Brat je upravo završio besedu na temu stremljenja istini. Nakon što ste toliko pričali o istini, da li osećate da je stremljenje istini najvažnija stvar i da nećete ništa zadobiti ako verujete u Boga a ne stremite istini? Možda su sada neki od vas spremni i odlučili su da marljivo streme istini, da vredno rade na Božjoj reči i upinju se da bolje razumeju istinu i da je više primenjuju. Da li je to ispravno duhovno ustrojstvo? Naravno da jeste. Ako i nakon silnog razgovora i dalje nemate nikakvu reakciju, onda to nije normalno i ove reči biće uzaludne. Istina je najvažnija stvar svima koji iskreno veruju u Boga i čeznu za tim da se On pojavi, kao i svima koji vole istinu i nadaju se da zadobiju Božje spasenje u poslednjim danima. Stremljenje istini najvažnije je od svega: mnogo je važnije od naših poslova, naših života ili naših telesnih planova. Da li sad prepoznajete važnost stremljenja istini? Sigurno su vam se javila neka osećanja u srcu i prepoznajete da je stremljenje istini najvažnija stvar u vašem životu – takoreći, doživotni proces za sve vas. Nakon slušanja svih tih razgovora, svi vi možda sada imate takvu osnovu u svom srcu, takvo znanje, osećanje i shvatanje. Takvo znanje i osećanja su ispravni i tačni i dokazuju da je to što ste shvatili potpuno u skladu s Božjom reči, s onim što će On učiniti za svakog od vas kao i sa Njegovim namerama.

Većina ljudi veruje u Boga zarad sticanja blagoslova. Iako razumeju pomalo od istine, ne mogu da se odreknu svoje namere da budu blagosloveni. Kakav je čovekov stav prema istini? U svom srcu, većini ljudi je istina odbojna i čak ni ne mare za nju. Jer istina je čoveku strana. On ne razume šta je istina, a još manje odakle ona dolazi, zašto treba da joj stremi, da je prihvati, da je primenjuje ili zašto je Bog tako često izražava. Sva ta pitanja su strana svim ljudima i oni nikada nisu o njima razmišljali niti im bili izloženi. Sad kad Bog obavlja delo suda u poslednjim danima i izrazio je mnogo reči, dolazimo u dodir s mnogim stvarima koje se tiču svakog aspekta istine na putu vere u Boga. Nema izlaza bez traganja za istinom, tako da nam je potrebno da razumemo istinu i Božje reči moramo čitati u svetlu stvarnosti. Svaka rečenica Božje reči je istina i čovek mora lično da je doživi da bi je shvatio. Jer, od rođenja pa do zrelog doba, do dobijanja posla, braka i stvaranja karijere, sve u okruženju u kom čovek živi – uključujući i ljude, događaje i stvari s kojima dolazi u dodir i sve što se oko njega dešava – zapravo je povezano s istinom, ali baš niko te stvari ne gleda polazeći od istine. Zato se kaže da je istina svima strana. Nijedan čovek ne razume istinu i zato je neophodno da od sad počnete da se suočavate s istinom, da je prihvatate i da joj stremite. To je nužno. Ako još nisi shvatio da vera u Boga zahteva stremljenje istini i da te samo istina može promeniti, usavršiti, doneti ti spasenje i zaista te odvesti Bogu – ako ne razumeš te stvari, onda te istina neće zanimati, nećeš biti u stanju da joj stremiš i usput ćeš gubiti polet. Neki ljudi kažu: „Za veru u Boga dovoljno je dobro da živiš crkvenim životom i obavljaš svoju dužnost. Zašto onda moramo i da stremimo istini? Ne činimo zlo i ne pratimo druge, a kamoli lažne vođe ili antihriste koji se odupiru Bogu. Svi razumemo neke doktrine o veri u Boga i možemo svoju veru u Boga da održavamo do kraja i zato nema potrebe da razumemo dublje istine.” Da li je ovakvo gledište tačno? (Nije.) Zašto nije? (Zato što ljude Bog može spasiti jedino kad zadobiju istinu.) Tako je. U svom srcu, neki ljudi sada imaju nejasnu svest o važnosti istine za spasenje čovečanstva. Iako su možda i dalje daleko od jasne slike o vrednosti i značaju istine koja postaje čovekov život, to osećanje i ta svest u njihovom srcu veoma su vredni. Ključno je to da li se to osećanje i ta svest mogu ukoreniti u ljudskim srcima, a to zavisi od njihovih budućih stremljenja. Dobro je to što sada imaš tu svest. To budi nadu da ćeš možda hodati putem spasenja. Stremljenje istini je zaista važno. Na primer, kad si negativan i slab, možeš li postati jak bez podrške istine i toga što ti ona daje? Možeš li prevazići svoje slabosti? Možeš li prepoznati i detaljno analizirati to zbog čega si slab i negativan? Nikako ne možeš! Ako površno obavljaš svoje dužnosti, možeš li tu iskvarenu narav da ispraviš ako ne stremiš istini? Možeš li da postati odan Bogu obavljajući svoje dužnosti? Bez traganja za istinom, može li čovek upoznati sebe i ispraviti svoju iskvarenost, svoju nadmenost? On uvek ima predstave o Bogu i uvek Boga procenjuje kroz sopstvene predstave i uobrazilje. Može li se to ispraviti bez istine? Ne može. U mnogim stvarima koje nas u životu zadese suočavamo se sa izborom. Ako ne razumemo istinu, ako ne znamo koje su Božje namere i šta On od nas zahteva, onda ne možemo ni da primenjujemo istinu. Tada ćemo otkriti svoju iskvarenu narav, lako ćemo praviti greške i poći pogrešnim putem. Može li postojanje čovekove iskvarene naravi biti ispravljeno rečima i doktrinama koje razume? Ako ne tragate za istinom, moglo bi se reći da nemate načela po kojima išta u životu radite, puteva koje pratite, niti ciljeva i pravaca. Ako je to slučaj, onda je sve što radite u suprotnosti sa istina-načelima, znak je da se odupirete Bogu i da ste Ga izdali i Bog će se gnušati vaših dela i kleti ih. Ako živite po svojim iskvarenim naravima, niko od vas neće biti spašen sve dok ne prihvatite Božji sud i grdnju. Znači, pre nego što istinski razume istinu, svako će morati da se suoči sa određenim sudom i grdnjom, sa prekorom i disciplinom. Ove stvari su tu da bi ljudima omogućile da zadobiju istinu i odbace svoje iskvarene naravi.

Iako razumete neke doktrine vere u Boga, često ste zbunjeni kad nešto proživljavate. Ništa vam nije jasno i ne možete da dokučite Božje namere, ne znate šta treba da primenjujete i, koliko god da brinete, to ne nudi rešenje. Hoćete da tražite razgovor s nekim, ali ne znate u čemu je problem, hoćete da potražite odgovore u Božjim rečima, ali Njegove reči su bezgranične a vi nemate cilj. Zar nije često tako? To je znak da novi vernici ne znaju kako da tragaju za istinom u svim stvarima. Stoga, većina pitanja koja postavljate tokom okupljanja nisu vezana za istinu, što važi i za većinu reči vaše besede. To pokazuje da većina ljudi ne zna kako da primenjuje istinu u stvarnom životu, niti zna kako da traga za istinom kad ih zadese određene stvari, a svakako nemaju istinu kao načelo i cilj primene. Da li je to za svakog poteškoća? Da si dokučio načelo istine i shvatio njenu suštinu u događajima koji su te zadesili, da li bi i dalje toliko često bio zbunjen? Svakako da ne bi. Čak i ako se osećaš donekle zbunjeno, to je ili zbog toga što ti je razumevanje istine previše plitko, ili zato što ti je doživljaj istine ograničen. Ne možeš da pojmiš Božje namere, iskvarenost ti nije popravljena i osećaš bol u srcu. Koja vam je sada najveća poteškoća prilikom stremljenja istini? Plašite se da govorite na temu istine kada na vas dođe red? Plašite se da izrazite reči i doktrine, kao i toga da ne možete da prenesete stvarnost? A još više se plašite da ćete biti zbunjeni kad vam se dese neke stvari? (Da.) To je zato što nemate istinu u srcima. Da je imate, ne bi vam bilo tako teško da se nosite s tim stvarima. Neki ljudi ne znaju šta da rade kad ih zadese određene stvari. Znaju da tragaju za istinom u Božjim rečima, ali pravi odgovor ne dolazi odmah, pa pribegavaju kompromisu, odnosno zadovoljavaju se bukvalnim značenjem Božje reči i postupaju po pravilima. Ako se mole i srca su im spokojna i ohrabrena i ako pitaju braću i sestre, a ovi nemaju bolje uvide od njih, onda ti ljudi smatraju da je dovoljno što istinu primenjuju na taj način. Zapravo, takva primena je predaleko od merila istine, predaleko od stvarnosti istine i predaleko od Božjih namera. To nije načelo primenjivanja istine. Ako želiš da primenjuješ istinu i da je razumeš, moraš prvo da tragaš za istinom kad ti se dese izvesne stvari u svakodnevnom životu, odnosno, moraš stvari da posmatraš na osnovu Božjih reči i istine; kad ti bude jasna suština problema, tad ćeš znati kako da primenjuješ istinu u skladu sa istina-načelima. A ako uvek posmatraš stvari shodno Božjoj reči, moći ćeš da vidiš Božju ruku – dela Božja – u svemu što se oko tebe dešava. Bez obzira na to šta se oko njih dešava, neki ljudi misle da to nema nikakve veze s njihovom verom u Boga ili sa istinom; oni samo prate sopstvene sklonosti, reagujući u skladu sa filozofijama Sotone. Da li tako mogu da nauče ijednu lekciju? Nikako. Upravo zbog toga, mnogi ljudi veruju u Boga već deset ili dvadeset godina, ali i dalje nimalo ne razumeju istinu ili život-ulazak. Oni nisu u stanju da uključe Boga u svoj svakodnevni život, niti da svemu što se oko njih dešava pristupe shodno Božjim rečima, tako da, kad god im se nešto desi, oni ne umeju tačno da odrede šta je to, niti su u stanju da se s tim nose shodno istina-načelima. Takvi ljudi nemaju život-ulazak. Neki ljudi um aktiviraju samo dok čitaju Božje reči tokom okupljanja; u tim prilikama su u stanju da izgovore ponešto znanja, ali ne mogu da primene Božje reči ni u čemu što im se dešava u stvarnom životu, niti znaju kako da primenjuju istinu i zato misle da ništa što im se dešava u svakodnevnom životu nema veze sa istinom niti s Božjom reči. U svojoj veri u Boga, oni kao da Božje reči i istinu smatraju oblašću znanja, koja se nimalo ne dotiče njihovih svakodnevnih života i potpuno je izdvojena od njihovih gledišta na stvari, životnih ciljeva i životnih stremljenja. Kakav je to oblik verovanja u Boga? Da li će oni moći da razumeju istinu i uđu u stvarnost? Kad čovek veruje u Boga na taj način, da li je Božji sledbenik? To nije neko ko istinski veruje u Boga, a još manje je Božji sledbenik. Sve probleme u njegovom svakodnevnom životu – uključujući sve što ima veze s porodicom, brakom, poslom ili njegovim planovima – on posmatra kao nešto što nema veze sa istinom pa pokušava da ih reši služeći se ljudskim metodama. Ako stvari tako doživljavaju, takvi ljudi nikada neće zadobiti istinu i nikada neće biti u stanju da razumeju šta je to što Bog želi da postigne u ljudima i koji to efekat želi da u njima ostvari. Bog izražava istinu ne bi li spasao ljude, pročistio ih i promenio im iskvarene naravi, ali oni nisu svesni toga da će, samo ako prihvate istinu i njoj streme, moći da reše sopstvene iskvarene naravi; nisu svesni da istinu mogu zadobiti samo ako doživljavaju i primenjuju Božje reči u svom svakodnevnom životu. Zar takvi ljudi nisu priglupi i neuki? Zar nisu budalasti i smešni? Neki ljudi nisu nikada stremili istini u svojoj veri u Boga. Oni smatraju da je vera u Boga odlazak na okupljanja, molitva, pevanje crkvenih pesama, čitanje Božjih reči; naglašavaju religijsku ceremoniju i nikada ne primenjuju niti doživljavaju Božje reči. Tako ljudi od religije veruju u Boga. A kad ljudi nešto tako važno poput vere u Boga smatraju religijskim ubeđenjem, zar onda ne spadaju u bezvernike? Zar nisu nevernici? Stremljenje istini zahteva proživljavanje mnogih procesa. Postoji jedostavna strana toga, ali postoji i složena. Prosto rečeno, treba da tragamo za istinom i primenjujemo i doživljavamo Božje reči u svemu što se oko nas dešava. Kad jednom s tim počneš, biće ti sve očiglednije koliko istine treba da zadobiješ i da joj stremiš u svojoj veri u Boga, kao i da je istina veoma praktična i da je ona život. Bog spašava čovečanstvo da bi ono moglo da zadobije istinu kao život. Sav stvoreni ljudski rod treba da prihvati istinu kao život, ne samo oni koji obavljaju dužnosti, koji su starešine i delatnici ili služe Bogu. Božje reči su namenjene celom ljudskom rodu i Bog se svima obraća. Stoga, sva stvorena bića i ceo ljudski rod treba da prihvate Božje reči i istinu, da tragaju za istinom u svim stvarima i potom je primenjuju shodno istina-načelima da bi mogli da budu u stanju da primenjuju istinu i da joj se pokore. Kad bi se samo od starešina i delatnika zahtevalo da primenjuju istinu, to bi bilo potpuno suprotno Božjoj nameri, jer je istina koju je izrazio Bog namenjena celom ljudskom rodu i izrečena je u svrhu spasavanja ljudskog roda, a ne samo nekoliko ljudi. Da je to slučaj, reči koje je izrazio Bog ne bi bile mnogo važne. Da li sada imate put stremljenja istini? Šta je prva stvar koja se mora praktikovati kod stremljenja istini? Pre svega, morate provesti više vremena pijući i jedući reči Božje i slušajući propovedi i razgovore u zajedništvu. Kad se suočite s problemom, molite se i tragajte još više. Kada se budete opskrbili mnogim istinama, kada se budete brzo razvili i posedovali rast, bićete u stanju da obavljate dužnost, prihvatite se malo posla i pregurate neke kušnje i iskušenja. Tada ćete osetiti da ste zaista razumeli i zadobili neke istine i osetićete da su sve reči koje Bog govori istina, da su to istine najpotrebnije za spasenje iskvarenog čovečanstva i da su one istina života data od strane jedinstvenog Stvoritelja. Trenutno nemate iskustva; imate samo malu žudnju u srcu. Osećate da su Božje reči duboke i da sadrže previše stvari koje ne možete da zadobijete i previše istina koje ne možete da pojmite. Suština nekih stvari i dalje je nejasna i osećate da je vaše shvatanje istine previše površno. Prosto imate takvu žudnju u srcu i takvu energiju, ali da li ćete moći da zadobijete istinu zavisi od toga kako ćete je primenjivati i kako ćete joj stremiti u budućnosti.

Zamislite da u delu suda poslednjih dana Bog izražava samo neke jednostavne istine: ništa previše duboko, ništa previše vezano za osuđivanje i razotkrivanje ljudi, već samo pokoja reč u skladu s onim što ljudi mogu da prihvate i što njihovi umovi mogu da razumeju – pokoja reč obećanja i blagoslova ili malo bodrenja. Čak i da ljudi prihvate te reči, da li mogu da postignu spasenje? Evo primera. Recimo da Bog prosto kaže: „Iskvarenost u svima vama je preduboka. Svi ste bez istine i niko od vas Mi nije odan. Vaša priroda-suština postala je Sotonina priroda; postali ste žive Sotone. Neprijateljski se odnosite prema Meni i ne volite istinu.” Potom kaže ljudima: „Sad to shvatite!”, pa onda odmah doda: „Blagosloven je onaj koji voli istinu. Onaj koji je odan Meni moći će da udovolji Mojim namerama, da korača putem do kraja i da zadobije Moje obećanje.” Da li bi se ljudska srca pokrenula kad bi im Bog prosto to rekao? Da li bi stremili istini? Da li bi se upinjali da dođu do istine? Kako bi se ljudi osećali? „Pročitali smo sve Božje reči i, mada svi imamo iskvarene naravi, nismo zli ljudi i nećemo se opirati Bogu. Prosto imamo buntovne naravi, donekle smo moralno iskvareni, inferiornog smo karaktera i više volimo da pratimo ovozemaljske trendove. Sad kad razumemo neke istine i možemo da promišljamo o sebi i sebe razumemo, sigurno možemo odbaciti te iskvarene stvari.” Postoji li mnogo ljudi u tom stanju? Oni misle da razumevanje doktrina vere u Boga predstavlja razumevanje istine, a to je veoma opasno. Oni koji ponosno propovedaju reči i doktrine smesta padnu i budu razotkriveni kad ih zadesi neka kušnja. Može li se iskvarena narav odbaciti bez stremljenja istini i prihvatanja suda i grdnje? To je nemoguće. Treba da vam je jasno da je vremena sve manje i ako niste u stanju da patite i platite cenu da biste zadobili istinu, lako ćete izgubiti vreme verujući u Boga na osnovu predstava i uobrazilja. Potom, kada dođe velika nevolja, nećete imati vremena da stremite istini čak i kad biste hteli i potpuno ćete izgubiti priliku da budete spašeni. Iako sada verujete u Boga, ne razumete Njegove namere. Da li zaista znate zašto Bog izražava istinu i vrši delo suda? Svaka reč, svaka tema, svaka istina koju Bog izrazi značajna je i veoma dobra za vas. Nezavisno od toga da li to danas možete da vidite, doživite ili osetite i bez obzira na to koliko ste zaista zadobili do sad, nakon tri do pet godina iskustva osetićete da su današnje Božje reči istinite i da je sjajno što je Bog te reči izrazio! Kad bi Bog i dalje mazio čoveka kao što je činio tokom Doba blagodati, nazivajući ga „jagnje u Mom naručju” i onom jednom izgubljenom ovcom zbog koje bi napustio ostalih devedeset devet i otišao da je nađe, čovek bi pomislio: „Božja milost, ljubav i dobrota su ogromne; Božja ljubav prema čoveku je tako duboka!” Ako čovek stalno tako misli o Bogu i tako Ga gleda, neće Boga istinski tražiti, neće Mu doći, neće Mu se pokoriti i neće imati bogobojažljivo srce. Bez istinskog shvatanja Boga, čovekova iskvarena narav neće biti odbačena; prema Bogu i istini odnosiće se s prezirom i odupiraće se Bogu baš kao đavoli i Sotona. Ako je tako, čovek nikad neće razumeti šta je istina, nikad neće zaista razumeti šta znači verovati u Boga i slediti Ga i šta znači tragati za istinom i steći je. To je istina. Da Bog nije izrazio takve reči, da nije grdio baš svaku osobu i sudio joj i da nije svima upućivao tako oštre reči, onda bi ljudi mislili da to što veruju u Boga znači da su stekli istinu, da vera u Boga podrazumeva da će se naknadno uzneti, ući u Carstvo i vladati kao car. Neki ljudi kažu: „Čovek kao ja bi gotovo mogao biti centurion!” Drugi kažu: „Ne tražim mnogo. U Carstvu mogu čak i kapiju da čuvam ili da čistim ulice!” To je prvobitna namera, ideal i želja svake osobe koja veruje u Boga. Bog je rekao tako mnogo stvari koje detaljno razotkrivaju čovekove predstave i uobrazilje, njegove preterane želje i njegovu iskvarenu narav. Ništa što čovek misli nije usaglašeno s istinom niti je u skladu s Bogom i ništa čemu se čovek nada ili što je postavio kao svoj ideal nije usaglašeno s Božjim namerama. Sve je to potpuno suprotno Bogu. Kad ljudi veruju u Boga, suoče se s Božjim rečima suda i grdnje, s Božjim rečima koje otkrivaju čovekovu priroda-suštinu, s rečima koje se ne slažu s čovekovim predstavama i s Božjim načinom delovanja koji se ne slaže s čovekovim predstavama i uobraziljama. Iako mnogi ljudi prihvataju da su Božje reči istina i voljni su da doprinose Božjem delu i prihvate Božji sud i grdnju, veoma im je teško da odgovore na Božje zahteve. Kad je u pitanju stremljenje istini, mnogi ljudi izgube pažnju, a kad se povede razgovor o istini, oni zadremaju i ne žele da slušaju. Ali kad je reč o tajnama, blagoslovima i obećanjima, tad postanu odvažni. Šta se tu dešava? Duboko u duši, ljudi ne vole istinu. Stremljenje istini im je previše mučno, teško, bolno i cena mu je previsoka. Da stremljenje istini podrazumeva nešto jednostavno poput čitanja udžbenika iz osnovne škole ili dečije pesmice, neki ljudi bi se možda malo zainteresovali jer bi to bilo prosto, lako i ne bi zahtevalo da se plati neka cena ili troši mnogo energije. E sad, potpuno je suprotno. Stremljenje istini nije ni tako lako ni tako jednostavno. Nije stvar u tome da ljudi, ako su zadovoljavajućeg kova da čitaju Božju reč i razumeju je, prirodno ulaze u istina-stvarnost; razumevanje reči i doktrina ne podrazumeva ulazak u istina-stvarnost. Neki ljudi su toliko poletni u svojoj veri u Boga da hvataju beleške tokom okupljanja i dok slušaju propovedi i razgovore u zajedništvu. Ali, nakon određenog vremena promisle o tome i ništa iz toga ne izvuku; sve zaborave i ničeg se ne sećaju, čak i kad žele, pa zato misle da zadobijanje istine nije lako i tek tad shvate da vera u Boga nije jednostavna stvar. Drugi ljudi misle da su mnogo toga zadobili i razumeli nakon okupljanja, ali nakon što odspavaju sve zaborave, što nije mnogo drugačije od toga da okupljanja nije ni bilo. A neki drugi se, opet, osećaju prosvećeno i prosvetljeno nakon čitanja Božje reči. Budu vrlo zadovoljni sobom, ali nakon što pričaju s nevernicima neko vreme, um im odluta, pa kad odu kući i pomole se Bogu, više ne mogu da Ga osete. Zaborave sve o stremljenju istini, menjanju naravi i Božjem spasenju. To je zato što su premali rastom i razumeju samo neke reči i doktrine. U njima se Božja reč još nije ukorenila, što znači da još uvek nemaju mesta za Boga u svom srcu, pa zato, kad se ophode prema spoljašnjim stvarima, Bog ne upravlja njihovim srcima. Doživljavanje Božjeg dela nije mala stvar. Ako ne dožive i neke kušnje, neuspehe i podbačaje, ljudi neće istinski nešto zadobiti, a puko mehaničko memorisanje neće delovati. Danas, većina ljudi počne da shvata neke istine tek nakon što veruje nekoliko godina. Osete važnost stremljenja istini naročito ako su doživeli neke podbačaje i neuspehe i tek tad počnu da se usredsređuju na čitanje Božje reči, na razgovore o istini i na primenjivanje istine. Tek tad počinju da ulaze u stvarnost.

Neki ljudi kažu: „Kada postoji neka poteškoća ili prepreka, zašto se osećam sputano, ne znam šta da radim i čini mi se da je verovanje u Boga preteško? Zašto postajem negativan i nemam energije da verujem u Boga kad nastanu poteškoće? Zašto me nekad ne zanimaju sastanci ili čitanje Božje reči, ali kada pričam o stvarima koje se tiču nevernika, to mi vrati volju?” Šta se tu dešava? Zapravo, s obzirom na čovekovu priroda-suštinu, to se dešava zato što čovek ne voli istinu. Ako ljudi ne vole istinu, može li njihova vera u Boga biti prava? Mogu li oni imati mesta za Boga u svom srcu? Da li im je Bog u srcu? Ne, sigurno nije. Ako nemaš Boga u srcu i nemaš mesta u srcu za Njega, to dokazuje da ne nosiš istinu u srcu, da ne razumeš nijednu istinu i da je nećeš primenjivati. Znači, kad je u pitanju promišljanje o Božjoj reči i primenjivanje istine, ljudi su tromi i nemaju put. Ako ti ponude da zaradiš novac i kažu ti da ćeš više zaraditi radeći određenu stvar, onda ćeš učiniti sve moguće da prevaziđeš sve poteškoće i uspeš i nećeš se plašiti neuspeha, već ćeš biti uporan. Određena interesovanja te privlače, zaposela su ti srce. Ti interesi su ti na prvom mestu i smatraš da su novac i interesi previše važni i da nije lako odreći ih se, pa ćeš učiniti sve što možeš da ostvariš sopstvene želje i ciljeve, bez obzira na cenu. Stoga, ako postaviš stremljenje istini na prvo mesto u svom životu, verujem da nećeš biti bez puta niti bez vremena i svakako nećeš doživeti neke poteškoće koje te ometaju u traganju za istinom i njenoj primeni. Da li imate takvu odlučnost? To vam kao kad je roditelj voljan da plati bilo koju cenu da udovolji deci. Kad deca kažu koliko košta odlazak na fakultet, ako porodica nema toliko novca, onda roditelji odsvuda pozajmljuju novac, skupljaju ga ili pronalaze poslove, nekad i dodatne, ako nisu u mogućnosti da novac pozajme. Bez obzira na to koliko pate, uspeće da skupe dovoljno novca da im dete ide na fakultet, da mu pomognu da bude uspešno i da mu osiguraju dobre izglede. Ako zaista imate takvu odlučnost u svom stremljenju istini, mislim da neće biti prepreke koju neko od vas neće moći da savlada, osim ako nisi mentalno zaostao ili imaš urođeni poremećaj mozga. Sem ako si rođen s intelektualnim nedostatkom, trebalo bi da možeš da postigneš ono što može da postigne um normalne osobe i prepreke ne bi trebalo da postoje. Stremljenje istini nije nešto što može da se stekne kroz ljudsku uobrazilju; ono zahteva delo Svetog duha, a čovek prosto sarađuje. Dokle god smo voljni da stremimo ka istini, Sveti duh će nas voditi, snabdevati nas i neprestano nas prosvešćivati, dozvoljavajući nam da prođemo kroz svaku nevolju i shvatimo istinu koju ne shvatamo. Jer, ono što je nemoguće za čoveka, moguće je za Boga, a čovek je ništa; ako Bog ne dela, onda su svi ljudski napori i nastojanja uzaludni.

Tokom Doba blagodati, ljudi su takođe govorili da veruju u Boga i da Ga slede, ali njihov cilj je bio da odu na nebo. Nisu pričali o primeni i doživljavanju Božje reči, niti su znali šta znači biti spasen. Samo su poštovali pravila, prisustvovali verskim službama, čitali Bibliju i nakon toga gajili slabu nadu, osećaj da je to manje-više prava stvar i da će moći da odu na nebo kad umru. Ova etapa dela u poslednje vreme nije tako jednostavna i svaka stavka Božjeg dela je stvarnost za koju moramo da platimo stvarnu cenu, da tragamo za njom i doživljavamo je praktično da bismo mogli da steknemo istinu iz reči koje je Bog izrazio. Ako su ljudska verovanja i dalje nalik onima iz Doba blagodati kad bi se ljudi prosto okupili svake nedelje, čitali Bibliju, potom molili, pevali i slavili Boga pa čekali da budu uzneseni na nebo ili da se popnu na treće nebo, koliko divlje nadmen onda može čovek da postane! Iskvareno čovečanstvo je takvo. Bez obzira na to kako Bog deluje, sve dok čoveku daje obećanje, čovek će se njega držati, uvek ga smatrajući pravilom i ni za tren ne tražeći Božje delo ili njegove namere, već samo čekajući da se uznese na nebo. Ljudi ne znaju šta su, sanjaju o lepim stvarima i žude za velikim visinama. Nijedan čovek ne misli da je od Sotoninog soja, a kamoli da je predmet propasti. Svi oni misle da iskreno veruju u Boga, mnogo propate tokom obavljanja dužnosti i nikad ne izdaju Boga, da ih je Bog već spasio i da sigurno mogu ući u carstvo nebesko. Takvo gledište je pogrešno i takvi ljudi uopšte ne razumeju istinu. Naročito kad ljudi počnu da veruju u Boga, neposlušni su, kivni i posebno nadmeni, smatrajući sve ostale smetnjom i misleći da su bolji od svih, čak i od Boga. Čak i ako je neko prihvatio Hrista, to ne znači da može da prihvati to što Hristos govori ili sve ono što je On uradio. Tu fazu Božjeg dela ljudi prihvataju samo po imenu, kao što prihvataju i ovaploćenog Boga, ali to ne znači da nemaju predstave, uobrazilje niti otpor onome što je Bog uradio. Neki ljudi su uzbuđeni i oduševljeni kad vide Hrista. Počastvovani su u srcu i smatraju da nisu uzalud živeli. Međutim, pošto im nedostaje istine i ne poznaju Boga, imaju predstave kad vide Hrista kako govori, predstave kad vide Hrista kako rešava probleme, i predstave o tome kakav stav Hristos ima prema nekome; čak imaju predstave, mišljenja i ideje o tome šta Hristos jede i kako se oblači i o svakom Njegovom izrazu lica ili gestu. O čemu se tu radi? Radi se o tome da se bogovi iz ljudske uobrazilje bitno razlikuju od pravog Boga, a za ljude koji urođeno imaju iskvarene naravi i nadmenu prirodu, nije moguće da nemaju predstave, da se ne opiru i da ne sude ovaploćenom Sinu čovečjem. Ako čovek ne prepoznaje božansku suštinu Boga, teško mu je da se pokori Bogu a još teže da Ga voli i da Ga se boji. No, kako će ljudi koji već godinama doživljavaju Božja dela prepoznati ovaploćenog Boga i ophoditi se prema Njemu, naročito oni koji su slušali brojne Božje propovedi i razgovore u zajedništvu? Oni su lično iskusili proces od toga da imaju predstave o Bogu do sticanja znanja o Njemu, od buntovništva i otpora do istinskog pokoravanja i lično su iskusili da sve što Bog čini, svaka reč koju On izgovori i sve čega se On prihvati u sebi sadrži istina-načela. Ljudi ne bi trebalo da imaju predstave, a još manje otpor ili odbojnost u svom srcu. Nakon nekoliko godina iskustva, kad ljudi razumeju pomalo od istine, pravilno će se prema njoj ophoditi, a kad u sebi imaju pomalo istine kao svoj život i kad steknu načela primene, prirodno neće učiniti ništa budalasto. Oni koji su novi vernici i oni koji nemaju iskustva u tim stvarima skloni su da se bune protiv Boga i da Mu se opiru, kao i tome da čine budalaste i nepromišljene stvari. Neki ljudi ozbiljne prirode mogu osuđivati i huliti Boga, pa potom potpuno pasti; drugi neprestano prekidaju i ometaju rad crkve i oni su eliminisani. Da li ste svi sada puni predstava i uobrazilja o Bogu? Smatrate li da je verovanje u ovaploćenog Boga previše teško? Neki ljudi kažu: „Dok smo verovali u Gospoda, bilo je baš jednostavno. Samo smo se okupljali, slušali propovedi i molili se Gospodu za stvari, niko nije od nas tražio da primenjujemo istinu i pokorimo se Bogu, a kamoli nas navodio da primenjujemo i proživljavamo Božje reči i stremimo istini. Razumevanje Biblije kroz propovedi sveštenika i propovednika omogućavalo nam je da je tumačimo kako god smo želeli. Ali sad kad verujemo u Svemogućeg Boga, On je izrekao toliko istina koje nam se čine preteškim za primenjivanje i previše napornim za ulazak u stvarnost!” Jeste li ikad pomislili da biste bili u stanju da steknete istinu i život kad biste i dalje verovali u Boga kao što ste nekada verovali u Gospoda? Da li vas Bog može da spasi? (Ne može.) Činjenica da ste u stanju da to shvatite pokazuje da ste napredovali.

Vera u Boga ne može biti zasnovana na uobraziljama ili predstavama, a još manje na interesu. Ako veruješ u Boga na osnovu trenutnog interesa ili pobude, onda je bolje da se smiriš i pažljivo razmisliš o tome da li želiš da nastaviš da veruješ, da li zaista želiš da stremiš istini, da li si istinski vernik u Boga, da li si već odlučio da koračaš putem vere u Boga i da li si već odlučio da stremiš istini. Zašto se ove stvari posebno naglašavaju? Zato što je ono u šta sada verujemo ovaploćeni Bog, a Božje ovaploćenje znači da je On sišao s neba na zemlju i zaista postao ljudsko biće čiji je izgled identičan čoveku, ali je zapravo Hristos, sam Bog, a ne običan čovek. Božje ovaploćenje je zaista izvršilo posao suda i pročišćenja ljudi, izrazilo mnoge reči, uradilo mnogo posla i odabralo mnogo ljudi i Bog zapravo i dalje širi Svoj rad i Svoje jevanđelje. Svaki delić ovog praktičnog rada potvrđuje to da Božja želja da spase i usavrši ljude prirodno zahteva da ljudi zapravo iskuse Njegove reči i delo, kako bi mogli da steknu istinu i da se istinski pokore Bogu i obožavaju Ga. To je ono što Bog želi da dovrši. Od kad ste počeli da prihvatate Božje delo, pa sve do sad, možda ste iskusili neke stvari, nezavisno od toga da li ste pomislili da su natprirodne, vidljive golim okom ili dostupne ljudskom umu; ukratko, Bog sve čini na praktičan način, radi na nama, među nama i oko nas, tako da mi to možemo da vidimo i dodirnemo. Stoga, stremljenje istini je praktična lekcija i moramo tragati za istinom i primenjivati je u svemu što nas zadesi, oslanjajući se na sopstvene napore da sarađujemo ne bi li stekli istinu. Stremljenje istini nije ono što ljudi zamišljaju. Ljudi misle da je čitanje Božjih reči i razumevanje njihovog doslovnog značenja zapravo razumevanje istine i da je dovoljno da čovek vešto govori da bi primenjivao istinu. Nije to tako jednostavno. Stremljenje istini zahteva od nas da zapravo tragamo za njom i prihvatimo je, da patimo i platimo cenu, da doživimo iskustva, da tragamo, da promišljamo, da razgovoramo u zajedništvu, da praktično postupamo i marljivo radimo u stvarnom životu. Samo na taj način možemo postepeno ući u Božje reči i istinu i od njih nešto zadobiti. Jednog dana, kad budeš razumeo šta je istina i šta je suština istine, znaćeš da su reči koje izgovara ovaploćeni Bog potreba naše stvarnosti, da su to načela primene koja su nam potrebne da bismo rešavali sve svoje probleme i da su te Božje reči cilj i pravac naših života. Tada ćeš videti koliko je značajno sve što Bog čini i koliko nam je važno i dragoceno Božje ovaploćenje! Svaka rečenica koju Bog izgovori, svaki korak Njegovog dela, svaka Njegova reč i postupak, Njegove misli, ideje i gledišta namenjena su pročišćenju i spasenju ljudi i ništa od toga nije prazno; sve je to realno i praktično. Stoga, bez ozbira na to da li je neko došao iz religije ili se preobratio iz nevernika, ne bi više trebalo da veruje u Boga na osnovu predstava i uobrazilja, niti bi trebalo da se i dalje bavi u religijskim snovima i sanja da će iznenada biti uznet na nebo da se sretne s Gospodom kad nastupe velike katastrofe; to je sanjarenje. Bog razotkriva čoveka, sudi mu i pročišćava njegovu iskvarenost izražavajući istinu na praktičan način da bi spasio čoveka od Sotoninog uticaja na praktičan način. Tokom ovog perioda, čovek će morati da prođe kroz mnoge progone i nevolje i iskusiće mnoga orezivanja, sudove i grdnje pre nego što bude pročišćen i promenjen; istinu može steći samo kroz ovakav doživljaj Božjeg dela. Kad budeš stekao istinu, Bog će imati mesto u tvom srcu i istinski ćeš se bojati Boga i pokoravati Mu se, što Bog i želi da postigne. Kad napokon budeš razumeo istinu i znao njenu vrednost i kad ti se istina ukoreni u srcu; kad budeš imao praktično iskustvo i znanje o istini, onda će Božja reč postati život u tvom srcu. Da li je taj proces praktičan? (Jeste.) Šta onda taj proces zahteva od ljudi? Najpre, ljudi moraju imati srce koje se pokorava Bogu, moraju prihvatati sud i grdnju Božje reči i pokoravati se Božjem orezivanju, kušnjama i oplemenjivanju da bi mogli biti pročišćeni od iskvarenosti, da bi mogli da primenjuju istinu i postignu pokoravanje Bogu i da bi mogli ući u stvarnost Božje reči. Sve dok čovek zna kako da doživi Božje delo, znaće šta Bog želi u njemu da dovrši i kakav rezultat želi da postigne. Božja reč kod čoveka postiže dva glavna efekta: kao prvo, dozvoljava čoveku da upozna sebe i kao drugo, dozvoljava čoveku da upozna Boga. Kad se postignu ta dva efekta, čovek će tada istinski poznavati Božje reči i zaista razumeti istinu.

Da bi upoznao sebe, moraš upoznati sopstvena otkrovenja iskvarenosti, svoju iskvarenu narav, sopstvene ključne slabosti i svoju priroda-suštinu. Takođe moraš znati, do poslednjeg detalja, one stvari koje se otkrivaju u tvom svakodnevnom životu – tvoje motive, gledišta i tvoj stav prema svakoj pojedinačnoj stvari – bez obzira na to da li si kod kuće i napolju, da li si na okupljanjima, da li jedeš i piješ reči Božje ili se suočavaš sa bilo kakvim problemom. Moraš da upoznaš sebe kroz ove aspekte. Naravno, da bi upoznao sebe na dubljem nivou, moraš integrisati Božje reči; rezultate možeš da postigneš jedino ako spoznaš sebe na osnovu Njegovih reči. Kad budete prihvatali sud Božjih reči, ne bojte se patnje i bola i takođe, ne bojte se toga da će vam Božje reči probosti srce i razotkriti vaša ružna stanja. Veoma je korisno propatiti te stvari. Ako verujete u Boga, treba da čitate više Božjih reči o sudu i grdnji prema ljudima, a posebno one koje razotkrivaju suštinu ljudske iskvarenosti. Trebalo bi više da ih poredite sa svojim praktičnim stanjem i više da ih povezujete sa sobom, a manje s drugima. Vrste stanja koje Bog razotkriva postoje u svakoj osobi i sve ih možeš pronaći u sebi. Ako ne veruješ u to, probaj to da iskusiš. Što više iskustva imaš, više ćeš upoznati sebe i više ćeš smatrati da su Božje reči veoma tačne. Nakon što pročitaju Božje reči, neki ljudi nisu u stanju da ih povežu sa sobom; misle da delovi tih reči ne odnose na njih, već na druge. Na primer, kada Bog razotkrije ljude kao Jezavelje i bludnice, neke sestre smatraju da zbog toga što su bile potpuno verne svojim muževima, takve reči ne mogu da se odnose na njih; neke sestre smatraju da pošto nisu udate i nikad nisu imale polne odnose, takve reči ne mogu da se odnose ni na njih. Neka braća smatraju da se te reči odnose samo na žene i da nemaju veze s njima; neki ljudi veruju da su Božje reči koje razotkrivaju čoveka previše surove i da ne odgovaraju stvarnosti, pa zato odbijaju da ih prihvate. Postoje čak i ljudi koji kažu da su po nekim pitanjima Božje reči netačne. Da li je ovakav stav prema Božjim rečima ispravan? Očigledno nije. Svi ljudi sebe posmatraju na osnovu svog spoljašnjeg ponašanja. Nisu kadri da promišljaju o sebi i upoznaju svoju iskvarenu suštinu među Božjim rečima. Kada se kaže: „Jezavelje” i „bludnice”, misli se na suštinu iskvarenosti, nečistosti i promiskuiteta ljudskog roda. Nezavisno od toga da li je reč o muškarcu ili ženi, da li su u braku ili ne, svi imaju iskvarene promiskuitetne misli – kako onda to nema nikakve veze s tobom? Božje reči razotkrivaju iskvarene naravi ljudi, bilo da je u pitanju muškarac ili žena, stepen iskvarenosti je isti. Zar to nije činjenica? Prvo moramo da shvatimo da je sve što Bog kaže istina i da je u skladu sa činjenicama. Ljudi moraju da prihvate sve Njegove reči, bez obzira na to koliko su surove kada im sudi i razotkriva ih ili koliko su blage kada razgovara u zajedništvu o istini i bodri ih, bilo da su Njegove reči sud ili blagoslovi, osude ili kletve i bilo da u njima bude ogorčenje ili milinu. Takav stav ljudi treba da imaju prema Božjim rečima. Kakav je to stav? Da li je to posvećen stav, pobožan stav, strpljiv stav ili stav prihvatanja patnje? Donekle ste zbunjeni. Kažem vam da nije nijedan od ovih stavova. U svojoj veri, ljudi moraju čvrsto da se drže toga da su Božje reči istina. Pošto zaista jesu istina, ljudi bi trebalo razumno da ih prihvate. Nezavisno od toga da li su u stanju to da prepoznaju ili priznaju, njihov prvi stav prema Božjim rečima trebalo bi da bude stav potpunog prihvatanja. Ako Božja reč na razotkriva jednog od vas ili sve vas, koga razotkriva? I ako svrha Božjih reči nije da te razotkriju, zašto se od tebe traži da ih prihvatiš? Zar to nije protivrečno? Bog se obraća čitavom ljudskom rodu, svaka Njegova rečenica razotkriva iskvareno čovečanstvo i niko nije izostavljen – što, naravno, onda uključuje i tebe. Nijedna jedina Božja rečenica ne tiče se spoljašnjeg izgleda ili stanja, a još manje spoljašnjeg pravila ili jednostavnog obrasca ponašanja kod ljudi. One nisu takve. Ako misliš da svaka rečenica koju je Bog izgovorio samo razotkriva jednostavan način ljudskog ponašanja ili spoljašnji izgled, onda ne poseduješ duhovno razumevanje i ne razumeš šta je istina. Božje reči su istina. Ljudi mogu da osete dubinu Božjih reči. Kako su one duboke? Svaka Božja reč razotkriva iskvarene ljudske naravi, kao i suštinske i duboko ukorenjene stvari u njihovim životima. To su suštinske stvari, a ne spoljašnji izgledi i svakako ne spoljašnja ponašanja. Svi ljudi se mogu činiti dobrim ako se posmatra njihov spoljašnji izgled. Ali zašto onda Bog kaže da su neki ljudi zli duhovi, a neki nečisti duhovi? To je nešto što ti ne možeš da vidiš. Stoga, čovek ne sme Božje reči posmatrati u svetlu ljudskih predstava i uobrazilja, niti u svetlu ljudskih glasina, a svakako ne u svetlu izjava vladajuće partije. Samo su Božje reči istina, ljudske reči su sve laži. Nakon što ste o ovome razgovarali u zajedništvu, da li ste iskusili promenu u svom stavu prema Božjim rečima? Bez obzira na to koliko je ta promena mala ili velika, sledeći put kad budete čitali Božje reči kojima sudi i razotkriva ljude, trebalo bi makar da pokušate da se ne raspravljate s Njim. Treba da prestanete da se žalite na Boga govoreći: „Božje reči kojima sudi i razotkriva ljude su zaista surove; neću da čitam ovu stranu. Prosto ću je preskočiti. Potražiću nešto o blagoslovima i obećanjima ne bih li našao malo utehe.” Više ne bi trebalo da čitate Božju reč tako što ćete birati i odlučivati po sopstvenom nahođenju. Morate da prihvatite istinu, sud i grdnju Božjih reči; samo tako ćete moći da pročistite iskvarenu narav i samo ćete tada moći da dosegnete spasenje.

Iako sada znate da su sve Božje reči istina i voljni ste da stremite istini, i dalje imate sopstvena opredeljenja i izbore kad se radi o Božjim rečima i opet ćete postupati shodno sopstvenoj volji. Veoma ste voljni da čitate Božje reči o obećanju i blagoslovu, a naročito ćete se sećati reči Božjeg obećanja. Osećaćete utehu čitajući takve reči ili ćete osetiti malčice nade i shvatiti da i dalje imate snage i motivacije da verujete u Boga. Ali niste voljni da čitate Božje reči kojima On sudi ljudima i razotkriva ih, jer ako čovek stalno čita Božje reči o razotkrivanju, sudu i grdnji prema ljudima, onda se on oseća uznemireno i snaga da veruje u Boga će izbledeti, pa kako onda čovek da nastavi? U današnje vreme, većina ljudi ne može da razume Božje reči koje otkrivaju tajne. Čine im se previše dubokim, a reči o blagoslovima nedostižnim. Kada čitaju Božje reči koje razotkrivaju čovekovu iskvarenu narav, mogu da razumeju neke od njih, pa čak iako uspeju da povežu te reči sa sobom i priznaju sami sebi da su te reči činjenice, i dalje nisu voljni da ih prihvate. Vidiš koliko su ljudi problematični! Znaju da je Božja reč istina, ali i dalje nisu voljni da je prihvate; žele da steknu blagoslove, ali i dalje ne mogu da ih zadobiju. Kako onda čovek treba pravilno da jede i pije Božju reč? Najpre, treba više da čita Božje reči koje otkrivaju tajne. Čitajući takve reči, čovek oseća da je Bog na trećem nebu i da je uzvišen, kao i da bi trebalo da ima bogobojažljivo srce. Onda se moli: „O Bože, tako si veliki! Ti si vrhovni! Imaš suverenost nad svim stvarima i možeš da odrediš moju sudbinu; voljan sam da se pokorim svim stvarima koje si uredio da se dese oko mene.” Moleći se na ovaj način, ljudi će se donekle bojati Boga. Ljudi su voljni da veruju u uzvišenog Boga, tako da je prvi korak, pre nego što počnu da jedu i piju Božju reč, uveriti ih da im se Bog obraća s neba. Tada će ljudi želeti da čitaju Božju reč i biće manje skloni tome da imaju predstave. Drugi korak je da pronađu neke Božje reči o obećanjima i blagoslovima koje će jesti i piti. Kada vide Božje reči kojima On blagosilja ljude, oni postanu toliko uzbuđeni da počnu da jecaju govoreći: „O Bože, tako si divan! Tako si vredan našeg obožavanja! Voljni smo da prihvatimo blagoslove koje imaš za nas, a još smo voljniji da prihvatimo obećanja koja si nam dao. Ali trenutno smo mali rastom i nismo još porasli, nemamo potrebna svojstva da primimo Tvoja obećanja i blagoslove i preklinjemo Te da nam pružiš više!” Kako je lepo čitati reči Božjeg blagoslova! Potom se pitaju: „Kakvi onda blagoslovi postoje? Bog je rekao da, kad za to dođe vreme, čoveka neće zadesiti nikakve nesreće i da će biti oslobođen muke obedovanja tri puta dnevno, pranja i čišćenja – Bog je govorio o takvim obećanjima.” Što čovek više čita, postaje sve uzbuđeniji. Ali bez obzira na to koliko ste oduševljeni, ne zaboravite da stremite istini. Treći korak je čitanje Božjih reči koje razotkrivaju čovekovu iskvarenu narav i suštinu. Kad je o tome reč, nije neophodno jesti i piti mnogo Božjih reči svakog puta; dovoljno je jesti i piti stavku ili dve odjednom. Nakon što si jeo i pio, prvo zanemari stvari koje ne razumeš i stvari koje se ne mogu povezati s tobom, pa razmisli pažljivo o stvarima koje se mogu povezati s tobom jer ćeš tako polako početi da shvataš svoje stanje. Kad istinski prepoznaš svoju iskvarenu narav i razumeš sve više i više istina, moći ćeš nesvesno da prozreš sopstvenu priroda-suštinu. Mislite li da je to dobro? (Da.) To je poput davanja leka detetu: prvo mu daš nešto ukusno da ga namamiš, a onda, kad ne obraća pažnju, daš mu gutljaj leka; ako mu bude gorak, daš mu još dva slatkiša da ga namamiš i tako će popiti svoj lek. Ali kada odraste, to više nije neophodno: pije lek svojevoljno, dobro znajući koliko je gorak. To je stvar rasta. Ako ti nedostaje rasta, a treba u Božjim rečima da nađeš one koje razotkrivaju čovekovu iskvarenu prirodu i istine povezane s tim i da se uporediš s njima, pa si primoran da jedeš i piješ te reči po ceo dan, na kraju ćeš se umoriti od njih jer tvoje iskustvo ne dopire do njih i nije za njih spremno. Zato usred toga moraš da dodaš nešto poput slatkiša, a oni koji su mali rastom treba da jedu i piju Božje reči na ovaj način. Ako si često slab i negativan i nemaš pravu veru ili nadu, trebalo bi što pre da pojedeš i popiješ neke reči o Božjim blagoslovima i obećanjima i nađeš reči o Božjem otkrivanju tajni koje ćeš pojesti i popiti. Ako osetiš da ti se snaga vraća i da tvoja veza sa Bogom postaje prisnija, onda bi trebalo da kuješ gvožđe dok je vruće i nađeš reči o grdnji i sudu koje ćeš jesti i piti; kada na ovaj način jedeš i piješ Božje reči, lakše ćeš postići efekat i nećeš odložiti životni rast. Kad jedeš i piješ Božje reči, a mali si rastom, moraš znati kako da se prilagodiš: moraš da jedeš i piješ Božje reči na takav način da sebe dovedeš u dobro raspoloženje i rasteš brzo; moraš da jedeš i piješ ono što ti je dostupno i zanemariš ono što nije, a moraš i da pokušavaš da primenjuješ i doživljavaš ono što si razumeo dok si jeo i pio Božje reči. Sve dok znaš kako treba da primenjuješ i doživljavaš Božje reči i istine koje razumeš, moći ćeš da pođeš pravim putem vere u Boga.

Sećam se da je neko jednom rekao nešto slično ovome: bio je jedan čovek koji se svojski trudio da prouči kada će Bog napustiti zemlju. Taj veliki trud nije značio da o tome misli i danju i noću, već mu je to postalo važno kad je počeo da veruje u Boga. Da bi pronašao tačan odgovor, sakupio je sve reči o Božjem odlasku, kao što su: kada će Bog napustiti zemlju, kakvi će znaci postojati i kako će ljudi u crkvi reagovati. Potom je o njima razmišljao s velikim žarom, napravio opširnu analizu i međusobno ih upoređivao, jednu po jednu i od početka do kraja, kao da pretražuje priručnu Bibliju. Zar to nije bio veliki trud? Koliko je ovom čoveku bilo „stalo” do Boga i koliko je „ljubavi” prema Bogu imao! Božji odlazak sa zemlje veoma je značajan događaj u Božjem delu i kad je to otkrio, smatrao je da je to najznačajnija stvar – značajnija od njegovog stremljenja istini ne bi li postigao spasenje i značajnija od traganja za delovima istine u Božjim rečima. I tako, sakupio je sve te reči i konačno pronašao „odgovor”. Ostavljajući po strani tačnost rezultata njegovog istraživanja, šta vi mislite o gledištima takve osobe na stremljenje veri u Boga i načinu na koji joj je stremio? Da li je napor koji je uložio bio neophodan? Bilo je besmisleno uložiti toliki napor! Kakve veze Božji odlazak sa zemlje ima s tobom? Bog te nije obavestio o Svom dolasku pa te neće obavestiti ni o Svom odlasku. Mnoge stvari Bog ne govori ljudima, a šta je razlog tome? Razlog je taj što nema potrebe da ljudi to znaju, a i kad bi znali, to im ne bi pomoglo i ne bi igralo ulogu u njihovim budućim odredištima, pa stoga nema potrebe da ljudi to znaju. Sad kad je Bog od krvi i mesa, On zna sve tajne, sve aspekte istine i sve stvari, pa ih može saopštiti ljudima, ali postoje neke stvari koje ljudi ne moraju da znaju i nema potrebe da im se saopšte. Kad Bog odlazi sa zemlje i kad završava Svoje delo – da li te stvari imaju ikakve veze sa čovekom? Moglo bi se reći: „Nimalo!” Neki ljudi kažu: „Zašto to nije važno? Šta da radim ako je prekasno da stremim istini? Moram da vidim koliko je vremena preostalo od Božjeg dana i da budem siguran u taj dan pre nego što počnem da stremim istini.” Da li je takva osoba nepromišljena? Da li je to neko ko stremi istini? Nikako! Ako čovek zaista stremi istini, neće mariti za to, niti će želeti da se opterećuje ovim stvarima; on smatra da briga o takvim stvarima ne pomaže u stremljenju istini i da nema nikakvog značaja, te zato nije voljan da puno promišlja i uloži trud u te dosadne teme. Neki ljudi su čak zabrinuti kada će doći Božji dan, ali zar to nije lična agenda? Da li tvoja stalna briga o tome kada će doći Božji dan dokazuje da voliš Boga? Da li može da dokaže da si osoba koja sledi Božju volju? Da li može da dokaže da svedočiš Bogu? Da li može da dokaže da si doprineo širenju jevanđelja o carstvu Božjem? Kako napreduje tvoja priprema dobrih dela? Koliko si istine razumeo? U koje si istina-stvarnosti ušao? O tim stvarima najviše treba da brineš. Uvek zapitkuješ o vestima o Bogu, uvek želiš da znaš poneki trač, uvek želiš da zgrabiš malo tajne. Ali to je samo radoznalo srce, nikako srce koje stremi istini ili koje vodi računa o Bogu, a kamoli bogobojažljivo srce. Tvoje stremljenje razumevanju tajni nema nimalo veze sa stremljenjem istini. Kako bi se prema takvim ljudima trebalo ophoditi? Da li ih poštuješ? Da li im se diviš? Da li im zavidiš? Da li bi im pomogao da traže takve tajne? Ne, svakako bi ih s prezirom gledao i govorio: „I dalje nismo dobri u stremljenju istini, u poznavanju sebe i u poznavanju Boga – ništa još nismo postigli – i postoje istine iz svih aspekata koje čekaju da budu istražene, shvaćene i primenjene, zato nema potrebe da se trudimo da proučavamo takve tajne.” Zapravo, sve dok čuvaš Boga u srcu kao i želju da stremiš istini, kad dođe taj dan, Bog te neće ostaviti u neznanju; On te neće napustiti. To je vera i razumevanje koje moraš imati. Ako imaš ovakvu veru i to razumevanje, nećeš učiniti ništa nepromišljeno. Da je Bog nameravao nešto da ti kaže, zar to ne bi učinio direktno? Zar bi bilo potrebe da okoliša? Zar bi bilo potrebe da krije reči unutar reči? Zar bi bilo potrebe da bude tajnovit? Naravno da ne. Ono što Bog namerava da ljudi znaju jeste istina; sve što Njegova dela, reči i namere izražavaju jeste istina i neće je nimalo skrivati od ljudi. Stoga, nema potrebe da se raspituješ o stvarima koje Bog ne želi da ljudi znaju, niti treba da promišljaš o njima, jer će sav trud koji u to uložiš biti uzaludan i potpuno bezvredan, a Bog će ga se gnušati. Zašto će ga se Bog gnušati? Najpre, moraš da razumeš da je Bog izrazio mnoge istine i to na mnogim poljima. Ako ne tragaš za istinom da rešiš sopstvene stvarne probleme kada ti se neke stvari dese, ti onda ne voliš istinu: ti si osoba koja je previše radoznala; osoba koja cepidlači; osoba koja se prema Božjim rečima uvek odnosi površno i bez dužnog poštovanja. Nemaš ti mesta za Boga u svom srcu. Sve što u njemu imaš jeste par stvari koje Bog ne želi da znaš, poput toga kakvo je njegovo prebivalište – treće nebo – i gde se ono zaista nalazi, kakvo će biti buduće carstvo i kad će Božje ovaploćenje napustiti zemlju. Zato kažem da te se Bog gnuša. Ima li razloga da te se Bog gnuša? (Ima.) Recimo da tvoja deca nisu marljivo učila celog dana i nisu uradila domaći zadatak koji je trebalo, već su umesto toga razmišljala o pitanjima kao što su: „Kako su se moj otac i majka upoznali? Kako su mene rodili? Da li su me voleli kad sam se rodio? Kako će se moja porodica snaći u budućnosti? Da li ćemo uspeti da se obogatimo?” Kad bi stalno proučavalo takva pitanja, da li bi voleo takvo dete? Da li bi se gnušao takvog ponašanja svoje dece? Šta bi želeo da tvoja deca rade? Da dobro nauče da čitaju i pišu i da marljivo uče. To je tvoja namera za tvoju decu, a šta je Božja namera za čoveka? Kako Bog ne bi više voleo da čovek sledi pravi put i odgovarajuće radi posao? Bog ne voli kada Ga ljudi proučavaju, kada stalno iz potaje motre na svaku Njegovu reč ili delo, niti kada uludo troše vreme i trud na Njega. Ima mnogo onih koji stalno proučavaju kad će doći Božji dan. Zar takvi ne sumnjaju u Boga i ne opiru Mu se u srcu? Kakav problem ima čovek koji niti ceni mnoge istine koje je Bog izrekao niti im stremi? Pobožna osoba traga za istinom i pokušava da dokuči Božje namere u svim stvarima, a nakon što pročita Božje reči, sigurna je da su one istina i da ljudi treba da ih primenjuju i da im se pokoravaju. Boga će proučavati samo oni koji ne veruju da je Božja reč istina. Ovi ljudi uopšte ne mare za svoje obaveze i dužnosti; uopšte ne obraćaju pažnju na njih, niti ulažu u njih ikakav trud i ne plaćaju za njih cenu. Umesto toga, uvek ih zanimaju stvari poput toga kad će Bog napustiti zemlju, kad će Bog doneti katastrofu i koliko još ima do Božjeg dana, kao i čudna pitanja poput: „Da li će se Bog ipak sresti s nama nakon što napusti zemlju? Da li će Božje delo biti ovakvo i kad napusti zemlju? Kad Bog napusti zemlju, koliko će dugo ostati na trećem nebu? Da li će se vratiti? Hoće li biti anđela u budućem Dobu carstva? Da li anđeli komuniciraju s ljudima?” Bog se gnuša toga što ljudi stalno proučavaju ovakve teme. Na šta bi onda čovek trebalo da se usredsredi? Kako da upozna ovaploćenog Boga, kako da upozna Božje delo i kako da shvati svaku reč koju je Bog izgovorio: to su čovekove obaveze i prve stvari u koje čovek treba da uđe i nastoji da razume. Ako ne tragaš za tim da razumeš i uđeš u ove istine, onda je tvoja vera u Boga besmislena – samo je prazna parola bez pravog sadržaja. Ako uvek potajno razmišljate o stvarima koje se tiču tajni i toga kad će Bog napustiti zemlju ili ako uvek među sobom pričate o tome gde se rodilo Božje telo, u kakvoj se porodici On rodio, kakvo je poreklo te porodice, kakav život On vodi, koliko godina ima, kakvo je obrazovanje stekao, da li je ikada verovao u Boga, da li je ikada čitao Bibliju, koliko je dugo verovao u Isusa i tome slično – ako stalno proučavate te stvari, onda to znači da sudite Bogu i da hulite na Božje telo! Bog želi da znaš Njegovu narav i Njegovu suštinu da bi mogao da razumeš Njegove namere, da Mu se pokoriš i primenjuješ istinu ne bi li Mu udovoljio; ne dozvoljava da Ga proučavaš i raspravljaš o Njemu iza Njegovih iza leđa. Stoga, pošto smo prihvatili Božje ovaploćenje i ovu fazu Božjeg dela i prihvatili smo Hrista kao svoj život i svog Boga, trebalo bi da imamo bogobojažljivo srce i da se prema Božjim odlikama, Njegovom biću i telu u kom je ovaploćen odnosimo s pobožnim stavom; to su razum i ljudskost koje bi trebalo da imamo. Ako smatraš da trenutno nemaš nimalo znanja o Bogu, onda o tome nemoj da pričaš. Umesto toga, pričaj o samospoznaji, o tome kako treba stremiti istini i dobro obavljati dužnosti i opremi se ovim aspektima istine. Jednog dana, kad budeš osetio da imaš neko stvarno znanje o Bogu, možete da razgovarate u zajedništvu. Ali nemoj pokušavati da pričaš o informacijama koje se tiču Božjeg ovaploćenog tela ili nekih nepoznatih tajni, jer lako možeš uvrediti Božju narav, On te može osuditi i proglasiti bogohulnikom, pa će te Sveti Duh napustiti. To je nešto što moraš jasno da vidiš. Može li se stremljenje istini zameniti stalnim proučavanjem Boga i zanimanjem za tračeve? Može li ti to omogućiti da upoznaš Boga? Ako te stvari ne možeš jasno da vidiš, zar onda nisi veoma nepromišljena i neuka osoba?

Ljudi moraju tačno razumeti šta je stremljenje istini. Zašto Bog izražava toliko istina ne bi li spasio ljude? Zašto Bog zahteva od ljudi da razumeju toliko istina? Ako čovek ne razume ove istine, može li popraviti svoju iskvarenu narav? Može li čovek poznavati Boga, a da ne razume te istine? Ako čovek ne poznaje Boga, može li uspeti da Mu se pokori? Može li Ga obožavati? Sve ove istine su povezane. Kako čovek može da postigne spasenje ako ne razume ove istine? Da li je lako razumeti ove istine? Može li čovek razumeti istinu ako ne iskusi sud i grdnju? Može li upoznati sebe ako ne iskusi orezivanja? Može li se istinski pokajati ako ne poznaje sebe? Može li postići spasenje bez istinskog pokajanja? Sve ove istine su istine koje bi trebalo da razumeju vernici u Boga i to su istine koje se moraju razumeti da bi se postiglo spasenje. Ako je tvoja vera u Boga oduvek zbunjena i nisi stremio istini, onda si izgubio smisao verovanja u Boga.

Jesen 2007. godine