Tokom vremena koje je Petar proveo sa Isusom, u Njemu je video mnoge osobine dostojne ljubavi, mnoge odlike vredne oponašanja i mnoge odlike koje su ga opskrbile. Iako je Petar u Isusu na mnogo načina video Božje biće i video mnogo osobina dostojnih ljubavi, on isprva nije poznavao Isusa. Petar je počeo da sledi Isusa kada mu je bilo 20 godina, i sledio Ga je tokom šest godina. Za to vreme on nije spoznao Isusa; Petar je bio voljan da sledi Isusa samo zato što Mu se divio. Kada ga je na obali Galilejskog jezera Isus prvi put pozvao, upitao ga je: „Simone, sine Jonin, hoćeš li da Me slediš?“ Petar je rekao: „Ja moram da sledim onoga koga je poslao Otac nebeski. Moram da priznam onoga koga je Sveti Duh izabrao. Slediću Te.“ U to vreme Petar je već bio čuo za čoveka po imenu Isus – najvećeg od svih proroka i voljenog Božjeg Sina – i Petar se sve vreme nadao da će Ga pronaći i da će imati priliku da Ga vidi (jer ga je tako navodio Sveti Duh). Iako Ga Petar nikada nije video i samo je čuo priče o njemu, postepeno su u njegovom srcu rasli žudnja i poštovanje prema Isusu i on je često žudeo da jednog dana ugleda Isusa. A kako je Isus pozvao Petra? I On je čuo za čoveka po imenu Petar, ali nije Ga Sveti Duh uputio: „Idi na Galilejsko jezero, gde ima čovek po imenu Simon sin Jonin.“ Isus je čuo kada je neko rekao da postoji čovek po imenu Simon sin Jonin, i da su ljudi čuli njegovu propoved, da je i on propovedao jevanđelje o carstvu nebeskom, te da su svi ljudi koji bi ga čuli bili dirnuti do suza. Kada je to čuo, Isus je pratio tu osobu do Galilejskog jezera; kada je Petar prihvatio Isusov poziv, sledio Ga je.

Tokom vremena koje je proveo sledeći Isusa, Petar je stekao mnogo utisaka o Njemu i uvek je sudio o Njemu iz sopstvene perspektive. Iako je Petar imao određeni stepen razumevanja Duha, njegovo razumevanje je bilo donekle nejasno, zbog čega je rekao: „Ja moram da sledim onoga koga je poslao Otac nebeski. Moram da priznam onoga koga je Sveti Duh izabrao.“ On nije razumeo stvari koje je Isus činio i nije imao jasnu sliku o njima. Nakon što Ga je neko vreme sledio, Petar se zainteresovao za ono što je On činio i govorio, kao i za Samog Isusa. U njemu se javio osećaj da Isus nadahnjuje i naklonost i poštovanje; voleo je da provodi vreme s Njim i da bude uz Njega, a slušanje Isusovih reči pružilo mu je opskrbu i pomoć. Dok je sledio Isusa, Petar je posmatrao i primao k srcu sve o Njegovom životu: Njegove postupke, reči, pokrete i izraze. Duboko u sebi, shvatio je da Isus nije običan čovek. Iako je Njegov ljudski izgled bio izuzetno normalan, On je bio pun ljubavi, saosećanja i tolerancije prema čoveku. Sve što je učinio ili rekao bilo je od velike pomoći drugima, a Petar je video i zadobio od Isusa stvari koje nikada ranije nije video niti posedovao. Video je da, iako Isus nije bio krupan rastom niti se u njemu mogla primetiti ikakva neobična ljudskost, Njegovo je prisustvo zračilo nečim zaista izuzetnim i neobičnim. I premda Petar to nije mogao u potpunosti da objasni, mogao je da vidi da se Isus ponašao drugačije od svih ostalih, jer su se stvari koje je činio veoma razlikovale od onih koje su činili normalni ljudi. Tokom vremena koje je proveo sa Isusom, Petar je takođe video da je Njegova priroda drugačija od one običnog čoveka. On je uvek postupao postojano i nikada nije žurio, nikada nije preuveličavao ili potcenjivao neku temu, a živeo je Svoj život ispoljavajući prirodu koja je bila i normalna i dostojna divljenja. Prilikom razgovora, Isus je govorio jasno i blagodatno, razgovarajući uvek na veseo, a opet spokojan način – ali ipak nikada nije gubio dostojanstvo dok je obavljao Svoje delo. Petar je video da je Isus ponekad ćutljiv, dok bi drugom prilikom govorio bez prestanka. Ponekad je bio toliko srećan da je izgledao kao živahni i veseli golub, a u drugim prilikama je bio toliko tužan da uopšte nije progovarao, delujući da je opterećen tugom, poput neke premorene i zabrinute majke. Ponekad je bio ispunjen besom kao hrabri vojnik koji juriša da ubije neprijatelja ili je, u nekim prilikama, ličio čak i na razjarenog lava. Ponekad se smejao; u drugim prilikama se molio i jecao. Bez obzira na to kako se Isus ponašao, u Petru su se izrodili bezgranična ljubav i poštovanje prema Njemu. Isusov smeh ga je ispunjavao srećom, Njegova tuga ga je bacala u žalost, Njegov bes ga je plašio, dok su ga Njegova milost, praštanje i strogi zahtevi koje je stavljao pred ljude naterali da istinski zavoli Isusa i počne da oseća istinsku bogobojažljivost i čežnju za Njim. Naravno, Petar je postepeno shvatio sve ovo tek pošto je živeo nekoliko godina uz Isusa.

Petar je bio posebno razuman čovek, prirodno inteligentan od rođenja, ali je učinio mnoge nepromišljene stvari dok je sledio Isusa. Na samom početku, imao je nekakve predstave o Isusu. Pitao je: „Pošto ljudi govore da si prorok, da li si onda, kada si imao osam godina i kad si počeo da shvataš svet, znao da si Bog? Da li si znao da Te je začeo Sveti Duh?“ Isus je odgovorio: „Ne, nisam znao. Zar ti ne izgledam kao normalna osoba? Ja sam isti kao i svi drugi. Osoba koju Otac šalje je normalna osoba, a ne izuzetna. I mada delo koje sprovodim predstavlja Mog Oca nebeskog, Moj lik, osoba koja jesam, i ovo telo od krvi i mesa ne može u potpunosti predstavljati Moga Oca nebeskog – već samo jedan Njegov deo. Iako sam potekao od Duha, Ja sam ipak normalna osoba i Moj Otac Me je poslao na ovu zemlju kao normalnu osobu, a ne kao izuzetnu.“ Tek kada je to čuo, Petar je donekle razumeo Isusa. I tek pošto je prošao kroz bezbrojne sate Isusovog dela, Njegovog učenja, Njegovog usmeravanja i Njegove podrške, stekao je mnogo dublje razumevanje. Kada je Isus bio u svojoj tridesetoj godini, rekao je Petru za raspeće koje Mu predstoji i da je došao da sprovede etapu dela – dela raspeća – da iskupi čitav ljudski rod. Isus je takođe rekao Petru da će tri dana nakon raspeća Sin čovečji ponovo uskrsnuti i da će se, kada uskrsne, ukazati narodu tokom 40 dana. Čuvši ove reči, Petar se rastužio i primio je te reči k srcu; od tada je postao još prisniji sa Isusom. Nakon što je neko vreme sticao iskustvo, Petar je shvatio da je sve što je Isus učinio bilo od bića Božjeg, i počeo je da smatra da je Isus bio izuzetno dostojan ljubavi. Tek kada je došao do ovog saznanja, Sveti Duh ga je prosvetio iznutra. Tada se Isus okrenuo prema Svojim učenicima i drugim sledbenicima i upitao ih: „Jovane, šta kažeš, ko sam Ja?“ Jovan je odgovorio: „Ti si Mojsije.“ A on se onda obratio Luki: „A ti, Luka, šta ti kažeš, ko sam Ja?“ Luka je odgovorio: „Ti si najveći od svih proroka.“ Potom je upitao jednu sestru, a ona je odgovorila: „Ti si najveći od svih proroka koji govori mnoge reči, od veka do veka. Ničija proroštva nisu tako značajna kao Tvoja, niti je ičije znanje veće od Tvojeg; Ti si prorok.“ Tada se Isus okrenuo ka Petru i upitao ga: „Petre, šta ti kažeš, ko sam Ja?“ Petar je odgovorio: „Ti si Hristos, Sin živog Boga. Ti dolaziš s neba. Nisi od zemlje. Ti nisi isti kao Božja stvorenja. Mi smo na zemlji i Ti si ovde s nama, ali Ti si od neba i nisi od sveta i nisi od zemlje.“ Kroz njegovo iskustvo Sveti Duh ga je prosvetio, što mu je omogućilo da dođe do tog razumevanja. Posle tog prosvećenja, on se još više divio svemu što je Isus činio, smatrao Ga je još dostojnijim ljubavi, i uvek je u svom srcu oklevao da se rastane od Isusa. Dakle, prvi put kada se Isus otkrio Petru nakon što je bio razapet i vaskrsao, Petar je izuzetno srećno uzviknuo: „Gospode! Ti si uskrsnuo!“ Tada je, plačući, Petar uhvatio jednu izuzetno veliku ribu, pripremio je i poslužio Isusu. Isus se nasmešio, ali nije ni reč rekao. Iako je Petar znao da je Isus vaskrsao, on nije razumeo tajnu uskrsnuća. A kad je Isusu poslužio ribu, Isus je nije odbio, ali nije govorio niti je seo da jede. Umesto toga, iznenada je nestao. To je bio ogroman šok za Petra, i tek tada je shvatio da je vaskrsli Isus bio drugačiji od pređašnjeg Isusa. Kada je to shvatio, Petar se ražalostio, ali se takođe utešio znajući da je Gospod završio svoje delo. Znao je da je Isus završio Svoje delo, da je Njegovo vreme provedeno sa čovekom završeno, i da će čovek od tada morati da ide svojim putem. Isus mu je jednom rekao: „I ti treba da piješ iz gorke čaše iz koje sam Ja pio (to je rekao posle vaskrsenja). I ti moraš da ideš putem kojim sam Ja išao. Moraš da položiš svoj život za Mene.“ Za razliku od današnjih dana, delo u to vreme nije imalo odlike razgovora licem u lice. Tokom Doba blagodati, delo Svetog Duha bilo je posebno skriveno, i Petar je pretrpeo brojne nedaće. Ponekad je Petar bio na ivici da uzvikne: „Bože! Nemam ništa osim ovog života. Iako Tebi ne vredi mnogo, želim da Ti ga posvetim. Iako su ljudi nedostojni da Te vole, i njihova ljubav i srca su bezvredna, verujem da Ti znaš šta ljudska srca žele. Iako tela ljudi ne mogu da dobiju Tvoje prihvatanje, želim da Ti prihvatiš moje srce.“ Izgovaranje ovakvih molitvi ga je ohrabrilo, posebno kada se molio: „Voljan sam da potpuno posvetim svoje srce Bogu. Iako nisam u stanju da išta učinim za Boga, voljan sam da odano udovoljim Bogu i posvetim Mu se svim srcem. Verujem da Bog mora da pogleda u moje srce.“ On je rekao: „Ne tražim ništa u životu, osim da moje misli o ljubavi prema Bogu i želja mog srca budu prihvaćene od Boga. Bio sam sa Gospodom Isusom toliko dugo, ali Ga nikada nisam voleo; to je moj najveći dug. Iako sam bio s Njim, nisam Ga spoznao, a čak sam rekao i neke neprikladne stvari iza Njegovih leđa. Zbog razmišljanja o tim stvarima osećam još veći dug prema Gospodu Isusu.“ Uvek se tako molio. Rekao je: „Ja sam manji od praha. Jedino što mogu da učinim jeste da ovo odano srce posvetim Bogu.“

Vrhunac Petrovog iskustva bio je kada je njegovo telo bilo skoro potpuno slomljeno, ali ga je Isus iznutra i dalje ohrabrivao. Jednom prilikom, Isus se ukazao Petru. Kada je Petar bio na velikim mukama i osećao da mu je srce slomljeno, Isus ga je posavetovao: „Bio si sa Mnom na zemlji, a Ja sam bio ovde s tobom. I premda smo ranije bili zajedno na nebu, to je, na kraju krajeva, stvar duhovnog sveta. Sada sam se vratio u duhovni svet, a ti si na zemlji, jer Ja nisam od zemlje, i mada ni ti nisi od zemlje, ti moraš da obaviš svoju ulogu na zemlji. Pošto si sluga, moraš da ispuniš svoju dužnost.“ Čuvši da će moći da se vrati Bogu, Petar se utešio. U to vreme, Petar je bio u takvoj agoniji da je gotovo bio prikovan za krevet; osećao je toliko kajanje da je rekao: „Toliko sam iskvaren da nisam u stanju da udovoljim Bogu.“ Isus mu se ukazao i rekao: „Petre, da nisi možda zaboravio ono što si jednom odlučio preda Mnom? Jesi li zaista zaboravio sve što sam rekao? Zar si zaboravio svoju odluku koju si Mi saopštio?“ Videvši da je to Isus, Petar je ustao iz postelje i Isus ga je ovako tešio: „Ja nisam od zemlje, to sam ti već rekao – to ti mora biti jasno, ali jesi li zaboravio još nešto što sam ti rekao? ’Ni ti nisi od zemlje, niti od sveta.’ U ovom trenutku, postoji delo koje treba da obaviš. Ne smeš biti u takvoj žalosti. Ne možeš tako da patiš. Iako ljudi i Bog ne mogu da borave u istom svetu, Ja imam Svoje delo, a ti imaš svoje, i jednog dana kada se tvoje delo završi, bićemo zajedno u jednom carstvu, i Ja ću te dovesti da budeš sa Mnom zauvek.“ Petru su ove reči poslužile kao uteha i potvrda. Znao je da su te muke nešto što mora da izdrži i iskusi, i od tada je postao nadahnut. Isus mu se ukazivao u svakom ključnom trenutku, dajući mu posebno prosvećenje i vođstvo, i mnogo je radio na njemu. A šta je Petar najviše zažalio? Nedugo pošto je Petar rekao: „Ti si Sin živog Boga“, Isus je postavio još jedno pitanje Petru (iako to nije zapisano u Bibliji na ovaj način). Isus ga je upitao: „Petre! Da li si Me ikada voleo?“ Petar je razumeo šta je On hteo da kaže i rekao: „Gospode! Nekada sam voleo Oca na nebu, ali priznajem da Tebe nikada nisam voleo.“ Isus je tada rekao: „Ako ljudi ne vole Oca na nebu, kako mogu voleti Sina na zemlji? A ako ljudi ne vole Sina koga je poslao Bog Otac, kako mogu voleti Oca na nebu? Ako ljudi istinski vole Sina na zemlji, onda istinski vole i Oca na nebu.“ Kada je Petar čuo te reči, shvatio je šta mu je nedostajalo. Kad bi se setio svojih reči: „Nekada sam voleo Oca na nebu, ali Tebe nikada nisam voleo“, uvek bi zbog kajanja bio na ivici plača. Posle Isusovog vaskrsenja i vaznesenja, osećao je još veće kajanje i tugu zbog ovih reči. Prisećajući se svog prethodnog dela i svog trenutnog rasta, često je dolazio pred Isusa u molitvi, uvek osećajući kajanje i dug zbog toga što nije ispunio Božju volju i nije bio dovoljno dobar po Božjim aršinima. Ta pitanja postala su njegovo najveće breme. Rekao je: „Jednog dana posvetiću Tebi sve što imam i sve što jesam, i daću Ti sve što je najvrednije.“ Rekao je: „Bože! Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Moj život ne vredi ništa i moje telo ne vredi ništa. Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Imam veru u Tebe u svom umu i ljubav prema Tebi u svom srcu; te dve stvari samo imam da Ti dam, i ništa drugo.“ Petar je bio veoma ohrabren Isusovim rečima, jer je pre nego što je Isus bio razapet, rekao Petru: „Ja nisam od ovog sveta, a ni ti nisi od ovog sveta.“ Kasnije, kada je Petar iskusio veliki bol, Isus ga je podsetio: „Petre, jesi li zaboravio? Ja nisam od sveta, i samo sam zbog Mog dela otišao ranije. Ni ti nisi od sveta, zar si to zaboravio? Rekao sam ti dva puta, zar se ne sećaš?“ Čuvši to, Petar je rekao: „Nisam zaboravio!“ Isus je tada rekao: „Ti si jednom proveo srećno razdoblje zajedno sa Mnom na nebu i jedno razdoblje uz Mene. Ja tebi nedostajem i nedostaješ ti Meni. Iako u Mojim očima stvorenja nisu vredna spomena, kako da ne volim nekoga ko je nevin i dostojan ljubavi? Zar si zaboravio Moje obećanje? Ti moraš da prihvatiš Moj nalog na zemlji; moraš da ispuniš zadatak koji sam ti poverio. Jednog dana ću te sigurno dovesti da budeš pored Mene.“ Čuvši to, Petar se još više ohrabrio i dobio veće nadahnuće, tako da je, dok je bio na krstu, mogao da kaže: „Bože! Ne mogu dovoljno da te volim! Čak i ako me zamoliš da umrem, još uvek ne mogu dovoljno da te volim. Gde god da pošalješ dušu moju, bilo da ispuniš ili ne ispuniš obećanja koja si dao, šta god da kasnije učiniš, ja Te volim i verujem u Tebe.“ Ostao je privržen svojoj veri i istinskoj ljubavi.

Jedne večeri, nekoliko učenika, među kojima je bio i Petar, bili su na ribarskom brodu zajedno sa Isusom, i Petar je postavio Isusu jedno veoma naivno pitanje: „Gospode! Želeo bih da Ti postavim pitanje koje veoma dugo već nosim u sebi.“ Isus je odgovorio: „Onda ga, molim te, postavi!“ Petar je tada upitao: „Da li si Ti obavio delo koje je obavljeno u Doba zakona?“ Isus se nasmešio, kao da kaže: „Kako je samo naivno ovo dete!“ Zatim je dao jasan odgovor: „To nisam Ja obavio. To su obavili Jahve i Mojsije.“ Petar je to čuo i uzviknuo: „Ah! Znači to nisi Ti učinio.“ Posle tih Petrovih reči, Isus više nije progovorio. Petar je pomislio u sebi: „Kad nisi Ti taj koji je to obavio, nije ni čudo da si došao da uništiš zakon, jer on nije Tvoje delo.“ I u srcu je osetio olakšanje. Posle toga, Isus je shvatio da je Petar bio prilično naivan, ali s obzirom na to da on tada još nije imao razumevanje, Isus nije ništa drugo rekao, niti mu je direktno protivrečio. Jednom je Isus održao propoved u sinagogi pred mnogo ljudi, među kojima je bio i Petar. U Svojoj propovedi, Isus je rekao: „Onaj koji će doći iz večnosti u večnost obaviće delo iskupljenja tokom Doba blagodati da bi iskupio ceo ljudski rod od greha, ali On neće biti sputan nikakvim propisima kada bude izvodio čoveka iz greha. On će izaći iz zakona i zakoračiti u Doba blagodati. On će iskupiti čitav ljudski rod. On će napraviti veliki korak napred iz Doba zakona u Doba blagodati, iako Ga niko ne poznaje, Njega, koji je došao od Jahvea. Delo koje je Mojsije obavio Jahve je omogućio; Mojsije je sastavio zakon zahvaljujući delu koje je Jahve obavio.“ Kada je to bilo izrečeno, On je nastavio: „Oni koji ukidaju zapovesti Doba blagodati u Dobu blagodati suočiće se s nesrećom. Moraće da stoje u hramu i prime Božje uništenje, i oganj će ih stići.“ Ove reči imale su određeni uticaj na Petra kada ih je čuo, i tokom razdoblja njegovog iskustva, Isus je usmeravao i podržavao Petra, razgovarajući iskreno sa njim, što je Petru pomoglo da malo bolje shvati Isusa. Dok je Petar razmišljao o onome što je Isus propovedao tog dana i o pitanju koje je postavio Isusu dok su bili na ribarskom brodu, o odgovoru koji je Isus dao, kao i o načinu na koji se nasmejao, Petar je konačno sve to shvatio. Posle toga, Sveti Duh je prosvetio Petra, i tek tada je on shvatio da je Isus bio Sin živog Boga. Petrovo razumevanje je došlo od prosvećenja Svetog Duha, ali je postojao put koji je doveo do njegovog razumevanja. Kroz postavljanje pitanja, slušanje Isusovih propovedi, zatim kroz primanje posebnog Isusovog zajedništva i Njegovog posebnog usmeravanja, Petar je došao do zaključka da je Isus Sin živog Boga. To nije postignuto preko noći; to je bio put, i to mu je bilo od pomoći u njegovim kasnijim iskustvima. Zašto Isus nije obavio delo usavršavanja u drugim ljudima, već samo u Petru? Zato što je samo Petar shvatio da je Isus Sin živog Boga; niko drugi nije to znao. Iako je bilo mnogo učenika koji su mnogo znali u svoje vreme sledeći Ga, njihovo znanje bilo je površno. Zato je Isus izabrao Petra kao primer usavršavanja. Ono što je Isus tada rekao Petru isto je što On govori ljudima danas, čije znanje i ulazak u život moraju da dostignu Petrove. Shodno ovom zahtevu i ovom putu Bog će usavršiti sve. Zašto ljudi danas moraju da imaju stvarnu veru i istinsku ljubav? I vi morate da iskusite ono što je Petar iskusio; plodovi Petrovog iskustva moraju se ispoljiti i u vama; i vi takođe morate iskusiti bol koji je Petar iskusio. Put kojim hodate isti je onaj kojim je hodao Petar. Bol koji trpite je bol koji je Petar pretrpeo. Kada primite slavu i kada živite stvarnim životom, onda živite po Petrovom liku. Put je isti, a čovek se usavršava sledeći ga. Međutim, vaš kov donekle zaostaje u poređenju sa Petrovim, jer su se vremena promenila, kao i stepen iskvarenosti ljudi, i zato što je Judeja bila dugogodišnje kraljevstvo sa drevnom kulturom. Dakle, vi morate učiniti sve što možete da poboljšate svoj kov.

Petar je bio veoma razumna osoba, dovitljiv u svemu što je radio, a bio je i izuzetno iskren. Suočavao se sa mnogim preprekama. Prvi kontakt sa društvom imao je sa 14 godina, kada je pohađao školu i išao u sinagogu. Bio je pun entuzijazma i uvek je bio voljan da prisustvuje skupovima. U to vreme, Isus još nije bio zvanično započeo Svoje delo; to je bio tek početak Doba blagodati. Petar je počeo da dolazi u dodir sa verskim ličnostima kada je imao 14 godina; do njegove navršene 18. godine, imao je kontakt sa verskom elitom, ali kada je video pometnju koja vlada iza kulisa vere, povukao se iz nje. Videvši kako su vešti, lukavi i kakvi su spletkaroši ti ljudi, sve mu se zgadilo (tako je Sveti Duh radio u to vreme, da bi ga usavršio. Posebno ga je dodirnuo i učinio jedno posebno delo na njemu), tako da se sa 18 godina povukao iz sinagoge. Njegovi roditelji su ga proganjali i nisu mu dozvoljavali da veruje (oni su bili đavoli i nevernici). Konačno, Petar je otišao od kuće i putovao naokolo, ribareći i propovedajući dve godine, tokom kojih je takođe predvodio dosta ljudi. Sada bi trebalo da budeš u stanju da jasno vidiš tačan put kojim je Petar išao. Ako možeš jasno da vidiš Petrov put, onda ćeš biti siguran u delo koje se danas obavlja, tako da se nećeš žaliti, biti pasivan niti čeznuti za bilo čime. Ti treba da iskusiš Petrovo raspoloženje kakvo je bilo tada: on je bio pogođen tugom; više nije tražio budućnost niti ikakve blagoslove. On nije tražio zaradu, sreću, slavu ili bogatstvo u svetu; on je samo tražio da živi najsmislenijim životom, a to je da uzvrati Božju ljubav i da Bogu posveti ono što je smatrao najdragocenijim. Tada bi osećao zadovoljstvo u svom srcu. Često se molio Isusu rečima: „Gospode Isuse Hriste, jednom sam Te voleo, ali Te nikada nisam istinski voleo. Iako sam rekao da verujem u Tebe, nikada Te nisam voleo iskrenim srcem. Samo sam se ugledao na Tebe, obožavao Te i nedostajao si mi, ali Te nikada nisam voleo niti sam istinski verovao u Tebe.“ Stalno se molio da donese svoju odluku, uvek su ga ohrabrivale Isusove reči i iz njih je crpeo motivaciju. Kasnije, posle razdoblja iskustva, Isus ga je isprobao, izazvavši ga da žudi za Njim još više. Rekao je: „Gospode Isuse Hriste! Kako mi nedostaješ i kako čeznem da Te ugledam. Previše toga mi nedostaje, i ne mogu da nadoknadim Tvoju ljubav. Preklinjem Te da me uskoro odvedeš. Kada ću Ti biti potreban? Kada ćeš me odvesti? Kada ću ponovo ugledati Tvoje lice? Ne želim više da živim u ovom telu, da nastavim da se kvarim, niti želim da se dalje bunim. Spreman sam da Ti posvetim sve što imam što pre mogu, i ne želim više da Te žalostim.“ Tako se molio, ali tada nije znao šta će Isus usavršiti u njemu. Tokom agonije njegovog isprobavanja, Isus mu se ponovo ukazao i rekao: „Petre, želim da te usavršim, tako da postaneš kriška voća, ona koja je kristalizacija Mog usavršavanja tebe, i u kojoj ću Ja uživati. Možeš li iskreno da svedočiš o Meni? Da li si uradio ono što sam te zamolio da uradiš? Da li si živeo reči koje sam izgovorio? Nekada si Me voleo, međutim, iako si Me voleo, jesi li Me proživeo? Šta si učinio za Mene? Tebi je jasno da nisi dostojan Moje ljubavi, ali šta si ti učinio za Mene?“ Petar je video da nije učinio ništa za Isusa i setio se svoje prethodne zakletve da će dati svoj život Bogu. Stoga se više nije žalio, a njegove molitve su od tada postale mnogo bolje. On se molio, govoreći: „Gospode Isuse Hriste! Jednom sam Te napustio, a i Ti si mene jednom napustio. Proveli smo vreme razdvojeni, a jedno vreme smo se družili. Ipak, Ti me voliš više od svega. Više puta sam se pobunio protiv Tebe i više puta sam žalio za Tobom. Kako da zaboravim takve stvari? Ja uvek imam na umu i nikada ne zaboravljam delo koje si Ti obavio na meni i ono što si mi poverio. Učinio sam sve što sam mogao za delo koje si Ti obavio na meni. Ti znaš šta ja mogu da uradim, a Ti opet znaš koju ulogu ja mogu da igram. Želim da se pokorim Tvojim orkestracijama, i posvetiću Ti sve što imam. Samo Ti znaš šta mogu da učinim za Tebe. Iako me je Sotona toliko prevario i bunio sam se protiv Tebe, verujem da me ne pamtiš po tim prestupima i da se ne ophodiš prema meni na osnovu njih. Želim da ceo svoj život posvetim Tebi. Ne tražim ništa, niti imam druge nade ili planove; samo želim da postupim shodno Tvojoj nameri i da izvršavam Tvoju volju. Ja ću piti iz Tvoje gorke čaše, i ja sam tu da mi zapovedaš.“

Mora vam biti jasan put kojim hodate; mora vam biti jasan put kojim ćete ići u budućnosti, šta je to što će Bog usavršiti, i šta vam je povereno. Jednog dana ćete, možda, biti isprobani i, kada dođe to vreme, ako ste u stanju da izvučete nadahnuće iz Petrovih iskustava, to će pokazati da vi zaista hodate Petrovim putem. Petra je Bog pohvalio zbog njegove istinske vere i ljubavi i zbog njegove odanosti Bogu. A zbog njegove iskrenosti i žudnje za Bogom u njegovom srcu, Bog ga je usavršio. Ako zaista imaš istu ljubav i veru kao Petar, onda će te Isus sigurno usavršiti.