Čovek je oduvek živeo pod okriljem sila tame, sputan Sotoninom vlašću, nesposoban da se oslobodi, a njegova narav, nakon što ju je Sotona oblikovao, postaje sve iskvarenija. Može se reći da je čovek oduvek živeo usred svoje sotonske iskvarene naravi i da nije u stanju da istinski voli Boga. Stoga, ako čovek želi da voli Boga, on mora da odbaci svoju samopravednost, umišljenost, nadmenost, uobraženost i tome slično – sve ono što pripada Sotoninoj naravi. U suprotnom, njegova ljubav je nečista ljubav, sotonska ljubav, ljubav koja nipošto ne može da dobije Božje odobravanje. Niko nije u stanju da istinski voli Boga ako ga Sveti Duh neposredno ne usavrši, ne slomi, ne oreže, ne disciplinuje, ne izgrdi i ne oplemeni. Ako kažeš da deo tvoje naravi predstavlja Boga i da si zato u stanju da istinski voliš Boga, onda govoriš nadmeno i neko si ko je u zabludi. Takvi ljudi su arhanđeli! Čovekova urođena priroda nije u stanju da neposredno predstavlja Boga; čovek mora da odbaci svoju urođenu prirodu kroz Božje usavršavanje i tek tada – tako što će voditi računa o Božjim namerama, udovoljavati Božjim namerama i uz to se podvrgnuti delu Svetoga Duha – Bog može da prizna ono što čovek proživljava. Niko ko živi u telu ne može neposredno da predstavlja Boga, osim ako to nije neko koga koristi Sveti Duh. Međutim, čak se ni za takvog čoveka ne može reći da njegova narav i ono što on proživljava u potpunosti predstavljaju Boga; može se samo reći da Sveti Duh upravlja onim što on proživljava. Narav takvog čoveka ne može da predstavlja Boga.

Iako je čovekova narav predodređena od Boga – to se ne dovodi u pitanje i može se smatrati da je to nešto pozitivno – nju je oblikovao Sotona i stoga je celokupna čovekova narav Sotonina narav. Neki ljudi kažu da je u Božjoj naravi da On postupa nedvosmisleno, tako da je „jedan jedan, a dva dva”, i da se to ispoljava i u njima, da je i njihova ličnost takva, pa zato kažu da njihova narav predstavlja Boga. Kakvi su to ljudi? Da li je iskvarena sotonska narav u stanju da predstavlja Boga? Ko god kaže da njegova narav predstavlja Boga, huli na Boga i vređa Svetog Duha! Sudeći po načinu na koji Sveti Duh deluje, delo koje Bog obavlja na zemlji isključivo je delo osvajanja. Kao takvo, mnoge čovekove sotonske iskvarene naravi tek treba da budu pročišćene, ono što čovek proživljava i dalje je odraz Sotone, to je ono što čovek smatra dobrim i što predstavlja dela čovekovog tela; tačnije, predstavlja Sotonu i nikako ne može da predstavlja Boga. Čak i ako neko već voli Boga do te mere da može da uživa u životu na zemlji kao da je na nebu i u stanju je da izjavi: „Bože, ne mogu dovoljno da Te volim!” pa čak i ako je dostigao najvišu sferu, ipak se ne može reći da on proživljava Boga niti da predstavlja Boga, jer se čovekova suština razlikuje od Božje suštine i čovek nikada ne može da proživi Boga, a još manje da postane Bog. Ono što čovek proživljava pod vođstvom Svetog Duha samo je u skladu sa onim što Bog traži od čoveka.

Sva Sotonina dela i postupci ispoljavaju se u čoveku. Danas su sva čovekova dela i postupci izraz Sotone i stoga ne mogu da predstavljaju Boga. Čovek je otelotvorenje Sotone, a čovekova narav ne može da predstavlja narav Božju. Neki ljudi imaju dobru ličnost; Bog može da obavi određene stvari kroz njihovu ličnost, a Sveti Duh usmerava njihove postupke. Ipak, njihova narav ne može da predstavlja Boga. Delajući na njima, Bog samo koristi ono što u njima već postoji i uzima ono što Mu je na raspolaganju. Bilo da se radi o prorocima iz prošlih vremena ili o onima koje Bog koristi, niko ne može neposredno da Ga predstavlja. Svi ljudi zavole Boga tek pod pritiskom okolnosti, a baš niko ne ulaže napor da svojom voljom sarađuje s Njim. Šta su pozitivne stvari? Sve što dolazi neposredno od Boga je pozitivno; Sotona je, međutim, oblikovao ljudsku narav i ona ne može da predstavlja Boga. Jedino ljubav, spremnost na patnju, pravednost, pokornost, poniznost i skrivenost ovaploćenog Boga neposredno predstavljaju Boga. To je zato što je, kada je došao, On došao bez grešne prirode i došao je pravo od Boga, a da Ga Sotona nije oblikovao. Isus je samo u obličju grešnog tela i ne predstavlja greh; zato svi Njegovi postupci, dela i reči, sve do dovršetka Njegovog dela raspećem (uključujući trenutak Njegovog raspeća), neposredno predstavljaju Boga. Isusov primer je dovoljan da dokaže da niko ko ima grešnu prirodu ne može da predstavlja Boga, i da čovekov greh predstavlja Sotonu. Drugim rečima, greh ne predstavlja Boga i Bog je bezgrešan. Čak se ni za delo Svetog Duha na čoveku ne može reći da čovek to čini u Božje ime, može se samo reći da tim delom upravlja Sveti Duh. Ali, što se čoveka tiče, ni njegov greh ni njegova narav ne predstavljaju Boga. Posmatrajući delo koje Sveti Duh vrši na čoveku od prošlosti do danas, može se reći da je sve što čovek proživljava posledica delanja Svetog Duha na njemu. Veoma je malo onih koji, nakon što ih Sveti Duh oreže i disciplinuje, mogu da proživljavaju istinu. Drugim rečima, prisutno je samo delo Svetog Duha; čovekova saradnja izostaje. Da li ti je to sada jasno? Budući da je tako, kako ćeš učiniti sve što je u tvojoj moći da sarađuješ s Njim i ispuniš svoju dužnost kada Sveti Duh dela?