Moja porodica je katolička već generacijama. Kad mi je bilo 20 godina, odlučio sam da se zamonašim i svoj život posvetim služenju Gospodu. Nakon sedam godina sistematske teološke obuke u semeništu, zaređen sam u sveštenika sa 27 godina, a sa 30 sam unapređen u opata manastira. U to vreme sam bio neverovatno nadmen. Smatrao sam da sam vrlo mlad da bih bio opat manastira, a svi sveštenici i monasi su rekli da su imali koristi od slušanja mojih propovedi, pa sam smatrao da razumem Bibliju bolje od drugih ljudi i da imam znanja o Gospodu. Mislio sam da ću, kad Gospod dođe, zasigurno imati Njegovo odobravanje i da ću moći da uđem u carstvo nebesko.

Jedne večeri u junu 2001. godine, đakon Vang je došao kod mene u žurbi da mi kaže da su došla dva hrišćanina i da govore o veri vrlo duboko. Kad sam čuo da su hrišćani, nisam ih uopšte ozbiljno shvatao. Pomislio sam: „Katolička crkva je istinita crkva i ona poseduje celu istinu o Hristovom spasenju. Prošao sam mnogo godina teološke obuke i proučio svako poglavlje Biblije red po red. Ovo je savršena prilika; otići ću i diskutovati o pitanjima vere sa njima i ubediti ih da se preobrate u katolicizam.” Nakon toga me je đakon Vang poveo da se upoznam sa tom dvojicom. Bili su to brat Čeng Ši i brat Sijang Guang. Kad sam saznao da veruju u Boga tek šest ili sedam godina, još više sam ih gledao sa omalovažavanjem, ali sam im ipak strpljivo govorio o istoriji katolicizma. Ubeđivao sam ih da ako žele da budu sigurni da će ući u carstvo nebesko, treba da se priključe istinitoj crkvi, katoličkoj crkvi. Ali ta dva brata ne samo da nisu želela da se preobrate, već je Sijang Guang rekao: „I u katoličanstvu i u hrišćanstvu, stanje crkve je trenutno vrlo pusto. Propovednici čitaju i propovedaju Sveto pismo bez prosvećenja i nisu u stanju da u propovedi kažu bilo šta novo i duboko. Mnogi propovednici su čak počeli da streme svetovnim stvarima i napustili su put služenja. Vernici se osećaju još negativnije i slabije; njihova vera se ohladila. Tokom službi, oni diskutuju o svojoj svakodnevnici i o tome kako da zarade novac, jedni drugima nude poslove i provodadžišu. Postoji isto tako puno vernika koji streme svetovnim trendovima i neki su se čak vratili sekularnom svetu. Kako se stanje crkve uopšte razlikuje od stanja u hramu tokom poslednjih dana Doba zakona? Na kraju Doba zakona, hram je, očigledno, bio pust. Ljudi su tamo razmenjivali novac, trgovali stokom, ovcama i grlicama – postao je lopovska jazbina. Ovo je ukazivalo na to da Sveti Duh nije delao u hramu. Gde je Sveti Duh onda delao? U to vreme, Gospod Isus je već sprovodio novo delo van hrama, pa je delo Svetog Duha prešlo u delo Gospoda Isusa. To je otprilike isto pitanje kako peć može da zagreje sobu zimi. Ako je peć izneta, soba se postepeno hladi. Isto tako, kad Sveti Duh dela u crkvi, braća i sestre imaju vere i strastveno tragaju, ali kad se delo Svetog Duha izgubi, crkva postepeno postaje pusta. Crkve su svuda u istom stanju kao i hram u poslednjim danima Doba zakona. Sve su one puste. Jesi li se ikad zapitao da li se delo Svetog Duha premestilo? Gde Sveti Duh danas dela?” Ove reči su me prilično iznenadile. Nisam očekivao da povežu pustoš hrama u poslednjim danima Doba zakona sa delom Gospoda Isusa. Ovo shvatanje je bilo prilična novina i osveženje. Mi nikad pre toga nismo tako shvatali stvari u našoj crkvi. Isto tako sam se slagao sa njihovom procenom stanja crkve. Između ostalog, mnogi vernici su već bili prestali da poštuju praksu čitanja Svetog pisma i uvažavanja Dana Gospodnjeg. Bili su poput nevernika koji streme ka bogatstvu i svetovnim zadovoljstvima i broj ljudi u crkvi se sve više smanjivao. To su bile činjenice. Crkva je zaista bila pusta. Pošto su reči ove braće bile u skladu sa činjenicama i Biblijom, i pošto je postojala neka dubina u njihovom shvatanju, pomislio sam: „Proučavam Bibliju toliko godina, a ovo nisam shvatio. A oni ovo mogu da kažu nakon samo nekoliko godina verovanja. Čini se da sam ih potcenio.” Videvši da ne mogu da ih ubedim, prosto sam ponovio nekoliko njihovih reči i našao izgovor da odem kući.

U to vreme nisam razmišljao da li se delo Svetog Duha menja. Ali sam isto tako verovao da je Sveti Duh duša katoličke crkve, pa ako Sveti Duh ne dela tu, gde drugde bi mogao da dela? Nisam to mogao da razumem, pa nisam ni previše razmišljao o tome. Nakon toga, Čeng Ši i Sijang Guang su još dva puta došli da se vide sa mnom. Rekli su: „Bog se ovaplotio da izrazi nove reči, da obavi delo suda i pročisti čoveka, da nas oslobodi okova greha i odvede nas u Božje carstvo.” U tom trenutku sam, uz protivljenje, pomislio: „Da li vi zaista razumete Bibliju? Gospod Isus je već završio delo iskupljenja, a u poslednjim danima će sići sa oblacima kao Duh da odredi ishode ljudi. Kako bi mogao da se ovaploti i obavlja novo delo?” Onda sam se setio da sam nedavno čuo da postoje neki ljudi koji propovedaju o Istočnoj munji. Ti ljudi su svedočili da se Gospod već vratio ovaploćen i da obavlja novo delo, a propovedi su im bile vrlo duboke. Činilo se prilično verovatno da Čeng Ši i Sijang Guang veruju u Istočnu munju. Ali sam ja mislio da je katolička crkva istinita crkva i nikad nisam pre toga čuo za Istočnu munju. Pošto nisu pripadali istinitoj crkvi, sve što su propovedali mora da je pogrešno. Nisam mogao da nastavim da ih slušam, pa sam ih prekinuo i upitao: „Vi verujete u Istočnu munju, zar ne? Kažete da se Gospod ponovo ovaplotio i da obavlja novo delo. To je nemoguće. Ne verujem u to! Ako mislite da meni propovedate to jevanđelje, uzalud se trudite!” Čeng Ši i Sijang Guang su strpljivo nastavili da razgovaraju sa mnom u zajedništvu, ali su moje predstave bile prejake u to vreme i uopšte ih nisam slušao. Ljutito sam im rekao: „Ono što propovedate je u suprotnosti s mojom verom i ne želim to više da slušam!” Kad su videli moj stav, prestali su da govore. Još dva puta su razgovarali sa mnom od tada, ali sam se ja protivio. Šta god oni rekli, sve mi je na jedno uvo ulazilo, a na drugo izlazilo. Na kraju su mi ostavili primerak knjige „Reč se pojavljuje u telu” i nagovarali me da je istražim. Videvši koliko su iskreni, bilo me je stid da ih odbijem i zadržao sam knjigu. Kad sam video taj obiman primerak knjige „Reč se pojavljuje u telu”, pomalo sam osetio radoznalost i poželeo da saznam šta tačno tu piše. Stoga sam pogledao sadržaj knjige, a onda prelistao stranice. Uočio sam da se neki delovi knjige razlikuju od naših tradicionalnih učenja po pitanju toga da li Trojstvo zaista postoji i budućeg ishoda i odredišta ljudskog roda, pa sam zatvorio knjigu i nisam hteo ponovo da je gledam. U to vreme smatrao sam da mi je dužnost da zaštitim stado kao opat manastira i da moram da obavestim sveštenike i monahe kako bih ih sprečio da budu navedeni na stranputicu. Zato sam, tokom jednog savetovanja sa iskušenicima rekao sveštenicima i monasima: „Nalazimo se u poslednjim danima i pojavljuju se mnogi lažni hristosi. Pre nekoliko dana sam upoznao dvojicu iz Istočne munje. Rekli su da se Gospod Isus vratio, da se ovaplotio i da obavlja novo delo. Kako je to moguće?” Podigao sam knjigu „Reč se pojavljuje u telu” i nastavio: „Pogledajte, ovo je njihova knjiga. Pročitao sam ponešto na brzinu i ono čemu ona uči je drugačije od naših tradicionalnih verovanja. Siguran sam da ovo ne potiče od Boga! Morate biti oprezni. Ne čitajte njihove knjige, ne sastajte se sa njima i ne slušajte njihove propovedi. Morate zaštititi članove crkve od toga da ih navedu na stranputicu!” Kad su me saslušali, svi sveštenici i monasi su se složili da je najvažnije da sačuvamo duše i da članovi crkve moraju biti zaštićeni. Videvši da su svi tako poslušni, osetio sam da sam uradio ispravnu stvar i ispunio svoju odgovornost i obavezu kao opat da zaštitim svoje stado. Uopšte nisam shvatao da se protivim Bogu.

Nekoliko dana nakon tog događaja, Sijang Guang je došao da me vidi i pitao me da li sam pročitao reči Svemogućeg Boga. Rekao sam mu: „Reči Svemogućeg Boga se razlikuju od tradicionalnih učenja naše crkve, pa neću da ih istražujem i neću dozvoliti nikom drugom da ih istražuje jer je to pitanje vere. Mi nikad nećemo izdati Gospoda tako što ćemo slušati vaše propovedi!” Sijang Guang mi je strpljivo rekao: „Još uvek nisi pročitao Božje reči. Odlučio si da to nisu Božji glas i reči i odbio si da ih istražiš samo zato što si u njima našao jednu stvar koja se razlikuje od tradicionalnih učenja vaše crkve. Nije li to previše ishitreno? Svemogući Bog kaže: ’Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Kao vernici u Gospoda, moramo imati bogobojažljiva srca. Ne možemo slepo osuđivati Božje reči i delo kad se ne slažu sa našim predstavama i uobraziljama. Ako nemamo ponizan, tragajući stav pred Bogom, ako uvek procenjujemo Božje novo delo i reči sopstvenim umom i uobraziljama, lako ćemo počiniti veliki greh osuđujući Boga i suprotstavljajući Mu se. Baš kao kad je Gospod Isus došao da dela: Zbog toga što su fariseji videli da Njegove reči i delo prevazilaze zakon, našli su nešto što će upotrebiti protiv Njega, osudili su Ga i na kraju podstakli ljude da Ga zakucaju na krst. Ozbiljno su uvredili Božju narav i na kraju ih je Bog prokleo i kaznio. To je bila lekcija plaćena krvlju. Danas moramo biti oprezni u tome kako se odnosimo prema povratku Gospoda jer ako ga nepravedno osudimo, možemo da hulimo Svetog Duha. Gospod Isus je odavno rekao: ’Zato vam kažem da će ljudima biti oprošten svaki greh i svako bogohulstvo, ali bogohulstvo prema Duhu Svetome ljudima neće biti oprošteno’ (Matej 12:31). Bilo bi strašno počiniti taj greh! Otkad se Svemogući Bog pojavio i počeo da dela, mnogi predvodnici različitih veroispovesti su slepo osudili Njegovo delo u poslednjim danima. Neki su čak klevetali i hulili Svemogućeg Boga. Mnogi od njih koji su se ozbiljno opirali su kažnjeni. Ako se prema ovoj stvari ne odnosimo oprezno, lako bismo mogli da izgubimo svoja odredišta.” Tada sam pomislio: „Ja razmišljam o svojim članovima crkve i štitim ih od navođenja na stranputicu. Kako bi to moglo da vređa Gospoda?” Ali kad sam o tome ozbiljnije razmislio, shvatio sam da ima smisla ono što on priča. Nisam znao mnogo o Istočnoj munji, a ipak sam je prebrzo osudio i isto to sam propovedao sveštenicima i monasima. Ako sam je nepravedno osuđivao kao što on kaže, to bi bilo vređanje Boga. Posledice toga bile su nezamislive. Kad mi je to palo na pamet, rekao sam Sijang Guangu: „Nikad dosad nisam razmišljao o tome, ali ću se ubuduće prema tome odnositi s pažnjom.” Nakon toga su se u našoj crkvi desile neke stvari koje su me navele na razmišljanje. Jednom sam se sreo sa našim biskupom i on mi je tužno rekao: „Mnogi sveštenici iz ove biskupije nalaze izgovore da ne predaju priloge, a ima i nekih sveštenika koji se odaju raskalašnosti i odbijaju da se pokaju. Jedan stariji sveštenik mi je u poverenju otkrio da je u tajnosti preusmerio priloge nekom drugom da otvori fabriku…” Kad sam čuo takve stvari, pomislio sam: „Smrtni je greh protiv Boga da se sveštenik oda raskalašnosti ili da proćerda ili proneveri priloge. Gospod Isus je rekao: ’Ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti’ (Luka 13:3). Ako svi sveštenici žive u grehu i nikad se ne pokaju, kako će ući u carstvo nebesko?” Ranije su se ovakvi problemi javljali samo kod par pojedinačnih sveštenika. Nikad nisam ni pomislio da se tako mnogo njih izopačilo. Zbog tih stvari nisam mogao a da ne pomislim na opustelu crkvu kako ju je Sijang Guang opisao. Pomislio sam: „Ranije, kad je Sveti Duh delao u crkvi, Sveti Duh bi nas disciplinovao kad bismo uradili nešto pogrešno. Ali sada tako mnogo sveštenika čini greh protiv Boga – zašto ih Sveti Duh ne disciplinuje? Je li moguće da Sveti Duh više ne dela u našoj crkvi?” U to vreme nisam to mogao da shvatim.

Nakon nekog vremena, brat Sijang Guang i brat Fang Ji su došli da me vide. U to vreme sam se i dalje pomalo protivio. Pomislio sam: „Vi svedočite da se Gospod vratio ovaploćen da obavi novo delo. Postoji li biblijska osnova za to? Mislim da nemate nikakav dokaz! Ovog puta ću vam prvo postaviti neka pitanja. Ako ne budete umeli da odgovorite na njih, završili smo svaku priču.” Stoga sam ih pitao sledeće: „Biblija kaže da će se u poslednjim danima Gospod vratiti kao duhovno telo koje će sići sa oblacima. Vi, pak, svedočite da se on vratio ovaploćen da obavi novo delo. Na osnovu čega to kažete?” Fang Ji je smireno odgovorio: „Bog je odavno isplanirao i uredio da će se Gospod ovaplotiti i vratiti u poslednjim danima. Postoji dokaz o tome u ličnom proročanstvu Gospoda Isusa. Pogledajmo nekoliko stihova. Jevanđelje po Luki 17:24– 25 kaže: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ A zatim: ’Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Matej 24:44), kao i: ’Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:37). Kao što možeš da vidiš, svi ovi stihovi pominju ’Sina Čovečijeg’. Na šta se ovde misli kad se kaže ’Sin Čovečiji’? Svi znamo da je Gospod Isus Sin Čovečiji i ovaploćeni Bog. U to nema nikakve sumnje. Kad se kaže Sin Čovečiji misli se na Duh Božji odeven u telo da postane običan čovek – što znači, ovaploćeni Bog. Dakle, proročanstvo Gospoda Isusa o ’dolasku Sina Čovečijeg’ pokazuje da kad se On vrati, biće ovaploćen. Osim toga, Sveto pismo takođe kaže: ’Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ Šta to znači? To znači da, kad se Gospod Isus vrati, ljudi neće znati ili Ga neće prepoznati, čitava generacija će Ga osuditi i odbaciti. Može se reći da samo ovaploćen kao Sin Čovečiji Bog može puno da pati i bude odbačen od ove generacije. Ako bi se Gospod Isus vratio kao Duh, u Svom obličju kao Jevrejin, veličanstven i pojavljujući se svima u slavi, ko bi Ga video, a da Mu se ne pokloni i ne slavi Ga? Kako bi onda trpeo veliku patnju? Kako bi bio odbačen od strane ove generacije? Dakle, kad se Gospod vrati, biće ovaploćeni Sin Čovečiji. U to nema nikakve sumnje.”

Čuvši besedu Fang Jia, bio sam šokiran. U sebi sam pomislio: „U pravu je. Ako bi Gospod Isus ponovo došao kao duhovno telo koje će sići sa oblacima u velikoj slavi, ljudi bi pali na kolena čim bi Ga ugledali. Ko bi se usudio da Ga odbaci? Kako bi puno propatio? Samo fizička tela mogu da trpe bol. Zar to ne dokazuje da će Gospod doći ovaploćen? Beseda Fang Jia je u potpunosti razumna i logična! Niko od teologa i duhovnih figura u religioznom svetu nije umeo da objasni ovo proročanstvo Gospoda Isusa. Svi oni kažu da je to tajna Gospodnja, da ljudi ne mogu u potpunosti da je shvate. Proučavao sam Bibliju toliko godina, a nikad nisam mogao da razumem ovo proročanstvo. Nisam znao zašto će Gospod toliko patiti pošto će se vratiti u obličju duha. Nikad nisam mislio da će ljudi iz Istočne munje moći da objasne tajnu ovog proročanstva. To je dovoljno je da se zaista zainteresujete i obratite pažnju! Da li bi Gospod zaista mogao da se vrati ovaploćen? Ali ima mnogo drugih proročanstava u Bibliji gde se pominje da će Gospod sići sa oblacima.” Zato sam upitao braću: „Mnoga proročanstva u Bibliji kažu da kad se Gospod vrati, On će sići sa oblacima. Na primer, Gospod Isus je rekao: ’I tada će se na nebu pojaviti znak Sina Čovečijeg, i sva će plemena na zemlji zakukati i ugledati Sina Čovečijeg kako dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom’ (Matej 24:30). Postoji takođe i proročanstvo u Otkrovenju: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7). Ako se zaista vraća ovaploćen, kako će se ova proročanstva obistiniti?”

Fang Ji je odgovorio besedom: „Gospod Isus jeste prorekao da će sići sa oblacima u poslednjim danima i javno suditi svim državama i narodima. Ta proročanstva će se sigurno obistiniti. Ali se prvo ovaploćuje u tajnosti; kasnije će se svima otvoreno pokazati, jašući na oblacima. Drugim rečima, Gospod će se vratiti na dva načina. Prvo se ovaploćuje da izrazi istinu, da obavi delo suda i pročisti ljude i da formira grupu pobednika. Nakon toga će velike katastrofe početi da nailaze i tajno delo ovaploćenog Boga biće dovršeno. Nakon katastrofa, Bog će se pojaviti u slavi svima, nagradiće dobre i kazniti zle. Stoga, oni koji su se bez kajanja suprotstavljali Bogu i osuđivali Ga tokom perioda Njegovog ovaploćenja i tajnog dela, potpuno će izgubiti svoju priliku za spasenje. Upašće u katastrofe, plačući i škrgućući zubima. To obistinjuje ovo proročanstvo u Knjizi Otkrovenja: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski. Da, Amin’ (Otkrivenje 1:7).” Nakon što sam čuo besedu Fang Jia, srce mi se odjednom otvorilo i sve mi se razdanilo. Kad se Gospod vrati, ne samo da će sići otvoreno sa oblacima, već će se prvo ovaplotiti i sići u tajnosti. To su ta dva načina kako će se Gospod pojaviti. Ranije sam znao samo za jedan – činilo se da to nisam u potpunosti shvatao. Kad sam video da je Istočna munja otkrila tajnu biblijskih proročanstava na način koji je zvučao razumno i logično, pomislio sam da je to verovatno došlo od Boga i da to vredi istražiti. Nakon toga se moj stav u potpunosti promenio i bio sam voljan da slušam njihovu besedu i da čitam reči Svemogućeg Boga bez protivljenja.

Nakon što sam neko vreme čitao reči Svemogućeg Boga, uverio sam se da će se Gospod vratiti ovaploćen, ali nisam znao kako da utvrdim da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Mislio sam da je katolička crkva istinita crkva, da poseduje celu istinu o Isusovom spasenju. Mislio sam da naše duše mogu biti spasene i da možemo ući u carstvo nebesko samo kroz katolicizam. Šta ako bih prihvatio Svemogućeg Boga, a onda se ispostavi da sam zastranio u svojoj veri? Zar ne bih tako izdao Gospoda? Kako bih onda mogao da uđem u carstvo nebesko? I dalje sam osećao nespokoj jer nisam znao kako da rešim ovaj problem. U to vreme, slučajno sam čuo da je sveštenik Juen Jungđin takođe prihvatio delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Zaista sam želeo da se sretnem s njim jer je i on ranije bio katolik i naša učenja i gledišta su bila ista. Želeo sam da vidim kako on razume ovaj problem. Nekoliko dana kasnije smo se sreli i ispričao sam mu o onom što me muči.

Juen Jungđin je podelio svoja shvatanja sa mnom: „I mene je ranije mučilo isto što i tebe. Brinuo sam da će prihvatanje Svemogućeg Boga značiti izdaju Gospoda Isusa. Da bismo rešili ovaj problem, najvažnije što treba da uradimo je da razaznamo da li su Svemogući Bog i Gospod Isus isti Duh i da li su Oni isti Bog na delu. U Doba zakona, na delu je bio Jahve, a u Doba blagodati Gospod Isus. Iako se Božje ime menjalo i delo koje je obavljao je bilo drugačije, možeš li reći da Gospod Isus i Jahve nisu jedan Bog? Možeš li reći da je verovanje u Gospoda Isusa izdaja Jahvea? Naravno da ne. Dakle, ne može se utvrditi da li su Oni isti Bog na osnovu Njihovih imena. Najvažnije je videti da li Svemogući Bog može da izražava istinu i obavlja delo spasenja ljudskog roda. Dokle god Svemogući Bog može da izražava istinu i Božji glas i da obavlja delo spasenja ljudskog roda, onda je On Sâm Bog i On i Jahve i Gospod Isus su isti Bog. Svi znamo da je u Doba zakona Jahve doneo zakone i zapovesti da bi ljudskom rodu dao smernice za život, da bi ljudi mogli da znaju šta je greh, kako da prinose žrtve da bi se iskupili za grehe i kako da slave Boga. Na kraju Doba zakona, ljudi su činili sve više i više grehova i nije bilo dovoljno žrtava koje bi se ponudile za sve njihove grehe. Svi ljudi su bili u opasnosti da budu osuđeni i umru po zakonu, pa je Jahve prorekao kroz proroka: ’Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime „Emanuil”’ (Matej 1:23), ’Ta, nama se muško dete rodilo, nama je sin dat; vlast je njemu na ramenu’ (Knjiga proroka Isaije 9:6). Ovo je rečeno Izrailjcima da će Mesija doći i da će On biti žrtva za greh kojom će se iskupiti čovečanstvo. Kao što je obećano, Bog se tada ovaplotio kao Gospod Isus i obavljao delo iskupljenja ljudskog roda, gradeći na temeljima dela zakona. Gospod Isus je izrazio mnoge istine, darovao ljudima put iskupljenja, a onda je razapet na krstu zbog ljudskog roda kao večita žrtva za greh i tako dovršio delo iskupljenja čitavog ljudskog roda. Nakon toga, dokle god su ljudi prihvatali Isusa Hrista kao Spasitelja i kajali se pred Njim, Bog bi im opraštao grehe i ne bi umirali zbog kršenja zakona. Ljudi su zasluživali da dođu pred Boga da se mole i da im On podari blagodat i mir. Dakle, delo Gospoda Isusa je u potpunosti obistinilo proročanstva Starog zaveta. Oslobodilo je ljude iz okova zakona, okončalo Doba zakona i uvelo čovečanstvo u Doba blagodati. To je dovoljan dokaz da je Gospod Isus Spasitelj i dokaz dolaska Mesije. Gospod Isus i Jahve su jedan Duh i jedan Bog, baš kao što je Gospod Isus rekao: ’Verujte da sam ja u Ocu i Otac u meni’ (Jovanova 14:11). ’Ja i Otac jedno smo’ (Jovanova 10:30). Nakon što je Gospod Isus završio delo iskupljenja, onima koji veruju u Gospoda oprošteni su njihovi gresi, ali čovekova grešna priroda još uvek nije ispravljena. Ljudi i dalje mogu često da čine greh i suprotstavljaju se Gospodu i nisu u potpunosti oslobođeni okova greha. Evo nekoliko primera: Mi i dalje često lažemo i varamo radi lične dobiti. I dalje možemo da budemo ljubomorni, da mrzimo druge i otimamo se za moć i interese. Kad nas zadesi bolest ili nesreća, mi i dalje krivimo Gospoda i čak Ga poričemo i izdajemo Ga. U Bibliji je zapisano: ’Svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek’ (Jovanova 8:34-35), ’Budite sveti, jer ja sam svet’ (Petrova 1:16). Bog je svet i On na kraju želi ljude koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovim rečima i dostignu svetost. Ali smo sada mi i dalje grešni, prljavi i iskvareni. Nismo se oslobodili okova greha i ne zaslužujemo da uđemo u carstvo nebesko. Zato je Gospod Isus više puta prorekao da će se vratiti da izrazi istinu i obavi delo suda u poslednjim danima, da će u potpunosti spasiti ljudski rod od greha i uticaja Sotone i odvesti nas u carstvo nebesko. Baš kao što je prorekao: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13), ’Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:47-48). A u Jevanđelju po Petru 1 (4:17) se kaže: ’Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma.’ I kako je obećao, Gospod Isus se vratio ovaploćen u poslednjim danima kao Svemogući Bog da izrazi sve istine neophodne da se pročisti i spase čovečanstvo. Gradeći na temeljima dela Gospoda Isusa, Svemogući Bog obavlja delo suda počevši od Božje kuće kako bi ispravio čovekovu grešnu prirodu i poveo čovečanstvo u sve istine, čime bi se proročanstva Gospoda Isusa u potpunosti obistinila.”

Zatim mi je Juen Jungđin pročitao odlomak reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Iako je došao među ljude i obavio mnogo posla, Isus je samo dovršio delo iskupljenja vascelog čovečanstva i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da podnese ljudske grehe, ali je takođe zahtevalo od Boga da obavi još veće delo kako bi čoveka u potpunosti oslobodio njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Juen Jungđin je nastavio besedu: „U Doba blagodati, Gospod Isus je obavljao delo iskupljenja i oslobodio ljude od greha, ali je to bilo tek polovina dela spasenja. Tek će delo suda Svemogućeg Boga u potpunosti spasiti čovečanstvo. Mi možemo biti spaseni i zaslužiti ulazak u carstvo nebesko samo ako prihvatimo Božji sud i grdnju u poslednjim danima, ako se pročistimo od iskvarenosti, ako se oslobodimo greha i ako više ne budemo navođeni na stranputicu i kontrolisani od strane đavola. To znači da se delo suda Svemogućeg Boga poslednjih dana nastavlja na delo iskupljenja Gospoda Isusa i da je to delo koje će okončati doba. Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio i Oni su jedan Duh i jedan Bog.” Čuvši da je beseda Juena Jungđina o tri faze dela bila u skladu sa Biblijom i činjenicama, srce mi se ozarilo. Ispostavilo se da se Gospod Isus vratio da obavi delo suda u poslednjim danima, da ispravi naše grešne prirode i da nas spase od okova greha. Mi zaista trenutno živimo u grehu i nemoćni smo da se od njega otrgnemo. Počinimo greh, pa se onda ispovedimo, a nakon ispovedanja opet činimo greh. Stalno smo zarobljeni u ovom beskrajnom krugu. Čak ni sveštenici ne mogu da izbegnu stege greha, a kamoli obični vernici. Sve su to nepobitne činjenice. Ranije nikako nisam mogao da razumem šta je razlog tome, ali sada sam uspeo. Zaista nam je još uvek bilo potrebno da se Gospod vrati i obavi Svoje delo potpunog pročišćenja i menjanja ljudi. Činilo se potpuno mogućim da delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima potiče od Boga.

Nakon toga mi je Juen Jungđin pročitao još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga: Svemogući Bog kaže „Današnje delo poguralo je delo Doba blagodati; to jest, delo izvedeno pod čitavim šest hiljada godina dugim planom upravljanja odmaklo je dalje. Iako se Doba blagodati završilo, u Božjem delu ima napretka. Zašto Ja uvek iznova ponavljam da se ova etapa dela nadovezuje na Doba blagodati i na Doba zakona? Zato što je današnje delo nastavak dela obavljenog u Doba blagodati i predstavlja napredak u odnosu na ono obavljeno u Dobu zakona. Ove tri etape čvrsto su međusobno povezane, pri čemu je svaka karika u lancu usko povezana sa sledećom. Zašto takođe kažem da se ova etapa dela nadovezuje na onu koju je obavio Isus? Kada bismo pretpostavili da se ova etapa ne nadovezuje na delo koje je obavio Isus, u ovoj etapi bi moralo da se desi još jedno raspeće, a čitavo delo iskupljenja prethodne etape bi moralo iznova da se obavi. To bi bilo besmisleno. Dakle, ne radi se o tome da je delo u potpunosti dovršeno, već je doba napredovalo i nivo dela je podignut na viši stepen u odnosu na ranije. Može se reći da je ova etapa dela izgrađena na temelju Doba zakona i na steni Isusovog dela. Božje delo se gradi iz etape u etapu, a ova etapa nije novi početak. Samo se kombinacija sve tri etape dela može smatrati planom upravljanja dugim šest hiljada godina. Delo ove etape obavljeno je na temeljima dela Doba blagodati. Ako ove dve etape dela nisu povezane, zašto se onda raspeće ne ponovi u ovoj etapi? Zašto ne nosim grehe čovečje, već dolazim da neposredno sudim čoveku i grdim ga? Da Moje delo da sudim i grdim čoveka nije usledilo posle raspeća, i da Sveti Duh nije osmislio Moj sadašnji dolazak, onda Ja ne bih bio kadar da sudim čoveku i da ga grdim. Upravo zato što sam jedno sa Isusom, dolazim da neposredno grdim čoveka i da mu sudim. Delo u ovoj etapi se u potpunosti nadograđuje na delo iz prethodne etape. Zato samo delo ove vrste može dovesti čoveka, korak po korak, do spasenja. Isus i ja potičemo od jednog Duha. Iako nismo povezani u telu, Naš Duh je jedan; iako sadržaj onoga što činimo i delo koje preduzimamo nije isto, Mi smo u suštini slični; Naša tela imaju različita obličja, ali to je do promene u dobu i do različitih zahteva Naših dela; Naše službe nisu slične, tako da su delo koje stvaramo i naravi koje čoveku otkrivamo takođe različiti. Zato se ono što čovek vidi i razume danas razlikuje od onoga u prošlosti, a to je posledica promene doba. Uprkos tome što se Oni razlikuju po polu i obličju Njihovih tela i što nisu od istog roda, niti su rođeni u istom razdoblju, Njihov Duh je ipak jedno. (…) Jahveov Duh nije otac Isusovog Duha, a Isusov Duh nije sin Jahveovog Duha: Oni su jedan te isti Duh. Isto tako, ovaploćeni Bog današnjice i Isus nisu u krvnom srodstvu, ali Oni su jedno zato što je Njihov Duh jedan. Bog može da obavi delo milosti i blagosti, kao i pravednog suda i grdnje čoveka, i bacanja kletvi na čoveka; i na kraju, On može da obavi i delo uništenja sveta i kažnjavanja zlih. Zar On ne radi sve to sam? Zar nije to svemoć Božija?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”). Juen Jungđin je nastavio besedu: „Iako se sadržaj ove tri faze Božjeg dela razlikuje i Božje ime nije isto u svako doba, kompletno ovo delo obavlja jedan Duh i jedan Bog. Tri faze dela su tesno povezane i svaka se nadograđuje na delo prethodne, svaka je uzvišenija i dublja od prethodne i na kraju će ovo delo spasiti ljude od Sotonine vlasti i uvesti ih u Božje carstvo. Stoga, mi ne izdajemo Gospoda tako što prihvatamo Njegovo novo delo, već idemo u korak sa Njegovim delom.” Srce mi se u tom trenutku još više ozarilo. Sada sam shvatao da su tri faze dela tesno povezane, da je svaka uzvišenija i dublja od prethodne i da nijedna faza dela nije nezavisna od drugih. To su tri faze dela koje obavlja jedan Bog. Jahve, Gospod Isus i Svemogući Bog su jedno. Oduvek sam mislio da je katolička crkva istinita crkva, da samo katolicizam može da spase duše i uvede ih u carstvo nebesko, da napuštanje katolicizma znači izdaju Gospoda i gubljenje prilike za spasenje. Sada sam shvatio da sam se držao samo dela iskupljenja Gospoda Isusa. Ako bih prihvatio delo suda Svemogućeg Boga, onda bih išao stopama Jagnjeta i ne bih izdao Gospoda. Međutim, ako bih ostao u katolicizmu i držao se spasenja Gospoda Isusa, ne bih stekao Božje spasenje u poslednjim danima i ne bih mogao da uđem u carstvo nebesko. Razmislivši o tome, suštinski sam bio siguran da je delo suda Svemogućeg Boga Božje novo delo u poslednjim danima. Nakon toga je Juen Jungđin sa mnom podelio istine kao što je ona o značaju Božjih imena, priču unutar Biblije i to kako Bog određuje kraj i odredište ljudskog roda. Nakon što sam čuo besedu Juena Jungđina, bio sam ispunjen emocijama. Verovao sam u Boga toliko godina, ali nikad ranije nisam čuo tako odličnu propoved. Zaista sam puno dobrog stekao tog dana – razumeo sam više nego za sve ove godine verovanja u Gospoda!

Juen Jungđin mi je pročitao mnogo reči Svemogućeg Boga. Uvideo sam da je Svemogući Bog otkrio mnoge istine i tajne i osetio sam u dubini duše da su reči Svemogućeg Boga glas Božji. Nakon što sam se vratio kući, pročitao sam odlomak reči Svemogućeg Boga: „Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Iz ovog odlomka sam shvatio da ako hoću da utvrdim da li Svemogući Bog jeste Gospod Isus koji se pojavio i dela, načelno treba da pogledam reči koje On izražava i delo koje obavlja. Ako može da izrazi istinu i obavlja delo spasenja i pročišćavanja ljudi, onda On mora da je Gospod koji se pojavio i dela. Gospod Isus je jednom rekao: „Ja sam Put i Istina i Život. Niko ne dolazi k Ocu osim po meni” (Jovan 14:6). Stoga, osim Boga kada se pojavi da govori i dela, niko ne može da izrazi istinu. Nakon toga sam neko vreme svakog dana čitao reči Svemogućeg Boga. Dva meseca kasnije, razumeo sam mnogo više, poput tajni ovaploćenja i Božjih imena, razlike između Božjeg dela i ljudskog dela, kako da napravim razliku između istinitog Hrista i lažnih hristosa i tako dalje. Uvideo sam da su reči Svemogućeg Boga bogate i opsežne i istinski su mi otvorile oči. U sebi sam pomislio: „Ko bi mogao da izrazi tako mnogo istina i razotkrije tako mnogo tajni ako ne Gospod koji se vratio?” Gospod se zaista vratio i obavlja novo delo suda i pročišćavanja ljudskog roda. Bio sam potpuno siguran da je delo suda Svemogućeg Boga novo delo Gospoda i da je Svemogući Bog Gospod koji se vratio! U tom trenutku, preplavila me je sreća. Gospod Isus, koga smo iščekivali toliko godina, zaista se vratio. Osetio sam se srećnim što mogu da prihvatim Božje delo u poslednjim danima. Pomislio sam na to kako su mi braća propovedala jevanđelje skoro godinu dana i kako sam se ja neprestano opirao i odbacivao ga. Da nije bilo Bože milosti i spasenja i toga što su mi braća neprestano propovedala jevanđelje, ne bih mogao da dođem pred Boga. Na tome sam bio veoma zahvalan Bogu. Ali sam se onda setio kako nisam tragao za Božjim delom poslednjih dana niti sam ga istraživao, kako sam mu slepo sudio i osuđivao ga i čak izolovao crkvu i sprečio članove crkve da tragaju za njim i istražuju ga. Kad sam na to pomislio, osetio sam strašnu krivicu i mrzeo sam sebe što sam bio previše slep da spoznam Boga jer nisam imao bogobojažljivo srce i opirao sam se Bogu. Zar nisam bio isti kao fariseji koji su se opirali Gospodu Isusu? Ranije sam mislio da, pošto sam studirao teologiju tolike godine i uvek služio Gospodu, mora da imam neko znanje o Njemu. Nikad nisam pomislio da ću se „susresti” s Gospodom na ovaj način. U tom trenutku sam osetio veliki nemir pomislivši na to kako sam počinio veliki greh time što sam se opirao Gospodu i pitao sam se kako će se On ophoditi prema meni. Pao sam na kolena pred Bogom i pomolio se da ispovedim grehe: „Svemogući Bože, bio sam tako nadmen. Nisam Te spoznao, opirao sam se i sudio Tvom delu, izolovao sam crkvu i zabranio članovima crkve da tragaju za Tvojim delom i istražuju ga. Uradio sam isto što i fariseji i zaista zaslužujem Tvoju kaznu. Istinski sam nedostojan Tvog spasenja!” Tih dana sam živeo u stanju kajanja i strepnje. Svaki put kad bih pročitao reči Svemogućeg Boga koje otkrivaju ljude koji Mu se opiru i osuđuju Ga, osećao sam se kao da Bog govori o meni. Osećao sam kao da sam već osuđen i da me Bog neće spasiti.

Kasnije sam otvoreno ispričao braći i sestrama o svom stanju i oni su mi pročitali odlomak Božjih reči koje su mi pružile utehu. Bog kaže: „Svaka osoba koja je prihvatila da je Božje reči osvoje dobiće nekoliko prilika za spasenje; u Božjem spasenju svakog od ovih ljudi On će im popuštati do krajnjih granica. Drugim rečima, prema njima će ispoljiti najveću popustljivost. Sve dok se ljudi vraćaju sa pogrešnog puta i sve dok se mogu pokajati, Bog će im pružati priliku da zadobiju Njegovo spasenje. Kada se ljudi prvi put pobune protiv Boga, On nema želju da ih usmrti; već čini sve što može kako bi ih spasio. Ako za nekog zaista nema nade za spasenje, Bog će ga tada odbaciti. Bog sporo kažnjava određene ljude samo zato jer želi da spase svakog onog ko može biti spasen. On sudi, prosvećuje i vodi ljude samo rečima, a ne koristi štap da ih usmrti. Korišćenje reči zarad ljudskog spasenja predstavlja svrhu i značaj završne etape dela” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje”). Pošto su mi pročitali Božje reči, jedan brat je rekao: „Sotona nas je iskvario. Svi imamo iskvarene naravi i nemamo bogobojažljivo srce. Kad vidimo da se Božje reči i delo ne slažu sa našim predstavama, mi ustajemo protiv Boga i opiremo Mu se i čak Ga poričemo i osuđujemo. Ali kad shvatimo istinu, ako se vratimo na pravi put i iskreno se pokajemo pred Bogom, On će nam ipak pružiti šansu da budemo spaseni. Ali oni koji su tvrdoglavi, koji neće da se pokaju i odlučno se opiru Bogu, biće osuđeni od strane Boga i na kraju će biti kažnjeni.” U tom trenutku bio sam veoma dirnut. Pomislio sam: „Ja sam se opirao Bogu i činio tako velika zla, a Bog će ipak pokazati milost i spasiti me. Božja ljubav je tako velika! Ubuduće moram da propovedam jevanđelje velikom broju ljudi i odužim se Bogu za Njegovu ljubav. Moram članovima crkve da saopštim sjajne vesti o povratku Gospoda kako bi i oni mogli da čuju Njegov glas i dočekaju Ga.” Stoga sam, nakon toga, počeo da širim jevanđelje članovima crkve.

Jednom sam svedočio članu crkve o novom delu Svemogućeg Boga i biskup je za to saznao, pa me je pozvao i rekao da dođem kod njega. Kad sam stigao u crkvu, prvo sam naišao na opata koji je imao oko 80 godina. Tiho mi je rekao da se biskup mnogo protivi mom verovanju u Istočnu munju. Opat je pokušao da me ubedi da priznam svoju grešku biskupu, da se pokajem i molim ga da bude blag prema meni. Kad sam to čuo, mnogo sam se uznemirio, pa sam se pomolio Bogu: „Svemogući Bože, ne znam kako da se suočim sa ovim. Molim Te da me zaštitiš i daš mi vere i odlučnosti. Šta god da se desi posle toga, molim Te da me vodiš kako bih mogao da ostanem postojan na istinitom putu.” Nakon molitve sam se osećao malo smirenije. Kad sam došao kod biskupa, on me je upitao da li verujem u Istočnu munju. Odgovorio sam da verujem. On se mnogo razljutio i rekao: „Čuo sam da si u kontaktu sa ljudima iz Istočne munje, ali nisam mislio da je to bitno. Mislio sam da, pošto si sveštenik i stekao si posebnu teološku obuku, ti nikad nećeš prihvatiti Istočnu munju. Ne mogu da verujem da si to zaista uradio!” Rekao sam mu: „Ja nisam prihvatio Istočnu munju zato što sam zbunjen. Istraživao sam je više od pola godine i pročitao puno reči Svemogućeg Boga. Te reči su istina, to su stvari koje nijedan čovek ne bi mogao da izgovori i Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio…” Biskup nije sačekao da završim rečenicu, već je nestrpljivo rekao: „Na Papi je da odluči da li je Istočna munja Gospod koji se vratio. Papa nikad ne greši po pitanju vere. Ako je Papa prizna, onda ćemo i mi. Ako je ne prizna i kaže da je Istočna munja jeres, onda ne možemo da verujemo u nju!” Kad sam čuo šta je rekao, pomislio sam: „Papa je takođe iskvareno ljudsko biće. Ako ne traga, ne može ni slučajno da stekne prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha niti da prizna novo delo Gospoda. Veruješ u Gospoda, ali umesto da slušaš Njegove reči, ti slepo slediš reči Pape – čoveka. Kako to može biti verovanje u Gospoda? Zar to nije prosto verovanje u čoveka?” Nastavio sam da svedočim biskupu o delu Svemogućeg Boga u poslednjim danima, ali me on uopšte nije slušao. Rekao je: „Ako Papa ne bude rekao da je Istočna munja delo Gospoda koji se vratio, ne možemo verovati u to. Da li je to istinit put zavisi od odluke Pape!”

Ranije sam i ja slavio Papu. Mislio sam da je on predstavnik Gospoda i da moramo da ga slušamo po svim pitanjima. Ali sam kasnije pročitao neke reči Svemogućeg Boga koje su izmenile moje gledište po tom pitanju. Setio sam se odlomka koji kaže sledeće: „U svetu postoji nekoliko glavnih religija, od kojih svaka ima svog poglavara ili vođu, a sledbenici tih religija rasuti su po različitim zemljama i regionima širom sveta; u skoro svakoj zemlji, bila ona velika ili mala, žive ljudi različitih religija. Međutim, bez obzira na to koliko različitih religija postoji na svetu, svi ljudi u vaseljeni, na kraju krajeva, egzistiraju pod vođstvom jednog Boga, a njihovim postojanjem ne rukovode verski poglavari ni vođe. To znači da čovečanstvom ne rukovodi određeni verski poglavar ili vođa; umesto toga, čitavo čovečanstvo predvođeno je Stvoriteljem, koji je stvorio i nebo i zemlju i sva stvorenja, a takođe i čitav ljudski rod – ovo je činjenica. Mada u svetu ima nekoliko glavnih religija, sve one, ma koliko da su velike, egzistiraju pod vlašću Stvoritelja, i nijedna od njih ne može da prekorači opseg te vladavine. Razvoj čovečanstva, obnavljanje društva, razvoj prirodnih nauka – sve je to neodvojivo od Stvoriteljevog uređenja, a ovo delo nije nešto što bi mogao da obavi bilo koji verski poglavar. Verski poglavar je samo vođa određene religije i ne može da predstavlja Boga, niti može da predstavlja Onoga koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja. Verski poglavar može da predvodi sve pripadnike čitave jedne religije, ali ne može da zapoveda svim stvorenim bićima pod kapom nebeskom – to je opštepriznata činjenica. Verski poglavar je samo vođa i ne može biti ravan Bogu (Stvoritelju). Sve su stvari u rukama Stvoritelja, i na kraju će se sve vratiti u ruke Stvoritelja. Čovečanstvo je stvorio Bog, i svaki čovek, ma kojoj religiji da pripada, vratiće se pod vlast Božju – to je neizbežno. Samo Bog je Svevišnji među svim stvarima, a čak i najviši vladar među svim stvorenim bićima takođe mora da se vrati pod Njegovu vlast. Ma koliko da je status nekog čoveka visok, taj čovek ne može da odvede čovečanstvo na prikladno odredište, i niko nije u stanju da sve stvari klasifikuje po vrstama” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”). Iz reči Svemogućeg Boga sam shvatio da je Papa samo vođa, stvoreno biće i da ne može da predstavlja Boga. Bog je Stvoritelj. On je stvorio nebo i zemlju i sve stvari, kao i ljudska bića, i vodio je čovečanstvo do današnjeg dana. Bog upravlja sudbinom čovečanstva i samo Bog može da izrazi istinu da bi spasio ljude i poveo nas na lepo odredište. Ovo delo ne može da obavi nijedno stvoreno biće niti verski vođa. Iako pape imaju visok status, oni su takođe iskvarena ljudska bića. Oni ne mogu da izražavaju istine, a kamoli da obavljaju delo spasenja čovečanstva, pa bez obzira na to koliko im je visok status, oni ne mogu da predstavljaju Boga. Ako ne tragaju kad Bog obavlja Svoje novo delo, Sveti Duh ih neće prosvetiti i prosvetliti i na kraju će ih Bog napustiti i ukloniti. Oni su baš kao vrhovni sveštenici i fariseji iz drevnih vremena – oni su imali visok status, ali kad se Gospod Isus vratio da obavi delo, oni uopšte nisu tragali. Opirali su se Gospodu Isusu i osuđivali Ga i Bog ih je prokleo i kaznio.

Nakon toga, biskup mi je naredio da više nemam nikakav kontakt sa ljudima iz Istočne munje. Nisam se složio, zbog čega se on razbesneo i rekao: „Onda smatraj da si suspendovan sa dužnosti opata. Predaj manastirske knjige i idi u podrum da razmisliš o onom što si učinio.” Bio sam pomalo iznenađen tog trenutka jer nisam očekivao da će me tako brzo otpustiti. Bio sam pomalo zatečen. Pomislio sam na to kako sam nekoliko godina već bio opat i gde god bih išao, sveštenici i monasi bi se svi okupljali oko mene, slušali moje reči i radili šta god da im kažem. Sada kada me je biskup uklonio sa mog položaja, znao sam da me sveštenici i monasi neće više poštovati na taj način. Takođe sam pomislio i na to koliko sam toga uradio da dođem do položaja opata i sveštenika. Čim sam doneo odluku da pratim Svemogućeg Boga, nisam ni slučajno mogao da nastavim da budem opat i sveštenik. Iako sam već bio uveren u delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima, i dalje nisam imao hrabrosti da se u potpunosti odvojim od katolicizma. Pomislio sam: „Takav izbor uopšte nije mala stvar. Moram pažljivo da razmislim pre nego što donesem odluku.” Otišao sam u podrum i ugledao sveštenika Džaoa, koji je tamo bio smešten da razmisli o svom bludu. Rekao sam mu da su mene poslali jer sam prihvatio delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Bio je vrlo iznenađen i rekao da je on samo počinio blud u trenutku slabosti, pa bi mogao da bude spasen ako bi se ispovedio Gospodu. Rekao je da je moj problem mnogo ozbiljniji, da je to pitanje vere i da čim izgubimo svoju veru, više ne možemo da budemo spaseni i uđemo u carstvo nebesko. U tom trenutku, njegove reči me nisu dotakle.

Nakon dva-tri dana, sveštenik Vang i knjigovođa su došli u podrum da sa mnom provere manastirske knjige. Sveštenik Vang me je gledao s prezirom, a kad je postavljao pitanja o knjigama, radio je to kao da ispituje zatvorenika. Sve je to bilo vrlo potresno. Pošto su otišli, legao sam na krevet, sav slab. Bio sam tužan i nepravedno okrivljen. Pomislio sam na to kako su svi uvek bili puni poštovanja prema meni kad sam vodio manastir. Gde god da su me ugostili, sveštenici i monasi su radosno izlazili da me pozdrave i domaćin bi uvek poslužio voće i ukazivao mi toplu dobrodošlicu. Sveštenici i monasi su uvek iščekivali moje propovedi i obično su čekali da ja odlučim kad se o bilo čemu diskutovalo. Često sam uređivao i poslove sveštenika i monaha i svi su me slušali i povinovali se. Ali sada, nakon što sam nateran da odstupim sa svoje pozicije, svi su me gledali sa omalovažavanjem. Sveštenici me više nisu poštovali i svi su me ignorisali dok sam bio u podrumu. Sve je bilo potpuno suprotno u odnosu na ono kad sam bio opat! Neimanje statusa zaista menja stvari. Onda sam pomislio da ako odlučim da ubuduće pratim Svemogućeg Boga, nikada više neću moći da uživam u životu opata, a status i poštovanje koje sam imao će nestati. Zbog toga sam osetio razočaranje. Ali sam onda pomislio: „Svemogući Bog je zaista Gospod Isus koji se vratio. Ako ne budem sledio Svemogućeg Boga samo zarad statusa i zadovoljstva, jesam li ja istinski vernik u Boga? Može li me Bog i dalje spasiti?” Nisam znao koji put da izaberem. To me je mnogo mučilo, pa sam pao na kolena i pomolio se Bogu, moleći Ga da me prosveti i povede kako više ne bih bio sputavan statusom i reputacijom i kako bih mogao da idem stopama Božjim. Nakon molitve, setio sam se odlomka Božjih reči koji su mi pročitali braća i sestre: „Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja u ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije ovaplotio samo da bi živeo i jeo među ljudima, da bi usmeravao ljude, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On sprovodi svoje moćno delo spasenja i osvajanja na ovim nepodnošljivo iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna teškoća koju Bog trpi nije samo nevolja koju otelotvoreni Bog podnosi, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponižava i krije da postaje obična osoba. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako uzvišen i veliki, a ipak uzima oblik običnog čoveka, zanemarljivog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. Kov, uvid, razum, ljudskost i životi svakog od vas pokazuju da ste zaista nedostojni da prihvatite Božje delo ove vrste. Vi ste zaista nedostojni da dozvolite Bogu da podnese takve teškoće zbog vas. Bog je tako veliki. On je tako uzvišen, ljudi su tako bedni, a On ipak radi na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi se obraćao ljudima, već On čak i živi zajedno sa njima. Bog je tako skroman, tako drag” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”). To je tačno. Nijedna zemlja se ne opire Bogu tako žestoko kao Kina. Bog je došao ovaploćen u zemlju velike crvene aždaje da bi govorio i delao, istrpeo je progone i klevete u rukama Komunističke partije, kao i osudu i odbacivanje religioznog sveta. Bog je tako uzvišen i tako plemenit, a ipak je istrpeo tolika poniženja da bi došao na zemlju i sve što radi je u cilju našeg spasenja. Bog je zaista ponizan i divan! Ali sve što sam ja želeo je da uživam u dobrobitima statusa i voleo sam to što su me drugi podržavali i obožavali. Iako sam već bio uveren u Božje delo, nisam bio voljan da se odreknem statusa da bih Njega sledio. Zar se nisam namerno opirao, iako sam znao istiniti put? Zar nisam bio neko ko zaista nema savesti? Kad sam to shvatio, osetio sam pomalo krivicu i stid i bio sam spreman da napustim svoju poziciju.

Nekoliko dana kasnije, moj rođak je došao u podrum da pokuša da me ubedi i da me natera da razmislim. Rekao je da ako to ne učinim, biskup će me izbaciti iz crkve. Kad sam to čuo, bio sam šokiran. Nikad nisam čuo da je neko izopšten iz naše crkve. Ako bi me izbacili, svi članovi crkve oko mene i svi u celoj biskupiji bi me odbacili. Tokom tih nekoliko dana nakon dolaska mog rođaka, nisam mogao da obuzdam borbu koja se u meni vodila. Od trenutka kad sam počeo da verujem u Gospoda, nikada mi nije palo na pamet da mogu da budem izopšten i nisam mislio da će me biskup izbaciti zbog verovanja u Svemogućeg Boga. Razmišljao sam neprestano o tome tih dana. Svaki put kad bih video proročanstva u Bibliji o Božjem delu u poslednjim danima, setio bih se braće i sestara koji su mi svedočili o delu Svemogućeg Boga i odlomcima Božjih reči koje sam čitao. Te slike su mi kao film prolazile kroz glavu. Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio i nisam mogao da odustanem od toga da Ga sledim. Ali kad bih pomilio na napuštanje katoličke crkve ili na to da budem izbačen, nisam mogao da se odlučim.

Kasnije je biskup došao u podrum i pitao me kako napreduje moje razmišljanje. Kad je video da se i dalje držim verovanja u Svemogućeg Boga, bio je vrlo nezadovoljan i rekao je: „Tvoja vera u Istočnu munju nije nimalo naivna stvar. Moraš zaista da razmisliš o sebi. Ako možeš iskreno da spoznaš sebe pokaješ se i odrekneš Istočne munje, možemo da ti oprostimo grešku i možeš da zadržiš svoju poziciju opata.” Kad je biskup otišao, sveštenik Džao je ponovo pokušao da me ubedi. Rekao je: „Moraš da zapišeš sve zaključke koje si izvukao iz svog razmišljanja. Ako to uradiš, moći ćeš i dalje da budeš opat. Ako to ne učiniš, biskup te neće tako lako pustiti!” Čuvši to, pomislio sam: „Biskup mi je već postavio ultimatum, pa ako ne napišem rezultate svog razmišljanja, zaista ću izgubiti svoju poziciju opata i suočiću se sa proterivanjem iz crkve.” Pomisao na to me je rastužila. Iako sam znao da treba da izaberem da sledim Svemogućeg Boga, i dalje sam pomalo bio nevoljan da se odreknem svoje pozicije. Potpuno izmučen, došao sam pred Boga i iskreno Mu zavapio, govoreći: „Svemogući Bože, sada sam suočen sa konačnim izborom. Molim Te, pomozi mi i povedi me kako bih doneo pravu odluku.” Nakon što sam se pomolio, pomislio sam na neke Božje reči koje su mi jednom pročitali braća i sestre. Božje reči kažu: „Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će izvršiti ovo delo: On će učiniti da svi ljudi širom vaseljene dođu pred Njega i da obožavaju Boga na zemlji, a Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je imao šta da jede. Da bi izbegli glad, ljudi će biti prinuđeni da traže istiniti put. Celu versku zajednicu zadesiće velika glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora predviđenog za uživanje čoveku, pa će ljudi dolaziti i zavisiće od Njega” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo”). To je tačno. Crkve su sada svuda puste i lišene dela Svetog Duha. U propovedima biskupa i sveštenika nema prosvetljenja, oni su u stanju samo da propovedaju teološke teorije i religijske doktrine i da se strogo pridržavaju nekih religijskih rituala i pravila koja je čovek osmislio. Ali oslanjanje na to ne pruža ljudskim životima nimalo opskrbe niti pouke; svi žive u krugu činjenja greha, ispovedanja greha i ponovnog činjenja greha svakog dana. Koliko god se ljudi trudili, ovaj problem ne mogu da reše. Čak i sveštenstvo ne može da se uzdrži od očiglednog greha kao što je krađa priloga ili blud, kao u slučaju sveštenika Džaoa, koji je pao toliko nisko da se uopšte ne stidi što je počinio tako veliki greh. Katolicizam danas nije ništa drugo do ustajala bara! Crkva Svemogućeg Boga je drugačija. Kad u zajedništvu razgovaramo o rečima Svemogućeg Boga na svakom okupljanju, to nam pomaže da shvatimo istinu, da steknemo opskrbu i pouku u svojim životima. Ako ne bih išao u korak sa delom Svemogućeg Boga i ako ne bih stekao istine koju On izražava u poslednjim danima, nikad se ne bih oslobodio greha. Bio bih zarobljen u grehu svakog dana i ne bih bio u stanju da se odatle izvučem. Koja bi onda svrha bila da ostanem u religiji i uživam u podršci svih oko sebe? Onda sam ponovo pomislio na neke Božje reči: „Hristos je čovekov prolaz u carstvo tokom poslednjih dana i nema nikoga ko može da Ga zaobiđe. Niko ne može dobiti Božje usavršavanje osim kroz Hrista. Ti veruješ u Boga, tako da moraš prihvatiti Njegove reči i pokoriti se Njegovom putu. Ne možeš razmišljati samo o sticanju blagoslova, a da pritom nisi kadar da prihvatiš istinu i opskrbu životom. Hristos dolazi tokom poslednjih dana kako bi svi oni koji istinski veruju u Njega mogli da budu opskrbljeni životom. Njegovo delo služi zaključenju starog doba i ulasku u novo, i Njegovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji žele da zakorače u novo doba. Ako nisi kadar da Ga priznaš, i umesto toga Ga osuđuješ, huliš ili čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš stupiti u carstvo Božje. Jer ovaj Hristos je Sȃm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoj posao na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što Hristos čini u poslednjim danima, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna kazna koju će iskusiti svi koji hule na Svetog Duha. Takođe ti kažem da ako se opireš Hristu poslednjih dana i ako Ga prezireš, niko drugi neće snositi posledice umesto tebe. Štaviše, od ovog dana pa nadalje, nećeš dobiti više nijednu šansu da stekneš Božje odobrenje; čak i ako pokušaš da se iskupiš, nikada više nećeš videti lice Božje. Jer to čemu se opireš nije čovek, to što prezireš nije neko bedno biće, već Hristos. Znaš li koje će biti posledice toga? Nećeš napraviti malu grešku, već ćeš počiniti gnusni zločin. I zato savetujem svima da ne pokazuju zube pred istinom, niti da nehajno kritikuju, jer samo ti istina može doneti život i ništa osim istine ti ne može omogućiti da se ponovo rodiš i opet vidiš lice Božje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). Svemogući Bog nam pruža istinu, put i život. Možemo da se pročistimo i spasemo samo pomoću ovih istina. Zahvaljujući Božjoj milosti i uzvišenosti mogao sam da prihvatim istine koje je Svemogući Bog izrazio i nađem način da promenim svoje iskvarene naravi. Ako bih izabrao da ostanem u katolicizmu, žudeo za statusom i zadovoljstvima i odbacio Božje spasenje u poslednjim danima, Bog bi me zauvek osudio i u potpunosti bih izgubio svoju priliku za spasenje. Bio bih isti kao vrhovni sveštenici i fariseji. Oni su imali visok status među Jevrejima i svi su o njima imali dobro mišljenje i podržavali ih. Kad je Gospod Isus došao, znali su da Njegove propovedi imaju autoritet i snagu, ali da bi zaštitili svoj status i prihod, odbili su da prihvate Njegovo spasenje i razapeli Ga na krstu. Na kraju ih je Bog sve doveka prokleo i kaznio. Nisam mogao da pođem njihovim stopama! Jedini način da steknem spasenje i zaslužim Božje odobravanje bio je da nastavim da pratim novo delo Svemogućeg Boga, da uživam u zalivanju i opskrbi Njegovih reči, da spoznam sebe kroz njih, da nađem koren svog greha i da razumem kako da se pročistim od iskvarenosti – zar to nije vrednije i smislenije od visokog statusa? Što sam više razmišljao o tome, srce mi je bilo sve više ozareno. Sasvim jasno sam video da ne postoji ništa vredno zbog čega bih ostao u religiji i da ne moram tu da ostanem. Zato sam se odrekao pozicije sveštenika i opata i odlučno napustio katolicizam.

Iako sam trpeo neke nedaće tokom tih nekoliko dana koje sam proveo u podrumu, vođstvo Božjih reči me je navelo da shvatim da ne treba da stremim ka statusu i da to nije nešto što Bog odobrava. Put ispred mene bio je jasan. Ranije sam mislio da shvatanje biblijskih učenja i teoloških teorija znači da poznajem Boga. Nisam bio svestan toga da su teološke teorije koje sam učio sve bile predstave i uobrazilje o Bogu i da one uopšte nisu u skladu sa istinom. Bile su kao snažni zidovi izgrađeni oko mene koji su me navodili na to da donosim sopstvene presude o Bogu i opirem se Njegovom delu. Zbog njih sam isto tako postao nadmen, samopravedan i svojeglav. Nisam imao skromno, tragajuće i bogobojažljivo srce. Da nije bilo milosti Svemogućeg Boga, bilo bi nemoguće da steknem Njegovo spasenje! Štaviše, kad sam težio statusu i zadovoljstvima i nisam znao kakvu odluku da donesem, Bog me je neprestano prosvećivao i vodio Svojim rečima i doveo me do toga da se odreknem svoje pozicije i idem u korak sa Njegovim delom. Da nije bilo Božje brige i podrške, nikad Mu se ne bih vratio. Božja ljubav je tako praktična i stvarna!