Božje reči iz Biblije:

„Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27).

„Oni slede Jagnje kud god ono ide” (Otkrivenje 14:4).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Dok sledite Boga, od prvenstvene je važnosti da sve treba da bude u skladu sa današnjim rečima Božjim: bilo da tragaš za život-ulaskom ili za udovoljavanjem Božjim namerama, sve treba da se zasniva na današnjim rečima Božjim. Ako ono o čemu u zajedništvu razgovaraš i ono u šta tražiš da uđeš nije koncentrisano oko današnjih Božjih reči, onda su ti reči Božje strane i potpuno si lišen dela Svetog Duha. Ono što Bog želi jesu ljudi koji idu Njegovim stopama. Bez obzira na to koliko je divno i čisto ono što si ranije razumeo, Bog to ne želi, a ako nisi sposoban da takve stvari ostaviš po strani, one će biti ogromna prepreka tvom ulasku u budućnost. Blagosloveni su svi oni koji su u stanju da slede sadašnju svetlost Svetog Duha. Narod prošlih vremena takođe je išao stopama Božjim, ali nije mogao da ih sledi do današnjih dana; to je blagoslov naroda poslednjih dana. Oni koji mogu da slede sadašnje delo Svetog Duha i u stanju su da slede Božje stope tako što će slediti Boga gde god ih On povede – takve ljude Bog blagoslovi. Oni koji ne slede sadašnje delo Svetog Duha nisu zakoračili u delo Božjih reči i, bez obzira koliko se trudili, koliko patili, ili koliko vremena utrošili, Bogu to ništa ne znači i On ih neće odobriti. Danas se svi oni koji slede sadašnje reči Božje nalaze unutar toka Svetog Duha; oni kojima su reči Božje danas strane nalaze se izvan toka Svetog Duha i takve ljude Bog ne odobrava. (…) „Slediti delo Svetog Duha” znači razumeti današnje namere Božje, biti u stanju da se deluje shodno sadašnjim Božjim zahtevima, biti u stanju da se pokori Bogu i da se sledi Bog današnjice i ulaziti shodno najnovijim Božjim izjavama. Samo takav može biti neko ko sledi delo Svetog Duha i nalazi se unutar toka Svetog Duha. Takvi ljudi ne samo da su sposobni da prime Božju hvalu i da vide Boga, nego mogu i da spoznaju Božju narav iz najnovijeg dela Božjeg i mogu da spoznaju čovekove predstave i buntovništvo, kao i čovekovu prirodu i suštinu, iz Njegovog najnovijeg dela; štaviše, oni su u stanju da tokom svoje službe postepeno menjaju sopstvenu narav. Samo takvi ljudi su u stanju da zadobiju Boga, i oni su zasigurno pronašli istiniti put.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”

Ma koliko da su brojne tvoje predstave i uobrazilje o Božjem delu i kako god da si se ranije svojevoljno ponašao i bunio protiv Boga, ako zaista stremiš ka istini, prihvataš sud i grdnju Božjih reči, kao i to da te one orezuju; ako, u svemu što On orkestrira, možeš da slediš put Božji, obraćaš pažnju na Njegove reči, naučiš da dokučiš Njegove namere, praktično postupaš u skladu sa Njegovim rečima i Njegovim željama i možeš da se pokoriš putem traganja; i ako možeš da napustiš svu svoju volju, želje, razmišljanja i namere i da ne budeš u sukobu sa Bogom, u tom slučaju ti slediš Boga. Možda kažeš da slediš Boga, ali ako sve radiš prema sopstvenoj volji, uz sopstvene ciljeve i sopstvene planove, ne prepuštajući to Bogu, je li u tom slučaju Bog i dalje tvoj Bog? Ne, nije. Ako Bog nije tvoj Bog, u slučaju kad kažeš da slediš Boga, zar to nisu prazne reči? Nisu li te reči pokušaj da zavaraš ljude? Možda kažeš da slediš Boga, ali ako svi tvoji postupci i dela, tvoj pogled na život i vrednosti, kao i stav i načela uz koje pristupaš stvarima i njima upravljaš, svi redom potiču od Sotone – ako sa svim ovim u potpunosti postupaš prema Sotoninim zakonima i logici, da li si onda Božji sledbenik? (…)

(…) Najjednostavniji način da se opiše vera u Boga glasi ovako: čovek veruje da Bog postoji i, na temelju toga, Boga sledi, pokoran Mu je, prihvata Njegovu suverenost, orkestracije i uređenja, obraća pažnju na Njegove reči, živi u skladu sa Njegovim rečima, sve čini u skladu sa Njegovim rečima, istinski je stvoreno biće, boji Ga se i kloni se zla; jedino je ovo istinska vera u Boga. To znači slediti Boga. Ako kažeš da Boga slediš, ali u svom srcu ne prihvataš Božje reči i prema njima gajiš sumnjičav stav, ne prihvataš Njegovu suverenost, orkestracije i uređenja, uvek imaš predstave i pogrešna shvatanja o onome što On čini i uvek si nezadovoljan i tome prigovaraš; ako sa svojim predstavama i uobraziljama uvek pristupaš onome što On čini i to odmeravaš; i ako uvek imaš sopstvene misli i shvatanja – to će izazvati nevolje. To nije doživljavanje Božjeg dela i ne predstavlja način da se On istinski sledi. To nije vera u Boga.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Čovek ne može biti spasen verovanjem u religiju niti učestvovanjem u verskim obredima”

Pojedini ljudi se ne raduju istini, a još manje sudu. Umesto toga se raduju moći i bogatstvu; takvi ljudi se nazivaju vlastoljupcima. Oni su u potrazi samo za uticajnim veroispovestima u svetu i tragaju samo za pastorima i učiteljima koji dolaze iz teoloških škola. Iako su prihvatili put istine, oni tek napola veruju; nisu u stanju da svoje srce i um predaju u celosti, izgovaraju reči o tome kako se daju za Boga, a oči su im uprte u velike pastore i učitelje, dok u Hrista više ni ovlaš ne pogledaju. Njihovo je srce usredsređeno na slavu, bogatstvo i sjaj. Smatraju nepojmljivim da bi jedna tako sićušna osoba mogla biti sposobna da osvoji tolike, da bi neko tako neupadljiv mogao da usavrši čoveka. Oni misle da je nemoguće da su ti nikogovići iz prašine i sa smetlišta baš taj Božji izabrani narod. Veruju da bi se, ako bi ljudi poput ovih bili oni koje Bog spasava, nebo i zemlja okrenuli naopačke i da bi se svi ljudi tome nedotupavno smejali. Oni veruju da, ako je Bog izabrao takve nikogoviće da ih usavrši, ti velikani bi tada postali Sȃm Bog. Njihovi vidici su okaljani neverom; ne samo da ne veruju; već su naprosto nerazumne zveri. Jer oni vrednuju samo status, prestiž i moć, i poštuju samo velike grupacije i veroispovesti. Nemaju ni najmanje obzira prema onima koje vodi Hristos; oni su jednostavno izdajice koje su svoja leđa okrenuli Hristu, istini i životu.

Ono čemu se ti diviš nije Hristova skrušenost, već su to oni lažni pastiri na uglednim položajima. Ne obožavaš ti divotu niti mudrost Hristovu, već te slobodoumnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Smeješ se bolu Hristovom koji nema gde glavu svoju da nasloni, a diviš onim leševima koji traže priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada se tvoje srce okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovom uticaju. Svejedno, ti se i dalje držiš stava da je delo Hristovo teško za progutati i nisi voljan da ga prihvatiš. Zato Ja kažem da ti nedostaje vera da priznaš Hrista. Do danas si Ga sledio samo stoga što nisi imao drugog izbora. Niz uzvišenih figura se zauvek visoko kotira u tvom srcu; ne možeš da zaboraviš nijednu njihovu reč ni delo, niti njihove uticajne reči i ruke. Oni su u vašem srcu zauvek iznad svega i večiti junaci. Ali to ne važi za Hrista današnjice. On je u tvom srcu zauvek beznačajan i večno nedostojan da Ga se bojiš. Jer On je isuviše običan, ima premalo uticaja i daleko je od uzvišenog.

U svakom slučaju, Kažem da su svi oni koji ne vrednuju istinu bezvernici i izdajice istine. Takvi ljudi nikada neće naići na Hristovo odobravanje. Da li si sada prepoznao koliko je nevere u tebi i koliko izdajničkog prema Hristu nosiš u sebi? Podstičem te na sledeće: pošto si izabrao put istine, trebalo bi da se svesrdno posvetiš; nemoj biti neodlučan niti to činiti sa pola srca. Treba da shvatiš da Bog ne pripada svetu niti ijednom pojedincu, već svima onima koji istinski veruju u Njega, svima onima koji Ga obožavaju i svima onima koji su Mu posvećeni i verni.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li ti istinski veruješ u Boga?”

Bez obzira na kom su nivou starešina ili delatnik, ako ih obožavate zato što razumeju malo istine i zato što imaju po neki dar, i ako verujete da poseduju istina-stvarnost i da ti mogu pomoći, i ako se u svemu ugledate na njih i oslanjate se na njih, i ako kroz to pokušavate da zadobijete spasenje, to je onda vaša glupost i neznanje. Na kraju, sve će to propasti jer je vaša početna tačka suštinski pogrešna. Bez obzira na to koliko istina čovek razume, on ne može da zauzme mesto Hrista, i bez obzira na to koliko je nadaren, to ne znači da poseduje istinu – zato će svi oni koji obožavaju druge ljude, ugledaju se na njih i slede ih, na kraju biti isključeni i osuđeni. Vernici u Boga mogu jedino da se ugledaju na Boga i da slede Boga. Starešine i delatnici su i dalje obični ljudi, bez obzira na njihov rang. Ako na njih gledaš kao na svoje neposredne nadređene, ako osećaš da su iznad tebe, da su sposobniji od tebe, i da bi trebalo da te vode, da su u svakom pogledu iznad svih ostalih, onda grešiš – to je zabluda. A kakve će posledice ta zabluda doneti? Navešće te da nesvesno meriš svoje starešine prema zahtevima koji nisu u skladu sa stvarnošću i da ne budeš u stanju da pravilno postupaš prema njihovim problemima i nedostacima; istovremeno, nesvesno ćeš biti duboko privučen njihovim šarmom, darom i talentima, tako da, pre nego što to i shvatiš, ti ih već obožavaš i oni su postali tvoj bog. Taj put, od trenutka kada počnu da postaju tvoj uzor, predmet tvog obožavanja, do trenutka kada postaneš njihov sledbenik, put je koji će te nesvesno udaljiti od Boga. I čak i dok se postepeno udaljavaš od Boga, i dalje ćeš verovati da slediš Boga, da si u Njegovoj kući, da si u Njegovom prisustvu, dok su te, u stvari, Sotonine sluge, antihristi, već odvukli. Nećeš to čak ni osetiti. To je vrlo opasna situacija. Da bi razrešio taj problem, potrebno je da delom budeš sposoban da razaznaš priroda-suštinu antihrista i da prozreš ružno lice mržnje antihrista prema istini i otpor koji imaju prema Bogu; takođe je potrebno da se upoznaš sa uobičajenim tehnikama koje antihristi koriste kako bi naveli ljude na pogrešan put i uhvatili ih u zamku, kao i sa načinom na koji postupaju. Drugi deo uključuje to da svi morate da stremite ka poznavanju Božje naravi i suštine. Mora da vam bude jasno da je samo Hristos istina, put i život, i da će vam obožavanje bilo koje osobe doneti nesreću i katastrofu. Morate da verujete da samo Hristos može spasiti ljude, i morate da sledite i da se pokoravate Hristu s apsolutnom verom. To je jedini ispravan put ljudskog života. Neki bi mogli reći: „Pa, imam ja svoje razloge zašto obožavam starešine – ja duboko u sebi prirodno obožavam svakog ko je talentovan. Obožavam svakog starešinu koji se slaže s mojim predstavama.” Zašto insistiraš na obožavanju čoveka iako veruješ u Boga? Na kraju krajeva, ko će te spasiti? Ko te zaista voli i štiti – zar to zaista ne možeš da vidiš? Ako veruješ u Boga i ako slediš Boga, treba da obratiš pažnju na Njegovu reč, a ako neko govori i postupa ispravno i u skladu sa istina-načelima, onda samo treba da se pokoriš istini – zar to nije jednostavno? Zašto si tako prizeman? Zašto insistiraš na traženju nekoga koga ćeš obožavati i slediti? Zašto uživaš u tome da budeš Sotonin rob? Zašto ne postaneš sluga istine umesto toga? Po tome se vidi da li osoba ima razum i dostojanstvo. Treba da počneš od sebe: opremi se različitim istinama, budi u stanju da prepoznaš raznovrsne načine na koje se različite stvari i ljudi ispoljavaju, probaj da shvatiš prirodu različitih ljudskih ponašanja i naravi koje ispoljavaju, nauči da razlikuješ suštine različitih vrsta ljudi, neka ti bude jasno kakvi ljudi te okružuju, kakva si ti osoba i kakva osoba je tvoj starešina. Kada sve to jasno sagledaš, bićeš sposoban da pristupiš ljudima na pravi način i u skladu sa istina-načelima. Ako su to braća i sestre, postupaćeš prema njima s ljubavlju; ako to nisu braća i sestre, već zli ljudi, antihristi ili bezvernici, držaćeš se podalje i napustićeš ih. A ako su to ljudi koji poseduju istina-stvarnost, iako je u redu da im se diviš, nećeš ih obožavati. Niko ne može da zauzme mesto Hrista; samo je Hristos praktični Bog. Samo Hristos može da spasi ljude i samo sledeći Hrista možeš da zadobiješ istinu i život. Ako možeš sve to jasno da sagledaš, onda poseduješ rast i antihristi te verovatno neće tako lako navesti na pogrešan put, niti treba da se plašiš da će se to desiti.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Šesta stavka”

Kad neko veruje u Boga i sledi Ga, ono čega treba najviše da se plaši jeste da se odvoji od Božjih reči i istine radi angažovanja u ljudskim aktivnostima i ljudskim poduhvatima. Učiniti to znači zalutati na vlastitom putu. Primera radi, recimo da je neka crkva izabrala svog starešinu. Taj starešina ume jedino da propoveda doktrine i reči i usredsređen je isključivo na vlastiti prestiž i status. Ne bavi se nikakvim praktičnim radom. Pa ipak, vi čujete kako on te doktrine i reči propoveda lepo i u skladu sa istinom, i kako je sve što govori ispravno, stoga mu se veoma mnogo divite i smatrate ga dobrim starešinom. Poklanjate pažnju svemu što čini i naposletku počinjete da ga sledite, postajući mu potpuno poslušni. Zar to onda ne znači da vas je lažni starešina odveo na pogrešan put i da on vama upravlja? I zar crkva nije na taj način postala verska grupa, s lažnim starešinom na svom čelu? Možda članovi verske grupe na čijem je čelu lažni starešina naizgled obavljaju svoje dužnosti, ali da li oni zaista obavljaju svoje dužnosti? Da li oni zaista služe Bogu? (Ne.) A ako ne služe Bogu, niti obavljaju svoje dužnosti, imaju li onda ikakav odnos sa Bogom? Da li banda, koja nema veze s Bogom, veruje u Njega? Recite Mi, da li sledbenici lažnog starešine ili ljudi kojima upravlja antihrist poseduju delo Svetog Duha? Naravno da ne. A zbog čega tačno oni ne poseduju delo Svetog Duha? Zato što su odstupili od Božjih reči, zato što se ne pokoravaju Bogu niti Mu se klanjaju, već slušaju lažne pastire i antihriste – Bog se gnuša takvih ljudi i odbacuje ih i ne dela više na njima. Odstupili su od Božjih reči, a Bog ih je odbacio i gnušao ih se, stoga su oni izgubili delo Svetog Duha. Dakle, može li ih Bog spasiti? (Ne.) Ne mogu, što znači da su u nevolji. Prema tome, ma koliko u crkvi ima ljudi koji obavljaju svoje dužnosti, njihovo spasenje presudno će zavisiti od toga da li oni zaista slede Hrista ili neku osobu, od toga da li oni zaista doživljavaju Božje delo i streme istini ili se, pak, angažuju u verskim aktivnostima, ljudskim aktivnostima i poduhvatima. Njihovo spasenje presudno zavisi od toga da li oni mogu da prihvate istinu i da joj teže, kao i od toga da li mogu da tragaju za istinom radi rešavanja problema nakon što ih otkriju. To je ono što je od ključne važnosti. Bog neprestano ispituje čemu ljudi teže, kojim putem idu, da li zaista prihvataju istinu ili je odbacuju, da li Mu se pokoravaju ili Mu se opiru. Bog pomno posmatra svaku crkvu i svakog pojedinca. Bez obzira na to koliko u nekoj crkvi ima ljudi koji obavljaju neku dužnost ili slede Boga, onog trenutka kad odstupe od Božjih reči i kad izgube delo Svetog Duha, oni prestaju da doživljavaju Božje delo, te tako oni – kao i dužnost koju obavljaju – gube svaku vezu s Božjim delom i ne učestvuju više u njemu, nakon čega se ta crkva pretvara u versku grupu. Recite Mi, koje su posledice pretvaranja neke crkve u versku grupu? Zar ne mislite da su ti ljudi u velikoj opasnosti? Prilikom suočavanja s problemima, oni nikada ne streme ka istini, niti postupaju u skladu sa istina-načelima, već se podvrgavaju uređenjima i manipulacijama ljudskih bića. Ima čak i mnogo onih koji se, dok obavljaju svoju dužnost, nikada ne mole, niti tragaju za istina-načelima; pitanja postavljaju isključivo drugim ljudima i rade onako kako im drugi kažu, postupajući po savetima drugih ljudi. Šta god im drugi kažu da urade, oni to i urade. Teško im je i nejasno da se mole Bogu ili da potraže istinu u vezi sa svojim problemima, stoga tragaju za nekim lakšim i jednostavnijim rešenjem. Smatraju da im je najlakše i najstvarnije da se oslone na druge ljude i da rade onako kako oni kažu, te naprosto rade šta im drugi kažu, tražeći od njih savete i u svemu postupajući u skladu s tim. Rezultat svega toga je da, čak ni nakon dugogodišnje vere u Boga, kad bi naišli na neki problem oni nijednom nisu stupili pred Boga da Mu se pomole i da potraže Njegove želje i istinu, kako bi zatim tu istinu razumeli i kako bi se ponašali u skladu s Božjim namerama – oni nikada nisu tako nešto iskusili. Da li takvi ljudi zaista primenjuju veru u Boga? Pitam se: zašto su neki ljudi toliko skloni tome da, nakon što pristupe određenoj verskoj grupi, svoju veru u Boga zamene verovanjem u neku osobu, da radije slede neko ljudsko biće umesto Boga? Zašto se ljudi tako brzo menjaju? Zašto bi, nakon što su tolike godine verovali u Boga, i dalje radije slušali i u svemu sledili nekog čoveka? Tolike su godine verovali, a ipak u njihovim srcima nikada nije bilo mesta za Boga. Ništa od svega onoga što rade nema nikakve veze s Bogom, niti s Njegovim rečima. Njihove reči i postupci, njihov život, način na koji se odnose prema ljudima i događajima, pa čak i njihov učinak pri obavljanju dužnosti i služenju Bogu, kao i sva njihova dela i postupci, njihovo celokupno ponašanje, pa čak i sve misli i ideje koje iz njih izviru – baš ništa od toga nema nikakve veze s verom u Boga, niti s Njegovim rečima. Može li jedna takva osoba iskreno da veruje u Boga? Može li se rast neke osobe određivati na osnovu broja godina tokom kojih je ona verovala u Boga? Može li se time dokazati da je njen odnos sa Bogom normalan? Nipošto. Ono što je ključno prilikom utvrđivanja da li neka osoba iskreno veruje u Boga, jeste to da li ona može svim srcem da prihvati Božje reči, može li da živi u okruženju Božjih reči i može li da iskusi Božje delo.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo u strahu od Boga može se ići putem koji vodi do spasenja”

Bilo bi najbolje da takvi ljudi koji tvrde da slede Boga otvore oči i dobro pogledaju u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ne veruješ u Boga, već u svoje idole, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako tako govoriš tad huliš na Boga! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Ne govorite da verujete u Mene; dosta mi je takvih priča i to više ne želim da čujem, jer zapravo verujete u idole u svom srcu i u lokalne siledžije koju su među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju razgovore o smrti, Sotonini su izrodi i biće eliminisani. Mnogi u crkvi nemaju pronicljivost. Kada se dogode slučajevi u kojima su ljudi navedeni na stranputicu, oni naprotiv staju na stranu Sotone; čak osećaju da im je nanesena ogromna nepravda kada ih nazovu Sotoninim slugama. Iako bi ljudi mogli reći da nemaju pronicljivost, uvek staju na stranu neistine, u kritičnom trenutku nikada nisu uz istinu, nikada se ne zalažu za istinu i ne ustaju u njenu odbranu. Da li im zaista nedostaje pronicljivost? Zašto su se oni, naprotiv, priklonili Sotoni? Zašto nikada ne izgovore nijednu pravednu i razumnu reč u prilog istini? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što ljudi manje imaju pronicljivost, to su manje u stanju da se priklone istini. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da ljudi koji nemaju pronicljivost vole greh? Zar to ne pokazuje da su oni odani Sotonini izrodi? Kako je moguće da oni uvek mogu da se priklone Sotoni i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; štaviše, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da se priklone Sotoni dovoljan je dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji svoj život provode boreći se za Sotonino dobro. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto, i na najmanji znak, odmah slediš one koji je ne primenjuju? Kakav je to problem? Ne zanima Me da li si razborit. Ne zanima Me koliku si cenu platio. Ne zanima Me kolike su tvoje sile, i nije Me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji vije zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo eliminacije. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš eliminisan. Svako ko ne primenjuje istinu biće eliminisan!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”

Slična iskustvena svedočenja:

Posledice sveštenikove zaštite