Kao dete sam sledila svoje roditelje u veri u Gospoda i revnosno sam tražila svoju veru. Aktivno sam učestvovala u aktivnostima crkve, u čemu god da su se one sastojale. Davala sam desetinu svojih prihoda kao prilog i uvek sam bila deo svešteničke službe u crkvi. Zbog svog revnosnog truda, postala sam crkveni đakon, a sa 30 godina sam postala crkveni starešina. Ali, čak i nakon mnogo godina vere, bilo je nešto što me je uvek tištilo. Videla sam reči Gospoda Isusa: „Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode!’, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’” (Matej 7:21-23). Ovo me je zbunilo. Zar nismo mi bili oni koji su propovedali i radili u ime Gospoda i koji smo uzvikivali: „Gospode, Gospode”? Zašto je Gospod rekao da ne poznaje takve ljude i da su takvi ljudi zlotvori? Zar nije bila volja Njegova da radimo za Njega na ovaj način? Šta je onda bila volja Gospoda? Nikad nisam uspela da pronađem odgovor.

U martu 2020. godine, jednog dana me je sestra pozvala da slušam jednu propoved onlajn. Pomislila sam: „Tokom pandemije nismo mogli da idemo u crkvu, tako da to zvuči dobro.” Rado sam pristala na to. Prilikom tog onlajn okupljanja, Sestra Morin je pričala o tome šta znače mudre i budalaste device, o tome šta je Hrist, da li je carstvo nebesko na nebu ili na zemlji, i tako dalje. Mislila sam da veoma dobro priča o tim stvarima. Sve su to bila pitanja koja nisam mogla jasno da prenesem u svojim propovedima, pa mi se njen govor veoma dopao. Takođe je rekla: „Mi koji verujemo u Gospoda se svi nadamo da ćemo ući u carstvo nebesko, ali kakvi ljudi mogu da uđu u carstvo nebesko?” Onda je pročitala ove stihove iz Biblije: „Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode!’, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’” (Matej 7:21-23). Rekla je: „Gospod kaže da ne mogu svi vernici da uđu u carstvo nebesko. Samo oni koji izvršavaju Božju volju mogu da uđu. Šta onda znači izvršavati Božju volju? Mnogi ljudi misle da što više učestvuju u svešteničkoj službi, čitaju Bibliju, mole se i čine razna dobra dela, oni izvršavaju Božju volju, i da će, kada se Gospod vrati, ući u carstvo. Da li je ovo gledište tačno? Da li je u skladu sa Božjom voljom? Judejski fariseji su u mnogo čemu dobro vladali, ali kada je Gospod Isus došao i izrazio tolike istine, nisu prepoznali Gospoda, paranoično su se odupirali i osudili Ga, čak su razapeli Gospoda Isusa na krst i na kraju postali zlotvori. Iz ovoga možemo da vidimo da izvršavati Očevu volju ne znači samo, kao što zamišljamo, propovedati jevanđelja, čitati Bibliju, moliti se i činiti dobra dela. Ovo je samo jedan vid onoga što jedan hrišćanin treba da radi. Šta onda tačno znači izvršavati Očevu volju? Biblija kaže: ’Stoga budete sveti, jer ja sam svet!’ (3. Mojsijeva 11:45). ’Bez svetosti niko neće videti Gospoda’ (Jevrejima 12:14). Iz ovoga možemo da vidimo da Bog zahteva od ljudi da postignu svetost i da budu oslobođeni greha, što znači biti sposoban povinovati se Bogu, slušati Njegove reči, ne činiti više grehe i ne opirati se Bogu, ne činiti više izdaju prema Bogu i, čak kad Božje delo nije u skladu s ljudskim predstavama, biti sposoban poslušati i prihvatiti. Jedino ovo znači izvršavati Božju volju i takvi će ostati u Božjem carstvu. Iako verujemo u Gospoda i odričemo se i dajemo za Gospoda, često lažemo i činimo greh, često ima ljubomore i razdora među kolegama, a kad se suočavamo sa nevoljama i bolestima, i dalje možemo da se žalimo na Boga, sudimo Mu i čak Ga izdamo. Da li ovo zaista znači izvršavati Božju volju?” Nakon njenog govora, doživela sam naglo buđenje: Izvršavanje Božje volje ne zavisi od toga koliko smo zauzeti izvan toga, već zavisi od toga da li slušamo Božje reči, da li poštujemo Boga i da li prestajemo da činimo grehe i da se opiremo Bogu. Ali, i dalje često činimo grehe, danju živimo u sagrešenju, a noću u ispovedanju, Nismo izbegli greh, ne možemo da primenjujemo Božju reč, a kad se desi nešto zbog čega nismo zadovoljni, ljutimo se i žalimo na Gospoda. Kako možemo da kažemo da izvršavamo Božju volju?

Kasnije, tokom svakog skupa, Morin bi razmenila po neku reč sa mnom. Smatrala sam da su te reči bile dobre, originalne i veoma pametne. Postepeno sam počela da volim ove skupove i uvek sam jedva čekala sledeći. Ovo je bio trenutak kada sam otkrila da su moje nekadašnje propovedi, kao i mnoge propovedi sveštenika jednostavno bile izraz doktrine koju smo koristili da ohrabrimo ljude. Iskreno, nismo imali nikakvo razumevanje Boga i istine. Ali, kada sam se sa braćom i sestrama našla onlajn i slušala njihovo izlaganje, vrlo sam snažno osetila da bivam ispunjena, i osetila sam slobodu i opuštanje. Mogla sam da postavljam pitanja ako nisam razumela Sveto pismo ili ako nešto nisam znala i tamo bih uvek našla odgovore. Nikada nisam toliko dobila na skupovima moje crkve.

Tokom jednog skupa, Morin mi je poslala jedan pasus da pročitam. „Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”). Nakon što sam pročitala ovaj pasus, Morin me je upitala: „Šta misliš ko je ovo rekao?” Još jednom sam brzo pročitala u sebi. Osećala sam da ove reči imaju autoritet i moć, a u rečima: „Ja sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod”, osetila sam veličanstvo Boga. Bila sam sigurna da je Bog izgovorio ove reči, jer nijedno ljudsko biće ne bi moglo da izgovori tako nešto. Nijedna poznata ličnost, velikan ili verski poglavar ne bi mogao da kaže tako nešto. Rekla sam Morin: „Očigledno je da je Bog ovo rekao, jer samo Bog lično zna šta će Bog da uradi i nijedna osoba se ne bi usudila da kaže: ’Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem.’” Nakon što je čula moj odgovor, uzbuđeno je rekla: „Amin! Ovo je glas Boga! Oni koji umeju da prepoznaju Božje reči blagosloveni su od Boga.” Nikada nisam pročitala ove reči u Bibliji, pa sam bila radoznala odakle one potiču. Baš tada mi je rekla da se Gospod Isus vratio kao Svemogući Bog, Spasitelj. Svemogući Bog je već otvorio svitak i polomio sedam pečata, ove su reči iz svitka i one su istina koju je Bog izneo tokom poslednjih dana. Bila sam veoma uzbuđena kada sam ovo čula i pomislila sam: „Svitak je otvoren? Onda moram da požurim da pročitam Božju reč!” Onda je nastavila sa izlaganjem: „Gospod Isus se vraća poslednjih dana. Pojavio se i deluje pod imenom ’Svemogući Bog’. Izneo je mnoge istine i, počev od Božje kuće, izvršava delo suda, što je delo temeljnog čišćenja i spasenja ljudi. Samo ako prihvatimo sud u Božjoj reči, možemo da odbacimo greh i iskvarenost, da se pročistimo, da se spasemo i da uđemo u carstvo nebesko. Novo ime Boga tokom poslednjih dana, Svemogući Bog, ispunjava proročanstvo iz Otkrivenja: ’Ja sam Alfa i Omega  (…) Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!’ (Otkrivenje 1:8). ’Aliluja! Jer zacario se Gospod Bog naš, Svedržitelj’ (Otkrivenje 19:6). Jehova, Isus i Svemogući Bog jesu imena Boga. Iako Bog ima različito ime u svakom dobu, On je jedan Bog i jedan Duh.” Tek nakon što sam čula njeno izlaganje, shvatila sam da je novo ime Boga tokom poslednjih dana predskazano davno u Otkrivenju, ali da ja to nisam primetila. Znala sam samo da je Bog, sam po sebi, svemoguć. Nikad mi nije palo na pamet da je „Svemogući Bog” ime koje Bog koristi kada se vrati poslednjih dana. Bila sam veoma srećna i uzbuđena. Ispostavilo se da se Bog vratio i da je On Svemogući Bog! Takođe mi je rekla: „Svemogući Bog se pojavio i počeo da deluje 1991. godine, pre trideset godina. Svemogući Bog je izneo mnoge istine i izgovorio milione reči, i sve su objavljene na internetu. Sada su se njegove reči proširile od istoka ka zapadu, u mnoge zemlje sveta. Sve više i više ljudi čuje Božji glas i prihvata delo Svemogućeg Boga tokom poslednjih dana. Ovo u potpunosti ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: ’Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27)”. Kada sam čula ovo, bila sam veoma iznenađena. Ispostavilo se da je Istočna Munja pojava i delo Boga. Pre nekoliko godina, pročitala sam u novinama da je Istočna Munja posvedočila o povratku Gospodnjem. Ali, u tom trenutku, videla sam da su je mnogi sveštenici i starešine osuđivali i da nisu dozvolili vernicima da slušaju njihovo propovedanje, pa sam pomislila da ovo nije istiniti put, nisam dalje tražila i istraživala, a svakako nisam čitala reči Svemogućeg Boga. Nikad nisam pomišljala da Svemogući Bog jeste Gospod Isus koji se vratio i da se On pojavio i da deluje poslednjih trideset godina. Bila sam malo nervozna i osećala sam da previše zaostajem, pa sam htela dalje da čitam Božju reč. Nakon nekog vremena, kroz skupove i razgovore o Božjoj reči sa mojom sestrom, počela sam bolje da razumem zašto Bog mora da se ovaploti i da deluje tokom poslednjih dana, kako Bog koristi svoje reči da obavi delo suda, kako mi moramo da iskusimo sud da bismo se pročistili i ušli u carstvo nebesko i još mnogo toga. Svemogući Bog je otkrio sve ove tajne i izrazio toliko istine, čime se ostvaruje proročanstvo Gospoda Isusa: „A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:13). Bila sam sve sigurnija da je Svemogući Bog u stvari drugi dolazak Gospoda Isusa. Posle toga, poslala mi je knjigu Božjih reči. Božju reč sam čitala svakog dana i pronašla sam duhovnu sigurnost.

Kasnije sam prisustvovala skupovima kad god sam mogla. Ali, pošto sam i dalje odlazila na službe u mojoj crkvi, to se često poklapalo sa terminima skupova. Pomislila sam: „Da li bi trebalo da napustim svoju crkvu?” Ali u njoj sam starešina već osamnaest godina. Svaki mandat je trajao četiri godine, a do kraja mog trenutnog mandata ostalo je još više od godinu dana. Šta bi moja braća i sestre pomislili kada bih napustila crkvu usred svog mandata? Da li bi pomislili da sam nemarno otišla i da nisam verna Gospodu? Ali, onda sam pomislila, Gospod se vratio, treba li onda da ostajem u religiji? Znala sam vrlo dobro da ono što su sveštenici govorili za propovedaonicom više ne može biti dovoljan doprinos vernicima. Govorili su o znamenjima i čudima Gospoda Isusa iznova i iznova, i često su raspravljali o podražavanju Gospoda, o ljubavi prema bližnjem svom, o strpljenju i tako dalje. Decenijama su sveštenici propovedali ove stare, dotrajale reči doktrine. Te su reči bile zastarele i suvoparne, pa braći i sestrama nisam mogla da pružim ono što im je bilo potrebno. Vrlo dobro sam znala da je svet religije već napušten. U tom trenutku sam bila veoma rastrzana, tako da sam se molila Bogu: „Bože, želim da napustim crkvu, ali se i dalje dvoumim, jer me brine da bi me braća i sestre mogli ogovarati. Bože, šta da radim? Molim te pokaži mi put.” Dok sam se molila, razmišljala sam o onome što kaže Biblija: „Gle, dolaze dani (…) na zemlju ću poslati glad. Ali ne glad za hlebom, niti žeđ za vodom, već za slušanjem reči Jahveovih!” (Knjiga proroka Joila 8:11). „Još sam vam i kišu uskratio, a bilo je tri meseca pred žetvu. Na jedan grad sam poslao kišu, a na drugi nisam. Poslao sam kišu na jednu njivu da je natopi, a ona koja nije natapana se osušila” (Knjiga proroka Amosa 4:7). Razmišljala sam o sedam godina gladovanja u Izraelu, kad nije bilo hrane, te su sva Josifova braća otišla u Egipat da zatraže hranu. Sada je čitav religijski svet gladovao i nedostajalo im je delo Svetog Duha, a ono šta sam ja jela i pila u Crkvi Svemogućeg Boga bile su trenutne Božje reči, ono što sam dobila bila je prava svetlost i očigledno me je vodio Sveti Duh. Kad ne bih mogla da držim korak, izgnalo bi me delo Svetog Duha. Sada sam našla crkvu sa delom Svetog Duha, čula sam Božji glas i dočekala sam Gospoda, tako da ne bi trebalo dalje da ostajem u pustoši religije. Posle toga, sve dok mi crkva ne bi organizovala posao, ne bih odlazila tamo, ali pošto sam bila starešina, povremeno sam odlazila na bogosluženje.

Jednog dana, pola godine kasnije, gledala sam jednu predstavu na internetu, Mudar izbor. Priča me je duboko pogodila. Glavni lik, Li Mingdži, bio je zaposlen u gradskoj upravi. Nakon što je prihvatio delo Svemogućeg Boga tokom poslednjih dana, razumeo je neke istine. Prisećao se godina kada je bio u službi KPK i kako je učestvovao u njihovim zlodelima. Shvatio je da je išao putem uništenja i jasno je video da jedino sledeći Hrista i dajući se Bogu može da stekne istinu i život. Molio se Bogu, govoreći da je rešen da napusti svoj posao i da se posveti Bogu. Kada je njegova žena saznala, žestoko se usprotivila i onda je njegova porodica pokušala da ga natera da prestane da veruje u Boga. Opkoljen od strane cele porodice, nije tražio kompromise, raspravljao se sa svojom porodicom i, na kraju, odlučno je napustio svoj posao i izabrao da sledi Boga. Onda sam pomislila na sebe. Da sam ostala u religiji i da nisam sledila Boga celim srcem, nikad ne bih došla do istine i Bog bi me odbacio. Takođe, kroz razgovor o istini, sve sam jasnije videla zašto se zapravo religijski svet opire Bogu. Znala sam da je vreme da napustim religiju.

Nakon što sam prihvatila delo poslednjih dana Svemogućeg Boga, prisetila sam se da se, pre nekoliko godina, Božje delo poslednjih dana proširilo na Tajvanu. U to vreme, reči Svemogućeg Boga su bile objavljene u novinama, ali su religijski krugovi Tajvana zajednički proglasili bojkot Istočne Munje, što su mnogi sveštenici potpisali. Ovi sveštenici su odavno znali da se Gospod vratio, ali nisu tražili ni ispitivali, niti su svojim vernicima saopštili novosti da se Gospod vratio. Takođe su se ujedinjili u otporu prema Bogu i u sprečavanju širenja Božjeg jevanđelja carstva na Tajvanu. Ovo me je podsetilo na glavne sveštenike, pisare i fariseje od pre dve hiljade godina. Očigledno su videli da su reči i dela Gospoda Isusa imali autoritet i moć, ali nisu priznali da je Gospod Isus Mesija, jer su se brinuli da će svi vernici da slede Gospoda Isusa i da će oni time izgubiti svoj položaj i prihode. Stoga su lažno prosudili i osudili Gospoda Isusa. Isto važi i za današnji religijski svet. Sveštenici se plaše da, ako svi ljudi veruju u Svemogućeg Boga i ako ne idu u crkvu, niko neće davati priloge i oni neće dobiti platu. Zato su, da bi sačuvali svoj položaj i prihode, zajednički osudili i odbili delo Svemogućeg Boga tokom poslednjih dana. Ovo me je podsetilo na ono što je Gospod Isus rekao kada je prokleo fariseje: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. (…) Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe” (Matej 23:13-15). Ovi religijski sveštenici očigledno znaju da se Gospod vratio i izneo mnoge istine, ali oni ne istražuju, već obmanjuju i ograničavaju druge u istraživanju novog Božjeg dela i sprečavaju vernike da dočekaju Gospoda. Ovi verski poglavari su puni mržnje! Oni nisu ljudi koji iskreno slede Gospoda, oni su fariseji današnjeg vremena.

Tokom skupa, pročitala sam ove reči Svemogućeg Boga: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). Razmišljajući o Božjoj reči, shvatila sam da su religijski sveštenici plaćeni prilozima datim Bogu braće i sestara, a opet sprečavaju ljude da se okrenu Bogu i tako uskraćuju ljudima priliku da dočekaju Gospoda i uđu u carstvo nebesko. Nisu li oni samo đavoli koji proždiru ljudske duše? Takođe sam mislila kako su usled pandemije, crkve odložile sve službe. Tokom skupa, sveštenici su razmatrali prodaju poljoprivrednih proizvoda braće i sestara ispred kancelarije našeg odbora u cilju povećanja prihoda vernika. Na taj način su braća i sestre mogli da nastave da uplaćuju priloge. Bila sam veoma besna kada sam to čula i odlučno sam se usprotivila. Rekla sam: „Kao sveštenici, treba da brinete za ljudske živote. Kako možete da mislite samo na novac?” Glavni sekretar mi je rekao: „Kada crkva odloži skupove, prilozi braće i sestara se smanje, što značajno smanjuje prihod crkve.” Videla sam da se sveštenici brinu samo za svoju platu i prihod, a ne zato da zaliju braću i sestre i da osnaže njihovu veru. Oni su bili licemerni fariseji o kojima je govorio Gospod Isus. Žudeli su za žrtvama koje su braća i sestre nudili Bogu. Nisu marili za živote svojih vernika, sprečavali su ljude da dočekaju Gospoda i pokušali su da vernike čvrsto drže u svojim rukama. Jasnije sam videla pravo lice sveštenika. Ovi religijski sveštenici su bili samo antihristi koji su poricali i odbijali Boga. Posle mnogo godina vere u Gospoda, konačno sam ih prepoznala. Konačno sam se probudila. Zahvalila sam se Bogu na Njegovoj milosti i na tome što mi je pružio priliku da čujem Njegov glas tokom poslednjih dana. U suprotnom bih, zajedno sa sveštenicima, učestvovala u činjenju zla i opiranju Bogu, i time propustila priliku da budem spasena.

Kasnije sam pogledala jedan video u kome su čitali reč Svemogućeg Boga. „Da li od ovog trenutka zaista razumete šta znači verovati u religiju, a šta označava vera u Boga? Postoji li razlika između verovanja u religiju i vere u Boga? U čemu je ta razlika? Da li ste pronikli u suštinu ovih pitanja? Kakva je osoba uobičajeni vernik u religiju? Na šta je usmerena? Kako treba definisati verovanje u religiju? Verovanje u religiju jeste priznanje da Bog postoji, a oni koji veruju u religiju unose određene promene u svoje ponašanje: ne udaraju i ne psuju druge ljude, ne čine loše stvari koje mogu da im naude i ne izvršavaju razne zločine niti krše zakon. Nedeljom odlaze u crkvu. To su oni koji veruju u religiju. To znači da lepo ponašanje i često prisustvo skupovima predstavljaju dokaz da neko veruje u religiju. Ako neko veruje u religiju, on priznaje da Bog postoji i smatra da je verovati u Boga isto što i biti dobra osoba; sve dok ta osoba nije grešna i ne čini loše stvari, nakon smrti će moći da ode u raj i imaće dobar ishod. Njena vera joj pruža potporu na duhovnom nivou. Verovanje u religiju se, kao takvo, može definisati i na sledeći način: verovati u religiju znači priznati, u svom srcu, da Bog postoji; verovati u to da ćeš nakon smrti moći da odeš u raj; da u svom srcu imaš duhovnu podršku; da donekle promeniš svoje ponašanje; i da budeš dobra osoba. I to bi bilo sve. A kada je reč o tome da li Bog u koga veruju postoji ili ne postoji, može li On da izrazi istinu, šta On od njih traži – niko o tome nema nikakvu predstavu. O svemu tome zaključuju i sve to zamišljaju na osnovu učenja Biblije. To je verovanje u religiju. Verovanje u religiju je prvenstveno težnja za promenama u ponašanju i za duhovnom potporom. Međutim, put kojim takvi ljudi idu – put potrage za blagoslovima – nije se promenio. Njihova pogrešna gledišta, predstave i uobrazilje o veri u Boga nisu se promenili. Osnova njihovog postojanja, kao i ciljevi i pravac kojima streme u svom životu, zasnovani su na idejama i mišljenjima tradicionalne kulture i nisu se nimalo promenili. U takvom je stanju svaki onaj koji veruje u religiju. Šta je, onda, vera u Boga? Koja je Božja definicija vere u Boga? (Vera u suverenost Božju.) To je verovanje u Božje postojanje i u Njegovu suverenost – to je najosnovnije. Verovati u Boga znači obraćati pažnju na Božje reči, postojati, živeti, obavljati svoju dužnost i učestvovati u svim aktivnostima normalne ljudskosti kako to Božje reči nalažu. Shodno tome, verovati u Boga znači slediti Boga, činiti ono što Bog traži, živeti onako kako On traži; verovati u Boga znači slediti put Božji. Nisu li ciljevi i pravac života ljudi koji veruju u Boga sasvim različiti od onih kod ljudi koji veruju u religiju? Šta vera u Boga povlači za sobom? Povlači za sobom to da li su ljudi u stanju da slušaju Božje reči, da prihvate istinu, da odbace iskvarene naravi, da sve odbace kako bi sledili Boga i da budu odani u svojim dužnostima. Sve to je direktno povezano sa mogućnošću da takvi ljudi budu spaseni. Sada kada vam je poznata definicija vere u Boga, kako treba praktično sprovoditi veru u Boga? Šta Bog zahteva od Svojih vernika? (Da budu pošteni ljudi, da tragaju za istinom, da preobraze svoju narav, kao i da spoznaju Boga.) Koje zahteve ima Bog u pogledu spoljnog ljudskog ponašanja? (Zahteva da ljudi budu pobožni, da ne budu raskalašni i da proživljavaju normalnu ljudskost.) Ljudi treba da imaju osnovnu pristojnost sveca i da proživljavaju normalnu ljudskost. Da bi neko imao normalnu ljudskost, šta u tom slučaju mora da poseduje? To se odnosi na brojne istine koje čovek, kao vernik, mora da sprovodi u delo. Samo kada poseduje sve ove istina-stvarnosti čovek će imati normalnu ljudskost. Da li se za nekog ko istinu ne sprovodi u delo može reći da veruje u Boga? Kakve su posledice ako se istina ne sprovodi u delo? Da bi postigli spasenje, pokorili se Bogu i obožavali Ga, na koji način onda ljudi treba da veruju u Boga? Sve ovo se odnosi na praktično sprovođenje Božjih reči i na sprovođenje u delo brojnih istina. Prema tome, čovek mora da veruje u Boga u skladu sa Božjim rečima i Njegovim zahtevima, i mora praktično da postupa u skladu sa Njegovim zahtevima; jedino je ovo prava vera u Boga. Time stižemo do same suštine. Sprovoditi istinu u delo, slediti reči Božje i živeti u skladu sa Božjim rečima: to je pravi put ljudskog života; vera u Boga se odnosi na put ljudskog života. Vera u Boga se odnosi na mnoge istine, a Božji sledbenici moraju da razumeju te istine. Ako ne razumeju i ne prihvataju istinu, kako bi mogli da slede Boga? Ljudi koji veruju u religiju priznaju samo da Bog postoji i veruju da On postoji – ali ne razumeju ove istine, niti ih prihvataju, pa stoga ljudi koji veruju u religiju nisu Božji sledbenici. Za onog ko veruje u religiju dovoljno je samo da se spolja lepo ponaša, da se suzdržava i poštuje propise, te da ima duhovnu potporu. Ako se neko lepo ponaša, poseduje podršku i potporu za svoj duh, da li se njegov životni put menja? (Ne.) Neki ljudi kažu da su verovanje u religiju i vera u Boga jedno te isto. Da li ti ljudi onda slede Boga? Veruju li u Boga u skladu sa Njegovim zahtevima? Jesu li prihvatili istinu? Ako neko ne preduzima nijednu od ovih stvari, on u tom slučaju nije vernik u Boga niti Njegov sledbenik. Neprihvatanje sadašnjeg Božjeg dela i istine koju On izražava predstavljaju najočigledniji način ispoljavanja verovanja u religiju. To je osobina koja odlikuje vernike u religiju; oni uopšte nisu Božji sledbenici” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Čovek ne može biti spasen verovanjem u religiju niti učestvovanjem u verskim obredima”). Božje reči su tako istinite! Pomislila sam na sebe u religiji, bez dela Svetog Duha i bez zaliha trenutnih Božjih reči. Mogla sam samo da se povinujem religijskim pravilima i obredima i da, spolja gledano, činim neka dobra dela. Kada sam videla da su neki brat ili sestra negativni, pružila bih im podršku. Često sam polagala ruke na njih, molila se i aktivno učestvovala u službi. Mislila sam da je to u skladu sa Božjom voljom. Tek nakon što sam pročitala Božje reči, znala sam da sam verovala u religiju, a ne u Boga. To su bila samo površna dobra dela, a ne upražnjavanje Božjih reči i poslušnost Bogu, te mi to ne bi promenilo narav. Naš naporan rad i trud su puke želje i nisu u skladu sa Božjom voljom. Takođe sam se setila da sam često govorila svojoj braći i sestrama da slede i vredno rade za Gospoda. Kada bi ušli u raj, vodili bi pet ili deset gradova. Sada, nakon čitanja Božje reči, osećala sam da je moje propovedanje apsurdno i nerealno. Niko od nas nije iskusio Božji sud tokom poslednjih dana, naša iskvarena narav se nije pročistila i uopšte nismo ispunili uslov da uđemo u Božje carstvo. Površna dobra dela nisu dovoljna kad je u pitanju vera u Boga. Ključno je iskusiti Božje delo i reči, ostvariti promenu naravi, biti poslušan Bogu i obožavati Ga. Ovo je u skladu sa Božjom voljom. Videla sam da je u prošlosti moja vera u Gospoda unutar religije bila samo zbrkano verovanje, a ne nešto što bi Bog pohvalio. Da sam nastavila da verujem u Boga i da idem na religijske skupove, nikad ne bih došla do istine. Ali, onda sam se setila da radim kao starešina, i da i dalje moram da idem u crkvu. Da sam napustila crkvu, sigurno bih bila odbačena i omražena, ljudi me ne bi poštovali i mislili bi da nisam verna Gospodu. Kada sam ovo pomislila, oklevala sam. Takođe sam pomislila da im kažem da sam dočekala Gospoda i prihvatila Svemogućeg Boga, ali sam znala da bi me, u trenutku kada to izgovorim, sveštenik i ostale kolege progonili i ometali. Stalno sam se dvoumila u svom srcu. Znala sam da ću pre ili kasnije da napustim religiju, ali nisam znala kako da im ponudim svoju ostavku. Često sam se molila i tražila odgovor od Boga na ovu temu.

Kasnije sam pročitala pasus sa rečima Svemogućeg Boga: „Bog traži one koji čeznu za tim da im se On ukaže. On traži one koji mogu da čuju Njegove reči, one koji nisu zaboravili na Njegov nalog i koji Mu nude svoje srce i telo. On traži one koji su pred Njim pokorni kao bebe i ne opiru Mu se. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom snagom ili silom, Bog će gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako si na visokom položaju, časnog ugleda, ako imaš ogromno znanje, poseduješ veliku imovinu i podržavaju te mnogi, ali te sve to ipak ne sprečava da dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji cilj na zemlji i najpravedniji poduhvat čovečanstva. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa i sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće prokleto i čak prezreno od Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva”). Iz Božje reči sam razumela da sam više puta oklevala da napustim crkvu zato što nisam mogla da napustim svoj položaj starešine. Zahvaljujući mom položaju, moja braća i sestre su se ugledali na mene i poštovali me. Drugačije su se odnosili prema meni i uvek bi pomislili na mene kada bi bilo nekih povlastica. Brinula sam da ću izgubiti sve ovo kada napustim crkvu. Žudela sam za položajem i za prednostima koje on donosi. Ovo nije bio ispravan put i to se Bogu nije sviđalo. Znala sam vrlo dobro da moram da se oslobodim okova položaja. Kad ne bih načinila promene, hodala bih putem opiranja Bogu. Ovo nije bio ishod koji sam želela. Nisam više mogla da brinem to tome da li će braća i sestre nastaviti da me izuzetno uvažavaju. Nije bilo važno da li drugi imaju lepo mišljenje o meni. Bilo je važno samo da li mogu da dobijem odobrenje od Boga. Morala sam da budem verna Bogu, a ne svom položaju. Znajući ovo, moja odlučnost da napustim crkvu bila je jača.

Jednog dana, otišla sam u crkvu kao i obično i, nakon nedeljne službe, svima sam rekla da napuštam svoj posao starešine. Svi su bili iznenađeni kada su to čuli i svi su pokušali da me ubede da ostanem. Posle toga su me neki sveštenici zvali i rekli da kao starešina imam zavet sa Bogom koji se ne može prekinuti. Pomislila sam: „Gospod se vratio, izrazio mnoge istine i počinio nova dela. Da li i dalje treba da se držim ovog zaveta i da ne dočekam Gospoda?” Setila sam se kako su glavni sveštenici, pisari i fariseji služili Bogu u hramu tokom cele godine, ali kada se Gospod Isus vratio da dela, osudili su, odbacili i razapeli Gospoda Isusa na krst. Da li je to vernost Bogu? To uopšte nisu bili ljudi koji su bili verni Bogu. Oni su se opirali Bogu. Danas se Gospod Isus vratio i iskazao nove reči. Da sam održala ovaj takozvani „zavet” i ostala u crkvi i da nisam išla u korak sa trenutnim Božjim rečima i delima, onda ne bih bila verna Bogu! Razmišljala sam o rečima Gospoda Isusa: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27). Božje stado treba da sluša Božje reči i da Ga sledi bez oklevanja. Tako da, bez obzira na to u šta su sveštenici pokušavali da me ubede, nisam se povinovala. Veoma sam zahvalna Bogu što me je izveo iz religije, dozvolivši mi da se najedem i napijem Božjih praktičnih reči i pruživši mi delo Svetog Duha, što mi je omogućilo da iskusim jedinstvenu lakoću i oslobođenje. Sada kad više nisam na položaju starešine, više ne pričam suvoparnu i praznu doktrinu sa propovedaonice. Umesto toga, koncentrisala sam se na to da se opremim rečima Svemogućeg Boga i svakoga dana sam se osećala veoma ispunjeno i srećno.

Ubrzo potom, proširile su se vesti da sam napustila crkvu. Dva meseca kasnije, saznala sam da je jedna sestra okačila video iz Crkve Svemogućeg Boga u onlajn grupi, pa su sveštenici počeli da zatvaraju crkvu i objavili su poruku u kojoj piše da su zbog nečijeg napuštanja crkve morali da preduzmu mere predostrožnosti protiv Istočne Munje. Bila sam tužna kada sam čula ove vesti i tužna zbog sveštenika, ali bila sam sigurnija nego ikad da većina sveštenika u religijskom svetu ne voli istinu. Po prirodi, oni mrze istinu i muka im je od nje. Oni misle da poznaju Bibliju i Boga, ali su zapravo slepci koji predvode slepce do ponora. I dalje ima mnogo članova Božjeg stada koji lutaju i ne dočekuju povratak Gospoda. Morala sam da im propovedam jevanđelje carstva, da ispunim svoje dužnosti i da uzvratim Božju ljubav. I tako, počela sam da propovedam Božje jevanđelje poslednjih dana i videla sam da se ljudi koji iskreno veruju u Boga vraćaju Bogu, jedan za drugim, što me čini veoma srećnom i uzbuđenom. Takođe, osećam da je svaki dan ispunjen i značajan. Zahvaljujem se Bogu što me je poveo da izađem iz religije, dopuštajući mi da idem njegovim stopama i dopuštajući mi da iskusim Božje delo tokom poslednjih dana. Zbog ovoga se osećam istinski blagosloveno.