Božje reči iz Biblije:

„Oni su slepci koji vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će pasti u jamu” (Matej 15:14).

„Koji ovaj narod vode, oni zavode; koji bivaju vođeni, oni propadaju” (Knjiga proroka Isaije 9:16).

„Pogibe moj narod jer nema znanja” (Knjiga proroka Osije 4:6).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, podli ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja „Bogu”. Oni su ljudi koji nose Njegov barjak, a svojevoljno protive Bogu, koji nose etiketu vernika u Boga dok jedu meso čoveka i piju krv čoveka. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju”, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša? Oni koji imaju visoko mišljenje o sebi u Božjem prisustvu zapravo su najbedniji od svih ljudi, dok su oni koji sebe smatraju niskim zapravo najuvaženiji. A oni koji misle da poznaju delo Božje i koji su, štaviše, sposobni da sa velikom pompom objavljuju delo Božje drugima, čak i kada gledaju direktno u Njega – to su najneukiji ljudi. Takvi ljudi nemaju Božje svedočanstvo, oholi su i umišljeni.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”

Iako su svi oni jevrejski fariseji, prvosveštenici i pisari iz Doba zakona formalno verovali u Boga, oni su okrenuli leđa Njegovom putu i čak su ovaploćenog Boga razapeli na krst. Imajući to u vidu, da li je njihovo verovanje moglo da dobije Božje odobrenje? (Ne.) Bog ih je već bio označio kao ljude jevrejske vere, kao članove religijske grupe. A danas Bog slično gleda i na one koji u Isusa veruju kao članovi religijske grupe, u smislu da ih ne priznaje kao pripadnike Božje crkve, niti kao ljude koji veruju u Njega. Zašto bi Bog ovako osuđivao ljude iz sveta religije? Zato što svim članovima religijskih grupa, a posebno onim visoko-pozicioniranim vođama raznih veroispovesti, nedostaje bogobojažljivo srce, i zato što nisu sledbenici Božje volje. Sve su to bezvernici. Ne veruju u ovaploćenje, a još manje prihvataju istinu. Nikad ne traže Božje delo u poslednjim danima, niti istine koje On izražava, ne raspituju se za njih, ne istražuju ih i ne prihvataju, već ih, umesto toga, odmah osuđuju i hule na delo ovaploćenog Boga u poslednjim danima. Iz toga se jasno vidi da ih Bog ne priznaje kao vernike u Boga, iako oni formalno možda i veruju u Njega; On za njih kaže da su zlotvori, da ništa od onoga što rade nema nikakve veze s Njegovim delom spasenja, da su nevernici koji su izvan Njegovih reči. Ako u Boga verujete kao što to sada činite, zar neće doći dan kada ćete i vi biti svedeni na pristalice religije? Verovanjem u Boga unutar religije ne može se postići spasenje – ali, zašto je to tako? Ukoliko ne znate zašto je tako, time pokazujete da uopšte ne poznajete ni istinu ni Božje namere. Nešto najtragičnije što veri u Boga može da se desi, jeste da bude svedena na religiju i uklonjena od strane Boga. To je čoveku nezamislivo, a oni koji ne razumeju istinu, to ne mogu nikada jasno da vide. Recite Mi, jesu li pripadnici crkve koja se, tokom dugih godina od svog nastanka, u Božjim očima postepeno pretvorila u religiju i postala veroispovest, objekti Božjeg spasenja? Jesu li oni članovi Njegove porodice? (Ne.) Oni to nisu. Kojim putem zapravo idu ti ljudi, koji formalno veruju u istinitog Boga, ali koje On ipak smatra samo religioznim ljudima? Put kojim idu je onaj na kojem nose barjak vere u Boga, ali nikada ne slede Njegov put; to je put na kojem veruju u Njega, ali Mu se ne klanjaju, već Ga čak i napuštaju; to je put na kojem tvrde da veruju u Boga, a zapravo Mu se opiru, na kojem formalno veruju u ime Božje, u istinitog Boga, ali se zapravo klanjaju Sotoni i đavolima, učestvuju u ljudskim operacijama i uspostavljaju nezavisno, ljudsko carstvo. To je put kojim oni koračaju. Sudeći po putu kojim idu, očigledno je da se radi o gomili nevernika, o bandi antihrista, o grupi Sotona i đavola, čija je izričita namera da se odupru Bogu i prekinu Njegovo delo. U tome je suština religijskog sveta. Imaju li članovi jedne takve grupe ljudi ikakve veze s Božjim planom upravljanja za čovekovo spasenje? (Ne.) Kad način verovanja jednog broja ljudi koji veruju u Boga, ma koliko da je taj broj veliki, Bog definiše kao veroispovest ili grupu, On te ljude ujedno definiše i kao one koji ne mogu biti spaseni. Zašto to kažem? Grupa ljudi kojoj nedostaje Božje delo i usmeravanje, koja se Bogu uopšte ne pokorava niti Mu se klanja, može formalno verovati u Boga, ali ona zapravo sledi i sluša religijske sveštenike i starešine, a religijski sveštenici i starešine su, po svojoj suštini, đavoli i licemeri. Ti ljudi, dakle, slede i slušaju Sotone i đavole. Iako u svojim srcima praktikuju veru u Boga, njima zapravo manipulišu ljudi, oni su predmet ljudskih orkestracija i ljudske vičnosti. Prema tome, ako govorimo o suštini, ti ljudi slede i slušaju Sotonu i đavole, sile zla koje se opiru Bogu, Božje neprijatelje. Da li bi Bog spasao pripadnike jedne takve bande? (Ne bi.) Zašto? Pa, mogu li takvi ljudi da se pokaju? Ne, oni se neće pokajati. Pod zastavom vere u Boga, oni učestvuju u ljudskim operacijama i ljudskim poduhvatima, suprotstavljaju se Božjem planu upravljanja za spas čoveka, a krajnji ishod svega toga jeste da će kod Boga naići na gnušanje i odbacivanje. Naprosto je nemoguće da Bog spase te ljude; oni nisu sposobni za kajanje i, budući da ih je Sotona već odneo sa sobom, Bog mu ih predaje. (…) Bez obzira na to koliko si propovedi odslušao i koliko si istina razumeo – ako još uvek slediš ljude, ako još uvek slediš Sotonu, ako nisi u stanju da na kraju slediš Božji put, niti da se plašiš Boga i kloniš se zla, ti onda spadaš među ljude kojih se Bog gnuša i koje odbacuje. Možda su religiozni ljudi u stanju da propovedaju mnogo biblijskog znanja i možda mogu da razumeju neku duhovnu doktrinu, ali ne mogu da se pokore Božjem delu, niti da Njegove reči primenjuju i doživljavaju, ne mogu istinski da Mu se klanjaju, niti da Ga se boje i klone se zla. Sve su to licemeri, a ne ljudi koji se zaista pokoravaju Bogu. Sa Božjeg stanovišta, takvi su ljudi, po definiciji, pripadnici veroispovesti, ljudske grupe, ljudske bande, Sotoninih jataka. Svi oni zajedno čine Sotoninu banda, carstvo antihrista, te ih se Bog u potpunosti gnuša i odbacuje ih.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo u strahu od Boga može se ići putem koji vodi do spasenja”

Oni koji ne prihvataju novo Božje delo lišeni su Božjeg prisustva i, povrh toga, lišeni su Božjih blagoslova i zaštite. Svojim rečima i postupcima oni se uglavnom pridržavaju prošlih zahteva dela Svetog Duha; oni su doktrina, a ne istina. Takva doktrina i propis dovoljan su dokaz da okupljanja ovih ljudi nisu ništa drugo do religija; oni nisu oni izabrani, niti su predmet Božjeg dela. Skupovi svih ljudi među njima mogu se samo nazivati velikim verskim kongresima, ali se ne mogu zvati crkvom. To je činjenica koju je nemoguće izmeniti. Oni ne poseduju novo delo Svetog Duha; ono što oni rade podseća na religiju, ono što proživljavaju kao da obiluje religijom; oni ne poseduju ni prisustvo ni delo Svetog Duha, a još manje su podobni da od Svetog Duha budu dovedeni u red ili prosvećeni. Svi su ti ljudi beživotni leševi i crvi lišeni duhovnosti. Oni ne znaju ništa o čovekovoj buntovnosti i protivljenju, nemaju pojma o svim ljudskim zlodelima, a još manje poznaju celokupno Božje delo i sadašnje Božje namere. Sve su to neznalice, podlaci i ološ, te stoga ne zaslužuju da se zovu vernicima! Ništa od onoga što rade nema nikakvog uticaja na Božje upravljanje, a još manje može da poremeti Božje planove. Njihove su reči i postupci previše odvratni, previše jadni i oni naprosto nisu vredni pomena. Ništa što su učinili oni koji nisu u bujici Svetog Duha nema nikakve veze s novim delom Svetog Duha. Stoga oni, ma šta da rade, nemaju u sebi disciplinu Svetog Duha, niti, štaviše, poseduju prosvećenje Svetog Duha. Jer, sve su to ljudi koji nimalo ne ljube istinu i kojih se Sveti Duh gnuša i odbacuje ih. Nazivaju se zlotvorima, jer hodaju u telu i čine šta im je volja pod firmom Boga. Dok Bog deluje, oni su namerno prema Njemu neprijateljski nastrojeni i jure u suprotnom smeru od Njega. Kako je čovekov neuspeh u saradnji s Bogom, sam po sebi, krajnje buntovan, zar onda prema ljudima koji se namerno protive Bogu neće naročito biti primenjena pravedna odmazda?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

Pojedini ljudi se ne raduju istini, a još manje sudu. Umesto toga se raduju moći i bogatstvu; takvi ljudi se nazivaju vlastoljupcima. Oni su u potrazi samo za uticajnim veroispovestima u svetu i tragaju samo za pastorima i učiteljima koji dolaze iz teoloških škola. Iako su prihvatili put istine, oni tek napola veruju; nisu u stanju da svoje srce i um predaju u celosti, izgovaraju reči o tome kako se daju za Boga, a oči su im uprte u velike pastore i učitelje, dok u Hrista više ni ovlaš ne pogledaju. Njihovo je srce usredsređeno na slavu, bogatstvo i sjaj. Smatraju nepojmljivim da bi jedna tako sićušna osoba mogla biti sposobna da osvoji tolike, da bi neko tako neupadljiv mogao da usavrši čoveka. Oni misle da je nemoguće da su ti nikogovići iz prašine i sa smetlišta baš taj Božji izabrani narod. Veruju da bi se, ako bi ljudi poput ovih bili oni koje Bog spasava, nebo i zemlja okrenuli naopačke i da bi se svi ljudi tome nedotupavno smejali. Oni veruju da, ako je Bog izabrao takve nikogoviće da ih usavrši, ti velikani bi tada postali Sȃm Bog. Njihovi vidici su okaljani neverom; ne samo da ne veruju; već su naprosto nerazumne zveri. Jer oni vrednuju samo status, prestiž i moć, i poštuju samo velike grupacije i veroispovesti. Nemaju ni najmanje obzira prema onima koje vodi Hristos; oni su jednostavno izdajice koje su svoja leđa okrenuli Hristu, istini i životu.

Ono čemu se ti diviš nije Hristova skrušenost, već su to oni lažni pastiri na uglednim položajima. Ne obožavaš ti divotu niti mudrost Hristovu, već te slobodoumnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Smeješ se bolu Hristovom koji nema gde glavu svoju da nasloni, a diviš onim leševima koji traže priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada se tvoje srce okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovom uticaju. Svejedno, ti se i dalje držiš stava da je delo Hristovo teško za progutati i nisi voljan da ga prihvatiš. Zato Ja kažem da ti nedostaje vera da priznaš Hrista. Do danas si Ga sledio samo stoga što nisi imao drugog izbora. Niz uzvišenih figura se zauvek visoko kotira u tvom srcu; ne možeš da zaboraviš nijednu njihovu reč ni delo, niti njihove uticajne reči i ruke. Oni su u vašem srcu zauvek iznad svega i večiti junaci. Ali to ne važi za Hrista današnjice. On je u tvom srcu zauvek beznačajan i večno nedostojan da Ga se bojiš. Jer On je isuviše običan, ima premalo uticaja i daleko je od uzvišenog.

U svakom slučaju, Kažem da su svi oni koji ne vrednuju istinu bezvernici i izdajice istine. Takvi ljudi nikada neće naići na Hristovo odobravanje. Da li si sada prepoznao koliko je nevere u tebi i koliko izdajničkog prema Hristu nosiš u sebi? Podstičem te na sledeće: pošto si izabrao put istine, trebalo bi da se svesrdno posvetiš; nemoj biti neodlučan niti to činiti sa pola srca. Treba da shvatiš da Bog ne pripada svetu niti ijednom pojedincu, već svima onima koji istinski veruju u Njega, svima onima koji Ga obožavaju i svima onima koji su Mu posvećeni i verni.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li ti istinski veruješ u Boga?”

Kako Božji izabrani narod treba da se ophodi prema antihristima? Mora da ih raspozna, razotkrije, prijavi i s gnušanjem odbaci. Tek tada će moći sa sigurnošću da sledi Boga do samog kraja i da zakorači na pravi put vere u Boga. Antihristi nisu tvoje starešine, bez obzira na to kako su naveli druge na stranputicu da ih izaberu za starešinu. Ne priznaj ih i ne prihvataj njihovo vođstvo – moraš ih razaznati i s gnušanjem odbaciti jer ti oni ne mogu pomoći da razumeš istinu, ne mogu te podržati i ne mogu te snabdevati. To su činjenice. Ako ne mogu da te uvedu u istina-stvarnost, nisu sposobni ni da budu starešine i delatnici. Ako ne mogu da te uvedu u razumevanje istine i iskustvo Božjeg dela, onda su oni ljudi koji se suprotstavljaju Bogu i treba da ih raspoznaš, razotkriješ i s gnušanjem odbaciš. Sve rade da te navedu na stranputicu da bi ih sledio, da te nateraju da se pridružiš njihovoj grupi da bi podrivao i ometao crkveni rad, da te namame na put antihristȃ, kojim i oni idu. Žele da te odvuku u pakao! Ako ne možeš da prepoznaš šta oni zaista jesu i veruješ da, pošto su tvoje starešine, treba da ih slušaš i da im činiš ustupke, onda si čovek koji izdaje i istinu i Boga – a takvi ne mogu biti spaseni. Ako želiš da budeš spasen, ne samo da moraš da prevaziđeš prepreku velike crvene aždaje i da je raspoznaš, da prozreš njeno rugobno lice i da se potpuno pobuniš protiv nje – već moraš da prevaziđeš i prepreku antihristȃ. Antihrist, u crkvi, nije samo neprijatelj Boga, već i Božjeg izabranog naroda. Ako nisi u stanju da raspoznaš antihrista, velika je verovatnoća da ćeš biti naveden na stranputicu i pridobijen, da ćeš hodati putem antihrista i da će te Bog prokleti i kazniti. Ako se to desi, znači da je tvoja vera u Boga potpuno podbacila. Šta čovek mora da poseduje da bi zadobio spasenje? Pre svega, mora da razume mnoge istine i da bude u stanju da raspozna suštinu, narav i put antihrista. To je jedini način da se osigura da neće, verujući u Boga, obožavati i slediti ljude, kao i jedini način da sledi Boga do samog kraja. Samo čovek koji je u stanju da raspozna antihrista kadar je da istinski veruje u Boga, da Ga sledi i da svedoči za Njega. Neki će onda reći: „Šta da radim ako u ovom trenutku nemam istinu za to?” Moraš se pod hitno opremiti istinom; moraš naučiti da vidiš unutrašnjost ljudi i stvari. Raspoznati antihrista nije lako i zahteva sposobnost da se jasno vidi njegova suština i da se prozreju zavere, trikovi, namere i ciljevi iza svega što on radi. Na taj način te on neće navesti na stranputicu ni kontrolisati i moći ćeš da ostaneš postojan, da bezbedno i sigurno stremiš ka istini i da budeš nepokolebljiv na putu stremljenja ka istini i postizanja spasenja. Ako nisi u stanju da prevaziđeš prepreku antihristȃ, može se reći da si u velikoj opasnosti i da je velika verovatnoća da će te Sotona navesti na stranputicu i zarobiti i da ćeš živeti pod njegovim uticajem. Moguće je da među vama ima onih koji ometaju i sapliću ljude koji streme ka istini i njihovi su neprijatelji. Prihvatate li to? Ima i onih koji se ne usuđuju da se suoče s tom činjenicom, niti se usuđuju da to prihvate kao činjenicu. Ali u crkvama se zaista dešava, i to često, da antihristi navedu ljude na stranputicu; samo što ljudi to nisu u stanju da raspoznaju. Ako nisi kadar da položiš taj test – test antihristȃ, onda te antihristi ili navode na stranputicu i kontrolišu, ili ti nanose patnju, muče te, isteruju, potiskuju i zlostavljaju. Na kraju tvoj bedni mali život neće dugo moći da odoleva i usahnuće; ostaćeš bez vere u Boga i reći ćeš: „Bog uopšte nije pravedan! Gde je bog? Na ovom svetu nema ni pravde ni svetlosti i nema takve stvari poput božjeg spasenja čovečanstva. Možemo slobodno da provodimo dane u radu i sticanju novca!” Odričeš se Boga, udaljavaš se od Boga i ne veruješ više da On postoji; u potpunosti nestaje svaka nada da ćeš zadobiti spasenje. Stoga, ako želiš da stigneš tamo gde će ti biti dato spasenje, prvi ispit koji moraš da položiš je da li si u stanju da opaziš i prozreš Sotonu, a moraš da imaš i hrabrosti da ustaneš i da ga razotkriješ i napustiš. Gde je, dakle, Sotona? Sotona je pored tebe i svuda oko tebe; možda živi čak i u tvom srcu. Ako živiš u sotonskoj naravi, može se reći da pripadaš Sotoni. Sotonu i zle duhove duhovnog carstva ne možeš videti ni dodirnuti, ali Sotone i živi đavoli koji postoje u stvarnom životu – svuda su. Svako ko oseća odbojnost prema istini je zao, a svaki starešina i delatnik koji ne prihvata istinu antihrist je ili lažni starešina. Zar nisu takvi ljudi Sotone i živi đavoli? To su možda upravo ljudi koje obožavaš i na koje se ugledaš; možda upravo ljudi koji te vode i kojima se u svom srcu već odavno diviš, veruješ im, uzdaš se u njih i nadaš im se. A u stvari, oni su prepreke koje ti stoje na putu i ometaju te u stremljenju ka istini i zadobijanju spasenja; oni su lažne starešine i antihristi. Mogu preuzeti kontrolu nad tvojim životom i nad putem kojim koračaš i upropastiti ti šansu da zadobiješ spasenje. Ako ne uspeš da ih raspoznaš i prozreš, možeš u bilo kom trenutku biti naveden na stranputicu i zarobljen. Prema tome, u velikoj si opasnosti. Ako nisi u stanju da se izbaviš iz te opasnosti, Sotonina si žrtva. Ljudi koji su navedeni na stranputicu i kontrolisani i koji postanu sledbenici antihrista u svakom slučaju ne mogu nikada zadobiti spasenje. Pošto ne vole istinu i ne streme ka njoj, neizbežna je posledica da bivaju navedeni na stranputicu i da slede antihrista.

Neki sebe smatraju ljudima koji streme ka istini i kažu da su u stanju da raspoznaju antihriste. Precenjuju se, zar ne? Ako sretneš nekog očiglednog antihrista, onog koji pokazuje zube ima slabu ljudskost i počinio je neka zlodela, naravno da ćeš biti u stanju da ga prepoznaš. Ali ako sretneš antihrista koji deluje pobožno, blagoglagoljiv je i izgleda kao prijatan čovek – antihrista koji se povinuje ljudskim predstavama – jesi li i dalje dovoljno smeo da tvrdiš da ćeš uspeti da raspoznaš šta je? Imaš li hrabrosti da ga proglasiš za antihrista? Ako nisi kadar da ga raspoznaš, neminovno ćeš mu se diviti i bićeš mu naklonjen, a u tom slučaju će njegovo ponašanje, njegova mišljenja i pogledi, njegovi postupci – pa čak i njegovo razumevanje istine – sigurno uticati na tebe. Do koje će mere te stvari uticati na tebe? Zavidećeš antihristu, podražavaćeš ga, oponašati i slediti, a to će uticati na tvoj život-ulazak; uticaće na tvoje stremljenje ka istini i ulazak u stvarnost, na tvoj stav prema Bogu, kao i na to da li se istinski pokoravaš Bogu i slediš Ga do samog kraja. Na kraju će antihrist postati tvoj idol, imaće mesto u tvom srcu i nećeš moći da mu pobegneš. Kada si do te mere naveden na pogrešan put, veoma je slaba nada da ćeš biti spasen, jer je tvoj odnos sa Bogom uništen, izgubio si normalan odnos sa Njim i na ivici si pogibelji. A da li je to za tebe katastrofa ili blagoslov? Naravno da je katastrofa; blagoslov svakako nije. Iako neki antihristi mogu da ti pomognu i da ti budu od koristi u malim stvarima ili su u stanju da propovedaju reči i doktrine da bi te prosvetili, kada te jednom navedu na stranputicu, kada ih obožavaš i slediš, u nevolji si. Upropastićeš se i izgubiti šansu za spasenje. Neki kažu: „Nije on Sotona ni zao čovek, deluje kao duhovan čovek koji stremi ka istini.” Jesu li te reči istinite? (Nisu.) Zašto nisu? Svako ko iskreno stremi ka istini, uticaj i prednost njegovog vođstva, pomoći i opskrbe služe tome da te dovedu pred Boga, kako bi tragao za Njegovim rečima i za istinom, te dolaziš pred Boga i učiš da se pouzdaš u Njega i da tragaš za Njim, a tvoj odnos sa Njim postaje sve bliži. Kakve će, naprotiv, biti posledice ako tvoj odnos sa antihristom bude postajao sve bliskiji, sve dok mu ne budeš uvek stajao na raspolaganju? Odlutaćeš na pogrešan put i upropastiti se. Što si bliskiji sa antihristom, to si udaljeniji od Boga. A kakva je posledica? Antihrist će te voditi pred sobom i udaljićeš se od Boga. Ako u srcu imaš idola, kada počneš da gajiš predstave o Božjim rečima i delu, ili Božje reči razotkriju tvog idola, odmah ćeš se pobuniti protiv Njega, pa Mu se možda čak i usprotiviti i izdati Ga; staćeš na stranu svog idola i suprotstaviti se Bogu. To se često dešava. Kada neke lažne starešine i antihriste smene ili proteraju, njihovi saučesnici i podanici počinju da se zauzimaju za njih i da se žale; neki čak postaju i negativni i prestaju da veruju u Boga. To je uobičajena pojava, zar ne? A zašto prestaju da veruju? Kažu: „Naš starešina je smenjen i proteran, kakve onda nade ima za mene, običnog vernika?” Zar nije to besmislica? Njihove reči ukazuju na to da slede antihrista, da ih je on potpuno naveo na stranputicu. A kakva je posledica toga što su navedeni na stranputicu? Antihrist je postao idol kojeg obožavaju; antihrist je postao nešto kao njihov predak: kako da ne odu, ako je njihov predak proteran? Slušaju samo antihrista i pod njegovom su potpunom kontrolom. Misle da je svaka antihristova reč ispravna, da je svaki njegov postupak ispravan i da ih treba prihvatiti kao istinu i pokoriti im se, pa ne dopuštaju da iko u Božjoj kući razotkrije ili osudi antihrista. Kada antihrista proteraju iz Božje kuće, oni koji ga slede preuzimaju na sebe da i sami napuste Božju kuću. „Drvo padne, a majmuni beže.” Te stvari pokazuju da su antihristi i njihovi sledbenici Sotonine sluge, koje su došle da prekidaju i ometaju Božje delo. Kada ih Božji izabrani narod otkrije, razotkrije i s gnušanjem odbaci, sa njihovom verom u Boga je gotovo. Svi sledbenici antihristȃ imaju jednu jasno vidljivu crtu: ničije reči ne dopiru do njih; slušaju isključivo antihriste. A kada ih antihristi navedu na stranputicu, prestaju da slušaju Božje reči i priznaju samo antihrista za svog gospoda. Zar ne pokazuje to da su navedeni na pogrešan put, da su pod njegovom kontrolom? Samo bi sledbenici antihrista probali da se zauzmu za njega. Kada je antihrist razotkriven i otkriven, ljudi koji ga slede počinju da se brinu za njega, liju suze za njim, žale se u njegovo ime i pokušavaju da ga odbrane. U tom periodu, oni zaboravljaju na Boga, više Mu se ne mole i ne tragaju za istinom; samo brane antihrista i razbijaju glavu razmišljajući o njemu; Boga uopšte više i ne priznaju. Veruju li oni istinski u Boga? U koga stvarno veruju? To je već sasvim jasno. (…) Kažeš da se ne brineš da će te antihrist navesti na pogrešan put, da se ne bojiš da ćeš pratiti antihrista, ali nema smisla da to tvrdiš. To je tvrdnja jednog smetenjaka. To je zato što ćeš, ako ne stremiš ka istini i uvek obožavaš i slediš ljude, i ne znajući – krenuti putem antihristȃ. Verovaćeš u Boga više godina ali ćeš biti lišen iskustvenog svedočenja, ne samo da nećeš zadobiti istinu i život, već ćeš postati neko ko se suprotstavlja Bogu: to je krajnja posledica kada slediš antihriste i ne možeš je se osloboditi, ta je činjenica nepromenljiva. To je baš kao kada neko dodirne žicu kroz koju prolazi struja: Sigurno je da će ga struja udariti. Neki će reći: „Ja u to ne verujem; ne plašim se” – ali ima li ikakve veze da li veruješ i da li se plašiš? Dotakneš li žicu kroz koju prolazi struja, cap! Udariće te. Ništa neće pomoći to što nisi verovao. Neodgovorno je reći da ne veruješ; to je neznanje. Stoga, bilo da želiš da slediš antihrista ili ne, ako ne stremiš ka istini i sav tvoj trud je uvek usmeren ka slavi, dobiti i statusu, već si krenuo putem antihristȃ. Ta posledica će se pokazati malo po malo, kao brodska olupina koja izranja na površinu. To je neizbežno. To što antihrist radi jeste da vodi ljude pred sobom, primorava ih da prihvate njegovu kontrolu i manipulaciju, umesto da prihvate Božje orkestracije i uređenja i da se pokore Njegovoj suverenosti. Antihrist želi da pridobije ljude, da ih osvoji, cilj mu je da kontroliše sve Božje izabranike, da kontroliše Božji izabrani narod u svojim rukama; on je trgovac robljem. A šta radi antihrist da ostvari taj svoj cilj da kontroliše ljude? Koristi duhovnu doktrinu koju ljudi obožavaju, koristi varljive teorije, iskorišćava ljudski iskvareni način razmišljanja zbog kojeg obožavaju teoriju, da bi ulepšavao i trtljao bez kraja i konca i naveo ih na stranputicu. Ukratko, sve što on govori samo su reči i doktrine, prazna teorija, stvari koje su varljive i kose se sa istinom. Ako ljudi ne razumeju istinu, sigurno će biti navedeni na stranputicu; u najmanju ruku će biti na neko vreme navedeni na stranputicu pre nego što se ponovo urazume. A urazumiće se onda kada antihrist bude raskrinkan, pa će se tada veoma kajati. Ljudi koji slede antihriste odavno su izgubili delo Svetog Duha; to je zbog toga što u svojim srcima obožavaju idole, slede ljude, a Bog ih se gnuša i odbacuje ih i ostavio ih je po strani da bi ih razotkrio. Stoga je izuzetno opasno slediti antihriste; baš kao i prema antihristima, Bog oseća krajnji prezir i prema ljudima koji ih slede.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”

Morate naučiti kako da prepoznate antihriste. Ako prepoznavanje antihrista ne budete shvatali ozbiljno, bićete u opasnosti, jer ko zna kada će vas oni, i kojim povodom, navesti na stranputicu. Može ti se čak desiti da, kao kakav smetenjak, slediš nekog antihrista, a da pritom pojma nemaš šta se dešava. U tim trenucima će ti se činiti da u tome nema ničeg lošeg i čak ćeš smatrati da je sve što taj antihrist govori ispravno – i tako će te navesti na stranputicu, a da toga nećeš ni biti svestan. Činjenica da te je naveo na stranputicu pokazuje da si izdao Boga, a tada Bog neće imati načina da te spase. Ima ljudi koji obično imaju dobar učinak, ali onda na izvesno vreme nasednu na varke antihrista, da bi ih crkva na kraju vratila pod svoje okrilje putem odvraćanja i razgovora u zajedništvu. Ima, međutim, i onih koji se nikada ne vrate, ma koliko da se s njima razgovara o istini, već tvrdoglavo ostaju pri odluci da slede antihriste – zar oni tada ne bivaju potpuno uništeni? Uporno odbijaju da se vrate, te stoga Bog više ne radi na njima. Neki ljudi su lišeni sposobnosti rasuđivanja, pa im je žao takvih osoba i kažu: „Ta osoba je sasvim pristojna: tolike je godine verovala u Boga, odrekla se mnogih stvari i davala sebe; svoju je dužnost obavljala prilično odano, imala je veliku veru u Boga i bila je pravi vernik – zar ne bi trebalo da joj pružimo još jednu šansu?” Da li je ovakvo stanovište ispravno? Je li ono u skladu sa istinom? Ljudi mogu samo površno da sagledaju drugu osobu, ali ne mogu da joj zavire u srce; ne mogu jasno da vide o kakvoj se osobi zapravo radi i kakva joj je suština. Moraju izvesno vreme da budu u kontaktu s njom ili da je posmatraju, a ta osoba mora da se suoči s događajima koji otkrivaju njeno pravo lice, da bi ljudi mogli do kraja da je prozru. Štaviše, ako iz čiste velikodušnosti pokušaš da pomogneš tim ljudima, ali se oni ipak ne vrate ma koliko da sa njima razgovaraš, nećeš saznati razlog zbog kojeg su tako postupili. U stvarnosti, Bog je te ljude već prozreo i eliminisao. Zašto ih je Bog eliminisao? Najprostiji razlog je taj što je očigledno da su antihristi zli duhovi i što se mogu klasifikovati kao antihristi u kojima deluju zli duhovi. Ako ih ljudi budu neko vreme sledili, srca će im se pomračiti, a oni će toliko oslabiti da će se srušiti, što dokazuje da je Bog od njih još odavno digao ruke. Bog ima pravednu narav i mrzi Sotonu. Pošto ti ljudi slede Sotonu i zle duhove, može li Bog i dalje da ih priznaje za Svoje sledbenike? Bog poseduje svetost i užasava se zla. On ne želi one koji su sledili zle duhove; čak i ako ih drugi smatraju dobrim ljudima, Bog ih ne želi. Šta znači to da se Bog užasava zla? Na šta ukazuje izraz „užasava se zla”? Slušajte šta vam sada govorim, pa ćete razumeti. Počev od trenutka kad Bog izabere neku osobu, pa do trenutka kad ta osoba prizna da je Bog istina, pravednost, mudrost i svemoć, da je On jedan i jedini – kada, dakle, ta osoba shvati te stvari, i nakon što stekne neko iskustvo, ona će duboko u svom srcu imati osnovno razumevanje Božje naravi, suštine i onoga što Bog jeste, a to osnovno razumevanje postaće njena vera. Ono će je takođe motivisati da sledi Boga, da daje sebe za Boga i da obavlja svoju dužnost. Kad bude stekla iskustvo, kad bude razumela istinu i kad njeno razumevanje Božje naravi i njena spoznaja Boga budu pustili korenje u njenom srcu – kad bude posedovala takav rast – ona više neće poricati Boga. Ali, ako ona ne poseduje istinsko znanje o Hristu, praktičnom Bogu, i ako je podložna tome da obožava i sledi nekog antihrista, onda je ta osoba još uvek u opasnosti. Još uvek može da okrene leđa ovaploćenom Hristu da bi sledila rđavog antihrista. To bi bilo otvoreno poricanje Hrista i presecanje svih veza sa Bogom. Podtekst svega toga je sledeći: „Ja više ne sledim Boga – sledim Sotonu. Volim Sotonu i spreman sam da mu služim; spreman sam da sledim Sotonu. Ma kako da se on ophodi prema meni, ma koliko da me uništava, gazi po meni i kvari me, ja sam više nego spreman da ga sledim. Ma koliko da je Bog pravedan i svet, ma koliko istine da On izražava, nisam voljan da Ga sledim. Ja istinu ne volim. Volim slavu, status, krune i nagrade; čak i ako ne mogu da ih dobijem, ja ih volim.” Ta osoba je, dakle, tek tako sledila čoveka s kojim nema nikakve veze, pobegla sa antihristom koji se suprotstavlja Bogu. Da li bi Bog i dalje želeo neku takvu osobu? Naravno da ne bi. Da li je od Boga razumno što je ne želi? I te kako je razumno. Iz doktrine znaš da Bog jeste Bog koji se užasava zla i znaš da On poseduje svetost. Ti razumeš tu doktrinu, ali znaš li kako se Bog ophodi prema takvim ljudima? Ako se Bog nekoga gnuša i odbacuje ga, On će se bez oklevanja odreći te osobe. Zar stvari ne stoje upravo tako? (Stoje.) Stvari stoje upravo tako. Da li, dakle, to što se Bog odriče takve osobe znači da je On surov u srcu? (Ne znači.) Bog je principijelan u Svojim postupcima. Ako znaš ko je Bog, ali ne bi da Ga slediš – ako znaš ko je Sotona, ali ipak insistiraš na tome da ga slediš – Bog te neće prisiljavati. Slobodno možeš doveka da slediš Sotonu. Ali, više se ne vraćaj; Bog te se odrekao. Kako se može razumeti Božja narav? Božja narav je pravedna i sveta, a u Njegovoj naravi postoji element koji se užasava zla. Drugim rečima, ako si ti, kao stvoreno biće, spreman da budeš izopačen, šta bi drugo Bog mogao da kaže na to? Bog ljude nikada ne prisiljava da rade ono što ne žele da rade. On ih nikada ne prisiljava da prihvate istinu. Ako želiš da budeš izopačen, to je tvoj lični izbor – na kraju krajeva, ti si taj koji će snositi posledice i moći ćeš samo sebe da kriviš zbog toga. Božja načela za ophođenje s ljudima su nepromenljiva, pa, ako si zadovoljan svojom izopačenošću, na kraju ćeš neminovno biti kažnjen. Potpuno je nebitno koliko si godina sledio Boga; ako želiš da budeš izopačen, Bog te neće prisiljavati da se pokaješ. Ti si taj koji želi da sledi Sotonu, koji želi da ga Sotona navodi na stranputicu i uništava, pa ćeš stoga, na kraju, ti biti taj koji mora da snosi posledice.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (2. deo)”