Pre prihvatanja Božjeg dela poslednjih dana, lagala sam i dodvoravala se ljudima bez razmišljanja jer sam se bojala da ih ne razočaram ili uvredim tako što ću im reći istinu. Postala sam vernik u Svemogućeg Boga u novembru 2018. godine, i iz Njegovih reči naučila da On mrzi ljude koji se dodvoravaju drugima i lukave ljude. Odlučila sam da Božje reči primenim u praksi i budem iskrena osoba, i uz malo truda, bila sam u stanju da govorim iskreno gotovo sve vreme. Na primer, kad je trebalo da neki lek platim više od 50 EUR, a u apoteci su pogrešno izračunali i naplatili pola tog iznosa, jednostavno sam im ukazala na grešku bez razmišljanja. Ali je bilo teže biti iskren kad je u pitanju nešto što utiče na moju reputaciju ili lični interes.

U martu 2021. godine sam služila kao vođa crkve i sve sam vreme bila zauzeta. Ponekad sam bila zaista iscrpljena usled nedostatka sna. Jednog popodneva, upravo kad sam htela malo da dremnem, moja saradnica, Sestra Suzan, rekla mi je da želi da proćaskamo o našem radu. Nisam bila baš oduševljena što vidim njenu poruku, jer sam bila umorna i nisam želela da pričam ni o čemu. U tom trenutku nisam mogla da razmišljam ni o čemu drugom osim da želim da se odmorim, ali nisam htela da to tako otvoreno kažem Suzan. Plašila sam se šta će ona misliti o meni, da će misliti da sam lenja ili nešto slično, da svoje fizičko blagostanje stavljam na prvo mesto i da će steći loše mišljenje o meni. Zato sam joj, zarad svog dobra, jednostavno rekla: „Izvini, ali imam nešto važno da obavim. Imam zakazan pregled kod lekara.” Laž mi je jednostavno izletela iz usta, a da toga nisam bila ni svesna. Zbog toga sam osećala toliku krivicu da se na kraju uopšte nisam odmorila, već sam se sve vreme osećala užasno. Bog voli poštene ljude. Kako sam mogla da slažem tako opušteno? Kako onda ljudi mogu da mi veruju? Znala sam da nije bilo u redu što sam lagala radi sopstvenog fizičkog komfora, da se Bogu to ne bi svidelo i da bi trebalo da rad u crkvi stavim na prvo mesto. Odmah sam se javila Suzan. Pitala me je da li sam se već vratila sa pregleda. Nisam joj rekla istinu, već sam nastavila da lažem, jer nisam želela da ispadnem loša pred njom i da ona pomisli da sam prepredena osoba. Rekla sam joj da se nisam videla sa doktorkom, da je otkazala pregled u poslednjem trenutku jer je morala da ide u kliniku za vakcinaciju. Naš razgovor je posle toga skrenuo na posao, ali sam se ja osećala zaista nelagodno. Slagala sam je jednom, a onda nisam to priznala, već sam nastavila da lažem. Shvatila sam koliko je ozbiljna moja sotonska narav i osećala sam se postiđeno. Gotovo da nisam mogla da je pogledam u oči. Slagala sam je, što je značilo da sam zaista nepoštena osoba. U meni su se borile dve suprotnosti. Ako bih joj rekla istinu, to bi uništilo njenu sliku o meni i smatrala bi me nepoštenom. Ali ako bih nastavila da lažem, Bogu bih se ogadila. Zato sam stala pred Boga da razmislim o sebi, i tokom tog razmišljanja, shvatila sam da sam u životu često bila nepouzdana i prepredena. Jednom me je vođa pitala da li sam obavestila Sestru Džoj o sastanku te večeri. Shvatila sam da nisam, ali vođi nisam rekla istinu jer sam htela da zaštitim njenu predstavu o meni. Slagala sam i rekla da sam je upravo obavestila. Odmah potom sam poslala Džoj poruku i rekla joj za sastanak. Isto tako, obično idem u kupovinu namirnica petkom ujutru, zbog čega nisam mogla da se pridružim bilo kom sastanku u to vreme ako je bio sazvan u poslednjem trenutku. Nisam htela da kažem istinu i da vođi otvoreno kažem da moram da idem u nabavku hrane da bih opskrbila kuhinju za narednih nekoliko dana, i da je to bilo jedino slobodno vreme koje sam imala za kupovinu namirnica. Rekla bih joj da imam drugi sastanak ili nešto zakazano, i da zbog toga ne mogu da dođem. Izvrtala sam stvari, bila lukava i lažljiva samo da bih zaštitila svoj ugled i navela vođu da pomisli da sam zaokupljena svojim obavezama sve vreme. Shvatila sam da nisam ni blizu poštenju po Božjim merilima. Zato sam se pomolila: „Svemogući Bože, zaista se kajem zbog svojih laži i obmana. Prosto ne mogu da prestanem da lažem zarad ličnog fizičkog komfora. Uopšte nisam poštena osoba. Bože, molim Te, povedi me i pomozi da razumem istinu, da se oslobodim ove iskvarenosti.”

Kasnije sam pročitala ovaj odeljak reči Božjih. „U svakodnevnom životu, ljudi često pričaju besmislice, lažu i izgovaraju reči u kojima se ogleda njihova neukost, glupost i njihov odbrambeni stav. Većinu toga oni izgovaraju isključivo zarad svoje taštine i gordosti, kako bi zadovoljili vlastiti ego. Izgovarajući takve neistine, oni otkrivaju vlastite iskvarene naravi. Kad bi se oslobodio svih tih elemenata iskvarenosti, srce bi ti se pročistilo, a ti bi postepeno bivao sve čistiji i pošteniji. U stvarnosti, svi ljudi odlično znaju zbog čega lažu. Bilo radi lične koristi i gordosti, ili zarad taštine i statusa, oni pokušavaju da se nadmeću s drugima i da se pokažu drugačijima nego što zapravo jesu. Njihove laži, međutim, kad-tad bivaju razotkrivene i obznanjene, te oni naposletku gube svoj obraz, kao i svoje dostojanstvo i karakter. A sve je to posledica preteranog laganja. Previše je narastao broj tvojih laži. Svaka reč koju izgovoriš je razvodnjena i neiskrena, i nijedna se ne može smatrati istinitom ni poštenom. Iako ne smatraš da si izgubio obraz kad govoriš laži, duboko u duši osećaš stid. Savest te grize, imaš veoma loše mišljenje o sebi i pitaš se: ’Zašto živim ovako bednim životom? Je li zaista toliko teško govoriti istinu? Da li baš moram da pribegavam lažima zarad vlastite gordosti? Zašto me vlastiti život toliko iscrpljuje?’ Ti, zapravo, ne moraš da živiš iscrpljujućim životom. Kad bi uvežbao da budeš poštena osoba, mogao bi opušteno, slobodno i nesputano da živiš. Ti si, međutim, odlučio da laganjem podržavaš vlastitu gordost i taštinu. Shodno tome, tvoj je život samo jedno dosadno i bedno bivstvovanje, koje si sam proizveo. Govoreći laži, čovek možda može steći nekakav osećaj gordosti, ali šta taj osećaj gordosti zapravo predstavlja? To je samo jedna prazna i potpuno bezvredna ljuštura. Lagati znači rasprodavati vlastiti karakter i dostojanstvo. Time se čovek lišava svog dostojanstva i karaktera, a to se Bogu nimalo ne dopada i On se toga gnuša. Vredi li onda lagati? Ne vredi. Da li je laganje ispravan put? Ne, nije. Ljudi koji često lažu žive u skladu sa svojim sotonskim naravima i pod vlašću Sotone. Oni ne žive u svetlosti, niti u prisustvu Božjem. Neprestano smišljaš kako da nešto slažeš, da bi nakon toga morao da smisliš kako da tu svoju laž zataškaš. A ukoliko svoju laž ne uspeš dovoljno dobro da prikriješ i ona bude razotkrivena, moraš opet da razbijaš glavu kako bi ispeglao sve protivrečnosti i svoju laž učinio verodostojnom. Nije li zamorno živeti tako? Iscrpljujuće. Vredi li takav život? Ne, takav život ničemu ne vredi. Kakvog smisla ima razbijati glavu radi laganja, pa onda još i radi zataškavanja laži, a sve to zarad vlastite gordosti, taštine i statusa? Kad se naposletku budeš preispitao, pomislićeš: ’Koja je poenta svega ovog? Previše je iscrpljujuće lagati i onda te laži zataškavati. Nema svrhe da se i dalje ovako ponašam; biće mi mnogo lakše da naprosto postanem pošten čovek.’ Čezneš za time da postaneš pošten, ali ujedno ne možeš da se odrekneš vlastite gordosti, taštine i ličnih interesa. Stoga ti jedino preostaje da sve to pokušaš lažima da sačuvaš. (…) U velikoj si zabludi ako misliš da lažima možeš da zaštitiš svoj ugled, status, taštinu i gordost za kojima čezneš. U stvari, laganjem ne samo da nećeš moći da sačuvaš svoju taštinu i gordost, svoje dostojanstvo i svoj karakter, već ćeš, što je još strašnije, propustiti priliku da istinu sprovedeš u delo i da postaneš pošten čovek. Čak i ako u datom trenutku nekako uspeš da zaštitiš svoj ugled, status, taštinu i gordost, to ćeš učiniti po cenu žrtvovanja istine i izdaje Boga. Time ćeš nepovratno izgubiti svaku mogućnost da te On spase i usavrši, što će biti tvoj najveći gubitak i nešto za čim ćeš celog života žaliti” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”). Ovo me je savršeno opisalo. Uvidela sam da sam lukava i lažljiva. Kad sam samo htela da se odmorim, nisam mogla da kažem istinu o nečem tako minornom. Nisam direktno rekla svojoj saradnici da moram da dremnem i da želim da se nađem s njom malo kasnije, već sam umesto toga slagala. Motiv mi je bio da zaštitim svoj ugled i položaj, da zaštitim sliku koju drugi imaju o meni. Ali Bog mrzi takvo ponašanje i ja sam se zbog toga takođe osećala krivom. Baš kao što reči Božje kažu, „Iako ne smatraš da si izgubio obraz kad govoriš laži, duboko u duši osećaš stid. Savest te grize, imaš veoma loše mišljenje o sebi i pitaš se: ’Zašto živim ovako bednim životom? Je li zaista toliko teško govoriti istinu? Da li baš moram da pribegavam lažima zarad vlastite gordosti? Zašto me vlastiti život toliko iscrpljuje?’” Zaista sam se pronašla u ovim Božjim rečima. Zaista sam shvatila da je laganje radi zaštite sopstvene reputacije iscrpljujući način života, da sam morala da nastavim da lažem kako bih prikrila prvobitnu laž, i onda bih postajala sve neiskrenija i prepredenija. Znala sam da Bog to mrzi jer je On svet i pravedan. Kada se prisetim sve svoje neiskrenosti, grizla bi me savest nakon što bih slagala, te sam se kajala i plakala pred Bogom, a i stidela se sopstvenih laži. A onda sam opet nastavljala da izgovaram još više laži. To je bilo tako iskvareno i sramno s moje strane! Laganje je postalo moja prava priroda. Setila sam se nečeg što je Gospod Isus rekao: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete. Što je više od ovoga, od Zloga je” (Matej 5:37). „Đavo je vaš otac i vi hoćete da udovoljavate njegovim željama. On je oduvek ubica ljudi i u istini se nije zadržao, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, on pokazuje svoje pravo lice, jer je lažljivac i otac svih laži” (Jovan 8:44). To je bilo tačno. Moje neprestano laganje pokazivalo je da pripadam đavolu i da sam to činila samo da bih zaštitila svoj ugled i reputaciju. Ali mi je to oduzelo sav moj karakter i dostojanstvo. To je bilo tako glupo od mene! Bog se ponadao da bih mogla da primenjujem istinu, da budem poštena, da svedočim i posramim Sotonu. Ali sam nasela na Sotonine trikove i postala predmet podsmeha. A sve zbog svoje reputacije i da bih prikrila sopstvenu iskvarenost. Nisam bila poštena osoba, već po prirodi lažljiva.

I ovo sam pročitala u Božjim rečima: „Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bezgrešni i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”). Uvidela sam da biti pošten znači nemati podlosti u srcu, niti laži na jeziku i nikad ne obmanjivati Boga niti čoveka ni u čemu. Shvatila sam da sam bila lukava u odnosu prema Suzan ranije, da sam uvek lagala da bih zaštitila svoj ugled i sopstvene interese. Bila sam umorna i htela sam da dremnem, pa nisam htela da razgovaram sa njom o poslu u crkvi tog trenutka, ali joj nisam rekla ono što mi je bilo na umu, već sam je slagala da imam nešto zakazano jer nisam htela da ima loše mišljenje o meni Radije sam slagala da bih izbegla taj sastanak umesto da sam samo rekla da sam previše umorna i da moram da se odmorim. A ni kad smo se sastale, nisam joj priznala svoju grešku, već sam nastavila da lažem koristeći se još jednom neistinom da bih prikrila onu prvu. Kad me je vođa upitala o poslu, slagala sam da sam uradila nešto što zapravo nisam. A kad je trebalo da obavim nedeljnu kupovinu namirnica, a to se poklapalo sa vremenom sastanka, slagala sam da imam nešto ugovoreno. Jednostavno sam želela da u svemu zaštitim svoj ugled. Uvidela sam da mi je priroda zaista lažljiva i podla. Nisam umela da kažem istinu ni po pitanju najosnovnijih stvari. Sotona me je toliko duboko iskvario da u meni nije bilo ni trunke iskrenosti.

Postoji još jedan odeljak reči Božje koji sam pročitala. „Samo oni koji teže iskrenosti mogu spoznati koliko su duboko iskvareni i da li zaista poseduju nešto od ljudskog obličja, i samo oni mogu jasno da sagledaju vlastitu meru ili da uvide sopstvene nedostatke. Jedino kada primene iskrenost, ljudi mogu da postanu svesni koliko lažu i koliko duboko skrivaju vlastitu lažljivost i neiskrenost. Samo kada primenjuju iskrenost, ljudi mogu postepeno da spoznaju istinu o vlastitoj iskvarenosti i vlastitu priroda-suštinu, a njihova iskvarena narav će se jedino tada neprestano pročišćavati. I samo neprekidnim pročišćavanjem sopstvene iskvarene naravi, ljudi će moći da steknu istinu. Izdvojte vreme da iskusite ove reči. Bog ne usavršava one koji su lažljivi. Ako ti srce nije iskreno – ako nisi iskrena osoba – nećeš od Boga biti zadobijen. Isto tako, nećeš zadobiti istinu niti ćeš moći da zadobiješ Boga. Šta znači ako ne zadobiješ Boga? Ako ne zadobiješ Boga i ako ne budeš razumeo istinu, onda nećeš spoznati Boga, te stoga nikako nećeš moći da se uskladiš s Bogom, što znači da ćeš u tom slučaju biti neprijatelj Božji. Ako nisi u skladu s Bogom, onda Bog nije tvoj Bog; a ako Bog nije tvoj Bog, ti ne možeš da budeš spasen. Ako ne tragaš da bi bio spasen, zašto onda veruješ u Boga? Ukoliko ne budeš mogao da postigneš spasenje, zauvek ćeš biti ljuti neprijatelj Božji, i kraj će ti biti određen. Prema tome, ako žele da budu spaseni, ljudi za početak moraju biti iskreni. Na kraju, oni koje je Bog zadobio bivaju obeleženi. Znate li o kakvom se belegu radi? To je u zapisano u biblijskom Otkrivenju: ’Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni’ (Otkrivenje 14:5). Ko su ’oni’? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio. Kako Bog opisuje te ljude? Kakve su karakteristike i izrazi njihovog ponašanja? Oni su neporočni. Nikad ne lažu. Verovatno svi možete da razumete i da dokučite šta znači nikada ne lagati: to znači biti iskren. Na šta se odnosi izraz ’neporočni’? Označava ljude koji ne čine zlo. A na čemu se zasniva nečinjenje zla? Ono se, bez sumnje, zasniva na strahu od Boga. Prema tome, biti neporočan znači bojati se Boga i kloniti se zla. Kako Bog definiše neporočnog čoveka? Sa stanovišta Boga, savršeni su samo oni koji se boje Boga i klone se zla; neporočni ljudi su, dakle, oni koji se boje Boga i klone se zla, a samo savršeni ljudi su neporočni. Ovo je u potpunosti tačno” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šest pokazatelja životnog rasta”). Sama pomisao na to me je plašila. Bog kaže: „Ako ti srce nije iskreno – ako nisi iskrena osoba – nećeš od Boga biti zadobijen. Isto tako, nećeš zadobiti istinu niti ćeš moći da zadobiješ Boga.” „Ukoliko ne budeš mogao da postigneš spasenje, zauvek ćeš biti ljuti neprijatelj Božji, i kraj će ti biti određen.” Istina je da Bog ne spasava lažljive ljude. Znala sam da će me, ako se ne pokajem, Bog na kraju odbaciti. Zahvaljujući Božjim rečima, konačno sam zaista shvatila sebe i znala sam da laži potiču od đavola, te da lažem zbog načina na koji sam vaspitavana i zbog uticaja društva. Mama mi je uvek govorila da bez obzira koliko nečija kosa ili odeća izgledali grozno, ipak moram da kažem nešto lepo da ne bih povredila tu osobu. U suprotnom, neće biti nikog da mi pomogne kad mi pomoć bude potrebna. Naučena da se tako ponašam, nisam imala hrabrosti da budem iskrena. Radila sam na tome da sačuvam dobar ugled kako bi me ljudi voleli i mislili da sam saosećajna. A zapravo sam na kraju postala neiskrena, lažljiva osoba. To me je podsetilo na stih 1:7 iz Knjige o Jovu u Bibliji: „Tada Jahve upita Sotonu: ’Odakle dolaziš?’ Sotona odgovori Jahveu rečima: ’Prolazio sam i obilazio zemlju uzduž i popreko.’” Sotonine reči su bile prožete lukavošću i indirektne, i nije bilo jasno šta zapravo govori. Govoreći laži, zar nisam i sama bila lukava poput Sotone? Osećala sam se zaista posramljeno uvidevši da mi je priroda ista kao Sotonina. Živela sam pod vlašću Sotone, i uopšte se nisam oslobodila svoje sotonske naravi. Kako sam kao takva mogla da budem u skladu sa Hristom ili da zadobijem Božju podršku? Stala sam pred Boga da se pokajem i zamolila Ga da mi oprosti. Zaista sam omrzla sebe, mrzela sam Sotonu i osećala ogromnu krivicu. Božja narav je pravedna i znala sam da ne mogu da nastavim da Ga lažem i vređam.

Sledeći odeljak o kojem sam razmišljala je bio ovaj: „Na kraju, oni koje je Bog zadobio bivaju obeleženi. Znate li o kakvom se belegu radi? To je u zapisano u biblijskom Otkrivenju: ’Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni’ (Otkrivenje 14:5). Ko su ’oni’? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šest pokazatelja životnog rasta”). Bog ceni one koji su pošteni, a nepošteni ljudi nikada neće ući u Njegovo carstvo. Zaista sam želela da prestanem da lažem, da postanem besprekorna, ali to nisam mogla da postignem sama. Morala sam da zatražim Božju pomoć da bi me On sačuvao od upadanja u sotonsku zamku. Ponekad govoriti istinu može da bude neprijatno, ali ja sam želela da prestanem da lažem. Onda sam ponovo pročitala „Načela o tome kako biti poštena osoba”. „(1) Dok učite kako da postanete poštena osoba, neophodno je da se oslonite na Boga. Predajte Mu svoje srce i prihvatite da ga ispita. Samo tako se pojedinac vremenom može rešiti laži i obmana; (2) Neophodno je prihvatiti istinu i promisliti o svakoj svojoj reči i delu. Ispitajte poreklo i suštinu iskvarenosti koju pokazujete i upoznajte sebe; (3) Nužno je istražiti o kojim stvarima to pojedinac laže i obmanjuje. Odvažite se da ispitate i razotkrijete svoje pravo ja, izvinite se i ispravite greške. …” („Sto sedamdeset načela primene istine”). Znala sam da moram da se izvinim Suzan. Bila sam toliko lažljiva da sam je dva puta slagala. Odlučila sam da moram da joj priznam svoju iskvarenost i svoje motive. Nisam mogla da skrivam takve stvari. Morala sam da kažem istinu i budem poštena osoba, bez obzira na sve. Nakon što sam se pomolila još nekoliko puta, skupila sam hrabrost da ogolim svoju dušu pred Suzan. Do detalja sam joj ispričala sve o tome kako sam je prevarila i rekla joj da sam se pokajala pred Bogom. Prestala sam da prikrivam svoje laži jer sam znala da me Bog gleda i da moram sve do detalja da joj ispričam. Kad sam to učinila, osećala sam se kao da sam se oslobodila velikog tereta i bila sam mnogo opuštenija.

Nakon toga sam počela stalno da dolazim pred Boga u molitvi tražeći od Njega da ispita moje srce. Kad sam imala nekakve lukave namere, ili kad sam bila nepoštena i lažljiva, molila sam Boga da me dovede u red i zaustavi. Znala sam da se problem sa laganjem ne može rešiti odmah i da nikad u životu nisam bila zaista poštena osoba. Želela sam da istrajem u težnji da postanem poštena osoba. Bog voli i blagosilja one koji su pošteni i samo pošteni ljudi mogu biti spaseni. Od tada, kad god bih uvidela da me opseda neka varljiva misao, došla bih pred Boga i molila se: „Bože, upala sam u problem i čini mi se da ne mogu da se izvučem iz njega a da ne slažem. Molim Te, prosvetli me da shvatim istinu kako bih mogla da se pobunim protiv telesnosti. O, Bože, želim da primenjujem istinu i da budem poštena osoba. Molim Te, pomozi mi. Toliko sam Ti zahvalna!”

Jednom prilikom nakon sastanka, vođa me je pitao za mišljenje o sastanku. Zapravo sam primetila da je tokom sastanka bio zapovednički nastrojen, i da postoje i drugi problemi u vezi sa njegovim zajedništvom. Ali sam se plašila da ću mu povrediti ponos istinom i onda me ne bi voleo. Zato sam rekla: „Bilo je odlično.” Osećala sam se užasno čim sam to izgovorila. Shvatila sam da sam slagala, pa sam uputila molitvu Bogu i zamolila Ga da me vodi u tome da budem poštena osoba i govorim istinu. Zato sam nakon toga otišla i razgovarala sa vođom o problemima u vezi sa sastankom i osećala sam se mnogo spokojnije. Sledeći sastanak koji je vodio bio je mnogo bolji. Primetila sam da sam nakon nekog vremena počela postepeno da se menjam. Ranije sam stalno lagala da bih zaštitila svoju ličnost i svoj položaj. Ali kad sam svoje srce predala Bogu i molila Ga da pazi na moje srce, da pazi na mene i da me nadgleda, mnogo sam jasnije mogla da sagledam svoje stanje. Dolazila sam pred Boga i trudila se da budem poštena. To ljude nekad može da uvredi, ali meni je mnogo važnije biti pošten pred Bogom.

Ranije sam imala naviku da lažem da bih usrećila ljude, da bih zaštitila svoju ličnost i položaj, ali sada radim na tome da budem poštena osoba u svakom okruženju u koje me Bog stavi. Zaista sam zahvalna Bogu za ova iskustva i ovo razumevanje. Sud Njegovih reči mi je pomogao da uvidim svoju iskvarenost i ružnoću i da se podvrgnem određenim promenama. Znam da treba vremena da bi se laganje kao navika promenila i da me Bog dovodi u mnoge situacije u kojima to treba da iskusim. Moram da budem oprezna da ne izgovorim laž koje se Bog gadi. Najvažnije je prihvatiti sud Božjih reči i moliti se i osloniti se na Njega da bi se zaista oslobodili sklonosti ka laganju. Slava Svemogućem Bogu!