Kako su se različite epohe smenjivale, tako se postepeno menjalo i čitavo delo koje se obavlja već šest hiljada godina. Promene u tom delu zasnivale su se na sveukupnoj situaciji u svetu i na trendovima razvoja čovečanstva u celini; u skladu s tim se delo upravljanja menjalo samo postepeno. Ono nije bilo u celosti isplanirano na samom početku stvaranja. Pre no što je svet stvoren, kao ni ubrzo nakon toga, Jahve još nije bio isplanirao prvu etapu dela, etapu zakona, drugu etapu, etapu blagodati, kao ni treću etapu dela, etapu osvajanja, tokom koje će On najpre osvojiti neke od potomaka Moava, a zatim i celu vaseljenu. Nakon što je stvorio svet, On nikada nije izgovorio ove reči, niti je to učinio posle Moava; uistinu, nikada ih pre Lota nije izrekao. Celokupno Božje delo obavlja se spontano. Baš tako je i nastalo čitavo Njegovo delo upravljanja za šest hiljada godina; pre no što je stvorio svet, On jedan takav plan ni u kom slučaju nije napisao u formi nekakvog „Sumarnog grafikona razvoja ljudskog roda“. Bog u Svom delu neposredno izražava to što On jeste i ne razbija glavu oko formulisanja nekakvog plana. Brojni proroci su, naravno, izrekli mnoga proročanstva, ali se ipak ne može reći da je Božje delo oduvek bilo precizno isplanirano; ta su proročanstva nastala u skladu s Božjim delom tog vremena. Celokupno delo koje On obavlja, najaktuelnije je delo. On to delo sprovodi u skladu sa razvojem svake epohe i temelji ga na načinu na koji se stvari menjaju. Za Njega je obavljanje dela slično prilagođavanju terapije bolesti; dok obavlja Svoje delo, On posmatra, a zatim nastavlja da ga vrši u skladu s tim Svojim zapažanjima. U svakoj etapi Svog dela, Bog je u stanju da izrazi Svoju veliku mudrost i sposobnost; On Svoju preobilnu mudrost i autoritet otkriva u skladu sa delom svakog konkretnog doba, a svima onima koje je tokom tog doba ponovo pridobio, dopušta da vide celokupnu Njegovu narav. On opskrbljuje ljude prema njihovim potrebama u skladu sa delom koje treba da obavi u svakom dobu, čineći ono što treba da čini. On ljude snabdeva onim što im je potrebno, na osnovu stepena do kojeg ih je Sotona iskvario. To je kao kad je Jahve prvobitno stvorio Adama i Evu da bi im omogućio da Boga ispolje na zemlji i da među svim stvorenjima svedoče o Bogu. Eva je, međutim, sagrešila nakon što ju je zmija iskušala, a isto je učinio i Adam; oboje su u vrtu jeli plod sa drveta spoznanja dobra i zla. Stoga je Jahve morao da na njima obavi dodatno delo. Videvši njihovu golotinju, pokrio im je tela odećom načinjenom od životinjskog krzna. Nakon toga, On reče Adamu: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe (…) dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“ A ženi On reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Od tog trenutka, On ih je proterao iz Edenskog vrta i naterao da žive izvan njega, baš kao što savremeni čovek sada živi na zemlji. Kad je Bog, na samom početku, stvorio čoveka, Njegov plan nije bio da čoveka pusti da ga iskušava zmija, nakon što ju je stvorio, te da zatim prokune i čoveka i zmiju. On, zapravo, nije imao takav plan; zbog načina na koji su se stvari razvijale, naprosto je bio prinuđen da među Svojim stvorenjima obavi novo delo. Nakon što je Jahve na zemlji obavio ovo delo na Adamu i Evi, čovečanstvo se dalje razvijalo nekoliko hiljada godina, sve dok „Jahve vide da je nevaljalstvo ljudsko na zemlji veliko i da je sve što čovek u svom srcu izmaštao samo zlo neprestano. I pokaja se Jahve što je na zemlji stvorio čoveka i u Svom se srcu ražalosti. (…) Ali Noje nađe blagodat u očima Jahveovim“. U to je vreme Jahve morao da obavi još novih poslova, jer je čovečanstvo koje je stvorio postalo isuviše grešno nakon što ga je zmija iskušala. Zbog takvih okolnosti, Jahve je između svih ljudi izabrao da Nojevu porodicu poštedi, a zatim je obavio Svoje delo uništenja sveta potopom. Tako je čovečanstvo nastavilo da se razvija do današnjeg dana, bivajući sve iskvarenije, a kad dođe vreme u kojem će ljudski razvoj dostići svoj vrhunac, to će ujedno označiti i kraj čovečanstva. Od samog početka, pa sve do kraja sveta, prava istina Njegovog dela uvek je takva bila i uvek će takva ostati. Na isti će način i ljudi biti klasifikovani prema vrsti; daleko od toga da je svakoj osobi od samog početka predodređeno da pripadne određenoj kategoriji; umesto toga, svako biva postepeno klasifikovan tek pošto prođe kroz proces razvoja. Naposletku će svako ko ne bude mogao da u potpunosti bude spasen, biti vraćen svojim „precima“. Nijedno Božje delo među ljudima nije bilo unapred pripremljeno prilikom stvaranja sveta; umesto toga, zbog načina na koji su se stvari razvijale, Bog je bio u prilici da Svoje delo među ljudima obavlja korak po korak, na realniji i praktičniji način. Primera radi, Bog Jahve nije stvorio zmiju da bi iskušao ženu; to nije bio Njegov naročiti plan, niti je to bilo nešto što je On namerno predodredio. Moglo bi se reći da je taj događaj bio neočekivan. Stoga je Jahve proterao Adama i Evu iz Edenskog vrta i zakleo se da nikad više neće stvoriti čoveka. Ljudi, međutim, samo na osnovu toga otkrivaju Božju mudrost. Baš kao što sam i ranije govorio: „Ja mudrost Svoju primenjujem na osnovu Sotoninih spletki.“ Ma koliko da ljudi postaju iskvareni i ma koliko da ih zmija iskušava, Jahve i dalje poseduje Svoju mudrost; kao takav, On se novim delom bavi otkako je stvorio svet, a nijedan od koraka tog dela nikada nije ponovljen. Sotona stalno pravi spletke i bez prestanka kvari ljude, dok Bog Jahve neprestano obavlja Svoje mudro delo. On nikad nije pogrešio, niti je ikada, otkad je svet stvoren, prestao da deluje. Nakon što je Sotona ljude iskvario, On je nastavio da deluje među njima kako bi porazio njega, neprijatelja koji je izvor ljudske iskvarenosti. Ova bitka ne jenjava od samog početka i trajaće do kraja sveta. Obavljajući sav taj posao, Bog Jahve je ljudima koje je Sotona iskvario omogućio ne samo da prime Njegovo veliko spasenje, već i da vide Njegovu mudrost, svemogućnost i autoritet. Pored toga, On će im naposletku dopustiti da vide i Njegovu pravednu narav – dok rđave bude kažnjavao, a dobre nagrađivao. Do dana današnjeg, On sa Sotonom vodi bitku u kojoj nikada nije pretrpeo poraz. To je zato što je On mudar Bog i što svoju mudrost primenjuje na osnovu Sotoninih spletki. Stoga Bog ne samo što sve na nebu potčinjava Svom autoritetu, već čini da sve na zemlji počiva pod Njegovim stopama i, što je takođe važno, da zlotvori koji ljude napadaju i uznemiravaju budu izloženi Njegovoj grdnji. Celokupno to delo daje rezultate zahvaljujući Njegovoj mudrosti. Pre postanka čovečanstva, On Svoju mudrost nikada nije otkrivao, jer nije imao neprijatelje ni na nebu ni na zemlji, niti igde u celoj vaseljeni, a nije bilo ni mračnih sila koje bi išta u prirodi napadale. Nakon što Ga je arhanđel izdao, On je na zemlji stvorio ljude i zbog njih formalno započeo svoj višemilenijumski rat sa arhanđelom, Sotonom – rat koji se sa svakom sledećom etapom sve više zahuktava. Njegova su svemogućnost i mudrost prisutne u svakoj od tih etapa. Tek tada je sve na nebu i zemlji postalo svedokom Božje mudrosti i svemogućnosti, a naročito Božje stvarnosti. On do dana današnjeg Svoje delo obavlja na isti, realan način; pored toga, dok obavlja Svoje delo, On ujedno otkriva Svoju mudrost i svemogućnost. Omogućava vam da vidite pravu istinu svake etape dela, da shvatite kako tačno da objasnite Božju svemogućnost i, povrh toga, da sagledate konačno objašnjenje Božje stvarnosti.

Što se tiče Judine izdaje Isusa, neki ljudi se pitaju: zar to nije bilo predodređeno pre stvaranja sveta? U stvari, Sveti Duh je to isplanirao na osnovu stvarnosti toga vremena. Slučajno se desilo da je postojao čovek po imenu Juda, koji je stalno vršio pronevere, te je stoga on izabran da odigra tu ulogu i da na taj način posluži. Bio je to pravi primer korišćenja lokalnih resursa. Isus isprva nije toga ni bio svestan; saznao je za to tek nakon što je Juda razotkriven. Da je neko drugi bio u stanju da odigra tu ulogu, onda bi ta osoba to i učinila umesto Jude. Ono što je bilo predodređeno zapravo je bilo nešto što je Sveti Duh u tom trenutku činio. Delo Svetog Duha uvek se obavlja spontano; On Svoje delo može da planira i da ga obavlja u bilo koje vreme. Zašto stalno govorim da je delo Svetog Duha realistično i da je uvek novo, da ono nikad nije staro i da je uvek u najvećoj meri sveže? Njegovo delo nije bilo unapred isplanirano u trenutku stvaranja sveta; uopšte nije bilo tako! Svaki korak dela ostvaruje odgovarajući efekat za svoje vreme, a koraci se međusobno ne prekidaju. U većini slučajeva, planovi kakve ti možda zamišljaš naprosto ne odgovaraju najnovijem delu Svetog Duha. Njegovo delo nije tako jednostavno, ali ni tako složeno, kakvim ga čovek zamišlja – ono se sastoji u tome da ljude u svakom trenutku i na svakom mestu snabdeva u skladu s njihovim trenutnim potrebama. Suštinu ljudskih bića niko ne shvata jasnije od Njega, te upravo iz tog razloga ništa ne može tako dobro da odgovara realnim potrebama ljudi kao Njegovo delo. Stoga, iz ljudske perspektive, Njegovo delo izgleda kao da je isplanirano nekoliko milenijuma unapred. Dok On sada deluje među vama, dok radi i govori posmatrajući stanje u kojem se nalazite, On za svaku pojedinu vrstu stanja poseduje prave reči i izgovara upravo ono što je ljudima potrebno. Uzmimo, na primer, prvi korak Njegovog dela: vreme grdnje. Nakon toga, Bog je Svoje delo obavljao na osnovu onoga što su ljudi ispoljavali, na osnovu njihovog bunta, pozitivnih i negativnih stanja koja su iz njih proizašla, kao i najniže granice do koje ljudi mogu pasti kad ta negativna stanja dostignu određenu tačku; On je te stvari iskoristio da bi ostvario mnogo bolji rezultat Svog dela. On, dakle, Svoje delo među ljudima neprekidno obavlja na osnovu njihovog trenutnog stanja, ma kakvo ono bilo u datom trenutku; On svaki korak Svog dela obavlja u skladu sa stvarnim stanjem ljudi. Sva stvorenja su u Njegovim rukama; kako bi On mogao da ih ne poznaje? Sledeći korak dela koje treba da obavi, On obavlja bilo kada i bilo gde, u skladu sa stanjem ljudi. To delo ni u kom slučaju nije planirano hiljadama godina unapred; to je samo ljudska predstava! Dok deluje, On ujedno i posmatra efekte Svog dela, koje se neprekidno produbljuje i razvija; nakon što sagleda rezultate Svog dela, On svaki put sprovodi naredni korak tog dela. On mnogo toga koristi zarad postepenog prelaska i da bi, tokom vremena, Svoje novo delo ljudima učinio vidljivim. Bog na taj način može da zadovolji potrebe ljudi, jer i te kako dobro poznaje ljude. Tako On obavlja Svoje delo sa neba. Ovaploćeni Bog Svoje delo takođe obavlja na isti način, uređujući stvari i delujući među ljudima u skladu sa stvarnim okolnostima. Nijedno od Njegovih dela nije bilo uređeno pre stvaranja sveta, niti je unapred bilo detaljno isplanirano. Dve hiljade godina nakon što je svet stvoren, Jahve je uvideo da se čovečanstvo toliko iskvarilo, te je kroz usta proroka Isaije prorekao da će, po završetku Doba zakona, Svoje delo iskupljenja ljudskog roda obaviti u Dobu blagodati. To je, naravno, bio Jahveov plan, ali je i taj plan napravljen u skladu sa okolnostima koje je On u to vreme posmatrao; On o tome zacelo nije razmišljao odmah nakon što je stvorio Adama. Isaija je samo izrekao proročanstvo, ali se Jahve nije unapred pripremao za ovo delo tokom Doba zakona, već ga je započeo u osvit Doba blagodati, kad se Josifu u snu javio glasnik kako bi ga prosvetio porukom da će se Bog ovaplotiti i tek je tada otpočelo Njegovo delo ovaploćenja. Bog se nije, kako to ljudi zamišljaju, pripremao za svoje delo ovaploćenja odmah nakon stvaranja sveta; na to se odlučio samo na osnovu stepena razvitka čovečanstva i statusa Svog rata protiv Sotone.

Kad Bog postane telo, Njegov se Duh spušta na čoveka; drugim rečima, Duh Božji se oblači u fizičko telo. On dolazi da bi obavio Svoje delo na zemlji, a ne da bi sa Sobom doneo nekakve ograničene korake; Njegovo je delo apsolutno neograničeno. Delo koje Sveti Duh obavlja u telu i dalje je određeno rezultatima Njegovog dela, a On to koristi kako bi odredio koliko će vremena obavljati Svoje delo dok boravi u telu. Sveti Duh neposredno otkriva svaki korak Svog dela, usput analizirajući to Svoje delo; ono uopšte nije toliko natprirodno da bi širilo granice ljudske mašte. Ono je nalik Jahveovom delu stvaranja neba i zemlje i svih stvorenja; i On je isto tako planirao i radio istovremeno. Razdvojio je svetlost od tame, čime nastadoše jutro i veče – za to Mu je bio potreban jedan dan. Drugog je dana stvorio nebo, što je takođe potrajalo jedan dan; zatim je stvorio zemlju, mora i sva stvorenja koja su ih naseljavala, na šta je utrošio još jedan dan. To se nastavilo sve do šestog dana, kada je Bog stvorio čoveka i dopustio mu da upravlja svim stvarima na zemlji. A onda je, sedmoga dana, pošto je završio sa stvaranjem svega, otpočinuo. Bog je taj sedmi dan blagoslovio i odredio ga za sveti dan. O uspostavljanju tog svetog dana odlučio je tek nakon što je sve stvorio, a ne pre toga. To je delo takođe učinjeno spontano; pre no što je sve stvorio, On nije planirao da stvori svet za šest dana, te da sedmog dana otpočine; to uopšte nije u skladu sa činjenicama. On tako nešto nije ni izgovorio, niti je tako bio isplanirao. Ni slučajno nije rekao da će sa stvaranjem svih stvari završiti šestoga dana, kao ni da će sedmog dana otpočinuti, već je stvarao u skladu sa onim što mu se tada činilo dobrim. Kad je završio sa stvaranjem svega, već je bio osvanuo šesti dan. Da je sav posao bio završio petog dana, On bi onda šesti dan odredio za sveti dan. On je, međutim, sa stvaranjem svega završio šestog dana, te je tako sedmi dan postao sveti dan, što se prenelo do danas. Prema tome, Njegovo se današnje delo obavlja na isti takav način. On vam govori i snabdeva vas svime što vam je potrebno u skladu s vašom situacijom. Naime, Duh govori i radi u skladu sa okolnostima u kojima ljudi žive; On u svakom trenutku i na svakom mestu motri na sve. To što ja činim, ono što vam, recimo, dodeljujem i čime vas darujem, bez izuzetka je ono što vama treba. Nijedno Moje delo, dakle, nije odvojeno od stvarnosti; ono je u celosti stvarno, jer svi znate da „Duh Božji motri na sve“. Da je sve bilo unapred isplanirano, zar to onda ne bi bilo obavljeno rutinski? Mislite da je Bog razradio planove za svih šest milenijuma, a zatim predodredio da ljudi budu buntovni, nepokorni, pokvareni i lažljivi, da se odlikuju iskvarenošću tela, sotonskom naravi, požudom koja im iz očiju viri i ličnom popustljivošću. Ništa od toga Bog nije predodredio, već se sve dogodilo kao posledica kvarenja od strane Sotone. Neki će možda reći: „Zar je Sotona bio izvan Božjeg domašaja? Bog je predodredio da će Sotona na taj način iskvariti ljude, da bi On zatim obavio Svoje delo među ljudima.“ Da li bi Bog zaista predodredio da Sotona iskvari čovečanstvo? Pošto Bog samo isuviše žarko želi da ljudima dozvoli da normalno žive, da li bi On zaista ometao njihove živote? Kad bi tako bilo, zar onda pobeda nad Sotonom i spasavanje čovečanstva ne bi predstavljali uzaludan trud? Kako bi čovekovo buntovništvo moglo da bude predodređeno? Budući da je ono nastalo zbog Sotoninog ometanja, kako bi onda moglo da bude predodređeno od Boga? Sotona unutar Božjeg domašaja, onako kako ga vi zamišljate, umnogome se razlikuje od Sotone u Božjem domašaju o kojem Ja govorim. Da je, kako kažete, „Bog svemoguć i da je Sotona nadohvat Njegovih ruku“, Sotona nikad ne bi mogao da Ga izda. Niste li kazali da je Bog svemoguć? Vaše je znanje isuviše apstraktno i nema dodira sa stvarnošću; čovek nikada neće moći da dokuči Božje misli, niti će ikad moći da shvati Njegovu mudrost! Bog je svemoguć; to nije nikakva laž. Arhanđel je izdao Boga zato što mu je Bog prvobitno podario deo Svoje vlasti. To se, naravno, dogodilo sasvim neočekivano, baš kao kad je Eva podlegla zmijinom iskušavanju. Međutim, bez obzira na to kako Sotona sprovodi svoju izdaju, on i dalje nije toliko svemoguć kao Bog. Kao što ste rekli, Sotona je samo moćan; ma šta on radio, Božji će autoritet uvek prevagnuti. To je pravo značenje izreke: „Bog je svemoguć, a Sotona je nadohvat Njegovih ruku.“ Stoga se rat protiv Sotone mora voditi korak po korak. Štaviše, Bog Svoje delo planira kao odgovor na Sotonina podmetanja – drugim rečima, On čovečanstvu donosi spasenje, a svoju svemogućnost i mudrost otkriva na način koji priliči datom dobu. Slično tome, delo poslednjih dana nije bilo predodređeno odranije, pre Doba blagodati; predodređenja ne nastaju pravilnim redosledom poput ovog: prvo, promeniti čovekovu spoljašnju narav; drugo, podvrgnuti ga Božjoj grdnji i kušnjama; treće, primorati ga da prođe kroz kušnju smrću; četvrto, dati mu da doživi vreme ljubavi prema Bogu i da izrazi rešenost stvorenog bića; peto, omogućiti mu da uvidi Božju volju i da u celosti spozna Boga i, konačno, upotpuniti čoveka. On nije sve to isplanirao tokom Doba blagodati, već je to počeo da planira u sadašnjem dobu. Sotona je, kao i Bog, stalno u poslu. Sotona izražava svoju iskvarenu narav, dok Bog govori neposredno i razotkriva neke suštinske stvari. To je delo koje se i danas obavlja prema istom onom radnom načelu koje je korišćeno u pradavno doba, nakon stvaranja sveta.

Najpre je Bog stvorio Adama i Evu, a stvorio je i zmiju. Od svih stvari, ta je zmija bila najotrovnija; u njenom se telu nalazio otrov, koji je Sotoni poslužio da zmiju zloupotrebi. Bila je to ona zmija koja je Evu iskušavala na greh. Adam je zgrešio nakon što je Eva to učinila, i potom su oboje bili u stanju da razlikuju dobro od zla. Ako je Jahve znao da će zmija iskušavati Evu i da će Eva iskušavati Adama, zašto ih je onda smestio zajedno u vrt? Ako je to mogao da predvidi, zašto je On onda stvorio zmiju i nastanio je u Edenskom vrtu? Zašto su u Edenskom vrtu rađali plodovi na drvetu spoznanja dobra i zla? Da li im je On namenio da pojedu te plodove? Kada je Jahve došao, ni Adam ni Eva se nisu usudili da Mu se suprotstave, i tek je tada Jahve znao da su oni jeli plodove sa drveta spoznanja dobra i zla, i da su postali plen zmijinog lukavstva. On je na kraju prokleo zmiju, a prokleo je isto tako i Adama i Evu. Kada su njih dvoje jeli plodove s tog drveta, Jahve toga uopšte nije bio svestan. Ljudski rod se do te mere iskvario da je postao zao i seksualno promiskuitetan, otišavši čak dotle da su ljudi u svojim srcima gajili samo zlo i nepravdu; sve je bila prljavština. Jahve se stoga pokajao što je stvorio ljudski rod. Nakon toga, izvršio je Svoje delo uništenja sveta potopom, koji su preživeli Noje i njegovi sinovi. Neke stvari, zapravo, nisu tako napredne i natprirodne kao što ljudi možda zamišljaju. Neki pitaju, „Kad je Bog znao da će Ga arhanđel izneveriti, zašto ga je stvorio?“ Ovo su činjenice: pre postanka zemlje, arhanđel je bio najveći od nebeskih anđela. On je bio nadležan za sve anđele na nebesima; to je bila vlast koju mu je Bog dodelio. Sa izuzetkom Boga, on je bio najviši od svih nebeskih anđela. Kasnije, nakon što je Bog stvorio ljudski rod, arhanđel je dole na zemlji počinio još veću izdaju Boga. Kažem da je izdao Boga zato što je hteo da upravlja ljudskim rodom i da nadmaši Božju vlast. Bio je to onaj isti arhanđel koji je Evu naveo na greh, što je učinio iz želje da uspostavi svoje carstvo na zemlji, da privoli ljude da okrenu leđa Bogu i da se, umesto Bogu, pokore njemu, arhanđelu. Arhanđel je uvideo da mu se toliko mnoštvo može pokoriti – anđeli, baš kao i ljudi na zemlji. Za ptice, zveri, drveće, šume, planine, reke i sve druge stvari na zemlji bili su zaduženi ljudi – to jest, Adam i Eva – dok su se sami Adam i Eva pokorili arhanđelu. Arhanđel je stoga poželeo da nadmaši Božju vlast i da izda Boga. Potom je poveo mnoštvo anđela u pobunu protiv Boga, a od njih su kasnije nastali raznovrsni nečisti duhovi. Zar dosadašnji razvoj ljudskog roda nije bio uzrokovan pokvarenošću arhanđela? Ljudi su danas takvi kakvi su zato što je arhanđel izdao Boga i iskvario ljudski rod. Taj postepeni rad nije ni izbliza tako apstraktan i jednostavan kako ga ljudi možda zamišljaju. Sotona je svoju izdaju počinio s razlogom, a ljudi ipak nisu u stanju da shvate tako jednostavnu činjenicu. Zašto je Bog, koji je stvorio nebesa, zemlju i sve stvari, uz to stvorio i Sotonu? Kad Bog toliko prezire Sotonu i ovaj Mu je neprijatelj, zašto ga je stvorio? Nije li stvaranjem Sotone stvorio Sebi neprijatelja? Bog zapravo nije stvorio neprijatelja; On je stvorio anđela, a potom Ga je taj anđeo izdao. Stekao je tako visok status da je poželeo da izda Boga. Neko će reći da je to bila slučajnost, ali je takođe bilo i neizbežno. Slično kao što osoba neumitno umire nakon dostizanja određene zrelosti; stvari su se jednostavno razvile do te faze. Neke apsurdne budale kažu, „Kad Ti je već Sotona neprijatelj, zašto si ga stvorio? Zar nisi znao da će Te arhanđel izdati? Zar nisi u stanju da prozreš iz večnosti u večnost? Zar nisi poznavao prirodu tog arhanđela? S obzirom na to da si jasno znao da će Te izdati, zašto si ga proizveo u arhanđela? Ne samo da Te je izdao, već je sa sobom poveo i mnogo drugih anđela i sišao je u svet smrtnika da iskvari ljudski rod, a Ti do dana današnjeg ipak nisi bio u stanju da dovršiš Svoj plan upravljanja od šest hiljada godina.“ Jesu li ove reči ispravne? Kada na taj način razmišljaš, zar ne dovodiš sebe u veće nevolje nego što je potrebno? Ima i drugih koji kažu, „Da Sotona nije kvario ljudski rod do današnjeg dana, Bog ne bi doneo čovečanstvu ovakvo spasenje. Božja mudrost i svemoć bi, kao takve, bile nevidljive; gde bi se onda Njegova mudrost razotkrila? Prema tome, Bog je stvorio ljudsku rasu zarad Sotone, kako bi kasnije mogao da razotkrije Svoju svemoć – u suprotnom, kako bi čovek otkrio mudrost Božju? Da se čovek nije opirao Bogu i da se protiv Njega nije bunio, ne bi bilo neophodno da se Njegovi postupci otkrivaju. Kada bi sve što je stvoreno Njega obožavalo i pokoravalo Mu se, Bog ne bi imao šta da radi.“ Ovo je još dalje od stvarnosti, jer nema ničeg prljavog u vezi s Bogom, tako da On ne može da stvori prljavštinu. On Svoje postupke sada otkriva samo zato da bi porazio Svog neprijatelja, da bi spasio ljude koje je stvorio i da bi porazio demone i Sotonu, koji Boga mrze, izdaju Ga i opiru Mu se, a koji su na samom početku bili pod Njegovom vlašću i pripadali Njemu. Bog želi da porazi te demone i da time otkrije Svoju svemoć nad svim stvarima. Ljudski rod i sve drugo na zemlji sada je u Sotoninoj vlasti i potpada pod vlast zlih. Bog želi da Svoje postupke pred svima razotkrije kako bi ljudi mogli da Ga spoznaju, i kako bi na taj način porazio Sotonu i u potpunosti savladao Svoje neprijatelje. Celokupnost Njegovog dela postiže se otkrivanjem Njegovih postupaka. Sve što je stvorio pod vlašću je Sotone, te zato Bog želi da im pokaže Svoju svemoć i da tako porazi Sotonu. Da nema Sotone, On ne bi morao da otkriva Svoje postupke. Da Ga Sotona nije ometao, Bog bi stvorio ljudski rod i odveo ga da živi u Edenskom vrtu. Zašto, pre Sotonine izdaje, Bog nikada nije sve Svoje postupke otkrio anđelima ili arhanđelu? Da su, od samog početka, arhanđel i svi anđeli poznavali Boga i Njemu se pokorili, onda Bog ne bi morao da izvršava ove besmislene postupke. Zbog postojanja Sotone i demona, ljudi su se takođe opirali Bogu i ogrezli su u buntovnoj naravi. Stoga Bog želi da otkrije Svoje postupke. Zbog želje da uđe u rat sa Sotonom, On mora da koristi Svoju vlast i sve Svoje postupke kako bi ga porazio; na taj način, delo spasenja koje sprovodi među ljudima, omogućiće im da uvide Njegovu mudrost i svemoć. Delo koje Bog danas obavlja ima smisla i ni po čemu ne liči na ono što neki ljudi misle kada kažu: „Zar delo koje obavljaš nije protivrečno? Zar ovakvim sledom postupaka samog Sebe ne ometaš? Ti si Sotonu stvorio, a onda mu dozvolio da Te izda i da Ti se opire. Ti si ljude stvorio, a onda si ih prepustio Sotoni, dopustivši Adamu i Evi da padnu u iskušenje. Kad si već sve to namerno uradio, zašto i dalje mrziš ljudski rod? Zašto se gnušaš Sotone? Zar nisi sve njih Ti sam napravio? Šta sad tu imaš da mrziš?“ Popriličan broj apsurdnih ljudi govori takve stvari. Oni žele da vole Boga, ali se duboko u sebi na Boga žale. Kakva protivrečnost! Ti ne razumeš istinu, misli su ti isuviše natprirodne, i čak tvrdiš da je Bog pogrešio – koliko si samo apsurdan! Ti si taj koji petlja sa istinom; Bog ni u kom slučaju nije pogrešio! Neki se čak neprestano žale, „Ti si taj koji je stvorio Sotonu, bacio ga među ljude i predao mu ih. A kada su ljudi poprimili sotonsku narav, nisi im oprostio; naprotiv, donekle si ih mrzeo. Najpre si ih donekle voleo, a sada ih prezireš. Ti si taj koji ljudski rod mrzi, a takođe si i onaj koji ga voli. O čemu se tačno radi? Zar to nije protivrečnost?“ Ma kako vi na to gledali, to je ono što se na nebesima dogodilo; na taj način je arhanđel izdao Boga i na taj način se ljudski rod iskvario, i ljudi su ostali takvi do dana današnjeg. Ma kako vi to formulisali, to je cela priča. Vi, međutim, morate shvatiti da se čitava svrha dela koje Bog danas obavlja sastoji u vašem spasenju i u Sotoninom porazu.

Pošto su anđeli bili naročito krhki i nisu imali sposobnosti vredne pomena, postali su nadmeni čim im je dodeljena vlast. To se posebno odnosilo na arhanđela, čiji je status bio viši od statusa ostalih anđela. Kao kralj među anđelima, on je predvodio milione njih, a pod Jahveom je njegov autoritet nadmašivao autoritet svih drugih anđela. Hteo je svašta da radi i da anđele povede dole, među ljude, da upravljaju svetom. Bog je Sebe proglasio vladarem vaseljene, ali je arhanđel tvrdio kako je za vaseljenu on zadužen – tog je trenutka arhanđel izdao Boga. Bog je na nebu stvorio drugi svet, a arhanđel je poželeo da upravlja i tim svetom, te da ujedno siđe i u carstvo smrtnika. Da li je Bog mogao da mu to dopusti? Stoga je On udario na arhanđela i prognao ga u oblast između neba i zemlje. Otkad je arhanđel iskvario ljude, Bog ratuje protiv njega da bi ljude spasao; tokom svih ovih šest milenijuma, On nastoji da ga porazi. Vaš koncept Svemogućeg Boga nije u skladu sa delom koje Bog trenutno obavlja; taj je koncept krajnje nepraktičan i u velikoj meri predstavlja zabludu! Bog je, u stvari, arhanđela proglasio Svojim neprijateljem tek pošto ga je ovaj izdao. Arhanđeo je samo zbog svoje izdaje žestoko nasrnuo na ljude, nakon što je stigao u carstvo smrtnika, a iz istog razloga se i čovečanstvo razvilo do ove tačke. Nakon toga, Bog se Sotoni ovako zakleo: „Pobediću te i doneću spasenje svim ljudima koje sam stvorio.“ Isprva neubeđen, Sotona je odgovorio: „Reci mi iskreno, šta mi možeš? Možeš li zaista da me prognaš u oblast između neba i zemlje? Da li uistinu možeš da me poraziš?“ Nakon što ga je prognao u oblast između neba i zemlje, Bog više nije obraćao pažnju na arhanđela, da bi kasnije započeo da ljude spasava i da obavlja Svoje delo uprkos stalnim Sotoninim ometanjima. Mogao je Sotona svašta da radi, ali za sve su to zaslužne moći koje mu je Bog prethodno bio dao; on je te moći poneo sa sobom u oblast između neba i zemlje i zadržao ih do dan-danas. Kada je udario na arhanđela i prognao ga između neba i zemlje, Bog mu nije oduzeo vlast, te je tako Sotona nastavio da kvari ljude. Sa druge strane, Bog je počeo da spasava ljude, koje je Sotona iskvario ubrzo nakon što su bili stvoreni. Bog Svoja dela nije otkrivao dok je boravio na nebu; međutim, pre nego što je stvorio zemlju, On je ljudima iz sveta koji je stvorio na nebu dozvolio da vide Njegove postupke, usmeravajući na taj način te ljude iznad neba. Tim je ljudima podario mudrost i inteligenciju i poveo ih da žive u tom svetu. Naravno, niko od vas nikad nije čuo ništa o tome. Kasnije, nakon što je Bog stvorio ljudska bića, arhanđel je počeo da ih kvari i sav ljudski rod na zemlji zapao je u haos. Tek tada je Bog započeo Svoj rat protiv Sotone i tek su u to vreme ljudi po prvi put mogli da vide Njegove postupke. Ti su postupci u početku bili skriveni od ljudi. Nakon što je prognan u oblast između neba i zemlje, Sotona je učinio to što je učinio, a Bog je nastavio da obavlja sopstveno delo, neprestano ratujući protiv Sotone, sve do poslednjih dana. Sada je nastupilo vreme u kojem Sotonu treba uništiti. Mada mu je Bog u početku dao vlast i kasnije ga prognao u oblast između neba i zemlje, Sotona je i dalje ostao prkosan. Nakon toga je iskvario ljude na zemlji, ali Bog je bio tamo i upravljao ljudima. Svoje upravljanje ljudima Bog koristi kako bi Sotonu porazio. Kvareći ljude, Sotona njihovu sudbinu privodi kraju i ometa Božje delo. Sa druge strane, Božje se delo sastoji u spasavanju čovečanstva. Koji to korak Božjeg dela nema za cilj spasenje čovečanstva? Koji korak nije usmeren ka tome da ljude očisti, da ih navede da se ponašaju pravedno i da prožive u liku onih koje je moguće voleti? Sotona, međutim, to ne čini. On ljude kvari; on širom vaseljene neprekidno obavlja svoje delo kvarenja ljudskog roda. Naravno, Bog takođe obavlja Svoje vlastito delo, ne obraćajući pažnju na Sotonu. Kolika god da je Sotonina vlast, njemu je tu vlast ipak darovao Bog; stvar je naprosto u tome da mu Bog, zapravo, nije dodelio svu Svoju vlast, tako da, ma šta Sotona činio, on nikad neće moći da nadmaši Boga i uvek će biti u Njegovom domašaju. Dok je boravio na nebu, Bog nije otkrivao nijedan od Svojih postupaka. On je Sotoni dao samo mali deo vlasti i dozvolio mu da vlada nad ostalim anđelima. Stoga Sotona, ma šta radio, ne može da nadmaši Božju vlast, zato što je vlast koju mu je Bog prvobitno dao ograničena. Dok Bog deluje, Sotona ga ometa. U poslednjim danima, ta će ometanja biti okončana; ujedno će i Božje delo biti dovršeno, a biće upotpunjena i ona vrsta ljudi koje Bog želi da upotpuni. Bog ljude pozitivno usmerava; život je Njegov živa voda, nemerljiva i bezgranična. Sotona je do određenog stepena iskvario čoveka, ali će živa voda života na kraju upotpuniti čoveka, a Sotona više nikako neće moći da se u to meša, niti da obavlja svoj posao. Tako će Bog ove ljude moći u potpunosti da zadobije. Sotona čak i sada još uvek odbija da to prihvati i stalno izaziva Boga, ali Bog na to ne obraća pažnju. Bog je rekao: „Pobediću sve Sotonine mračne sile i sve mračne uticaje.“ To je delo koje treba da se obavi u telu i to je ono što ovaploćenje čini značajnim: naime, da se dovrši etapa dela pobede nad Sotonom u poslednjim danima i zbriše sve ono što pripada Sotoni. Božja pobeda nad Sotonom je neminovna! Sotona je, zapravo, još odavno pretrpeo neuspeh. Kad je zemljom velike crvene aždaje počelo da se širi jevanđelje – to jest, kad je ovaploćeni Bog započeo Svoje delo i kad je to delo pokrenuto – Sotona je do nogu potučen, jer se svrha ovaploćenja sastoji upravo u pobedi nad Sotonom. Čim je Sotona video da se Bog ponovo ovaplotio i počeo da obavlja Svoje delo, koje nijedna sila ne bi mogla da zaustavi, on je, gledajući to delo, potpuno zanemeo i nije se usuđivao da čini nikakva nova zlodela. Isprva je Sotona za sebe mislio da je obdaren obiljem mudrosti, te je prekidao i ometao Božje delo; nije, međutim, očekivao da će se Bog ponovo ovaplotiti, niti da će u Svom delu Sotoninu pobunu koristiti kao otkrivenje i sud za čovečanstvo, te tako osvojiti ljude i poraziti Sotonu. Bog je mudriji od Sotone i Njegovo ga delo daleko prevazilazi. Stoga, kao što sam ranije rekao, „Svoje delo obavljam kao odgovor na Sotonina podmetanja; naposletku ću otkriti Svoju svemogućnost i Sotoninu nemoć.“ Bog će Svoje delo obavljati u prvom planu, dok će se Sotona vući za Njim, sve dok, na kraju, ne bude konačno uništen – neće ni znati šta ga je zadesilo! Istinu će spoznati tek pošto bude razbijen i smrvljen, a do tada će već biti spaljen u ognjenom jezeru. Neće li se tada sasvim uveriti? Jer, Sotona tada više neće imati nikakvih spletki koje bi mogao da upotrebi!

Upravo zbog ovog stvarnog dela, koje se odvija korak po korak, Božje je srce otežalo od tuge za ljudskim rodom; zato Njegov rat protiv Sotone traje punih šest hiljada godina i zato je On rekao: „Nikad više neću stvoriti ljude, niti ću ikad više anđelima dati vlast.“ Od tog trenutka, kad god bi anđeli dolazili da deluju na zemlji, oni su samo sledili Boga kako bi obavili neko delo; On im nikada više nije davao nikakvu vlast. Kako su svoje delo obavljali anđeli koje je izraelski narod video? Javljali su im se u snovima i prenosili Jahveove reči. Kad je Isus, tri dana nakon raspeća vaskrsao, upravo su anđeli gurnuli stenu u stranu; taj posao Božji Duh nije obavio lično. Anđeli su samo takve poslove i radili; igrali su sporedne uloge, ali nisu posedovali nikakvu vlast, jer im Bog više nikad ne bi dodelio nikakvu vlast. Pošto su neko vreme radili, ljudi koje je Bog na zemlji upotrebio zauzeli su Božji položaj i kazali: „Hoću da nadmašim vaseljenu! Želim da se nađem na trećem nebu! Želimo da suvereno vladamo!“ Postali bi nadmeni nakon što su svega nekoliko dana nešto radili; hteli su da poseduju suverenu vlast na zemlji, da osnuju drugu naciju, da imaju sve pod svojim nogama i da se nađu na trećem nebu. Zar ne znaš da si samo čovek kojeg je Bog upotrebio? Kako bi ti mogao da se uzvisiš do trećeg neba? Bog na zemlju dolazi da bi delovao, tiho i bez vike, a zatim odlazi, nakon što je krišom obavio Svoje delo. On nikada ne viče, kao što to ljudi rade, već je praktičan u obavljanju Svog dela. On, takođe, nikada ne ulazi u crkvu, niti viče: „Sve ću vas zbrisati! Prokleću vas i izgrditi!“ On samo nastavlja da obavlja Svoje delo i odlazi kada ga dovrši. Oni verski pastori koji isceljuju bolesne i izgone demone, koji drugima popuju sa propovedaonice, drže dugačke i pompezne govore i raspravljaju o nerealnim stvarima, svi su oni do srži nadmeni! Oni nisu ništa drugo do potomci arhanđela!

Obavljajući, sve do danas, Svoje delo tokom šest hiljada godina, Bog je već razotkrio mnoge Svoje postupke, čija je osnovna svrha bila da porazi Sotonu i da celom ljudskom rodu donese spasenje. On ovu priliku koristi da bi svemu što je na nebu, svemu na zemlji, svemu u morima i svemu što je na zemlji stvorio, omogućio da vide Njegovu svemogućnost i da budu svedoci svih Njegovih postupaka. Priliku koja Mu se pruža, nakon pobede nad Sotonom, On grabi kako bi ljudima otkrio sve Svoje postupke i omogućio im da Ga slave i da veličaju pobedu Njegove mudrosti nad Sotonom. Sve na zemlji, na nebu i u morima, slavi Boga, hvali Njegovu svemogućnost i svaki Njegov postupak i usklikuje Njegovo sveto ime. Ovo je dokaz Njegove pobede nad Sotonom; to je dokaz poraza koji je naneo Sotoni. Što je još važnije, to je dokaz da je On čovečanstvo spasao. Celokupna Njegova tvorevina donosi Mu slavu, hvali Ga zbog pobede nad neprijateljem i pobedonosnog povratka, i veliča Ga kao velikog Cara pobedioca. Njegov cilj nije samo da porazi Sotonu, te zbog toga On Svoje delo neprekidno obavlja već šest hiljada godina. On koristi Sotonin poraz da bi spasao čovečanstvo, da bi razotkrio sve Svoje postupke i svu Svoju slavu. Steći će slavu i sveukupno mnoštvo anđela videće svu slavu Njegovu. Glasnici na nebu, ljudi na zemlji i sva Njegova zemaljska stvorenja videće slavu Stvoritelja. To je delo koje On obavlja. Sva Njegova stvorenja na nebu i na zemlji svedočiće o slavi Njegovoj, a On će se, nakon što Sotonu do nogu potuče, trijumfalno vratiti i dozvoliće ljudima da Ga hvale, te tako Svojim delom ostvariti dvostruku pobedu. Naposletku će osvojiti celokupno čovečanstvo i zbrisaće svakoga ko Mu se opire ili se buni protiv Njega; drugim rečima, zbrisaće sve one koji pripadaju Sotoni. Iako trenutno svedočiš tolikim Božjim postupcima, ti Mu se ipak opireš, buniš se i odbijaš da Mu se potčiniš; mnogo toga gajiš u sebi i radiš šta ti se prohte. Slediš vlastite požude i sklonosti; sve je to bunt i otpor. Svaka vera u Boga zarad tela i vlastitih požuda, kao i radi onoga što se čoveku sviđa, zarad sveta i Sotone, po svojoj je prirodi prljava, nepokorna i buntovna. Danas ima mnogo različitih vrsta vere: neki u njoj traže zaklon od katastrofe, dok drugi tragaju za blagoslovima; neki žele da razumeju tajne, dok drugi nastoje da steknu novac. Sve su to oblici otpora i sve je to bogohuljenje! Kad kažemo da se neko opire ili buni – zar se to ne odnosi upravo na takvo ponašanje? Ovih dana, mnogi gunđaju, žale se ili osuđuju. Sve su to stvari koje čine rđavi ljudi; sve su to primeri čovekovog otpora i bunta. Takvi su ljudi opsednuti i okupirani Sotonom. Ljudi koje Bog zadobija jesu oni koji Mu se u celosti potčinjavaju; to su ljudi koje Sotona jeste iskvario, ali su spaseni i osvojeni aktuelnim Božjim delom, ljudi koji su pretrpeli nevolje i koje je Bog naposletku potpuno zadobio, ljudi koji više ne žive pod Sotoninom vlašću, ljudi koji su se oslobodili nepravednosti i koji su voljni da prožive svetost – takvi su ljudi najsvetiji; oni zaista jesu sveti. Ako tvoji sadašnji postupci nisu čak ni delimično u skladu s Božjim zahtevima, bićeš izgnan. To je nesporno. Sve zavisi od onoga što se sada dešava; čak i ako si odranije predodređen i izabran, tvoj će ishod ipak biti određen tvojim današnjim postupcima. Ako sada ne možeš da držiš korak, bićeš izgnan. Ako sada ne možeš da držiš korak, kako ćeš ga kasnije držati? Takvo se ogromno čudo pojavilo pred tobom, a ti i dalje ne veruješ. Kako ćeš onda kasnije da veruješ u Boga, kad on bude dovršio Svoje delo i kad više ne bude obavljao takva dela? Tada ćeš još manje moći da Ga slediš! Kasnije će Bog, na osnovu tvog stava, tvog poznavanja dela ovaploćenog Boga i tvog iskustva, odrediti da li si grešan ili pravedan, odnosno, da li si usavršen ili izgnan. Sada mora da ti bude jasno. Sveti Duh ovako deluje: On tvoj ishod određuje na osnovu tvog sadašnjeg ponašanja. Ko izgovara današnje reči? Ko obavlja današnje delo? Ko odlučuje o tvom današnjem izgonu? Ko odlučuje o tome da budeš usavršen? Zar to nije ono što Ja lično radim? Ja sam Onaj koji izgovara ove reči; Ja sam Onaj koji obavlja takvo delo. Proklinjanje, grdnja i osuda ljudi – sve su to sastavni delovi Mog posla. Na kraju će, takođe, na Meni biti i da te izgnam. Sve to spada u Moj delokrug rada! Moj je posao da te usavršim, a takođe i da ti omogućim da uživaš u blagoslovima. Sve je to delo koje Ja obavljam. Tvoj ishod nije predodredio Jahve, već ga određuje Bog današnjice. O tvom se ishodu odlučuje upravo sada; on nije bio određen još davno, pre stvaranja sveta. Neki smešni ljudi kažu: „Možda s Tvojim očima nešto nije u redu, te me stoga ne vidiš onako kako bi trebalo da me vidiš. Naposletku, Ti ćeš videti samo ono što Duh razotkrije!“ Isus je prvobitno izabrao Judu za svog učenika. Ljudi pitaju: „Kako je mogao izabrati učenika koji će Ga izdati?“ Juda isprva nije imao nameru da izda Isusa; kasnije se naprosto tako desilo. U to vreme, Isus je na Judu gledao prilično blagonaklono; privoleo je tog čoveka da Ga sledi i odredio mu da bude odgovoran za njihove finansije. Da je Isus znao da će Juda proneveriti novac, nikada mu ne bi dopustio da bude zadužen za te stvari. Može se reći da Isus isprva nije znao da je taj čovek lažljivac i prevarant, te da će prevariti svoju braću i sestre. Kasnije, nakon što Ga je Juda već neko vreme sledio, Isus je video kako se on dodvorava svojoj braći i sestrama i kako se dodvorava Bogu. Ljudi su takođe otkrili Judinu naviku da poseže u kesu s novcem, što su zatim saopštili Isusu. Tek je tada Isus postao svestan svega što se dešava. Pošto je već trebalo da obavi delo raspeća, za šta mu je bio potreban neko ko će Ga izdati, i pošto je Juda bio prava osoba za tu ulogu, Isus je rekao: „Među nama će biti jedan koji će Me izdati. Sin čovečji će tu izdaju iskoristiti da bude razapet na krst, a tri će dana nakon toga vaskrsnuti.“ Isus, u to vreme, zapravo nije izabrao Judu da bi Ga ovaj izdao; naprotiv, nadao se da će Mu Juda biti odan učenik. Neočekivano se ispostavilo da je Juda bio pohlepni degenerik koji je izdao Gospoda, te je Isus ovu situaciju iskoristio kako bi za to delo izabrao Judu. Da je svih dvanaest učenika bilo odano Isusu i da među njima nije bilo nikog poput Jude, onda bi osoba koja će na kraju izdati Isusa bila neko ko nije bio među Njegovim učenicima. Tada se, međutim, desilo da je među učenicima ipak bio jedan koji je voleo da uzima mito: bio je to Juda. Stoga je Isus tog čoveka upotrebio radi dovršetka Svog dela. Kako je to bilo prosto! Isus to nije predodredio na početku Svog dela; tu odluku je doneo tek kad su se stvari razvile do određene tačke. Bila je to Isusova odluka, što znači da je to bila odluka Sâmog Duha Božjeg. Prvobitno je Isus bio taj koji je izabrao Judu; kad je kasnije Juda izdao Isusa, to je bilo nešto što je Sveti Duh učinio zarad Svojih vlastitih ciljeva. Bilo je to delo koje je Sveti Duh u to vreme obavljao. Kad je Isus izabrao Judu, nije ni slutio da će ga Juda izdati. Znao je samo da je taj čovek Juda Iskariotski. Vaši se ishodi takođe određuju prema današnjem stepenu vaše potčinjenosti i vašeg životnog razvoja, a ne prema ljudskim predstavama, po kojima su vaši ishodi predodređeni još prilikom stvaranja sveta. Te stvari moraš jasno da uočiš. Ništa se od ovog dela ne obavlja onako kako ti zamišljaš.