Od svih mojih iskustava, jedno je ostavilo posebno dubok utisak na mene. Jedne godine Li Đuen, viši starešina, došla je u našu crkvu da nadgleda naš rad. U to vreme, jedan član crkve je širio netrpeljivost prema starešinama i delatnicima i osnovao frakciju kako bi ometao crkvu. Razgovarali smo sa njim mnogo puta, ali se on nije pokajao. Nismo bili sigurni da li bi trebalo da ga definišemo kao antihrista, pa smo pitali Li Đuen. Ona se koristila istinama o tome kako raspoznati antihriste da bi sa nama razgovarala o načinu da se to utvrdi, ukazujući nam šta je najbolje da preduzmemo. Isto tako sam iz naših razgovora sa njom saznala da se ona, kada je postala novi starešina, pobrinula za neki rusvaj u crkvi za samo dve nedelje koji drugi nisu rešili dva meseca. Sada je kao viši starešina nadgledala rad mnogih crkava i rešavala mnoge njihove probleme. I pre nego što sam shvatila, počela sam da se ugledam na nju. Nakon toga smo moj saradnik i ja naišli na probleme koje nismo razumeli, pa smo čekali na Li Đuen da dođe i dȃ nam smernice. Mesec dana kasnije se konačno vratila u našu crkvu. Odmah sam sa njom podelila probleme i poteškoće sa kojima smo se suočavali i ona je opet stvari brzo dovela u red. Zaista sam se divila Li Đuen nakon nekoliko susreta sa njom. Imala sam osećaj da je zaslužila da bude viši starešina, da je razumela istinu i bila pronicljiva. Ona bi se sa lakoćom pobrinula za probleme koje ja jednostavno nisam mogla da rešim. Nadala sam se da će moći češće da dolazi da nas usmerava. Na moje iznenađenje, Li Đuen je smenjena nekoliko meseci kasnije jer je bila nadmena, autokratski nastrojena u svojim dužnostima, prekidala crkveni rad i nije prihvatala da bude orezana. Njena smena je za mene bila neshvatljiva, ali sam pomislila da bi to mogla da bude dobra stvar za nju. Ako bi mogla da spozna sebe i promeni se, onda bi ponovo mogla da preuzme važan posao. Zato se, iako je bila smenjena, mesto koje je zauzimala u mom srcu uopšte nije promenilo.

Nekoliko meseci kasnije, crkva je Li Đuen i mene zadužila da radimo na pročišćavanju. Bila sam oduševljena. Htela sam da tu priliku dobro iskoristim kako bih od nje više naučila. Kasnije kada smo razgovarale o nekim problemima, uvek je bila u stanju da nađe relevantna načela da o njima besedi i da ih reši. Isto tako je dosta govorila o tome kako je postala starešina ubrzo nakon što se pridružila veri, kako je rad napredovao zahvaljujući njenom napornom radu, kako je spoznala sebe nakon što je smenjena i o tome da joj je crkva ponovo davala važan posao. Sve to što sam čula me je navelo da se još više ugledam na nju i stalno sam odlazila do nje sa pitanjima. Uvek je imala odgovor na sve. Vremenom sam prestala da se usredsređujem na molitvu i tražim Boga u svojoj dužnosti i umesto toga sam se u svemu oslanjala na Li Đuen, misleći da je sve što kaže ispravno. U to vreme sam imala visoko mišljenje o njoj. Slepo sam joj se divila i umalo sa njom počinila veliko zlo.

Jednog dana sam saznala da je Džang Ping, u vreme kada je bila starešina, svojoj porodici rekla nešto osuđivački o svom saradniku jer je imala nešto protiv njega. Potom je njena porodica to ponovila na grupnom okupljanju. Crkveni starešina je označio Džang Ping kao antihrista zbog te jedne stvari. Njena porodica je smatrala da rešavanje problema na taj način nije bilo u skladu sa načelima, pa je napisala pismo kako bi to prijavila. Ali onda je crkveni starešina celu porodicu Džang Ping označio kao bandu antihrista i izolovao ih. Pregledajući dokumenta za isključenje Džang Ping, videla sam da je ona samo živela unutar iskvarene naravi i rekla neke osuđivačke stvari. Nije trebalo da nosi etiketu antihrista. Njena porodica je podnela tu prijavu samo da bi ukazala na problem; oni nisu osnovali frakciju niti ometali crkveni rad. Nije ih trebalo nazvati antihristima. Takođe, ja sam obavljala neke zajedničke aktivnosti sa Džang Ping nekoliko godina ranije. Imala je prihvatljivu ljudskost i nije ličila na zlikovca. Pitala sam se da li je starešina napravio grešku time što je nazvao antihristom i izopštio je. To nije mali problem. Želela sam da mi Li Đuen pomogne u tome da se to pitanje ponovo pažljivo razmotri. No, začudo, ona je veoma odlučno rekla: „Džang Ping je bila osuđivački nastrojena prema svom saradniku, a to je zlo delo. Njena porodica se oglasila u njeno ime i podnela prijavu, pa su oni banda antihrista. Možemo da pogledamo i vidimo da li su počinili još neka zla dela.” Imala sam osećaj da nije u redu što je tako odlučna, ali sam onda pomislila da ako je Li Đuen toliko sigurna, onda mora da stvarno razume o čemu se tu radi. Osim toga, ona je služila kao viši starešina, imala mnogo iskustva i odlično je rasuđivala stvari. Mora da poznaje istinu i stvari vidi bolje od mene. Zato sam promenila ton, govoreći: „Nisam bila u kontaktu sa Džang Ping nekoliko godina. Ne znam da li je počinila druga zla dela. Hajde da to ispitamo i onda odlučimo.” Ubrzo smo dobili više informacija o Džang Ping. Ona nije počinila nijedno drugo zlo delo i nakon što je osuđivala svog saradnika, razmislila je o sebi i spoznala samu sebe. Ni njena porodica nije terala druge da se zauzmu za Džang Ping. Na osnovu njihovog ponašanja nije trebalo da budu obeleženi kao antihristi i izopšteni. Podelila sam ovu informaciju sa Li Đuen, ali je ona bila zaista ohola i smatrala da to što je Džang Ping obeležena kao antihrist nije pogrešno. Rekla je: „Ako ostavimo antihriste u crkvi i oni nastave da čine zlo i budu remetilački faktor, imaćemo udela u njihovom zlu!” Još jedna sestra se nije slagala sa Li Đuen. I ona je rekla da oni nisu bili banda antihrista, već da su samo pokazali izvesnu iskvarenost i da treba odmah da ih vratimo u crkvu. Li Đuen je i dalje samouvereno govorila: „Čak i ako Džang Ping nije antihrist, zlikovac je. Oklevetala je svog saradnika pred svojom porodicom, a potom je njena porodica to podelila na okupljanju i podnela prijavu. Nije li to ometanje crkve? Ne možemo ih ponovo primiti! Moramo da saznamo više o njihovim zlodelima.” Pomalo sam oklevala nakon što sam čula šta je Li Đuen rekla. Bila je tako sigurna da Džang Ping treba da bude izbačena. Da li je to značilo da sam imala ograničene vidike po pitanju ovoga? Da li je Džang Ping stvarno bila zločinac? Li Đuen je tako dugo bila starešina, pa mora da je imala širi pogled na stvari od nas. Shvatila sam da mi nedostaje pronicljivosti i da bi mogli da nastavimo da istražujemo šta je to Džang Ping uradila. Zato sam, iako mi nije bilo sasvim prijatno, i dalje bila odlučna i zahtevala od neke braće i sestara da se oko ovoga dodatno raspitaju. Osećala sam se zaista nelagodno nakon što sam ugovorila te stvari i srce mi je postalo sumorno. Zapravo ne mogu da opišem kako sam se osećala. Pomolila sam se Bogu, tražeći od Njega da me kroz ovo usmerava u samospoznaji i da budem u stanju da se ponašam u skladu sa Njegovom namerom. Nakon molitve sam ovo pročitala u Božjim rečima: „Bog pomno posmatra svaku crkvu i svakog pojedinca. Bez obzira na to koliko u nekoj crkvi ima ljudi koji obavljaju neku dužnost ili slede Boga, onog trenutka kad odstupe od Božjih reči i kad izgube delo Svetog Duha, oni prestaju da doživljavaju Božje delo, te tako oni – kao i dužnost koju obavljaju – gube svaku vezu s Božjim delom i ne učestvuju više u njemu, nakon čega se ta crkva pretvara u versku grupu. Recite Mi, koje su posledice pretvaranja neke crkve u versku grupu? Zar ne mislite da su ti ljudi u velikoj opasnosti? Prilikom suočavanja s problemima, oni nikada ne streme ka istini, niti postupaju u skladu sa istina-načelima, već se podvrgavaju uređenjima i manipulacijama ljudskih bića. Ima čak i mnogo onih koji se, dok obavljaju svoju dužnost, nikada ne mole, niti tragaju za istina-načelima; pitanja postavljaju isključivo drugim ljudima i rade onako kako im drugi kažu, postupajući po savetima drugih ljudi. Šta god im drugi kažu da urade, oni to i urade. Teško im je i nejasno da se mole Bogu ili da potraže istinu u vezi sa svojim problemima, stoga tragaju za nekim lakšim i jednostavnijim rešenjem. Smatraju da im je najlakše i najstvarnije da se oslone na druge ljude i da rade onako kako oni kažu, te naprosto rade šta im drugi kažu, tražeći od njih savete i u svemu postupajući u skladu s tim. Rezultat svega toga je da, čak ni nakon dugogodišnje vere u Boga, kad bi naišli na neki problem oni nijednom nisu stupili pred Boga da Mu se pomole i da potraže Njegove želje i istinu, kako bi zatim tu istinu razumeli i kako bi se ponašali u skladu s Božjim namerama – oni nikada nisu tako nešto iskusili. Da li takvi ljudi zaista primenjuju veru u Boga?” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo u strahu od Boga može se ići putem koji vodi do spasenja”). Božje reči pokazuju da kada On nema mesta u nečijem srcu i taj neko ne traga za istina-načelima, već umesto toga bira da sluša druge ljude i sledi njihove planove, to ne znači praktikovati veru u Boga; On ne priznaje tu vrstu verovanja. Nisam li bila upravo u takvom stanju? Po pitanju porodice Džang Ping, Li Đuen je rekla da je sigurna da su oni banda antihrista. Ja sam imala osećaj da to nije u skladu sa činjenicama, ali sam je u toj meri poštovala da nisam tragala za istina-načelima. Slagala sam se sa svime što mi je rekla da uradim. Iz rezultata našeg ispitivanja sam shvatila da je njihova porodica nepravedno obeležena, ali videvši kako je Li Đuen istrajna, potpuno sam zanemarila sopstveno mišljenje. Iako sam se osećala neprijatno i dalje nisam tragala za istina-načelima. Prosto sam prisiljavala sebe da radim ono što je Li Đuen rekla. Bog nije imao mesta u mom srcu. Zar je to značilo imati veru? Što sam više o tome razmišljala, to sam se lošije osećala. Stalno sam o sebi razmišljala kao o istinskom verniku. Nikada nisam pomislila da ću obožavati i slediti nekog čoveka. Osećala sam se nelagodno, što je značilo da me se Bog već gnušao i odbacio me. Ako se ne pokajem, zaista bih mogla da budem uklonjena. Ova misao me je ostavila u strahu, pa sam se pomolila, tražeći od Boga da mi pomogne da promenim svoje stanje, da tragam za istinom i da budem u stanju da se odnosim prema Džang Ping i njenoj porodici na principijelan način.

Nakon toga sam potražila istina-načela koja su se ticala problema Džang Ping i naučila razliku između antihrista i nekoga sa uobičajenom iskvarenom naravi. Glavna osobina antihrista je da moć vide kao život i da uvek žele da kontrolišu Božje izabranike. Kažnjavaju ljude kako bi stekli moć. Čine toliko zla i ozbiljno ometaju crkveni rad. Isto tako, antihristi imaju averziju prema istini i mrze je. Suštinski su zli ljudi i nemaju savesti niti osećaja. Ne osećaju žaljenje, ma koliko zla učinili, i nema šansi da će se pokajati. Uobičajeno iskvareni ljudi ne mogu a da ne govore ili čine stvari zarad slave, dobitka i statusa, ali mogu da prihvate istinu i razmisle o sebi. Nakon što krenu pogrešnim putem, mogu da postanu svesni sebe i pokažu pokajanje. Baš kao što Bog kaže: „Bez obzira na to ko je u pitanju, bez obzira na količinu zla koje je učinio ili na ozbiljnost njegovih grešaka, da li će za nekog čoveka biti utvrđeno da je antihrist ili da poseduje narav antihrista zavisiće od toga da li je on u stanju da prihvati istinu i bude orezan, kao i od toga da li poseduje istinsko žaljenje. Ako može da prihvati istinu i da prihvati orezivanje, ako poseduje istinsko žaljenje i ako je spreman da ceo život provede službujući za Boga, onda to zaista ukazuje na izvesno pokajanje. Takva osoba se ne može svrstati u antihriste” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (3. deo)”). U svom srcu sam znala da Džang Ping nije antihrist i nisam mogla da nastavim da se kolebam i slepo slušam Li Đuen.

Nastavila sam da tragam. Zašto je došlo do toga da, kada smo Li Đuen i ja drugačije gledali na stvari, ne tragam za načelima, već da se samo slepo slažem sa onim što kaže? Šta je bio uzrok ovog problema? Setila sam se da Bog kaže: „Ono čemu se ti diviš nije Hristova skrušenost, već su to oni lažni pastiri na uglednim položajima. Ne obožavaš ti divotu niti mudrost Hristovu, već te slobodoumnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Smeješ se bolu Hristovom koji nema gde glavu svoju da nasloni, a diviš onim leševima koji traže priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada se tvoje srce okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovom uticaju. Svejedno, ti se i dalje držiš stava da je delo Hristovo teško za progutati i nisi voljan da ga prihvatiš. Zato Ja kažem da ti nedostaje vera da priznaš Hrista” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li ti istinski veruješ u Boga?”). Čitajući Božje reči, uvidela sam da sam obožavala i sledila čoveka jer nisam poštovala Hrista kao velikog u svojoj veri; umesto toga sam obožavala status i moć. Pošto je Li Đuen bila viši starešina i imala je dobra rešenja kada bi nadgledala posao, mislila sam da poznaje istinu i da ume da rasuđuje, pa sam se ugledala na nju i divila joj se. Zato nisam imala sopstvene ideje niti mišljenja kada smo sarađivale. Radila bih sve što kaže, uzimajući u potpunosti njene reči kao istinu. Čak i po pitanju nečeg tako važnog kao što je to da li Džang Ping i njena porodica treba da budu izopšteni i dalje sam slepo sledila Li Đuen. To je odlagalo vraćanje te porodice u crkvu, kao i njihov život-ulazak. Bog neguje život svake osobe. Oni koje sputavaju lažne starešine nisu sposobni da žive život crkve dugo vremena. Žive u tami, bespomoćni su i pate. Ali ja nisam uzimala u obzir Božje namere; nisam preuzimala odgovornost za tuđe živote. Po pitanju porodice Džang Ping, stalno sam se ljuljala napred-nazad i slušala Li Đuen. Bila sam neverovatno smetena! Bez te duhovne tame i bola ne bih se probudila; nastavila bih da radim pogrešne stvari. Pomolila sam se Bogu u pokajanju: „Bože! Ne želim da nastavim da veličam i sledim čoveka. Želim da Te poštujem kao velikog i ponašam se u skladu sa istina-načelima.” Kasnije sam podelila svoje mišljenje sa Li Đuen, a ona je šturo rekla: „Hajde da o tome kasnije porazgovaramo.” Potom je promenila temu. Mogla sam da vidim da se i dalje držala sopstvenog mišljenja i da nije marila za tuđe živote. Razjarila sam se. Rešila sam da, bez obzira na sve, moram da kažem našem starešini za situaciju sa porodicom Džang Ping. Starešina je došao nekoliko dana kasnije da obavi neki posao i otkrio da je Li Đuen bila autokratski nastrojena u radu na pročišćavanju. Ona je proizvoljno etiketirala ljude ne pridržavajući se načela i ozbiljno je ometala crkveni rad. Zato je starešina smenio Li Đuen. Očigledno je u slučaju Džang Ping Li Đuen bila dobrano svesna da greši, ali to nije želela da prizna. Lično je organizovala ljude da prikupe informacije o Džang Ping kako bi joj našla grešku. Bila je odlučna da Džang Ping i njenu porodicu izopšti kao antihriste. Bila sam tako ljuta. Da bi zaštitila svoj status, nije marila za živote braće i sestara. Bila je neverovatno zlobna. Prisetila sam se svog vremena provedenog sa Li Đuen; ona je stalno govorila o svom napornom radu, pa sam je smatrala osobom koja stremi ka istini. Nisam se koristila istinom da detaljno analiziram motive i suštinu njenih postupaka. Uistinu deliti iskustvo znači govoriti o tome šta si spoznao o sebi kroz Božji sud i grdnju, koje si istine naučio i kako si primenjivao istinu da bi udovoljio Bogu. Ali Li Đuen nije mogla da govori o istinskom razumevanju. Ta teška vremena o kojima je pričala su joj poslužila da sebe veliča i o sebi svedoči i da joj se drugi dive. Ona je išla putem antihrista. U tom trenutku sam stekla izvesnu pronicljivost po pitanju Li Đuen i sebe još više omrzla. Godinama sam bila vernik, ali na ljude ili stvari nisam gledala kroz Božje reči. Obraćala sam pažnju samo na talente ljudi i njihov kov i obožavala status i moć. Umalo da sa Li Đuen počinim zlo, nepravedno izopštim ljude i izazovem nepopravljivu štetu. Bila sam tako slepa i budalasta! Pomislivši to, počela sam da se bojim.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči: „Kada braća i sestre izaberu nekog za starešinu, ili ih kuća Božja unapredi da obave određeni posao ili da vrše određenu dužnost, to ne znači da oni imaju poseban status ili položaj, niti da su istine koje razumeju dublje i brojnije od istina drugih ljudi – a još manje da su u stanju da se pokore Bogu i da Ga neće izdati. Naravno, to ne znači ni da oni poznaju Boga niti da su neko ko se Boga boji. Oni zapravo ništa od toga nisu dostigli. Unapređenje i oplemenjivanje je samo unapređenje i oplemenjivanje u bukvalnom smislu i ne znači da su predodređeni od Boga niti da ih je On odobrio. Njihovo unapređenje i oplemenjivanje jednostavno znači da su unapređeni i da čekaju oplemenjivanje. A konačni ishod oplemenjivanja zavisi od toga da li osoba stremi ka istini i da li je sposobna da izabere put stremljenja za istinom. Dakle, kada se neko u crkvi unapredi i oplemenjuje da bude starešina, on se samo unapređuje i oplemenjuje u bukvalnom smislu. To ne znači da ta osoba već ispunjava standarde niti da je kompetentni starešina, da je već sposobna da preuzme posao starešine i da može da radi stvarni posao – to nije ovde slučaj. Većina ljudi ne može da pronikne u te stvari i, na osnovu vlastitih zamisli, oni se ugledaju na one koji su unapređeni. To je greška. Bez obzira na to koliko godina veruju u Boga, da li oni koji su unapređeni zaista poseduju istina-stvarnost? Ne mora da znači. Jesu li u stanju da sprovode radne aranžmane kuće Božje? Ne mora da znači. Imaju li osećaj odgovornosti? Jesu li odani? Da li su u stanju da se pokore? Kada se suoče sa problemom, da li su u stanju da tragaju za istinom? Sve su to nepoznanice. Da li ti ljudi imaju bogobojažljiva srca? I koliko su velika njihova bogobojažljiva srca? Da li su u stanju da izbegnu da slede vlastitu volju kada rade nešto? Jesu li u stanju da traže Boga? Da li su u stanju da često dolaze pred Boga da bi tragali za Božjim namerama dok obavljaju posao starešine? Da li su u stanju da uvedu ljude u istina-stvarnost? Oni zasigurno nisu sposobni za tako nešto. Nisu prošli obuku i nisu stekli dovoljno iskustva, te nisu sposobni za takve stvari. Zato unapređivanje i oplemenjivanje nekoga ne znači da već razume istinu, niti znači da je već sposoban da obavlja svoju dužnost na način koji zadovoljava standarde. (…) Iz kog razloga vam to govorim? Da bih svima stavio do znanja da moraju ispravno da pristupe raznim vrstama talentovanih ljudi koji se unapređuju i oplemenjuju u Božjoj kući, da ne smeju biti oštri u svojim zahtevima prema tim ljudima i, naravno, da ne smeju imati ni nerealno mišljenje o njima. Glupo je da im se preterano divite i da se ugledate na njih; nehumano je i nerealno da im postavljate preoštre zahteve. Koji je onda najrazumniji način da se ophodite prema njima? Da ih smatrate običnim ljudima i, kada treba da potražite nekoga u vezi sa nekim problemom, da razgovarate sa njima i da učite iz međusobnih snaga i da se međusobno nadopunjujete” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (5)”). Božje reči su veoma jasne. To što je neko izabran za vođu ili delatnika ne znači da poznaje istinu i da svoju dužnost ume adekvatno da obavlja. I ti ljudi imaju iskvarene naravi. Možda vrše svoju dužnost vođeni sopstvenim hirovima i iskustvima, a možda čine stvari koje se ogrešuju o načela. Treba da raspoznajemo ljude u skladu sa istina-načelima, a ne da nekoga slepo sledimo. Povrh toga, čak i ako su besede starešina o istini prosvetljujuće, to su prosvećenje i vođstvo koji dolaze od Svetog Duha i to od Boga treba da prihvatimo. Ne treba da slepo obožavamo i sledimo starešine. Ukoliko postoje greške ili previdi u radu starešine ili delatnika ili ako se oni ogreše o bilo koje istina-načelo, prema tome se treba odnositi pravilno. Smernice i pomoć se mogu ponuditi s ljubavlju da bi oni mogli da se menjaju i stvari rade u skladu sa načelima. No, budući da sam ja obožavala status i moć, pogrešno sam mislila da, pošto je Li Đuen bila viši starešina, mora da poznaje istinu bolje nego mi. Moje razmišljanje je bilo tako iskrivljeno! Iako je ona godinama bila starešina i imala izvesnog radnog iskustva i umela je da govori o određenim doktrinama i rešava određene probleme, to nije značilo da razume istinu. Njena beseda i razumevanje su obično odlično zvučali a kada ne bismo shvatali stvari, rekla bi da treba da tragamo za istina-načelima, ne da se držimo sopstvenih gledišta. Ali kada bi se suočila sa problemima, uvek bi radila kako joj se prohte. Ni najmanje ne bi prihvatala sugestije drugih i nije imala srce koje traga. Govorila je samo o doktrinama ne dotičući se stvarnosti. Nije iole razmišljala o svojoj nadmenoj, sotonskoj prirodi, niti je o njoj imala ikakvu spoznaju i bila je spremna da nemarno izopšti ljude da bi zadržala sopstveni status. Posmatrajući Li Đuen u svetlu svega ovoga, bilo je jasno da je bila od iste vrste od kakve su i lažne starešine i antihristi.

Džang Ping i njena porodica su nakon toga vraćeni u crkvu. Misleći na to kako nisu mogli da žive životom crkve duže od dva meseca i na sav duhovni bol koji mora da su pretrpeli, osećala sam se tako užasno da ne mogu da opišem. Mrzela sam sebe što nisam tragala za istinom, već sam samo slušala čoveka. Da sam tragala za istina-načelima i odmah ih vratila u crkvu, njihov život-ulazak ne bi bio toliko odlagan. U tom trenutku sam shvatila da je, kada nekoga slepo obožavaš, isuviše lako počiniti zlo i opirati se Bogu zajedno sa njim. Mrzela sam i to kako sam bila smetena i slepa, to da sam sledila nekog u vršenju tako velikog zla. Kasnije sam u Božjim rečima pročitala ovo: „Najjednostavniji način da se opiše vera u Boga glasi ovako: čovek veruje da Bog postoji i, na temelju toga, Boga sledi, pokoran Mu je, prihvata Njegovu suverenost, orkestracije i uređenja, obraća pažnju na Njegove reči, živi u skladu sa Njegovim rečima, sve čini u skladu sa Njegovim rečima, istinski je stvoreno biće, boji Ga se i kloni se zla; jedino je ovo istinska vera u Boga. To znači slediti Boga” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Čovek ne može biti spasen verovanjem u religiju niti učestvovanjem u verskim obredima”). Božje reči su mi pokazale da bojati se Boga, poštovati Ga kao velikog i tragati za istina-načelima kada se problemi pojave jeste najmanje čega treba da se držimo u svom verovanju u Boga. Bez obzira na to o kome se radi, sve dok je ono što govori u skladu sa istina-načelima, to treba pratiti, a odlučno odbacivati sve što proizilazi iz ljudskih predstava i uobrazilja. Sve treba da se radi u skladu sa Božjim rečima. To znači pravu veru i pravi način kako slediti Boga. Hvala Bogu! Znala sam kojim putem da sledim Boga u budućnosti.

Jednog dana kada sam razgovarala o obučavanju ljudi sa crkvenim starešinom, sestrom Minguej, pomenula je da je sestra Džao Sjuendžen bila u stanju da spozna sebe kada su stvari iskrsle i da je njena beseda o istini bila praktična, te da bi mogla da bude uzgajana za nadzornicu rada na zalivanju. No, u svojoj komunikaciji sa Sjuendžen, otkrila sam da joj nedostaje kov i da istinu ne razume jasno. Bila je stvarno pasivna u svojoj dužnosti i nije ostvarivala dobre rezultate nekoliko meseci zaredom. Nije bila dobar kandidat. Ali pošto ju je Minguej preporučila, pitala sam se da li nisam stvari videla na pogrešan način. Minguej je bila crkveni starešina godinama, pa bi njena pronicljivost trebalo da prevazilazi moju. Shvatila sam da samo treba da se složim sa onim što je rekla. No, osetila sam se krivom kada sam tako razmišljala o tome. Uvidela sam da sam se usredsređivala na Minguejin status i na godine koje je provela služeći kao starešina. Nisam li se divila statusu i moći i ponovo sledila čoveka? Pomislila sam na Džang Ping i njenu porodicu. Posledice toga što sam obožavala moć i nisam se držala načela su za mene bile uznemiravajuće. Iza toga što sam se ponovo susrela sa ovakvom stvari je stajala Božja namera. Ako i dalje ne bih mogla da se držim načela, a pomogla bih da se nepodoban kandidat unapredi u nadzornika, to bi zaustavilo život-ulazak braće i sestara. Minguej je bila starešina, ali to nije značilo da poznaje istinu niti da ljude savršeno razume. Njen predlog je naprosto bio nešto što je trebalo da razmotrim. Morala sam da na osnovu načela razmislim da li bi Sjuendžen trebalo da bude uzgajana. Kasnije sam prikupila neke procene o Sjuendžen koje su potvrdile da joj je nedostajao kov i da nije radila stvaran posao, pa nije bila dobar kandidat. Podelila sam svoje mišljenje sa Minguej i ona se saglasila. U srcu sam osećala da je jedini način da neko ima mir da nikoga slepo ne sledi, već da praktično postupa u skladu sa istina-načelima.

Incident sa Džang Ping i njenom porodicom mi se urezao u srce. Ova nezaboravna lekcija mi je omogućila da vidim koje su posledice kada si vernik, a diviš se čoveku i slediš ga. Isto tako sam iskusila da je traganje za istinom i obavljanje stvari u skladu sa istinom jedini način da se Bog sledi i od Njega zadobije odobravanje.