U avgustu 2021. došla sam u jednu crkvu da zalivam pridošlice. Posle nekog vremena, otkrila sam da jedna od pridošlica ima prilično nadmenu narav, često insistira na svojim idejama i ne ume da skladno sarađuje sa braćom i sestrama. Kada su joj drugi ukazali na njen problem, ne samo da je odbila da sasluša, već se i prepirala o tome šta je ispravno a šta pogrešno, iza leđa im sudila i osuđivala ih, izazivajući kod njih osećaj sputanosti i prekidajući rad crkve. Prema načelu, trebalo bi je zameniti. Međutim, bila sam zabrinuta, jer sam znala da treba da razgovaram u zajedništvu sa njom o tom problemu, ali nikada ranije nisam bila starešina niti delatnik, nikada ni sa kim nisam razgovarala na tu temu i nisam znala kako da to uradim. Ali nisam htela ni da pitam nadzornicu, plašeći se da će misliti da sam nesposobna, kada bude saznala da ne umem da se nosim čak ni sa takvim problemom, kao i da će me prozreti i da me posle neće više ceniti niti negovati. Razmišljala sam i o činjenici da je ta pridošlica Francuskinja i da ja ne govorim Francuski baš dobro. Kad bih se nejasno izrazila, to bi moglo dovesti do toga da ta pridošlica postane negativna i slaba i da odustane od vere, a to bi bila moja krivica. Neprestano sam mislila na to i predala sam to pitanje crkvenom starešini bratu Klodu da ga reši. Čak sam našla i uverljiv razlog da je to obuka za Kloda i da mu to omogućava da nauči kako da sam rešava probleme. Ali kasnije, pošto nije jasno objasnio stvari tokom svoje besede, pridošlica je postala negativna i imala je pogrešno razumevanje, pa se povukla i prestala je da veruje. Zbog toga je Klod postao veoma očajan. Rekao je da je previše glup da bi besedio. Znala sam da je to što se dogodilo moja odgovornost, ali nisam otvoreno raščlanila svoje probleme sa njim. Mirno sam razgovarala sa njim i analizirala njegove greške. Ne samo da nisam otkrila svoju pravu situaciju, već sam ga takođe pustila da pogrešno veruje da sam veoma dobra u rešavanju problema.

Nekoliko dana kasnije, na jednom okupljanju, naša starešina je u svojoj besedi ukazala na moju situaciju. Ona je rekla da je delatnik zalivanja obavljala dužnosti bez preuzimanja odgovornosti. Kada se suočila sa problemom, nije ga sama rešila, već ga je predala novopridošloj starešini da to uradi, što je dovelo do toga da problem nije pravilno rešen i jedna pridošlica se povukla. Kada sam čula da starešina tako otvoreno ukazuje na moj problem, pocrvenela sam kao bulka, misleći da sam se osramotila. Tamo su bili nadzornici i delatnici zalivanja iz nekoliko crkava. Šta će svi oni pomisliti nakon što su to čuli? Sigurno misle da mi ne treba verovati. Nakon što je završila svoju besedu, dala je reč ostalima. Pomislila sam: „Starešina je ovde govorila tako direktno i to se odnosilo na mene. Ako sada ne budem besedila, zar neće izgledati kao da ne prihvatam orezivanje? To bi sigurno ostavilo veoma loš utisak na starešinu.” Da bih povratila svoj ugled, prva sam besedila i, cvileći, rekla: „Osećam veliko kajanje što sam dozvolila da se ovako nešto desi. Sada vidim da sam veoma neodgovorna osoba.” Nakon što sam pokazala samospoznaju, počela sam da se pravdam, govoreći: „Prethodno sam pokušala da saznam o situaciji pridošlice i besedila sam s njom o Božjoj reči i uložila mnogo truda da joj pomognem i da je podržim. Ali kada je trebalo da je smenim, zbog jezičke barijere sam dala Klodu da se pobrine za to. Nisam razmotrila posledice toga, što je dovelo do toga da se ta pridošlica povuče.” Posle razgovora, jedna sestra mi je poslala poruku i bez uvijanja mi je rekla: „Govorila si previše smernim tonom, pomalo proračunato. Zvučalo je neprijatno, upravo kao da ljudima govoriš da već znaš da si pogrešila i da ne bi trebalo da te kritikuju.” Kada sam pročitala poruku, jako sam se zacrvenela i zaista sam se postidela. Bilo je veoma neprijatno, kao da neko otvara zavesu da bi razotkrio trik koji se prikazuje. Posle sam uvek nosila u srcu te sestrine reči. Mislila sam kako je beskompromisno ukazala na moje probleme i da iza toga mora da stoji Božja namera. Trebalo bi da pravilno promislim i pokušam da bolje razumem sebe. Dok sam promišljala, shvatila sam da kad god su me orezivali, uvek bih spremno priznavala svoje probleme, a zatim bih tužnim i ojađenim tonom iznosila svoje stvarne teškoće da bih pridobila saosećanje i razumevanje drugih, da bi svi bili popustljivi prema meni i da me više ne bi držali odgovornom. Istovremeno, želela sam da ostali misle da mogu da prihvatim orezivanje i da steknu dobar utisak o meni. Tek tada sam shvatila da su moje reči bile pune lukavstva. Nakon toga, fokusirala sam se na taj problem kada sam jela i pila Božju reč.

Jednog dana sam se setila dijaloga između Boga i Sotone u Bibliji: „Tada Jahve upita Sotonu: ’Odakle dolaziš?’ Sotona odgovori Jahveu rečima: ’Prolazio sam i obilazio zemlju uzduž i popreko’” (Knjiga o Jovu 1:7). Bog je razotkrio i raščlanio način na koji Sotona govori: „Sotonine reči poseduju određenu karakteristiku: kad on nešto kaže, ostaje ti samo da se češeš po glavi, jer ne možeš da ustanoviš izvor njegovih reči. Sotona ponekad govori namerno, sa određenim motivima, a ponekad mu reči, vođene njegovom prirodom, sasvim spontano izlaze pravo iz usta. On ne gubi puno vremena na odmeravanje svojih reči, već ih naprosto izgovara bez razmišljanja. Kad ga je Bog upitao odakle dolazi, Sotona mu je odgovorio sa par dvosmislenih reči. Njegov te odgovor u velikoj meri zbunjuje i ti uopšte ne znaš odakle Sotona dolazi. Ima li ikog među vama da tako govori? Kakav je to uopšte način govora? (Dvosmislen je i ne daje konkretan odgovor.) Kakvim bi rečima trebalo da opišemo takav način govora? Taj način govora predstavlja diverziju i zabludu. Zamisli da neko ne želi drugima da kaže šta je uradio juče. Kad mu kažeš: ’Videh te juče. Kuda si išao?’ On ne želi da ti direktno saopšti kuda je išao. Umesto toga, kazaće: ’Kakav sam dan juče imao. Strašno sam se umorio!’ Je li ti on time odgovorio na pitanje? Odgovorio jeste, ali ti nije dao odgovor kakav si očekivao. U tome je ’genijalnost’ unutar lukavstva nečijeg govora. Nikada ne možeš da otkriješ šta misle, niti da uočiš poreklo i nameru u njihovim rečima. Ne znaš šta pokušavaju da izbegnu, jer u svom srcu imaju vlastitu priču – to je podmuklo. Ima li među vama onih koji često govore na taj način? (Ima.) Šta vam je, dakle, cilj? Da li to ponekad činite radi zaštite svojih interesa, a ponekad zbog očuvanja vlastitog ponosa, položaja i imidža, odnosno radi zaštite tajni svog privatnog života? Šta god da je ta svrha, ona je neodvojiva od vaših interesa i povezana je s njima. Nije li to priroda čovekova? A svi koji imaju takvu prirodu blisko su povezani sa Sotonom, ako ne i s njegovom porodicom. To možemo i tako da tumačimo, zar ne? Uopšteno govoreći, takvo ispoljavanje je gnusno i odvratno” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni IV”). U prošlosti, kada sam pročitala da Bog kaže da Sotonin način govora predstavlja diverziju i zabludu, uvek sam mislila da su ljudi koji umeju da izvode ove trikove ljudi koji su skloni spletkarenju i lukavi. Ali kada sam pročitala Božju reč, otkrila sam da sam i ja pokazala takvo ponašanje. Kad me je starešina razotkrila pred braćom i sestrama, naizgled sam to prihvatila i priznala da nisam postupala odgovorno. U stvari, nisam to zaista prihvatila i pomalo sam osećala nepravdu. Smatrala sam da nisam dugo obavljala tu dužnost, tako da su ti problemi opravdani. Zašto me je tako direktno razotkrila na okupljanju, a da mi nimalo nije čuvala obraz? Posle toga su svi definitivno mislili da mi ne treba verovati i da sam neodgovorna. Da bih povratila svoj ugled, da bi braća i sestre pomislili da umem da prihvatim orezivanje, dobrovoljno sam priznala svoju grešku i govorila smernim tonom namerno se prenemažući, kao da hoću da kažem ljudima da već znam da sam pogrešila, da se kajem i da mi je veoma žao i da ne treba više da me krive; da sam ja neko ko ume da ispravi svoje greške i da prihvati istinu. Na površini se činilo da poznajem sebe, ali sam zapravo koristila tu metodu da zatvorim ljudima usta i sprečim ih da dalje govore o mojim problemima ili da me smatraju odgovornom. To je bila moja prava namera. Tek kada sam promislila o tome, shvatila sam da sam podmukla i lukava kao Sotona. Moje reči su bile pune smicalica da bih ljude navela na stranputicu i da bih ih zbunila. Moje neodgovorno obavljanje dužnosti je izazvalo probleme i starešina me je prozvao. Ne samo da se nisam pokajala, već sam se pred braćom i sestrama pretvarala da imam samospoznaju, da bi pomislili da sam neko ko ume da prihvati istinu. Zaista sam bila lukava i lažljiva! Upražnjavanje istine treba da se ispoljava kroz otvoreno pričanje i poznavanje sebe, ali moje iskreno priznanje je sadržalo trikove, to je bilo samoopravdanje da bi se izbegla odgovornost. Zaista sam bila previše podmukla!

Posle toga sam videla još jedan odlomak Božje reči koji otkriva zlu narav ljudi. Bog kaže: „Lažljivost se spolja obično može uočiti: neko okoliša ili koristi kitnjast jezik i niko ne može da protumači šta on misli. To je lažljivost. Koja je glavna karakteristika rđavosti? Reči takve osobe zvuče naročito prijatno i, spolja posmatrano, sve deluje kako treba. Reklo bi se da nema baš nikakvih problema i, posmatrano iz svakog ugla, stvari izgledaju prilično dobro. Kad ta osoba nešto radi, ne primećujete da koristi ikakva naročita sredstva i, spolja posmatrano, nema nikakvih slabih tačaka ni mana, ali ona ipak postiže svoj cilj. Obavlja stvari na izrazito tajnovit način. Tako antihristi navode ljude na pogrešan put. Takve ljude i stvari je najteže razaznati. Neki ljudi počesto kažu ispravne stvari, koriste uverljive izgovore i posežu za određenim doktrinama, izrekama ili postupcima koji su u skladu sa ljudskom naklonošću ne bi li ljudima zamazali oči. Pretvaraju se da rade jedno, dok zapravo rade nešto sasvim drugo kako bi postigli svoj skriveni cilj. U pitanju je rđavost, premda većina ljudi smatra da su ova ponašanja lažljiva. Ljudi mogu relativno ograničeno da shvate i raščlane rđavost. U stvari, u odnosu na lažljivost, rđavost je znatno teže razaznati zato što je tajnovitija, pri čemu su njene metode i postupci prefinjeniji. Ako neko u sebi ima lažljivu narav, u roku od dva ili tri dana komunikacije s tom osobom, drugi obično mogu da otkriju njenu lažljivost ili mogu da u postupcima i rečima te osobe zapaze otkrovenje njene lažljive naravi. Međutim, pretpostavimo da je ta osoba rđava: tu nije reč o nečemu što se može razaznati za nekoliko dana, budući da je, ako se ništa značajno ne desi niti nastupe neke posebne okolnosti, u tako kratkom vremenskom periodu teško išta razaznati samo na osnovu slušanja šta ta osoba govori. Ona uvek kaže i uradi prave stvari, predstavljajući jednu ispravnu doktrinu za drugom. Nakon nekoliko dana komunikacije s tom osobom, mogao bi da pomisliš da je ona prilično dobra, da je u stanju da napusti stvari i da sebe daje, da ima duhovno razumevanje, da ima bogoljubivo srce, te da u svojim postupcima poseduje i savest i razum. Međutim, nakon što obavi nekoliko stvari, zapažaš da su njen govor i postupci upetljani u previše stvari, u previše đavolskih namera. Shvataš da ta osoba nije poštena već lažljiva – da je rđava. Ona često koristi prave reči i prijatne izraze koji su u skladu sa istinom i poseduje ljudsku osećajnost u ophođenju s ljudima. S jedne strane, ta osoba utvrđuje svoju poziciju, a s druge strane navodi druge na pogrešan put stičući prestiž i status među ljudima. Takvi pojedinci ljude naročito navode na pogrešan put i, čim zadobiju moć i status, mnoge ljude mogu da da navedu na stranputicu i da im naude. Ljudi sa rđavim naravima su izrazito opasni” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Peta stavka: Oni ljude navode na pogrešan put, vrbuju ih, prete im i kontrolišu ih”). Božja reč otkriva da je glavna osobina ljudi sa zlim naravima da su tajnoviti u rečima i delima. Da bi sakrili svoje namere od drugih, uvek koriste prave reči i koriste metode koje su u skladu sa ljudskim osećanjima i naizgled u skladu sa istinom kako bi postigli svoj skriveni motiv. Razmišljala sam o stvarima koje sam ja uradila; to je bio isti trik: Nisam umela da se nosim sa problemima pridošlice, pa sam prebacila stvar na novog starešinu, da bih sakrila od nadzornice svoj pravi rast. Čak sam našla uverljiv izgovor: To je obuka za Kloda, da nauči kako da sam rešava probleme. Na kraju se nije dobro snašao, a ja sam besedila s njim i sumirala njegove greške. Ne samo da nisam pokazala svoje pravo ja, već sam pred njim prikazala dobru sliku o sebi da bih ga navela da veruje da sam dobra u rešavanju ovih problema. Kada me je starešina razotkrila, da bih vratila svoj ugled u srcima svih, priznala sam svoje greške kako bih sprečila druge ljude da pričaju, čak sam se prenemagala da bih pridobila svačije saosećanje i razumevanje i navela ih da pomisle da umem da prihvatim istinu, da poznajem sebe i da imam stav pokajanja. Na taj način me više ne bi držali odgovornom. Razmišljajući o svojim rečima i delima u svetlu Božjih reči, uvidela sam da sam zaista užasna. Koristila sam reči koje su naizgled u skladu sa ljudskim osećanjima i sa istinom da bih prikrila svoje ogavne motive i samim tim sam navodila ljude na stranputicu i zbunjivala ih. Zapravo sam bila zlokobna, lažljiva i lukava osoba. Ranije, kada sam čitala Božje reči koje otkrivaju zle naravi ljudi, nikada ih nisam primenila na sebe, misleći da nisam takva osoba. Nakon što sam razotkrivena činjenicama i nakon daljeg samoispitivanja na osnovu Božjih reči, konačno sam stekla izvesnu spoznaju o svojoj zloj naravi.

Nakon daljeg promišljanja shvatila sam da sam u mnogim oblastima pokazala svoju zlu narav. Setila sam se, ne tako davno, nadzornica me je zamolila da predam posao sestri Marini i da joj dozvolim da ga preuzme od mene. Kada sam čula za to uređenje, bila sam razočarana. Bila sam jedina odgovorna za taj posao više od dve godine i mislila sam da me niko ne može zameniti na toj dužnosti. Nisam mislila da će to ga dati nekom drugom. Zaista sam želela da pitam nadzornicu da li mogu i dalje da budem zadužena za taj posao, ali sam se plašila da će ona pomisliti da sam previše ambiciozna i nerazumna, pa nisam ništa rekla. Naizgled sam je poslušala, ali kada sam predavala posao, iskoristila sam prisustvo nadzornice i Marine da namerno pomenem neke ključne detalje u tom poslu. Želela sam da uvide da iskustvo koje sam stekla i načela koja sam naučila obavljajući tu dužnost ne mogu da se dostignu za svega nekoliko dana ili nedelja, kako bi mi nadzornica dozvolila da nastavim da obavljam tu dužnost. Naravno, nakon primopredaje, nadzornica me je zamolila da još neko vreme obučavam Marinu. Obradovala sam se da to čujem. Iako nisam mogla i dalje da budem odgovorna za taj posao, ono što sam rekla poslužilo je mom sopstvenom cilju. Nakon toga, na kakve god probleme i poteškoće da je nailazila u svojoj dužnosti, Marina bi došla kod mene da mi traži da procenim i donesem sud o stvarima i zamolila bi me da pregledam svaki zadatak. Na taj način sam tiho preuzela moć u svoje ruke. Osvrćući se detaljno na svoje ponašanje u to vreme, očigledno je da nisam želela da neko drugi zauzme moje mesto, ali da bih sprečila da nadzornica pomisli da sam nadmena i nerazumna, iskoristila sam priliku primopredaje posla da pokažem svoje sposobnosti i dobila sam njeno odobravanje. Na taj način sam uspešno zadržala moć i „vešto” prikrila sopstvene namere. Što sam više razmišljala o svom ponašanju, sve sam više osećala strah. Zaista nisam mogla da verujem da sam takva osoba.

Tokom jednog okupljanja, pročitala sam dva odlomka Božjih reči koji otkrivaju zle naravi antihrista, iz kojih sam dobila dodatnu spoznaju o sebi. Svemogući Bog kaže: „Postoji jedna očigledna karakteristika rđavosti antihristȃ i Ja ću ti sada otkriti tajnu kako da je uočiš: ona se ogleda u tome da na osnovu onoga što antihristi govore i rade nikako ne možeš da dokučiš njihovu dubinu, niti da im zaviriš u srce. Kad ti se obraćaju, pogled im neprestano vrluda, tako da ne možeš da dokučiš kakvu zaveru kuju. Ponekad te navode na pomisao da su odani i prilično iskreni, ali to uopšte nije slučaj – ti nikada ne možeš da ih prozreš. U srcu, međutim, imaš određeni osećaj da njihove misli sadrže duboku suptilnost, nedokučivu dubinu i da su lukave i neuobičajene” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (2. deo)”). „Ovde reč ’prevrtljivo’ označava nešto podmuklo i lukavo, a odnosi se na abnormalno ponašanje. Ta abnormalnost se odnosi na nešto što je duboko skriveno i neshvatljivo za prosečnu osobu, koja ne može da dokuči šta takvi ljudi misle ili rade. Drugim rečima, veoma je teško dokučiti metode, motive i polazne tačke postupaka takve osobe, čije je ponašanje ponekad podmuklo i prikriveno. Ukratko, izraz kojim se može opisati stvarno ispoljavanje i stanje lukavosti i neuobičajenosti neke osobe glasi ’nedostatak transparentnosti’, a upravo je to ono što tu osobu čini nedokučivom i neshvatljivom za druge ljude. Postupci antihristȃ imaju takvu prirodu – to jest, mada je za tebe prilično zastrašujuće kad shvatiš i osetiš kako njihove namere da nešto urade nisu direktne, ti kratkoročno ili iz nekog razloga još uvek ne možeš da prozreš njihove namere i motive, već samo nesvesno osećaš da su njihovi postupci lukavi i neuobičajeni. Zašto se zbog njih ovako osećaš? Jedan od razloga jeste taj što niko ne može da shvati šta oni govore ili rade. Sledeći razlog je što oni često govore na zaobilazan način, navode te na pogrešan smer, tako da na kraju nisi načisto koje su od njihovih izjava istinite a koje lažne, kao ni kakvo je zapravo značenje njihovih reči. Kad lažu, ti misliš da govore istinu; ne znaš koja je izjava istinita ili lažna i često imaš osećaj da su te prevarili i napravili budalu od tebe. Zbog čega se u tebi javlja taj osećaj? Zbog toga što takvi ljudi nikada ne postupaju transparentno; ti ne možeš jasno da vidiš šta rade ni čime su zaokupljeni, pa si zato neizbežno sumnjičav prema njima. Naposletku uviđaš da im je narav lažljiva, podmukla, a takođe i rđava” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Šesta stavka: Ponašaju se lukavo, samovoljno i diktatorski, sa drugima nikada ne razgovaraju i primoravaju ih da im budu poslušni”). Božje reči su otkrile krajnje zle naravi antihrista. Iza onoga što oni govore i rade uvek postoje skriveni motivi, zbog čega ih je nemoguće prozreti. Da bi postigli svoje ciljeve, antihristi često koriste iluzije i lukave metode da obmanu i zalude ljude. Oni zavaravaju druge do te mere da niko ne zna koje su njihove reči istinite a koje lažne. Moje ponašanje je bilo lukavo kao antihristovo; sve što sam govorila i radila uvek je imalo lične motive. Kada bih imala problem u obavljanju dužnosti, mučila sam se da pronađem načine da to izbegnem, a takođe i da sprečim da moj stvarni rast bude razotkriven pred nadzornicom. Kada je starešina razotkrila probleme u mojoj dužnosti, ono o čemu sam vodila računa je kako da nateram ljude da misle da sam neko ko prihvata istinu i kako da izbegnem svoju odgovornost. Kada sam htela da preuzmem moć i da zadržim svoju poziciju, proračunala sam kako da ne otkrijem svoje ambicije i kako da obezbedim da me nadzornica pusti da i dalje budem uključena u posao i da imam poslednju reč. Nikad nisam mislila da iza mojih reči i dela stoje tako skriveni motivi! Da bih zaštitila svoju reputaciju i položaj, mislila sam samo na to kako da se prikrijem i da prevarim druge. Posebno pred svojim starešinom i nadzornicom, pažljivo sam birala reči koje sam izgovarala, misleći o tome kojim bih rečima mogla istovremeno da postignem svoj cilj i da efikasno prikrijem svoje stvarno razmišljanje. To je bila narav antihrista! Dok sam razmišljala o tome, bila sam pomalo uplašena. Bog traži od nas da budemo pošteni ljudi i da govorimo ono što zapravo mislimo i da budemo otvoreni o iskvarenosti koju otkrivamo, o tome šta ne razumemo i šta ne možemo da uradimo. Ali ja sam sve vreme razmišljala o tome kako da se prerušim, kako da nateram ljude da se ugledaju na mene i kako da zadržim svoj ugled. Sve što sam radila bilo je proračunato, podmuklo i lukavo, i sve što sam otkrila bila je lažljiva i zla narav Sotone. Kada sam to shvatila, pred očima su mi se ređale slike. Prisetila sam se svog detinjstva – majka me je naučila da „Brzim konjima ne trebaju bičevi, glasnim bubnjevima ne trebaju teške palice”, tako da sam uvek težila da budem „brzi konj” i „glasan bubanj” i poslušno, lepo vaspitano dete. Ako bih nešto pogrešila, odmah sam to priznala ne čekajući opomenu. Roditelji jedva da su me grdili ili disciplinovali dok sam odrastala, pa sam mislila da tako što ću biti svesna sebe i priznavati svoje greške mogu izbeći mnogo patnje. Na primer, kad bih pala na ispitu, da me roditelji ne bi krivili niti grdili, pre nego što bi mogli da progovore, počela bih da plačem i pretvarala se da sam nesrećna. Moji roditelji nisu mogli da podnesu kada plačem. Plašili su se da više ne mogu da izdržim pritisak, pa me više nisu krivili. Umesto toga, tešili su me. Tako bih izbegla prekor roditelja, a moje samopoštovanje je ostalo netaknuto. Nakon što sam počela da verujem u Boga, ostala sam ista. Kada ne bih dobro izvršila svoju dužnost i kad sam morala da preuzmem odgovornost, pretvarala bih se da sam nesrećna i pravdala bih se da bih prikrila svoje nemarno i neodgovorno ponašanje tako da me niko ne bi orezivao. To što sam živela po sotonskoj filozofiji za ovozemaljsko ophođenje učinilo me je zaista sve lukavijom i lažljivijom. Bila sam veoma dobra u prilagođavanju situaciji, koristeći mnoge podmukle trikove, i postala sam oličenje Sotone. Najstrašnije je bilo to što su mi trikovi i varanje postali skoro normalni. Da me sestra nije upozorila i razotkrila, ne bih imala ni najmanje svesti, niti bih osetila bilo kakav stid. Setila sam se Božje reči: „Bog spasava poštene ljude, a oni koje On želi za Svoje carstvo jesu pošteni ljudi. Ako si sposoban da lažeš i varaš, ti si lažljiva, nepoštena i podmukla osoba; ti nisi poštena osoba. Ako nisi poštena osoba, onda nema izgleda da će te Bog spasiti, niti možeš da budeš spasen” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). „Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”). Iz Božje reči možemo videti da Bog mrzi i prezire lažljive ljude. Lažljivi ljudi imaju previše mračnih aspekata u svojim srcima. Njihove reči i dela uvek varaju i zaluđuju ljude, a oni nikada ne praktikuju Božju reč. Ma koliko godina verovali u Boga, njihove iskvarene naravi se ne menjaju i oni nikada ne mogu postići spasenje. Prepoznavši to, pomislila sam da sam u stvarnoj opasnosti. Pomolila sam se Bogu da Mu kažem da želim da se pokajem i zamolila sam Ga da me usmeri i pomogne mi da napravim stvarnu promenu.

Jednog dana sam u Božjoj reči pročitala: „Budi poštena osoba; moli se Bogu da te oslobodi lažljivosti koju nosiš u srcu. Stalno se pročišćavaj molitvom, neka te kroz molitvu Sveti Duh pokreće, pa će se tvoja narav postepeno promeniti” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O primeni molitve”). „Moraš da tragaš za istinom kako bi rešio svaki problem koji se pojavi, ma šta to bilo, i nikako se ne smeš pretvarati niti maskirati pred drugima. Budi potpuno otvoren u vezi sa svojim propustima, nedostacima, manama i sa iskvarenom naravi, i razgovaraj u zajedništvu o svima njima. Nemoj ih zadržavati u sebi. Prvi korak ka život-ulasku jeste da naučiš kako da se otvoriš, a to je i prva prepreka, koju je najteže prebroditi. Jednom kada je prebrodiš, lako je ući u istinu. Šta podrazumeva preduzimanje tog prvog koraka? Podrazumeva da otvoriš svoje srce i da pokažeš sve što imaš, dobro ili loše, pozitivno ili negativno. Podrazumeva da se ogoliš pred drugima i pred Bogom, da od Njega ništa ne kriješ niti zataškavaš, da ništa ne prikrivaš, oslobođen svake lažljivosti i prevare, te da isto tako budeš otvoren i pošten prema drugim ljudima. Na taj način živiš u svetlosti, pa ne samo da će te Bog ispitivati, već će i drugi moći da vide da postupaš shodno načelu i donekle transparentno. Ne moraš da koristiš nikakve metode da bi zaštitio svoj ugled, sliku o sebi i status, niti moraš da zataškavaš ili prikrivaš svoje greške. Ne moraš da ulažeš sav taj beskoristan trud. Ako sve te stvari možeš da otpustiš, bićeš veoma opušten, živećeš bez ograničenja ili bola i u potpunosti ćeš živeti u svetlosti. Prvi korak ka život-ulasku jeste da naučiš da se otvoriš kada razgovaraš u zajedništvu. Dalje, moraš da naučiš da raščlaniš svoje misli i postupke da bi video koji su od njih pogrešni i koji se ne sviđaju Bogu, te moraš odmah da ih preinačiš i ispraviš. Šta je cilj tog ispravljanja? Cilj je da prihvatiš i usvojiš istinu, istovremeno otklanjajući iz sebe stvari koje pripadaju Sotoni i nadomeštajući ih istinom. Ranije si sve činio u skladu sa svojom varljivom naravi, koja je lažljiva i prevrtljiva, i mislio si da ništa ne možeš da postigneš bez laganja. Sada, kada razumeš istinu i gnušaš se načina na koji Sotona postupa, više se tako ne ponašaš, već postupaš sa mentalitetom poštenja, čistote i pokornosti. Ako ne zadržavaš ništa u sebi, ako se ne pretvaraš, ne zavaravaš i ne prikrivaš stvari, ako se potpuno otvoriš braći i sestrama, ne kriješ svoje najdublje ideje i misli, već dopuštaš drugima da vide tvoj pošten stav, onda će se istina postepeno ukoreniti u tebi, procvetaće i iznedriti plodove i, malo-pomalo, doneti rezultate. Ako ti je srce sve poštenije i sve više okrenuto Bogu, ako znaš da štitiš interese Božje kuće dok obavljaš svoju dužnost i savest ti je uznemirena kada ne zaštitiš te interese, to je onda dokaz da je istina ostvarila uticaj u tebi i da je postala tvoj život” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Božje reči su me dirnule u srce. Božji zahtevi su zapravo veoma jednostavni. To je da govorimo i postupamo čisto i iskreno, da u našim srcima nemamo prevare, ni pretvaranja ni obmane, da imamo iskreno srce prema Bogu i da budemo iskreni prema drugima. Ako smo uradili nešto loše ili lagali, moramo to da priznamo i da promislimo o sebi, i da prihvatimo istinu sa iskrenim stavom. Samo na taj način možemo postepeno da razrešimo svoje sotonske naravi. Razmišljala sam o nekoj braći i sestrama koji su orezani. Iako su se tada stideli, bili su u stanju da to prihvate i da se pokore. Nakon toga, umeli su da tragaju za istinom, da promišljaju o sebi i da pronađu uzrok svog neuspeha. Posle nekog vremena sve više su napredovali, postajali su sve bolji u svojim dužnostima i imali su Božje vođstvo. Što se mene tiče, da bih sačuvala svoj ugled i položaj, uvek sam preduzimala korake da izbegnem svoje odgovornosti i da izbegnem orezivanje, i u sebi sam mislila da radim stvari na pametan način. Šta sam time dobila? Nakon godina verovanja u Boga, moja život-narav se nije promenila. I dalje sam bila tako lukava, lažljiva i zla. Obavljala sam svoju dužnost ne dokučivši načela, a kada bih naišla na probleme nisam znala kako da ih rešim. Tek tada sam shvatila da sam, iznova koristeći trikove da bih izbegla odgovornost i orezivanje, zapravo odbijala Božje spasenje i uništavala svoje šanse da zadobijem istinu. I svaki put kada sam koristila trikove da izbegnem odgovornost, morala sam da se pomučim da smislim šta da kažem i koji izgovor da upotrebim. Možda bih se jednom izvukla, ali sledeći put kada se pojavi pretnja po moju reputaciju i ugled, morala bih da smislim drugi metod da obmanem ljude. Bilo je veoma zamorno živeti u tom stanju lažljivosti i neiskrenosti svaki dan. Bog to mrzi i gnuša se toga i na kraju bih uništila svoje šanse da zadobijem istinu i da budem spasena. Kako je to bilo pametno? Bila sam neznalica i budala. Kada sam to shvatila, žudno sam želela da razrešim svoju lažljivu i zlu narav i da postanem poštena osoba.

Palo mi je na pamet da Klod još uvek ne zna za moje ogavne motive zbog kojih sam ga zamolila da besedi sa pridošlicom. Kad se ne bih otvorila prema njemu, ne samo da me ne bi raspoznao, već bi se i dalje ugledao na mene, bio bi i dalje u negativnom stanju i mislio bi da ne ume da obavlja posao. Zato sam otišla kod Kloda, otvorila sam mu se o svojim motivima zbog kojih sam ga poslala da besedi sa pridošlicom i rekla sam mu šta sam iz toga naučila. Rekla sam i da ja snosim najveći deo krivice za povlačenje pridošlice i da sam sebična i ogavna. Prevarila sam ga i naterala ga da preuzme odgovornost samo da bih zaštitila svoj ugled i interese. Zatim se on meni otvorio o svojem promišljanju o sebi, o spoznaji i onome što je iz toga zadobio. Nakon razgovora sa njim, osetila sam veliko olakšanje. Shvatila sam da samo praktikovanjem istine i poštenjem možemo osetiti duševni mir. Nakon toga, nadzornica je organizovala sastanak da bi se razmotrili nedostaci u našem radu. Moja efikasnost je uveliko opala tog meseca. Htela sam da pobegnem sa tog radnog sastanka, ali sam jasno znala da će Bog ispitati svaku moju reč i delo da vidi kako se ponašam – da vidi da li ću se ponovo latiti svojih starih trikova da odbranim ugled i poziciju i da prikrijem svoje nedostatke i probleme, ili ću se suočiti sa problemima u svojoj dužnosti, govoriti otvoreno i biti poštena osoba. Rekla sam sebi da moram da praktikujem istinu, čak i ako to naruši moj ugled. Zato sam se otvorila o tome kako sam se izvlačila i igrala trikove u svom radu tokom tog perioda i rekla sam da ću sumirati svoje probleme i greške, ispraviti stav prema svojoj dužnosti i truditi se da budem efikasnija. Nakon te besede, osetila sam veliko olakšanje i dobila sam volju i motivaciju da dobro obavljam svoju dužnost. Nakon što sam završila, braća i sestre me nisu gledali sa visine. Umesto toga, razgovarali su sa mnom o nekim načinima primene za obavljanje naših dužnosti. Njihova beseda mi je mnogo koristila i takođe sam naučila više načina da ispravim svoje greške. Nakon toga, počela sam da primenjujem te načine dok obavljam svoje dužnosti i polako sam postajala efikasnija u radu. Bila sam veoma zahvalna Bogu.

Na osnovu tog iskustva, iskreno mislim da bez obzira na greške koje pravimo ili iskvarenost koju otkrivamo u svojim dužnostima, sve dok možemo mirno da se suočimo sa stvarima, da otvorimo svoja srca i da tragamo za istinom, ne samo da nas niko neće gledati sa visine, već takođe možemo promišljati o sebi i bolje obavljati svoje dužnosti. Shvatila sam i da samo ljudi koji praktikuju istinu i koji su pošteni imaju karakter i dostojanstvo i samo se oni zaista osećaju opušteno i slobodno.