595. Moje planirano delo i dalje napreduje bez ikakvih prekida. Nakon što smo prešli u Doba carstva i pošto sam vas, kao Svoj narod, preneo u Svoje carstvo, pred vas ću postaviti druge zahteve; naime, pred vama ću početi da objavljujem ustav prema kome ću upravljati ovom erom:

Budući da se zovete Mojim narodom, trebalo bi da možete da slavite Moje ime, odnosno, da svedočite usred kušnje. Ako iko pokuša da Me izigra i da od Mene sakrije istinu, ili da se iza Mojih leđa upusti u sumnjive poslove, svi će takvi ljudi, bez izuzetka, biti proterani i izbačeni iz Moje kuće i sačekati da se Ja obračunam s njima. Oni koji Mi u prošlosti nisu bili odani i verni, i koji danas ponovo ustaju da Me otvoreno osuđuju, takođe će biti proterani iz Moje kuće. Oni koji pripadaju Mom narodu moraju stalno da iskazuju obzir prema Mom bremenu i da traže spoznaju Mojih reči. Samo ću takve ljude prosvetiti i oni će zacelo živeti pod Mojim usmeravanjem i prosvećenjem, nikada se ne susrećući s grdnjom. One koji se, ne obazirući se na Moje breme, usredsređuju na planiranje vlastite budućnosti – to jest, one koji svojim postupcima ne nastoje da udovolje Mom srcu, već samo traže darove – ta stvorenja nalik prosjacima Ja apsolutno odbijam da upotrebim, jer takvi, od trenutka svog rođenja, nemaju predstavu šta znači iskazati obzir prema Mom bremenu. Takvim ljudima nedostaje normalan razum; oni pate od „neuhranjenosti“ mozga i moraju da odu kući po malo „okrepljenja“. Od takvih ljudi nemam nikakve koristi. Od svakog pripadnika Mog naroda zahtevaće će se da to što Me spoznaje smatra svojom dužnošću, koju mora da ispunjava do kraja, nešto poput jela, oblačenja i spavanja, nešto što se ni na trenutak ne zaboravlja, tako da će spoznaja o Meni, naposletku, postati rutinska stvar, isto kao uzimanje hrane – nešto što se radi bez napora, uvežbanim pokretom ruke. Kad su u pitanju reči koje izgovaram, svaka mora biti primljena s najdubljom verom i potpuno usvojena; ne može biti površnih polovičnih mera. Za svakog ko ne obraća pažnju na Moje reči, smatraće se da Mi se otvoreno opire; za svakog ko ne jede Moje reči, niti traži da ih spozna, smatraće se da ne obraća pažnju na Mene i biće izbačen iz Moje kuće. Ovo je stoga što Ja, kao što sam u prošlosti govorio, ne želim da zadobijem mnogo ljudi, već želim njihovu izuzetnost. Ako je od stotinu ljudi samo jedan u stanju da Me spozna kroz Moje reči, Ja ću dobrovoljno eliminisati sve ostale da bih se usredsredio na prosvećenje i prosvetljenje tog jednog čoveka. Iz ovoga se može videti da nije nužno istina da samo veliki broj ljudi može da Me ispolji i da Me proživi. Ono što želim jeste pšenica (iako joj zrna možda nisu puna), a ne kukolj (iako punoća zrna izmamljuje divljenje). Kad je reč o onima koji ne haju za traženjem, već se ponašaju nemarno, oni bi trebalo sami da odu; ne želim očima da ih vidim, da ne bi i dalje nanosili sramotu Mom imenu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 5. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

596. Ne žurim da bilo koga kaznim, niti se prema ikome odnosim nepravedno – pravedan sam prema svima. Naravno da volim Svoje sinove i naravno da mrzim one zlikovce koji mi prkose; to je načelo koje stoji iza Mojih postupaka. Svaki od vas bi trebalo da ima izvestan uvid u Moje upravne odluke; ako ga nemate, onda nećete imati ni mrvicu straha i ponašaćete se nemarno preda Mnom. Takođe nećete znati šta želim da postignem, ostvarim i zadobijem, niti kakva osoba je potrebna Mom carstvu.

Moje upravne odluke su sledeće:

1) Bez obzira na to ko ste, ako Mi u svom srcu protivrečite, biće vam suđeno.

2) Oni koje sam izabrao će odmah biti dovedeni u red zbog svakog pogrešnog razmišljanja.

3) One koji u Mene ne veruju, ostaviću po strani. Dopustiću im da se nemarno ponašaju do samoga kraja, kada ću ih kazniti svom silinom i razračunati se sa njima.

4) Sve vreme ću paziti i štititi one koji u Mene veruju. U svakom trenutku ću ih opskrbljivati životom kao vidom spasenja. Ovi ljudi će imati Moju ljubav i zasigurno se neće spotaći, niti zalutati. Svaka slabost koju imaju biće samo prolazna, a Ja zasigurno neću pamtiti njihove slabosti.

5) Oni koji odaju utisak da veruju, ali zapravo to ne čine – koji veruju da Bog postoji ali ne traže Hrista, pa i oni koji se ne opiru – ti su najbezvrednija vrsta ljudi, a Ja ću kroz Svoja dela učiniti da oni progledaju. Ja ću takve ljude spasti i povratiti ih načinom na koji delujem.

6) Prvorođeni sinovi, oni koji prvi primaju Moje ime, biće blagosloveni! Zasigurno ću vas darivati najboljim blagoslovima, dopuštajući vam da u njima uživate do mile volje; niko se neće usuditi da vas u tome ometa. Sve ovo je u celosti pripremljeno za vas, jer je to Moja upravna odluka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 56. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

597. Sada izričem upravne odluke Mog carstva: Sve je podređeno Mom sudu, sve je podređeno Mojoj pravednosti, sve je podređeno Mojoj veličanstvenosti i Ja primenjujem Svoju pravednost na svima. Oni koji kažu da veruju u Mene, ali Me duboko u sebi osporavaju ili oni čija su Me srca napustila, će biti izbačeni – ali sve u svoje vreme. Ljudi koji sarkastično govore o Meni, ali tako da drugi to ne primete, umreće odmah (propašće njihov duh, telo i duša). Onima koji ugnjetavaju ili su neprijateljski nastrojeni prema Mojim voljenima, odmah će presuditi Moj gnev. To znači da će ljudi koji su ljubomorni prema onima koje volim, kao i oni koji Me smatraju nepravednim, biti predati Mojim voljenima da im oni presude. Svi koji su učtivi, jednostavni i pošteni (uključujući i one kojima nedostaje mudrosti) i koji su prema Meni nesumnjivo iskreni, svi oni će ostati u Mom carstvu. Oni koji nisu prošli kroz obučavanje – što se odnosi na one poštene ljude kojima nedostaje mudrosti i uvida – imaće moć u Mom carstvu. Međutim, i njih sam orezao i slomio. To što nisu prošli kroz obučavanje nije apsolutno. Tačnije rečeno, tim stvarima ću pokazati svima Svoju svemogućnost i Svoju mudrost. Izbaciću sve one koji još uvek sumnjaju u Mene; ne želim nikoga od njih (prezirem ljude koji i dalje sumnjaju u Mene u trenucima kao što je ovaj). Delima koje činim širom cele vaseljene pokazaću poštenim ljudima čudesnost Mojih postupaka i time uticati na razvoj njihove mudrosti, uvida i oštroumnosti. Takođe ću uzrokovati momentalno uništenje lažljivih ljudi što će biti posledica Mojih čudesnih dela. Svi prvorođeni sinovi koji su prvi prihvatili Moje ime (što se odnosi na one svete i neiskvarene, poštene ljude) biće prvi koji će ući u carstvo i vladati nad svim narodima i svim ljudima uz Mene; vladaće kao carevi u carstvu i sudiće svim narodima i svim ljudima (to se odnosi na sve prvorođene sinove u carstvu i ni na koga drugog). Oni će, od svih naroda i svih ljudi kojima se sudilo i koji su se pokajali, ući u Moje carstvo i postati Moj narod, dok će oni koji su tvrdoglavi i koji se nisu pokajali biti bačeni u bezdan (da propadnu zauvek). Sud u carstvu će biti poslednji i predstavljaće Moje potpuno pročišćenje sveta. Nakon toga više neće biti nepravde, patnje, suza, niti uzdisaja, a više neće biti čak ni sveta. Sve će biti manifestacija Hrista i sve će biti carstvo Hristovo. Kakva slava! Kakva slava!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 79. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

598. Sada vam objavljujem Svoje upravne odluke (koje počinju da važe od dana objavljivanja, propisujući različite grdnje za različite ljude):

Držim Svoja obećanja i sve je u Mojim rukama: ko god posumnja zasigurno će biti ubijen. Nema mesta nikakvom obziru; smesta će biti istrebljeni, oslobađajući time Moje srce od mržnje. (Odsad pa nadalje se potvrđuje da svako ko bude ubijen ne sme biti pripadnik carstva Mog i mora biti Sotonin potomak.)

Kao prvorođeni sinovi, trebalo bi da zadržite svoje položaje, ispunjavate svoje dužnosti i ne budete ljubopitljivi. Trebalo bi da se stavite na raspolaganje Mom planu upravljanja, a kuda god da pođete, trebalo bi dobro da posvedočite o Meni i da slavite Moje ime. Nemojte činiti sramna dela; budite uzor svim Mojim sinovima i Mom narodu. Ni na trenutak ne budite razvratni: pred svakim uvek morate stajati sa identitetom prvorođenih sinova i nemojte se pokoravati; već umesto toga koračajte uzdignute glave. Od vas tražim da slavite Moje ime, a ne da ga sramotite. Svaki od prvorođenih sinova ima svoju pojedinačnu ulogu i ne može da radi sve. Ovo je odgovornost koju sam vam poverio i ne smete je izbegavati. Svim svojim srcem, celim svojim umom i svom svojom snagom morate se posvetiti ispunjenju onoga što sam vam poverio.

Od dana današnjeg pa nadalje, kroz čitavu vaseljenu, dužnost čuvanja svih Mojih sinova i celog Mog naroda biće poverena Mojim prvorođenim sinovima da je ispune, i izgrdiću svakog ko se svim svojim srcem i umom ne posveti njenom ispunjenju. Takva je Moja pravednost. Neću poštedeti čak ni Moje prvorođene sinove niti ću biti blag prema njima.

Bude li se iko među Mojim sinovima ili Mojim narodom podsmevao i jednom od Mojih prvorođenih sinova i vređao ga, Ja ću ga žestoko kazniti, jer Moji prvorođeni sinovi predstavljaju Mene; ono što neko čini njima, učinio je i Meni. Ovo je Moja najstroža upravna odluka. Dozvoliću Svojim prvorođenim sinovima da, po svojoj volji, sprovode Moju pravednost prema svakom od Mojih sinova i Mom narodu koji prekrši ovu odluku.

Postepeno ću napuštati svakoga ko se prema Meni odnosi olako i usredsređen je samo na Moju hranu, odeću i spavanje, ko se bavi samo Mojim spoljnim poslovima i nema nimalo razumevanja za Moje breme, i ne posvećuje se pravilnom ispunjenju svojih uloga. Ovo je upućeno svima koji imaju uši.

Ko god dovrši obavljanje svoje službe za Mene dužan je da se povuče poslušno i bez imalo buke. Budi oprezan, inače ću te dovesti u red. (Ovo je dopunska odluka.)

Moji prvorođeni sinovi će odsad uzeti gvozdenu batinu i početi da izvršavaju Moj autoritet u upravljanju svim zemljama i narodima, da hodaju među svim zemljama i narodima i da izvršavaju Moj sud, pravednost i veličanstvo među svim zemljama i narodima. Moji sinovi i Moj narod će Me se bojati, hvaliće Me, bodriće Me i slaviće Me bez prestanka, jer je Moj plan upravljanja ispunjen i Moji prvorođeni sinovi mogu da vladaju sa Mnom.

Ovo je deo Mojih upravnih odluka; nakon ovoga, saopštavaću vam ih onako kako delo bude napredovalo. Na osnovu navedenih upravnih odluka, uočićete tempo kojim obavljam Svoje delo, kao i etape koje je Moje delo dostiglo. To će biti potvrda.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 88. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

599. Deset upravnih odluka kojih se Božji izabrani narod mora pridržavati u Doba carstva

(Odabrano poglavlje Božje reči)

1) Čovek sebe ne treba da veliča niti sebe treba da uzdiže. On treba da obožava i uzdiže Boga.

2) Čini sve ono što je korisno za Božje delo i ništa što je štetno za interese Božjeg dela. Brani Božje ime, Božje svedočanstvo i Božje delo.

3) Novac, materijalni predmeti i sva imovina u Božjoj kući jesu darovi koje čovek treba da daje. U ovim darovima ne sme uživati niko osim sveštenika i Boga, jer darovi ljudi jesu na uživanje Bogu. Bog ove darove deli samo sa sveštenikom; niko drugi nije podoban niti ima pravo da uživa u bilo kom njihovom delu. Svi čovekovi darovi (uključujući novac i materijalne stvari u kojima se može uživati) dati su Bogu, a ne čoveku, pa tako čovek ne treba da uživa u ovim stvarima; ako bi čovek u njima uživao, on bi tada te darove krao. Svaki onaj koji to učini jeste Juda, jer se Juda, osim što je bio izdajnik, takođe posluživao onim što je bilo stavljano u vreću s novcem.

4) Čovek ima iskvarenu narav i, povrh toga, poseduje osećanja. Budući da je tako, izričito se zabranjuje da dvoje članova suprotnog pola bez pratnje rade zajedno kada služe Bogu. Svi koji u tome budu otkriveni biće, bez izuzetka, izbačeni.

5) Ne osuđuj Boga i ne razgovaraj opušteno o stvarima koje se odnose na Boga. Radi ono što čovek treba da radi, govori kao što čovek treba da govori, nemoj da prelaziš postavljene granice, niti da izlaziš van postavljenih ograničenja. Svoj jezik drži za zubima i vodi računa kuda koračaš, kako bi izbegao da učiniš bilo šta što vređa Božju narav.

6) Radi ono što čovek treba da uradi, ispunjavaj svoje obaveze, preuzmi odgovornost i drži se svoje dužnosti. Budući da veruješ u Boga, trebalo bi da daš svoj doprinos Božjem delu; ako to ne učiniš, onda nisi podoban da jedeš i piješ reči Božje, niti si podoban da živiš u Božjoj kući.

7) U crkvenom poslu i u crkvenim pitanjima, pored pokoravanja Bogu, u svemu sledi uputstva čoveka koga koristi Sveti Duh. Neprihvatljiv je i najmanji prekršaj. U potpunosti ispunjavaj svoje obaveze i nemoj analizirati šta je ispravno, a šta pogrešno; ono što je ispravno ili pogrešno nema nikakve veze sa tobom. Tvoje je da se pobrineš jedino za potpunu pokornost.

8) Ljudi koji veruju u Boga treba Bogu da se pokore i da Ga obožavaju. Nemoj uzdizati niti se ugledati ni na jednu osobu; ne postavljaj Boga na prvo, ljude na koje se ugledaš na drugo, a sebe na treće mesto. Nijedna osoba ne bi trebalo da zauzima mesto u tvom srcu, a ljude ne treba da posmatraš – posebno ne one koje poštuješ – kao da su ravni Bogu ili kao da su Mu jednaki. Bogu je ovo nepodnošljivo.

9) Usredsredi svoje misli na rad crkve. Ostavi po strani prohteve sopstvenog tela, budi odlučan u vezi sa porodičnim stvarima, svim srcem se posveti delu Božjem i postavi Božje delo na prvo mesto, a sopstveni život na drugo. Ovo je pristojnost sveca.

10) Srodnike koji nisu vernici (tvoja deca, muž ili žena, sestre, roditelji i tako dalje) ne treba primoravati da idu u crkvu. Božjoj kući ne nedostaje članova i nema potrebe da se taj broj popunjava ljudima od kojih nema koristi. Svi oni koji svojevoljno ne veruju, ne smeju se uvoditi u crkvu. Ova odluka je upućena svim ljudima. Jedni druge treba da proveravate, nadgledate i da se podsećate na ovu stvar; niko je ne sme prekršiti. Čak i kada srodnici koji nisu vernici nevoljno uđu u crkvu, ne smeju im se izdavati knjige, niti im se sme davati novo ime; takvi ljudi nisu iz Božje kuće, a njihov ulazak u crkvu mora biti zaustavljen na svaki mogući način. Ako se crkva dovede u nevolju zbog najezde demona, onda ćeš i sam biti izbačen ili će ti biti postavljena ograničenja. Ukratko, po ovom pitanju svi imate odgovornost, iako ne treba da budete bezobzirni niti da je koristite za lična razračunavanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“

600. Ljudi se moraju pridržavati brojnih dužnosti koje treba da izvršavaju. To je ono čega ljudi treba da se pridržavaju i to je ono što moraju da izvršavaju. Neka Sveti Duh čini ono što Sveti Duh mora da učini; čovek ne može imati ulogu u tome. Čovek treba da se pridržava onoga što čovek treba da čini, što nema veze sa Svetim Duhom. To je samo ono što treba da čini čovek i čega se treba pridržavati kao zapovesti, baš kao pridržavanje zakona u Starom zavetu. Iako sad nije Doba zakona, još uvek postoje mnoge reči kojih se treba pridržavati, a iste su vrste kao reči izgovorene u Doba zakona. Te reči se ne ostvaruju prostim oslanjanjem na dodir Svetog Duha, već su nešto čega čovek treba da se pridržava. Na primer:

Ne iznosi sud o delu praktičnog Boga.

Ne suprotstavljaj se čoveku za kojeg Bog svedoči.

Pred Bogom znaj svoje mesto i ne budi raskalašan.

Treba da budeš umeren u govoru, a tvoje reči i postupci moraju da slede planove čoveka za kojeg Bog svedoči.

Treba da se bojiš svedočenja o Bogu. Ne zanemaruj delo Božje i reči iz Njegovih usta.

Ne oponašaj ton i ciljeve Božjih izjava.

Spolja ne čini ništa što se očigledno protivi čoveku za kojeg Bog svedoči.

Ovoga svaka osoba treba da se pridržava.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zapovesti novog doba“

601. Danas, ništa nije važnije za čoveka nego da se pridržava sledećeg:

Ne smeš pokušavati da se ulaguješ Bogu koji stoji pred tvojim očima ili da išta skrivaš od Njega.

Nemoj izgovarati gadosti ili govoriti nadmeno pred Bogom.

Nemoj obmanjivati Boga pred svojim očima koristeći slatke i laskave reči kako bi zadobio Njegovo poverenje.

Nemoj postupati bez bojazni pred Bogom. Pokori se svemu što je izrečeno iz usta Božjih i nemoj se opirati, protiviti niti osporavati Njegove reči.

Nemoj tumačiti reči iz usta Božjih onako kako tebi odgovara. Treba da paziš na svoj jezik kako bi izbegao da zbog njega postaneš žrtva spletki i obmana zlih ljudi.

Treba da paziš na svoje korake da ne bi prekršio granice koje ti je postavio Bog. Ako ih prekršiš, to će učiniti da staneš na poziciju Boga i izgovaraš reči koje su uobražene i nadmene, pa će te Bog prezreti.

Nemoj nehajno širiti reči proizašle iz usta Božjih, kako te drugi ne bi ismevali i đavoli pravili budalu od tebe.

Pokori se čitavom delu Boga današnjice. Čak i ako ga ne razumeš, nemoj iznositi sud o njemu; sve što možeš da uradiš jeste da tražiš i deliš.

Niko ne sme da prekorači prvobitno Božje mesto. Možeš samo da služiš današnjem Bogu sa pozicije čoveka. Ne možeš današnjeg Boga da podučavaš sa pozicije čoveka – to je pogrešan put.

Niko ne može da stoji na mestu čoveka za kojeg svedoči Bog; u tvojim rečima, postupcima i najskrivenijim mislima ti stojiš u poziciji čoveka. Tome se treba povinovati, to je čovekova odgovornost i niko to ne može izmeniti; pokušaj da se to uradi bio bi kršenje upravnih odluka. Ovo svi treba da zapamte.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zapovesti novog doba“

602. Svaka rečenica koju izgovaram sadrži autoritet i sud i niko ne može da promeni Moje reči. Jednom kada su Moje reči izgovorene, sigurno je da će se stvari izvršiti u skladu sa Mojim rečima – to je Moja narav. Moje reči su autoritet i ko god ih promeni vređa Moju grdnju i moram da ga pokosim. U težim slučajevima, takvi navuku propast na sopstveni život i završe u Adu ili u bezdanu. To je jedini način na koji se bavim čovečanstvom i čovek to ne može da promeni – to je Moja upravna odluka! Zapamtite to! Nikome nije dozvoljeno da prekrši Moju odluku i stvari se moraju izvršavati prema Mojim namerama! U prošlosti sam bio previše blag prema vama i nailazili ste samo na Moje reči. Reči koje sam govorio o tome kako ću da pokosim ljude nisu se još ostvarile. Ali od danas, sve nesreće (u vezi sa Mojim upravnim odlukama) nastupiće jedna za drugom da kazne sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama. Moraju da nastanu činjenice, inače ljudi neće moći da vide Moj gnev i stalno će živeti u razvratu. To je korak u Mom planu upravljanja i na taj način izvršavam sledeći korak u Mom delu. Kažem vam to unapred da ne biste počinili prekršaj i zauvek otišliu propast. Drugim rečima, od danas, pa ubuduće, potrudiću se da svi ljudi, osim Mojih prvorođenih sinova, zauzmu svoja odgovarajuća mesta u skladu sa Mojim namerama i izgrdiću ih jednog po jednog. Niko neće biti pošteđen. Samo probajte da opet budete razvratni! Samo se usudi da se opet pobuniš! Već sam rekao da sam pravedan prema svima, da sam bez trunke sentimentalnosti i time pokazujem da se Moja narav ne sme uvrediti. To je Moja ličnost. To niko ne može da promeni. Svi ljudi čuju Moje reči i svi ljudi vide Moje slavno lice. Svi moraju da Mi se potpuno i apsolutno pokore – to je Moja upravna odluka. Svi ljudi širom vaseljene i na kraju sveta bi trebalo da Me hvale i slave, jer sam Ja jedinstveni Sȃm Bog, jer sam Ja ličnost Boga. Niko ne može da promeni Moje reči i Moje izjave, Moj govor i Moje ponašanje, jer su to stvari koje se samo Mene tiču i koje sam imao od najdrevnijih vremena i koje će postojati zauvek.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 100. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

603. Moj sud stiže svakoga, Moje upravne odluke dopiru do svakoga, a Moje reči i Moja ličnost otkrivene su svima. Ovo je vreme za veliko delo Moga Duha (u ovom trenutku, pravi se razlika između onih koji će biti blagosloveni i onih koje će zadesiti nevolja). Čim Moje reči budu izrečene, Ja sam odredio one koji će dobiti blagoslov, kao i one koje će zadesiti nevolja. Sve ovo je kristalno jasno i Ja sve to mogu da sagledam jednim pogledom. (Ovo govorim sa stanovišta Svoje ljudskosti; stoga ove reči ne protivreče Mom predodređenju ni Mom izboru.) Ja krstarim među planinama i rekama i među svim stvarima, kroz vaseljenska prostranstva, posmatrajući i pročišćavajući svako mesto kako bi sva ona nečista mesta i bludne zemlje prestale da postoje i bile ognjem pretvorene u ništavilo pod dejstvom Mojih reči. Meni je sve lako. Kad bi sada bilo vreme koje sam predodredio za smak sveta, mogao bih da ga progutam izustivši jednu jedinu reč. Međutim, sada nije vreme za to. Sve mora biti spremno pre nego što obavim to delo, tako da Moj plan ne bude ometen a Moje upravljanje ne bude prekinuto. Znam kako da to razumno izvedem: oslanjam se na Svoju mudrost i imam Svoje načine. Ljudi ne smeju ni da mrdnu prstom; pripazite se da vas Moja ruka ne usmrti. Ovo je već obuhvaćeno Mojim upravnim odlukama. Iz ovoga se može videti strogost Mojih upravnih odluka, kao i principa na kojima se zasnivaju, a koji su dvojaki: s jedne strane, ubijam sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama i koji krše Moje upravne odluke; s druge strane, u Svom gnevu proklinjem sve one koji krše Moje upravne odluke. Ova dva aspekta su nužna i predstavljaju izvršna načela koja podupiru Moje upravne odluke. Prema svima se postupa na osnovu ta dva načela, bez emocija, bez obzira na odanost određene osobe. To je dovoljno da pokaže Moju pravednost, Moje veličanstvo i Moj gnev, koji će spaliti sve zemaljske stvari, sve svetovne stvari i sve ono što nije u skladu sa Mojim namerama. Moje reči sadrže tajne koje ostaju skrivene, ali u Mojim rečima ima i tajni koje su otkrivene. Stoga su, prema ljudskim predstavama i u ljudskom umu, Moje reči zanavek neshvatljive, a Moje je srce zauvek nedokučivo. To znači da ljude moram da izgnam van njihovih predstava i načina razmišljanja. To je najvažnija stavka Mog plana upravljanja. To moram da učinim na ovaj način kako bih zadobio Svoje prvorođene sinove i ostvario ono što želim.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 103. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

604. Sve dok stari svet bude postojao, bacaću Svoj bes na njegove zemlje, otvoreno objavljivati Svoje upravne odluke širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.

Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će sadašnje zemlje zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji su sada zahvaćeni bujicom, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se oslobodili, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 26. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“