iz Starog zaveta; Novi zavet je napisan tek nekoliko decenija nakon što je Isus razapet na krst. Da biste mogli da širite jevanđelje, treba načelno da razumete istinu koja leži unutar Biblije, kao i Božje delo u Izraelu, što je delo koje je izvršio Jahve, a takođe morate razumeti i delo koje je učinio Isus. To su pitanja koja najviše zanimaju sve ljude, a ono što oni dosad nisu čuli jeste priča iz prve ruke o te dve etape Božjeg dela. Kada širite jevanđelje, najpre ostavite po strani priču o današnjem delu Svetog Duha. Ta etapa dela je van njihovog domašaja, jer je ono za čim vi tragate uzvišenije od svega ostalog – to je znanje o Bogu i znanje o delu Svetog Duha – a od tog dvoga ništa nije uzvišenije. Ako budete najpre govorili o onome što je uzvišeno, to će za njih biti previše, zato što takvo delo Svetog Duha niko nije iskusio; ono je bez presedana i ljudi to ne mogu lako da prihvate. Njihova iskustva čine stare stvari iz prošlosti, uz poneko uzgredno delo Svetog Duha. Ono što oni doživljavaju nije današnje delo Svetog Duha, niti današnje Božje namere. Oni se i dalje ponašaju u skladu sa starim običajima, bez novog svetla i bez novih stvari.

U Isusovo doba, Sveti Duh je Svoje delo uglavnom obavljao u Isusu, dok su oni koji su Jahveu u hramu služili u svešteničkim odorama, činili to s nepokolebljivom odanošću. Mada su i oni posedovali delo Svetog Duha, nisu bili u stanju da shvate sadašnje namere Božje, tako da su ostali verni samo Jahveu, u skladu sa starim običajima, i nisu imali nikakve nove smernice. Isus je došao i doneo novo delo, ali oni koji su služili u hramu nisu dobili nove smernice, niti su posedovali novo delo. Služeći u hramu, mogli su samo da se drže starih običaja, a bez napuštanja hrama, naprosto nisu bili u stanju da ostvare nikakav novi ulazak. Novo delo je doneo Isus, a Isus nije ulazio u hram da bi obavljao Svoje delo. On je Svoje delo obavljao isključivo izvan hrama, zato što se opseg Božjeg dela odavno već bio promenio. On nije delovao unutar hrama, a kad su ljudi tamo služili Bogu, to je imalo za cilj samo da se održi postojeće stanje stvari i nije moglo da dovede ni do kakvog novog dela. Slično tome, religiozni ljudi danas i dalje obožavaju Bibliju. Ako njima budeš prenosio jevanđelje, zasipaće te sitnim pojedinostima iz Biblije i iznalaziti mnoštvo dokaza koji će te zaprepastiti i ostaviti bez reči; zatim će vam prilepiti etiketu i smatrati vas budalastim u vašoj veri. Reći će: „Ti čak ni Bibliju ne poznaješ, ne znaš Božju reč, pa kako onda možeš da kažeš da veruješ u Boga?“ Potom će te gledati sa visine i još će reći: „Ako Onaj u koga veruješ jeste Bog, zašto ti onda On ne ispriča sve o Starom i Novom zavetu? Ako je Svoju slavu preneo iz Izraela na istok, kako to da ne zna za delo učinjeno u Izraelu? Zašto ne zna za Isusovo delo? Ako vi to ne znate, onda je to dokaz da vam nije rečeno; ako je On drugo ovaploćenje Isusovo, kako može da ne zna ove stvari? Isus je poznavao delo koje je obavio Jahve; kako onda On to može da ne zna?“ Kada za to dođe vreme, svi će ti postavljati takva pitanja. Glave su im pune takvih stvari; kako onda ne bi pitali? Oni među vama koji su deo ovog toka ne usredsređuju se na Bibliju, zato što ste upoznati sa delom koje Bog danas obavlja korak po korak, zato što ste vi tom postupnom delu rođenim očima svedočili i jasno ste uočili njegove tri etape, te ste stoga morali da odložite Bibliju i da prestanete da je proučavate. Ali oni ne mogu da prestanu s njenim proučavanjem, jer ništa ne znaju o ovom delu koje se odvija korak po korak. Neki će pitati: „Koja je razlika između dela koje obavlja ovaploćeni Bog i dela koje su u prošlosti obavljali proroci i apostoli? David se takođe zvao Gospodom, a takođe i Isus; iako su obavljali različita dela, zvali su se isto. Reci mi, kako to da njihovi identiteti nisu isti? Ono čemu je Jovan svedočio bila je vizija, koja je takođe potekla od Svetog Duha, te je stoga on mogao da izgovori reči koje je Sveti Duh nameravao da kaže; zašto se onda Jovanov identitet razlikovao od Isusovog?“ Reči koje je Isus izgovorio mogle su u potpunosti da predstavljaju Boga i one su u celosti predstavljale Božje delo. Ono što je Jovan video bila je vizija, a on nije bio u stanju da u potpunosti predstavi Božje delo. Kako to da su Jovan, Petar i Pavle izgovorili mnogo reči, isto kao i Isus, a ipak nisu imali isti identitet kao Isus? To je uglavnom zbog toga što je delo koje su obavljali bilo drugačije. Isus je predstavljao Božji Duh i bio je Duh Božji koji deluje neposredno. Obavio je delo novog doba, delo koje do tada niko nije učinio. On je otvorio novi put, predstavljao je Jahvea i predstavljao je Samog Boga, dok su Petar, Pavle i David, ma kako da su ih zvali, predstavljali samo identitet stvorenog bića, a poslao ih je Isus, odnosno Jahve. Prema tome, ma koliko posla da su obavili i ma koliko velika čuda da su činili, oni su ipak bili samo stvorena bića, nesposobna da predstavljaju Božji Duh. Delovali su u Božje ime, odnosno nakon što ih je Bog poslao; osim toga, oni su delovali u dobima započetim od strane Isusa, odnosno Jahvea, i nisu obavili nikakva druga dela. Oni su, na kraju krajeva, bili samo stvorena bića. U Starom su zavetu mnogi proroci izgovarali predskazanja ili sastavljali knjige proročanstava. Niko ih nije smatrao Bogom, ali čim je Isus počeo da obavlja Svoje delo, Duh Božji je posvedočio da je On Bog. Zašto? Dosad bi to već trebalo da znate! Ranije su apostoli i proroci sastavljali razne poslanice i izrekli mnoga proročanstva. Kasnije su ljudi probrali neke od njih i uneli ih u Bibliju, dok su ostali izgubljeni. Budući da ima ljudi koji kažu da je sve što su govorili poteklo od Svetog Duha, zašto se nešto od toga smatra dobrim, a nešto lošim? I zašto su neki od njih odabrani, a drugi nisu? Da su to zaista reči koje je izgovorio Sveti Duh, da li bi bilo neophodno da ih ljudi odabiraju? Zašto su zapisi o Isusovim rečima i o delu koje je učinio različiti u svakom od Četiri jevanđelja? Zar to nije propust onih koji su ih zabeležili? Neki će upitati: „Budući da su poslanice koje je sačinio Pavle i ostali autori Novog zaveta, kao i posao koji su oni obavili, delom proizašli iz ljudske volje, te su stoga onečišćeni ljudskim predstavama, zar onda i u rečima koje Ti (Bog) danas izgovaraš nema ljudskih primesa? Zar u njima zaista nema nijedne od ljudskih predstava?“ Ova etapa Božjeg dela sasvim je drugačija od one koju su obavili Pavle i mnogi drugi apostoli i proroci. Tu ne samo da postoji razlika u identitetu, već ima i načelnih razlika u delu koje se obavlja. Nakon što je Pavle bio pogođen i pao pred Gospoda, Duh Sveti ga je naveo da obavi svoje delo i tako je postao jedan od onih koji su poslati. Stoga je on napisao poslanice crkvama, a sve su se te poslanice nastavljale na Isusovo učenje. Pavla je Gospod poslao da radi u ime Gospoda Isusa, ali kada je Sam Bog došao, On nije delao ni u čije ime i Svojim delom nije predstavljao nikoga do Duh Božji. Bog je došao da Svoje delo obavi neposredno: Njega čovek nije usavršavao i Njegovo delo nije izvršeno na osnovu učenja bilo kog čoveka. U ovoj etapi dela, Bog ljude ne predvodi tako što im govori o Svojim ličnim iskustvima, već Svoje delo obavlja neposredno, u skladu sa onim što On ima. Kušnja služitelja, na primer, ili vreme grdnje, kušnja smrću, vreme ljubavi prema Bogu… Sve je to delo koje nikad ranije nije vršeno, i reč je o delu sadašnjeg doba, a ne o čovekovim iskustvima. Šta od reči koje sam izgovorio pripada iskustvima čoveka? Zar sve one ne potiču neposredno od Duha i zar ih nije sve Duh objavio? Radi se samo o tome da si ti toliko lošeg kova da ne možeš da pronikneš u istinu! Praktičan životni put o kojem govorim, sastoji se od pokazivanja puta, i o tome nikad ranije niko nije govorio, niko taj put nije nikad iskusio, niti je znao za ovu stvarnost. Pre no što sam Ja ove reči izgovorio, niko ih nikada nije kazivao. Niko nikada nije pričao o takvim iskustvima, niti je govorio o takvim pojedinostima i, uz to, niko nikada nije ukazao na takva stanja da bi te stvari razotkrio. Putem kojim ja danas vodim niko nikada nije vodio, a kad bi njime čovek vodio, to onda ne bi bio novi put. Uzmite, na primer, Pavla i Petra. Oni nisu imali vlastitih iskustava pre nego što ih je Isus poveo. Tek nakon što ih je Isus poveo, oni su iskusili reči koje je On izgovorio i put kojim je vodio; na osnovu toga su stekli mnoga iskustva i kasnije pisali poslanice. Čovekova iskustva, dakle, nisu isto što i Božje delo, a delo Božje nije isto što i znanje opisano ljudskim predstavama i iskustvima. Mnogo sam vam puta ponovio da Ja danas vodim novim putem i da obavljam novo delo, te da se Moje delo i izjave razlikuju od dela i izjava Jovanovih i svih ostalih proroka. Ja nikad ne radim tako da najpre stičem iskustva i da vam tek onda govorim o njima – to se uopšte ne odvija tako. Da jeste, zar usled toga ne biste još odavno zakasnili? U prošlosti je znanje o kojem su mnogi govorili takođe bilo uzvišeno, ali su sve njihove reči izgovorene isključivo na osnovu takozvanih duhovnika. Te reči nisu pokazivale put, već su proizlazile iz njihovih iskustava, iz onoga što su oni videli i iz njihovog znanja. Neke su reči poticale iz njihovih predstava, a neke su se sastojale od njihovih sažetih iskustava. Danas je priroda Mog dela sasvim drugačija od njihovog. Ja nisam doživeo da Me drugi vode, niti sam prihvatao da Me drugi usavršavaju. Nadalje, sve o čemu sam govorio i sva zajedništva u kojima sam bio razlikuju se od svih drugih zajedništava i od svega što su drugi govorili. Danas se vaše delo, ma ko da ste, obavlja na osnovu reči koje Ja izgovaram. Bez tih Mojih izjava i dela, ko bi bio u stanju da iskusi sve to (kušnje služitelja, vreme grdnje…) i ko bi mogao da govori o takvim saznanjima? Zar ste zaista nesposobni da to uvidite? Ma o kom koraku dela da je reč, čim izgovorim Svoje reči, vi se, saglasno tim rečima, odmah okupljate u zajedništvo i delujete u skladu s njima, pri čemu takav način rada nije nikome od vas pao na pamet. Jeste li vi, uprkos tome što ste dogurali ovako daleko, nesposobni da shvatite jedno tako jasno i prosto pitanje? Taj način niko nije smislio, niti se on zasniva na načinu rada ma kojeg duhovnika. Reč je o novom putu, a čak i mnoge od reči koje je Isus nekada izgovorio više ne važe. Ono što Ja govorim jeste delo otvaranja nove epohe i to je samostalno delo; delo koje obavljam i reči koje izgovaram potpuno su novi. Nije li to novo delo današnjice? Takvo je bilo i Isusovo delo. Njegovo se delo takođe razlikovao od onoga koje su ljudi u hramu obavljali, a isto tako se razlikovao i od dela fariseja, i nije imalo nikakve sličnosti ni sa onim što je radio sav narod Izraela. Nakon što su posvedočili tom delu, ljudi nisu mogli da se odluče: „Je li to delo zaista učinio Bog?“ Isus se nije držao Jahveovog zakona; kad je došao da pouči ljude, sve što je govorio bilo je novo i drugačije od onoga što su govorili drevni starozavetni sveci i proroci, te su ljudi stoga i dalje bili nesigurni. Upravo je zbog toga tako teško obračunati se s ljudima. Pre prihvatanja ove nove etape dela, većina vas išla je putem praktičnog delovanja i ulaska u osnovu takvog delovanja duhovnih ličnosti. Danas je, međutim, delo koje Ja obavljam umnogome drugačije, te stoga vi ne možete da se odlučite da li je ono ispravno ili nije. Ne zanima Me kojim si putem ranije išao, ne zanima Me čiju si „hranu“ jeo, ni koga si svojim „ocem“ smatrao. Pošto sam došao i doneo novo delo usmeravanja čoveka, svi koji Me slede moraju postupati onako kako Ja kažem. Ma koliko da je moćna „porodica“ iz koje potičeš, ti moraš Mene da slediš, ne smeš da postupaš u skladu sa svojim ranijim običajima, tvoj „poočim“ treba da se povuče, a ti treba da dođeš pred svog Boga i da tražiš deo koji ti pripada. Celokupno tvoje biće u Mojim je rukama i ti ne treba isuviše slepo da veruješ svom hranitelju; on ne može da te u potpunosti kontroliše. Današnje je delo samostalno. Očigledno je da se ništa od ovoga što danas govorim ne zasniva na temeljima iz prošlosti; ovo je novi početak, a ako kažeš da je ovo stvoreno ljudskom rukom, ti si onda toliko slep da te je nemoguće spasti!

Isaija, Jezekilj, Mojsije, David, Avraham i Danilo bili su vođe ili proroci među izabranim narodom Izraela. Zašto ih nisu nazivali Bogom? Zašto Sveti Duh nije svedočio za njih? Zašto je Sveti Duh za Isusa svedočio čim je Isus započeo Svoje delo i počeo da govori Svoje reči? I zašto Sveti Duh nije svedočio za ostale? Sve su te ljude od krvi i mesa zvali „Gospodom“. Kako god da su se zvali, njihovo delo predstavlja njihovo biće i njihovu suštinu, a njihovo biće i suština čine njihov identitet. Njihova suština nije vezana za njihovo imenovanje; nju predstavlja ono što su oni izrazili i što su proživeli. Nije u Starom zavetu bilo nimalo neobično da se neko naziva Gospodom, i svaki je čovek mogao bilo kako da se nazove, ali su njegova suština i njemu svojstveni identitet bili nepromenljivi. Zar među svim tim lažnim hristosima, lažnim prorocima i obmanjivačima, nema i onih koji se nazivaju „Bogom“? I zašto oni nisu Bog? Zato što nisu u stanju da obavljaju Božje delo. Oni su u svojoj srži ljudska bića koja obmanjuju ljude, a ne Bog, te stoga i nemaju Božji identitet. Zar dvanaest plemena nije i Davida nazivalo Gospodom? Isusa su takođe zvali Gospodom; zašto je samo Isus nazvan ovaploćenim Bogom? Zar Jeremija nije bio poznat i kao Sin čovečji? A zar nisu i Isusa zvali Sinom čovečijim? Zašto je Isus, u Božje ime, razapet na krst? Nije li to zato što je Njegova suština bila drugačija? Nije li to zato što je delo koje je obavljao bilo drugačije? Je li bitna titula? Mada su Isusa takođe zvali Sinom čovečjim, On je bio prvo Božje ovaploćenje, došao je da preuzme vlast i obavi delo iskupljenja. To je dokaz da su Isusov identitet i Njegova suština bili drugačiji od identiteta i suštine svih ostalih koji su se takođe nazivali Sinom čovečjim. Ko se od vas danas usuđuje da kaže kako sve reči koje su izgovorili oni koje je Duh Sveti upotrebio potiču od Svetog Duha? Da li se iko usuđuje da tako nešto kaže? Ako ti zaista to kažeš, zašto je onda odbačena Jezdrina knjiga proročanstava i zašto je isto to učinjeno sa knjigama onih drevnih svetaca i proroka? Ako sve te reči potiču od Svetog Duha, kako se onda usuđujete da tako hirovito birate? Da li si ti merodavan da biraš delo Svetog Duha? Mnoge priče iz Izraela takođe su odbačene. Pa ako veruješ da svi ti spisi iz prošlosti potiču od Svetog Duha, kako to da su neke od tih knjiga odbačene? Ako sve one potiču od Svetog Duha, onda ih je sve trebalo sačuvati i poslati crkvenoj braći i sestrama da ih čitaju. Nije ih trebalo ni birati ni odbacivati po volji čovekovoj; pogrešno je tako postupati. Kada se kaže da su iskustva Pavla i Jovana bila izmešana s njihovim ličnim uvidima, to ne znači da su njihova iskustva i znanja potekla od Sotone, već samo znači da je u njima bilo stvari koje su proistekle iz njihovih vlastitih iskustava i uvida. Njihovo je znanje bilo u skladu s pozadinom njihovih stvarnih iskustava iz tog vremena, a ko bi mogao sa sigurnošću da tvrdi kako je sve to poticalo od Svetog Duha? Ako su sva Četiri jevanđelja potekla od Svetog Duha, kako to da su Matej, Marko, Luka i Jovan u ponečemu različito govorili o Isusovom delu? Ako Mi ne verujete, pogledajte šta se u biblijskim pričama kaže o tome kako se Petar triput odrekao Gospoda: sve se te priče međusobno razlikuju i svaka ima svoje sopstvene karakteristike. Mnoge će neznalice reći: „Ako je ovaploćeni Bog ujedno i čovek, mogu li onda Njegove reči u celosti da potiču od Svetog Duha? Ako su Pavlove i Jovanove reči bile pomešane s ljudskom voljom, nisu li onda i reči koje On izgovara takođe prožete ljudskom voljom?“ Ljudi koji tako govore slepi su i neuki! Pažljivo proučite Četvorojevanđelje; pročitajte šta u njemu piše o stvarima koje je Isus učinio i o rečima koje je izgovorio. Svaka od tih priča je, prosto rečeno, različita i svaka je pisana iz drugačije perspektive. Ako je sve što su autori tih knjiga napisali poteklo od Svetog Duha, onda bi sve priče trebalo da budu iste i među sobom dosledne. Zbog čega onda postoje neslaganja? Nije li čovek izrazito glup ako ovo ne može da shvati? Ako bi se od tebe tražilo da svedočiš o Bogu, kakvo bi svedočenje mogao da pružiš? Može li se takvim načinom spoznaje Boga svedočiti o Njemu? Da li bi mogao da daš nedvosmislen odgovor kad te drugi pitaju: „Ako su Jovanovi i Lukini zapisi pomešani s ljudskom voljom, zar nisu onda i reči koje je Bog izgovorio pomešane sa ljudskom voljom?“ Nakon što su čuli Isusove reči i videli Isusovo delo, Luka i Matej su govorili o svom vlastitom znanju, prisećajući se pojedinosti o nekim činjenicama u vezi sa delom koje je obavio Isus. Možeš li da kažeš da je njihovo znanje u potpunosti razotkrio Sveti Duh? Bilo je i van Biblije mnogo duhovnika koji su znali više od njih, pa zašto onda kasnija pokoljenja nisu preuzela njihove reči? Zar i te duhovnike nije upotrebio Sveti Duh? Znajte da u današnjem delu Ja o Svojim vlastitim uvidima ne govorim na osnovu Isusovog dela, niti o vlastitom znanju govorim u kontekstu Isusovog dela. Koje je delo Isus u to vreme obavljao? A koje delo Ja danas obavljam? Moja su dela i reči bez presedana. Putem kojim danas hodim ničija noga dosad nije kročila, njime ljudi iz prošlih doba i pokoljenja nikad nisu išli. Danas je taj put otvoren, pa zar to onda nije delo Duha? Mada se zaista radilo o delu Svetog Duha, svi oni koji su u prošlosti predvodili ljude svoj su posao obavljali na osnovu dela drugih ljudi; delo Samog Boga je, međutim, drugačije. Ista je bila i etapa Isusovog dela: On je otvorio novi put. Kada je došao, On je propovedao jevanđelje o carstvu nebeskom i rekao da čovek treba da se pokaje i ispovedi. Nakon što je Isus dovršio svoje delo, Petar, Pavle i ostali nastavili su Isusovo delo. Njih je Duh poslao da bi svetom pronosili put krsta nakon što je Isus bio prikovan za krst i nakon što se uspeo na nebo. Mada su Pavlove reči bile uzvišene, one su takođe bile zasnovane na temeljima koje je Isus Svojim rečima postavio, poput strpljenja, ljubavi, stradanja, pokrivanja glave, krštenja i ostalih doktrina koje treba slediti. Sve je to izgovoreno na temelju Isusovih reči. Oni nisu bili u stanju da otvore novi put, jer su svi bili ljudi koje je Bog upotrebio.

Ondašnje Isusove izjave i dela nisu se držali doktrine i On Svoje delo nije obavljao u skladu sa delom starozavetnog zakona. Njegovo je delo u skladu sa delom koje je trebalo obaviti u Dobu blagodati. On je radio u skladu sa delom koje je On izneo, prema Svom vlastitom planu i u skladu sa Svojom službom; On nije delovao u skladu sa starozavetnim zakonom. Ništa od onog što je učinio nije bilo u skladu sa starozavetnim zakonom i On nije došao da bi Svojim radom ispunio reči proroka. Nijedna etapa Božjeg dela nije izričito obavljena da bi ispunila predviđanja drevnih proroka i On nije došao da bi se držao doktrine, niti da bi svesno ostvario predviđanja drevnih proroka. Pa ipak, On Svojim postupcima nije poremetio predviđanja drevnih proroka, niti su Njegovi postupci poremetili delo koje je On prethodno bio obavio. Najistaknutija odlika Njegovog dela nije se ogledala u poštovanju bilo koje doktrine, već u obavljanju posla koji je On Sȃm trebalo da obavi. On nije bio prorok ni vidovnjak, već izvršilac, koji je zapravo došao da bi obavio delo koje je trebalo da obavi, te da bi započeo Svoju novu eru i učinio Svoje novo delo. Naravno, kad je već došao da obavi Svoje delo, Isus je ujedno ispunio i mnoge reči koje su drevni proroci izrekli u Starom zavetu. Isto tako i današnje delo ispunjava predviđanja drevnih starozavetnih proroka. Stvar je samo u tome da se Ja ne držim tako čvrsto tog „starog letopisa“, i to je sve. Jer, sada ima više posla koji moram da obavim, više je reči koje moram da vam saopštim, a to delo i te reči mnogo su važniji od tumačenja biblijskih odlomaka, pošto to tumačenje za vas nema neki naročiti značaj i vrednost, i ono vam ne može pomoći, niti vas može promeniti. Ja Svoje novo delo ne nameravam da obavim zarad ispunjenja bilo kojeg odlomka iz Biblije. Ako je Bog došao na zemlju samo da bi ispunio reči drevnih biblijskih proroka, da li je onda uzvišeniji ovaploćeni Bog ili ti drevni proroci? Na kraju krajeva, da li su ti proroci nadređeni Bogu, ili je Bog nadređen prorocima? Kako objašnjavaš ove reči?

Na početku, u vreme kad je tek trebalo da zvanično obavi Svoju službu, Isus je ponekad, poput učenika koji su ga sledili, takođe prisustvovao sastancima, pevao himne, davao pohvale i u hramu čitao Stari zavet. Nakon što je kršten i pošto se uzdigao, Duh se zvanično spustio na Njega i počeo da deluje, otkrivajući Njegov identitet i službu koju je trebalo da preduzme. Nikome pre toga Njegov identitet nije bio poznat, pa čak ni Jovanu; za njega je znala samo Marija. Isusu je bilo 29 godina kad je kršten. Po Njegovom krštenju, nebesa su se otvorila i jedan je glas rekao: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“ Nakon što je Isus kršten, Sveti Duh je na taj način počeo da svedoči o Njemu. Pre nego što je u Svojoj 29. godini kršten, Isus je živeo životom normalnog čoveka, jeo je kad je trebalo jesti, normalno je spavao i oblačio se, i ni po čemu se nije razlikovao od drugih, mada je to, naravno, samo ovozemaljskim, ljudskim očima tako izgledalo. Ponekad je i On bio slab, ponekad ni On nije mogao da razlučuje stvari, baš kao što je zapisano u Bibliji: Njegova je inteligencija rasla zajedno s Njegovim godinama. Ove reči samo pokazuju da je On posedovao običnu i normalnu ljudskost i da se nije naročito razlikovao od ostalih normalnih ljudi. On je takođe odrastao kao normalna osoba i ništa u vezi s Njim nije bilo naročito drugačije. Ipak, bio je pod Božjom brigom i zaštitom. Nakon krštenja, najpre je bio podvrgnut kušnjama, da bi potom započeo da obavlja Svoju službu i da dela, stekavši snagu, mudrost i autoritet. To, međutim, ne znači da Sveti Duh nije u Njemu delovao pre krštenja, niti da u Njemu nije boravio. Naime, Sveti Duh je i pre Isusovog krštenja boravio u Njemu, ali nije zvanično počeo da deluje, jer postoje granice u pogledu vremena u kome Bog obavlja svoj posao, a normalni ljudi, povrh toga, moraju da prođu kroz normalan proces odrastanja. Sveti Duh je, dakle, oduvek živeo u Njemu. Kada se rodio, Isus je bio drugačiji od ostalih, a na nebu se pojavila jutarnja zvezda; pre Njegovog rođenja, Josifu se u snu javio anđeo i rekao mu da će Marija roditi muško dete, te da je to dete začeto od Svetog Duha. Po Isusovom krštenju, Sveti Duh je započeo svoje delo, ali to ne znači da je Sveti Duh tek tada sišao na Isusa. Izreka koja kaže da se Sveti Duh spustio na Njega u obliku goluba, odnosi se na zvanični početak Njegove službe. Duh Božji boravio je u Njemu odranije, ali još uvek nije bio počeo da deluje, jer još nije bilo nastupilo vreme za to, i Duh nije naglo počeo da deluje. Duh je o Njemu svedočio kroz krštenje. Kad je Isus izronio iz vode, Duh je zvanično počeo da deluje u Njemu, što je značilo da je Božje ovaploćeno telo počelo da ispunjava Svoju službu i da je započelo delo iskupljenja, odnosno, da je zvanično otpočelo Doba blagodati. Postoji, dakle, određeno vreme za Božje delo, ma koji posao da On obavlja. Nakon krštenja, u Isusu nije bilo nikakvih naročitih promena; još uvek je boravio u Svom prvobitnom telu. On je time samo započeo Svoje delo i otkrio Svoj identitet, i bio je pun moći i autoriteta. U tom smislu je On bio drugačiji nego pre. Njegov je identitet bio drugačiji, što znači da je došlo do značajne promene u Njegovom statusu; to je bilo svedočenje Svetog Duha, a ne delo učinjeno ljudskom rukom. Ljudi to u početku nisu znali, a ponešto su saznali tek kad je Sveti Duh na takav način posvedočio o Isusu. Da je Isus Svoje veliko delo učinio pre no što je Sveti Duh svedočio o Njemu, ali bez svedočenja Samog Boga, onda ljudi, bez obzira na veličinu Njegovog dela, nikad ne bi spoznali Njegov identitet, jer ljudsko oko to ne bi bilo u stanju da vidi. Bez tog koraka sa svedočenjem Svetog Duha, niko u Isusu ne bi mogao da prepozna ovaploćenog Boga. Da je Isus, nakon što je Sveti Duh svedočio o Njemu, nastavio da deluju na isti način i bez ikakve razlike, to onda ne bi imalo isti efekat, a u tome se uglavnom ogleda i delo Svetog Duha. Nakon svedočenja, Sveti Duh je morao da Se pokaže kako bi ti mogao jasno da vidiš da je On Bog i da u Njemu postoji Duh Božji; Božje svedočenje nije bilo pogrešno, a ovim je mogla da se dokaže tačnost tog svedočenja. Da je Njegovo delo pre i posle svedočenja Svetog Duha ostalo isto, onda služba Njegovog ovaploćenog tela i delo Svetoga Duha ne bi bili jasno naglašeni, te stoga čovek ne bi bio u stanju da prepozna delo Svetog Duha, jer među njima ne bi bilo uočljive razlike. Nakon što je posvedočio, Sveti Duh je morao da podupre to Svoje svedočenje i stoga je nužno bilo da Svoju mudrost i autoritet ispolji kroz Isusa, što je bilo drugačije nego u prošlim vremenima. Naravno, to nije bila posledica krštenja – krštenje nije ništa drugo do obred – već je krštenje predstavljalo tek jedan način da se pokaže kako je došlo vreme da se Njegova služba izvrši. Sve je ovo učinjeno da bi se razjasnila velika Božja sila, da bi se razjasnilo svedočenje Svetog Duha, te da bi Sveti Duh do samog kraja bio odgovoran za Svoje svedočenje. Pre obavljanja Svoje službe, Isus je takođe slušao besede, propovedao i po raznim mestima širio jevanđelje. On nije činio nikakva velika dela zato što još nije bilo došlo vreme da izvrši Svoju službu, a i zato što se Sȃm Bog bio smerno sakrio u telu i nije obavljao nikakav posao sve dok nije sazrelo vreme za to. Dva su razloga zbog kojih On pre krštenja nije obavio nijedno delo: prvo, zato što se Sveti Duh još nije bio zvanično spustio na Njega da deluje (drugim rečima, Sveti Duh Isusu još nije bio podario moć i autoritet za obavljanje takvog dela), te stoga, čak i da Mu je Njegov vlastiti identitet bio poznat, Isus ne bi bio u stanju da obavi delo koje je nameravao da učini kasnije, već bi morao da sačeka do dana svog krštenja. To vreme je odredio Bog i niko, pa čak ni Sȃm Isus, nije bio u stanju da ga prekrši; ni Sȃm Isus nije mogao da prekida vlastito delo. U ovome se, naravno, ogleda Božja smernost, a takođe i zakon obavljanja Božjeg dela; ako Duh Božji ne radi, niko drugi ne može da obavlja Njegovo delo. Kao drugo, Isus je pre Svog krštenja bio samo jedan običan i normalan čovek, i nije se razlikovao od ostalih normalnih i običnih ljudi; to je još jedan pokazatelj da ovaploćeni Bog nije bio natprirodan. Ovaploćeni Bog nije kršio uređenja Božjeg Duha; Svoje je poslove obavljao uredno i prilično normalno. Njegovo je delo steklo autoritet i moć tek nakon što je kršten. To drugim rečima znači da On, iako je bio ovaploćeni Bog, nije činio nikakva natprirodna dela i odrastao je na isti način kao i svi drugi normalni ljudi. Da je Isusu vlastiti identitet već bio poznat i da je On po celoj zemlji već bio učinio velika dela pre no što je kršten, te da se od normalnih ljudi razlikovao pokazujući koliko je izuzetan, onda ne samo da bi Jovanu bilo nemoguće da obavi svoj posao, već ni Bog ne bi ni na koji način mogao da otpočne sa narednim korakom Svoga dela. Stoga bi to predstavljalo dokaz da je Božje delo pošlo naopako, a čoveku bi izgledalo da Duh Božji i ovaploćeno Božje telo ne potiču iz istog izvora. Prema tome, Isusovo delo koje je zabeleženo u Bibliji jeste delo koje je On obavio nakon što je kršten, delo čije je izvršenje potrajalo pune tri godine. Biblija ne beleži šta je On radio pre krštenja, jer On ova dela nije obavljao pre no što se krstio. On je bio samo običan čovek i predstavljao je običnog čoveka; pre no što je počeo da izvršava Svoju službu, Isus se nije razlikovao od normalnih ljudi i drugi u Njemu nisu mogli da uoče nikakvu razliku. Tek kad je napunio 29 godina, Isus je saznao da je došao da dovrši etapu Božjeg dela; pre toga, On to ni Sȃm nije znao, zato što delo koje je Bog učinio nije bilo natprirodno. Kada je, sa navršenih dvanaest godina, prisustvovao nekom skupu u sinagogi, Marija ga je tražila, a On je, kao što bi i svako drugo dete, izgovorio samo jednu rečenicu: „Majko! Zar ne znaš da za Mene Očeva volja mora da bude iznad svega?“ Naravno, budući je začet od strane Svetog Duha, zar je Isus mogao da na neki način ne bude poseban? Njegova posebnost, međutim, nije značila da je bio natprirodan, već samo da je Boga voleo više od ma kog drugog deteta. Iako je po Svom liku bio ljudsko biće, Njegova je suština ipak bila posebna i razlikovala se od drugih. Međutim, tek je posle krštenja zaista osetio da Sveti Duh deluje u Njemu i osetio je da je On Sȃm Bog. Tek kad je napunio 33 godine, uistinu je shvatio da Sveti Duh namerava da delo raspeća obavi preko Njega. Sa navršene 32 godine, Isus je iz prve ruke saznao neke istine, baš kao što i piše u Jevanđelju po Mateju: „Tada Simon Petar odgovori: ’Ti si Hristos, Sin Boga živoga’“ (Matej 16:16), i „Od tada je Isus počeo da obznanjuje svojim učenicima da treba da ide u Jerusalim i mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će uskrsnuti trećeg dana“ (Matej 16:21). On nije unapred znao šta treba da uradi, već je to saznao u tačno određeno vreme. On to nije u potpunosti znao čim se rodio; Sveti Duh je u Njemu delovao postepeno i to se delo postupno odvijalo. Ako je On već na samom početku znao da je Bog i Hristos i ovaploćeni Sin čovečji, ako je znao da će obaviti delo raspeća, zašto onda nije delovao ranije? Zašto je Isus, tek nakon što je Svojim učenicima ispričao o Svojoj službi, osetio tugu i usrdno se molio za to? Zašto Mu je Jovan prokrčio put i krstio Ga pre nego što je Isus shvatio mnoge stvari koje nije razumeo? Sve ovo dokazuje da je to zaista bilo delo ovaploćenog Boga, a da bi On to razumeo i ostvario morao je da prođe kroz određeni proces, jer On je bio ovaploćeno Božje telo, čije se delo razlikovalo od dela koje Duh obavlja neposredno.

Svaki korak Božjeg dela odvija se jednim te istim tokom, tako da u Božjem, šest hiljada godina dugom planu upravljanja, od postanka sveta pa sve do danas, iza svakog koraka odmah dolazi sledeći. Kad ne bi bilo nikoga da utaba put, onda ne bi imao ko ni da dođe; a pošto uvek ima onih koji će doći posle, postoje i oni koji popločavaju put. Na taj se način delo, korak po korak, prenosi dalje. Jedan korak sledi drugi, a kad ne bi bilo nikoga da prokrči put, bilo bi nemoguće započeti novo delo i Bog nikako ne bi mogao da napreduje u obavljanju Svog dela. Nijedan korak ne prekida ostale korake i svi se odvijaju jedan za drugim, u nizu od kojeg nastaje tok; sve te korake obavlja jedan te isti Duh. Međutim, bez obzira da li neko krči put ili se nastavlja na delo nekog drugog, to ne određuje njegov identitet. Nije li to ispravan način? Ako je Jovan prokrčio put, a Isus se nadovezao na njegovo delo, da li to dokazuje da je Isusov identitet niži od Jovanovog? Ako je Jahve Svoje delo obavio pre Isusa, možeš li da kažeš da je Jahve veći od Isusa? Nije važno da li je neko popločao put ili se nadovezao na delo nekog drugog; najvažnija je, pak, suština nečijeg dela i identitet koji ona predstavlja. Nije li to ispravan način? Pošto je Bog nameravao da deluje među ljudima, morao je najpre da uzdigne one koji mogu da obave delo popločavanja puta. Tek što je počeo da propoveda, Jovan je rekao: „Put Gospodnji pripravite; drumove za njega poravnajte.“ „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“ Ako je on od samog početka tako govorio, kako je mogao da izgovori te reči? Što se tiče redosleda po kojem su ove reči izgovorene, Jovan je bio taj koji je prvi kazivao jevanđelje o carstvu nebeskom, dok je Isus o tome govorio kasnije. Prema čovekovim predstavama, Jovan je bio taj koji je prokrčio novi put, te je stoga Jovan, naravno, veći od Isusa. Ali Jovan nije za sebe govorio da je Hristos, i Bog o njemu nije svedočio kao o voljenom Sinu Božjem, već ga je samo upotrebio da prokrči i pripremi put za Gospoda. On je Isusu popločao put, ali nije mogao da deluje u Isusovo ime. Celokupno čovekovo delo takođe je održavao Sveti Duh.

U starozavetno doba, Jahve je bio taj koji je vodio put, a Jahveovo delo predstavljalo je čitavo doba Starog zaveta i celokupno delo koje je obavljeno u Izraelu. Mojsije je to delo samo podržao na zemlji, a smatra se da je on, kao čovek, sarađivao ulažući vlastiti trud. U to je vreme Jahve bio taj koji je govorio, koji je dozvao Mojsija, uzdigao ga među narodom Izraela i rekao mu da svoj narod povede u pustinju i dalje ka Hananu. To nije bilo delo samog Mojsija, već delo kojim je lično Jahve rukovodio, te se stoga Mojsije ne može nazvati Bogom. Mojsije je takođe doneo zakon, ali i taj je zakon Jahve lično sačinio. Mojsija je samo zadužio da taj zakon izrazi. Isus je takođe izdao zapovesti; On je ukinuo starozavetni zakon i utvrdio zapovesti za novo doba. Zašto je Isus Sȃm Bog? Zato što postoji razlika. U to vreme, delo koje je učinio Mojsije nije predstavljalo čitavo doba, niti je ono prokrčilo novi put; njega je usmeravao Jahve i on je bio samo čovek kojeg je Bog upotrebio. Kad je došao Isus, Jovan je već bio obavio korak koji se sastojao u popločavanju puta i već je počeo da pronosi jevanđelje o carstvu nebeskom (što je prethodno bio započeo Sveti Duh). Kad je Isus došao, On je svoje delo obavljao neposredno, ali se Njegovo delo umnogome razlikovalo od Mojsijevog. Isaija je takođe izrekao mnoga proročanstva, pa zašto onda on nije bio Sȃm Bog? Isus nije izrekao tolika proročanstva, pa kako to da On jeste bio Sȃm Bog? Niko se nije usuđivao da kaže kako je celokupno Isusovo delo iz tog vremena poticalo od Svetog Duha, niti se iko usuđivao da kaže da je ono u celosti proizašlo iz čovekove volje, kao ni da je to u potpunosti bilo delo Samog Boga. Čovek takve stvari ni na koji način nije mogao da analizira. Može se reći da je Isaija učinio takvo delo i izrekao takva proročanstva, ali da je sve to poteklo od Svetog Duha; to Isaija nije sȃm osmislio, već su to bila otkrivenja od strane Jahvea. Isus nije mnogo toga obavio i nije izgovorio mnogo reči, niti je izrekao mnoga proročanstva. Ljudima se Njegova propoved nije činila naročito uzvišenom, a On je ipak bio Sȃm Bog, što je za čoveka neobjašnjivo. Niko nikad nije verovao u Jovana, Isaiju, ili Davida, niti ih je iko ikada zvao Bogom, poput Bog David ili Bog Jovan; niko nikad nije tako nešto izgovorio i jedino su Isusa nazivali Hristom. Ova klasifikacija sačinjena je prema Božjem svedočenju, na osnovu dela koje je Isus preduzeo i službe koju je obavio. Što se tiče biblijskih velikana – Avrahama, Davida, Isusa Navina, Danila, Isaije, Jovana i Isusa – ti, na osnovu dela koje su obavili, možeš da kažeš ko je od njih Sȃm Bog, kojoj vrsti ljudi pripadaju proroci, a ko su apostoli. Koga je Bog upotrebio, a ko je od njih Sȃm Bog, razlikuje se i određuje na osnovu suštine i vrste dela koje je svako od njih obavio. Ukoliko nisi u stanju da ih razlikuješ, time dokazuješ da ti zapravo ne znaš šta znači verovati u Boga. Isus je Bog zato što je izgovorio tolike reči i učinio tolika dela, a naročito zato što je prikazao mnoga čuda. Slično tome, i Jovan je mnogo radio i izgovorio mnoge reči, a takođe i Mojsije; zašto onda i njih nisu zvali Bogom? Adama je neposredno stvorio Bog; zašto onda on nije nazvan Bogom, umesto što ga nazivaju samo stvorenim bićem? Ako ti neko kaže: „Danas je Bog obavio toliko posla i izgovorio tolike reči; On je Sȃm Bog. Ali onda mora da je i Mojsije bio Sȃm Bog, budući da je i on izgovorio mnoge reči!“, ti treba da mu uzvratiš sledećim pitanjima: „Zašto je u to vreme Bog o Isusu, a ne o Jovanu, svedočio kao o Samom Bogu? Zar Jovan nije bio preteča Isusa? Čije je delo uzvišenije, Jovanovo ili Isusovo? Ljudima se Jovanovo delo čini većim od Isusovog, ali zašto je onda Sveti Duh svedočio za Isusa, a ne za Jovana?“ Ista se stvar dešava i danas! U vreme kad je Mojsije predvodio izraelski narod, Jahve mu se iz oblaka obraćao. Nije Mojsije govorio neposredno, već ga je Jahve neposredno usmeravao. Bilo je to starozavetno izraelsko delo. U Mojsiju nije bilo ni Duha, ni Božjeg bića. On nije mogao da obavi to delo, te se stoga delo koje je on obavio umnogome razlikuje od dela koje je učinio Isus. A to je zato što su se dela koja su obavili međusobno razlikovala! Da li je neko upotrebljen od Boga ili je prorok, apostol ili Sȃm Bog, može se razlučiti na osnovu prirode njegovog dela, a time ćeš ujedno i staviti tačku na svoje sumnje. U Bibliji je zapisano da samo Jagnje može da otvori sedam pečata. Pošto je, među ovim velikanima, tokom vekova bilo mnogo tumača svetih spisa, možeš li za sve njih da kažeš da su Jagnje? Možeš li da kažeš da sva njihova objašnjenja potiču od Boga? Oni su samo tumači; oni ne poseduju identitet Jagnjeta. Kako bi oni mogli da budu dostojni otvaranja sedam pečata? Tačno je da „Samo Jagnje može da otvori sedam pečata“, ali On ne dolazi samo da bi otvorio sedam pečata; ne postoji potreba za obavljanjem tog dela, ono se vrši uzgredno. On je savršeno jasan u pogledu Svog vlastitog dela; da li je Njemu neophodno da mnogo vremena utroši na tumačenje svetih spisa? Mora li „Doba u kojem Jagnje tumači svete spise“ biti pridodato delu koje se obavlja šest hiljada godina? On dolazi da učini novo delo, ali ujedno i pruža neka otkrovenja o delim prošlih vremena, omogućavajući ljudima da shvate istinu o šest hiljada godina rada. Nije potrebno objašnjavati preveliki broj odlomaka iz Biblije; današnje delo je ono što je ključno, jedino je ono važno. Treba da znaš da Bog ne dolazi specijalno da polomi sedam pečata, već da obavi delo spasenja.

Ti znaš samo da će se Isus spustiti tokom poslednjih dana, ali kako će tačno Njegov silazak izgledati? Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti u skladu s Božjim namerama? Što se tiče tebe, tebe koji si još uvek onaj stari, tačno je da te je Isus spasao i da se, zahvaljujući Božjem spasenju, više ne ubrajaš u grešnike, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da nalikuješ svecu ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio u skladu s Božjim namerama, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, ako si samo iskupljen, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje.

Bez otpočinjanja ove nove etape dela, ko zna dokle biste svi vi jevanđelisti, propovednici, tumači i takozvani veliki duhovnici dogurali! Bez otpočinjanja ove nove etape dela, sve to o čemu govorite bilo bi zastarelo! Vi pričate ili o usponu na presto ili o pripremanju rasta kojim se postaje kralj; ili o poricanju samoga sebe ili o potčinjavanju čovekovog tela; ili o strpljivosti ili o izvlačenju pouka iz svega postojećeg; ili o poniznosti ili o ljubavi. Nije li sve to pevanje jedne te iste pesme? Radi se samo o tome da istu star nazivate drugačijim imenom! Reč je ili o pokrivanju glave i lomljenju hleba, ili o rukopoloženju i molitvi, ili o isceljivanju bolesnih i izgonu demona. Može li tu biti ikakvog novog dela? Može li tu biti ikakvih izgleda za razvoj? Ako nastaviš da na taj način vodiš, slepo ćeš slediti doktrinu ili ćeš se pridržavati konvencije. Veruješ da je tvoje delo tako uzvišeno, ali, zar ne znaš da je sve to odavno prošlo i da su ljude tome poučavali oni „starci“ iz drevnih vremena? Zar sve to što govorite i radite nisu upravo bile poslednje reči tih staraca? Nije li to upravo ono čime su vas ti starci opteretili pre no što su izdahnuli? Misliš li da vaši postupci nadmašuju dela apostola i proroka iz prošlih pokoljenja, ili da čak nadmašuju sve što postoji? Otpočinjanjem ove etape dela okončano je vaše obožavanje dela traženja Vitnesa Lija da postane kralj i da se popne na tron, i koje je u tolikoj meri zaposelo vašu nadmenost i hvalisavost da više niste u stanju da se pozabavite ovom etapom dela. Bez ove etape dela, vi biste sve dublje tonuli, sve dok vas više ne bi bilo moguće iskupiti. Previše je starog među vama! Srećom, današnje delo vas je vratilo na pravi put; inače, ko zna u kom biste pravcu krenuli! Pošto je Bog onaj Bog koji je uvek nov i nikad star, zašto i ti ne počneš da tražiš nove stvari? Zašto se stalno držiš starih stvari? Zbog toga je danas poznavanje dela Svetog Duha od vrhunske važnosti!