Postao sam katolik 1988. godine. Nekoliko godina kasnije, postavljen sam za đakona. Ma koliko bio zauzet, aktivno sam prisustvovao službama i poštovao dan Gospodnji i dane praznika. Ali je crkva postepeno sve više stagnirala. Vera vernika se ohladila i prestali su da poštuju dan Gospodnji. Ljudi su čak hrkali dok smo mi molili krunicu na službi i mnogi vernici su izlazili da rade i zarađuju novac. Ni ja nisam mogao da osetim prisustvo Svetog Duha, već sam prisiljavao sebe da prisustvujem službama.

A onda mi je u jesen 2002. godine komšija svedočio o delu Svemogućeg Boga poslednjih dana. Jedući i pijući reči Svemogućeg Boga, saznao sam za tri faze Božjeg dela, za misterije istine o Njegovom ovaploćenju i za to da je crkva postala pusta jer je delo Svetog Duha otišlo dalje, a Bog obavlja novo delo. Morali smo da idemo u korak s Bogom i prihvatimo Njegovo delo suda poslednjih dana kako bismo se oslobodili okova greha i bili u prilici da uđemo u Božje carstvo. Čitajući reči Svemogućeg Boga, moja supruga i ja smo se uverili da je On Gospod koji se vratio i radosno smo prihvatili Njegovo delo poslednjih dana. Ono što nisam očekivao bilo je da su mesec dana kasnije đakoni i sveštenik počeli da nas uznemiravaju i ometaju.

Jednog dana je nekoliko đakona došlo kod nas kući sa mojim ocem. Videvši njihovo agresivno držanje, postao sam pomalo nervozan. Bio sam siguran da su saznali da sam prihvatio Božje novo delo i došli su da pokušaju da me zaustave. Verovali su u Gospoda mnogo godina i neki su išli u bogoslovske škole, tako da ja nisam bio toliko dobro potkovan biblijskim znanjem kao oni. Upravo sam bio prihvatio Božje delo poslednjih dana i nisam naučio mnogo istina, pa nisam znao kako da postupim ako bi me zaista pritisli. U sebi sam izgovorio molitvu Bogu: „O, Bože, ne znam kako da se suočim sa njima. Molim Te, vodi me, daj mi vere i zaštiti me da mogu da ostanem snažan.” Nakon molitve sam se osećao smirenije. Tada mi je jedan stariji đakon rekao: „Katolik si već više od 10 godina i đakon si. Nikad nisam pomislio da bi prihvatio Istočnu munju. Mnogo sam razočaran. Ti ljudi iz Istočne munje kažu da se Gospod vratio. Jesi li Ga ti video? Ako se On zaista vratio, kako sveštenici ne bi znali za to? Oni dobro poznaju Bibliju – posvetili su svoje živote Bogu i puno su patili. Ako se Gospod vratio, jedino bi bilo ispravno da se otkrije njima.” Setio sam se nečeg što su mi rekli braća i sestre iz Crkve Svemogućeg Boga: Mnogi ljudi misle da će se Gospod Isus prvo otkriti sveštenicima kad se vrati, ali da li je to tačno? Postoji li osnov za to u Božjim rečima? Je li Gospod Isus ikada to rekao? Zapravo, Gospod Isus nikada nije rekao da će se prvo otkriti sveštenicima kad se vrati niti nam je rekao da čekamo otkrovenje. I rekao nam je: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27). „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20). Gospod je bio vrlo jasan. Ako želimo da dočekamo Gospoda, od ključnog je značaja da pažljivo slušamo Božji glas i da tragamo za izrazima istine. Baš kao u Doba blagodati, učenici nisu pratili Gospoda Isusa zato što su primili otkrovenje, već zato što su čuli istine koje je Gospod Isus izražavao i shvatili da je on Mesija koji će doći i stekli su Božje spasenje. Ali su jevrejske starešine odbile da prihvate istine koje je izražavao Gospod Isus. Oni su osuđivali Njegovo delo, bogohulili i sudili mu i na kraju su Ga razapeli na krstu. To je uvredilo Božju narav i Gospod Isus ih je prokleo. Sada se Gospod Isus vratio kao Svemogući Bog, Hristos poslednjih dana, koji izražava tako puno istina, a to su reči Svetog Duha. To ispunjava proročanstvo: „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!” (Otkrivenje 3:6). Mnoga braća i sestre koji su istinski vernici pročitali su reči Svemogućeg Boga i prepoznali te reči kao istinu, kao glas Boga i dočekali Gospoda. Koliko je sveštenika izabralo da pogleda Božje delo i reči? Ne samo da nisu hteli da traže i istražuju, već su osuđivali Božje delo poslednjih dana i sudili mu i sprečavali vernike da prihvate istiniti put. Nisu imali nimalo želje da tragaju za istinom. Nisu čuli Božji glas niti dočekali Gospoda na osnovu Njegovih reči, već su rekli da bi On Svoj povratak otkrio prvo njima. Kako je to moguće? Podelio sam to shvatanje sa đakonima, ali tek što sam izustio reč, jedan od njih je skočio, upro prstom u mene i rekao: „Možda sad dosta znaš, ali ne zaboravi šta piše u Jevanđelju po Mateju, poglavlje 24, stihovi 23-24: ’Ako vam tada neko kaže: „Evo, Hristos je ovde!” ili: ’ „Onde je!”, ne verujte! Jer, pojaviće se lažni hristosi i lažni proroci, koji će prikazati velika znamenja i čuda ne bi li, ako je ikako moguće, naveli na stranputicu baš one izabrane.’ Sveto pismo je vrlo jasno. Sve tvrdnje da je Gospod došao su lažne. Sve tvrdnje da se ovaplotio su lažne. Ti si naveden na potpuno pogrešan put – bolje bi ti bilo da se odmah ispovediš i pokaješ! Ako se ne vratiš, rizikuješ da budeš izopšten, a onda će ti biti kasno za kajanje.”

Zgrozio sam se na to što je rekao. Pomislio sam: „Ovi đakoni provode po čitav dan tumačeći Sveto pismo drugima, a neće da ispitaju nešto tako veliko kao što je dolazak Gospoda i čak slepo osuđuju, sude i pokušavaju da me spreče da istražim istinit put. Nisu li oni kao fariseji?” Rekao sam mu: „Tačno je da Biblija kaže da će se lažni hristosi pojaviti u poslednjim danima, ali je Gospod davno prorekao da će se On sigurno vratiti – to je činjenica. Prema onom što vi kažete, sve vesti o dolasku Gospoda su lažne. Zar to onda nije sasvim jasno osuđivanje dolaska Gospoda? Kako ćemo Ga onda dočekati? Zapravo, Gospod Isus nam je govorio o načelima kako da prepoznamo lažne hristose. Lažni hristosi su prikriveni zli dusi i oni ne poseduju Božju suštinu, pa stoga ne mogu da izraze istinu niti da rade na spasenju čovečanstva. Oni jedino mogu da imitiraju delo Gospoda Isusa iz prošlosti, da pokazuju neka ništavna znamenja i čuda kako bi ljude naveli na pogrešan put.” Pomislio sam na neke Božje reči koje su mi braća i sestre ranije čitali. „Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada preduzeti tu etapu dela” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje Božjeg dela danas”). „Bog koji se ovaplotio naziva se Hristos, pa se Hristos koji može da ljudima pruži istinu naziva Bog. U tome nema ničeg preteranog, jer On poseduje Božju suštinu, Božju narav i mudrost u Svom delu, koje su čoveku nedostižne. Oni koji sebe nazivaju hristosom, a ne mogu da čine delo Božje, jesu prevaranti. Hristos nije samo ispoljenje Boga na zemlji, već je i posebno telo koje je Bog preuzeo dok obavlja i dovršava Svoje delo među ljudima. Ovo telo ne može da zameni bilo koji čovek, već je to telo koje može na odgovarajući način da iznese Božje delo na zemlji, da izražava Božju narav, da dobro predstavlja Boga i da čoveku obezbedi život. Pre ili kasnije, svi će oni koji oponašaju Hrista pasti, jer iako tvrde da su hristos, ne poseduju ništa od Hristove suštine. I zato kažem da čovek ne može definisati Hristovu autentičnost, već da na nju odgovara i o njoj odlučuje Sȃm Bog” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). Božje reči razjašnjavaju kako razlikovati lažne hristose od istinitog Hrista. Zato sam im rekao: „Hristos je Božji Duh odeven u telo. Spolja Hristos izgleda kao i svaka druga obična osoba, ali Božji Duh obitava u njemu – On je otelotvorenje Duha Božjeg, i zato ima božansku suštinu i može da izražava istine svuda, u svako doba, prikazujući Božju narav i sve što On ima i što jeste. On je u stanju da obavlja delo iskupljenja i spasenja čovečanstva. Niko osim Hrista ne ume da izrazi istinu, a kamoli da spase čovečanstvo. U to nema nikakve sumnje. I zato je ključno u razlikovanju istinitog Hrista od onih lažnih uvideti da li oni umeju da izražavaju istinu i da li mogu da sprovedu delo spasenja. To je ključno, osnovno načelo. To je isto kao kad je Gospod Isus došao da dela u Doba blagodati. Izražavao je istine i ukazivao ljudima na put pokajanja, sprovodio mnoga čuda i delo iskupljenja celog čovečanstva. Prihvatanjem dela Gospoda Isusa, ispovedanjem Njemu i kajanjem pred Njim, njihovi gresi su bili oprošteni i stekli su osećaj mira i radosti u svojim srcima. Delo i reči Gospoda Isusa bile su pune moći i autoriteta. Pokazivao je Božju narav i sve ono što On ima i što jeste. Svi smo znali svim srcem da je On ovaploćeni Hristos, da je On Božja pojava. Sada je Svemogući Bog, Hristos poslednjih dana došao i obavlja delo suda, izražava sve istine koje pročišćavaju i spasavaju čovečanstvo. On ne samo da je otkrio mnoge misterije istine, kao što su tri faze Božjeg dela i Njegova ovaploćenja, već je razotkrio koren iskvarenosti čovečanstva od strane Sotone. Kroz sud i otkrovenje reči Svemogućeg Boga, mi možemo da razumemo koren naših grehova i uvidimo svoje sopstvene sotonske prirode, da prezremo sebe iz sveg srca i pokajemo se pred Bogom i na kraju da odbacimo greh, budemo u potpunosti spaseni i uđemo u Božje carstvo. Osim samog Boga, ko bi drugi bio u stanju da obavlja delo suda u poslednjim danima? Ko bi umeo da izrazi sve istine koje pročišćavaju i spasavaju čovečanstvo? Nijedno ljudsko biće to ne bi moglo. Te činjenice dokazuju da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. On je pojava Hrista poslednjih dana. Svi vi mislite da sam naveden na pogrešan put, ali zašto nećete da pogledate da da li su reči Svemogućeg Boga istinite? Zašto ne istražite delo Svemogućeg Boga spasavanja čovečanstva?”

U tom trenutku jedan drugi đakon je rekao: „Sveštenik je mnogo puta naglasio da ne čitaš knjigu Istočne munje jer su njena učenja vrlo uzvišena i mnogo dobrih ovaca, vodećih ovaca iz svih veroispovesti, preobratilo se u Istočnu munju nakon čitanja te knjige. Zato ne možemo da čitamo knjigu Istočne munje niti da slušamo njihove propovedi. Ne želimo da budemo navedeni na stranputicu.” Zato sam im rekao sledeće: „Nekad sam razmišljao kao i vi. Iz straha da ne budem naveden na pogrešan put, nisam hteo da ih slušam, da čitam niti da imam bilo kakav kontakt sa bilo čim u vezi sa dolaskom Gospoda, ali je onda neko sa mnom podelio jevanđelje. Pročitao sam reči Svemogućeg Boga i shvatio da je ovo bio pogrešan pristup. Svemogući Bog kaže: ’Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. (…) Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha”, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu”. Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta?’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Iz Božjih reči sam naučio da ne možemo slepo da pretpostavljamo o nečemu tako važnom kao što je povratak Gospoda. Ranije, kad je Gospod Isus došao da dela, izrazio je tako mnogo istina i pokazao puno znamenja i čuda, ali fariseji nisu tragali za tim, nisu to istraživali i nisu slušali Njegova učenja. Sumanuto su se opirali i osuđivali Ga. Rezultat toga bio je da su uvredili Božju narav i na kraju ih je Bog prokleo i kaznio.” „U poslednjim danima, mi nemamo srca da tragamo za tim kako da dočekamo Gospoda, već slepo sudimo i osuđujemo i verovatno ćemo skrenuti na farisejski put protiv Boga.” „Bog nam govori da budemo skromni, razumni ljudi koji čeznu da tragaju za istinom. Ako uopšte ne tragamo, već bez razmišljanja slušamo sveštenike i ne dočekamo Gospoda na osnovu Njegovih sopstvenih reči, verovatno ćemo se na kraju opirati Bogu i biti kažnjeni.” Đakon je ljutito odgovorio: „Katolicizam je jedini istiniti put. Biblija je sve što nam treba u našoj veri u Gospoda.” Moj otac mu se pridružio uz prek pogled: „Svi su zabrinuti zbog toga što si naveden na stranputicu. Isto tako, mi smo katolička porodica već generacijama. Šta u tome može biti loše? Zašto si tako neposlušan?” Rekao sam mu: „Nema ničeg lošeg u verovanju u Gospoda, ali On sada obavlja novo delo. Bićemo odbačeni ako se ne budemo ponašali u skladu s tim. Ići u korak sa Božjim novim delom je naša jedina prilika da uđemo u nebesko carstvo.” Ali ma šta ja rekao, oni nisu želeli da čuju. Shvatio sam da iako su imali status i dobro poznavali Bibliju, nisu imali razumevanja za glas Božji niti bilo kakvu želju za traganjem. Nisam hteo više da se trudim da im išta govorim. Videvši koliko sam bio odlučan u svojoj veri u Svemogućeg Boga, izjurili su iz kuće.

Mislio sam da su prestali da me maltretiraju, ali na moje iznenađenje, jedan stariji đakon iz našeg sela raspirio je vatru kod mojih roditelja rekavši da smo moja supruga i ja krenuli pogrešnim putem i rekao im da smisle način da se vratimo u stado. Moja mama ga je saslušala, a onda me posavetovala: „Ti i tvoja supruga sada verujete u Svemogućeg Boga. Sveštenici poznaju Bibliju bolje od vas dvoje. Zašto se onda oni nisu preobratili? Odreknite se te vere.” Pričala je i pričala, a onda je počela da plače. Koliko god ja razgovarao sa njom u zajedništvu, moja mama prosto nije želela da sluša. Nakon toga je nastavila da dolazi kod nas kući svakih par dana i plakala je. Jednom, nešto oko ponoći, iz sna me je prenulo kucanje na vratima. Otvorio sam vrata i ugledao svoju mamu koja je plakala i vikala: „Otkad ste vas dvoje počeli da verujete u Svemogućeg Boga, ja ne mogu da spavam. Podizala sam te svih ovih godina – zašto nećeš da me poslušaš? Poslušaj me i vrati se crkvi…” Ja sam joj na to rekao: „U katoličkoj crkvi smo verovali u Gospoda Isusa, a sada verujemo u povratak Gospoda Isusa. To je isti Bog. Delo iskupljenja koje je obavljao Gospod Isus je bilo samo da nam se oproste gresi, a ne da se oslobodimo svoje grešne prirode. Njegovo delo nas nije u potpunosti spasilo od greha. Gospod Isus se vratio u poslednjim danima kao Svemogući Bog. On izražava istine i obavlja delo suda na temeljima dela iskupljenja koje je obavljao Gospod kako bi u potpunosti pročistio i spasao čoveka. Prihvatanje Božjeg dela poslednjih dana je naša jedina prilika da se pročistimo, u potpunosti spasemo i uđemo u Božje carstvo. Ja idem stopama Jagnjeta i našao sam put do nebeskog carstva. Neću se vratiti crkvi.” Ali moja mama prosto nije želela da me sluša. Shvativši da šta god ona rekla, ja ostajem čvrst u svojoj veri u Svemogućeg Boga, počela je da jeca. Osetio sam se užasno kad sam video koliko pati. Oduvek sam bio blizak sa svojim roditeljima, ali sada prosto nisu mogli da me razumeju, a đakoni su me ugnjetavali i uznemiravali. Kad je sve ovako tegobno, kako da idem putem vere? Onda sam se setio nečeg što je rekao Svemogući Bog: „Ne gubi hrabrost, ne budi slab i Ja ću ti razjasniti stvari. Put do carstva nije baš gladak; ništa nije mnogo lako! Želiš da lako dobijaš blagoslove, zar ne? Danas će svi morati da se suoče s gorkim kušnjama. Bez takvih kušnji, vaše srce koje Me voli neće ojačati i nećete posedovati istinsku ljubav prema Meni. Čak i ako se ove kušnje sastoje samo od sitnih dešavanja, svi moraju da prođu kroz njih; samo će se ozbiljnost kušnje razlikovati od osobe do osobe. (…) Oni koji učestvuju u Mojoj gorčini sigurno će učestvovati i u Mojoj slasti. To je Moje obećanje i Moj blagoslov vama” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 41. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Božje reči su me posramile. Nadao sam se da će vera u Boga biti kao mirna plovidba, da ću biti spasen bez patnje, ali to nije stvarnost. Put do carstva nebeskog uopšte nije lak. Proživljavamo svakakva ugnjetavanja, kušnje, stradanja i patnje. Ali će Bog iskoristiti te izazovne situacije da usavrši našu veru i ljubav prema Bogu. Pomislio sam na učenike koji su davno pratili Gospoda Isusa. Oni nisu čuli tako mnogo istina, ali kad su se suočili sa ugnjetavanjem i nevoljama, bili su u stanju da ostanu postojani u svojoj veri u Gospoda. Ja sam imao sreće da dočekam povratak Gospoda, da čitam istine koje je Bog izrazio u poslednjimh danima i da nađem put potpunog spasenja. Nisam mogao da se odreknem istinitog puta samo zbog svoje majke i da izgubim priliku da steknem istinu i život.

Nakon toga je moja majka nastavila da plače preda mnom sve vreme i rekla je da će prekinuti sve veze sa mnom ako ostanem pri svojoj veri u Svemogućeg Boga i da ćemo krenuti svako svojim putem. Istinu govoreći, kad sam je video takvu, zaista mi je bilo teško. Nije joj bilo lako da me odgaja. Pokazivala je tako puno ljubavi prema meni i uvek je bila tako brižna. Već joj je bilo 66 godina i nije bila baš najboljeg zdravlja. Ja ne samo da joj nisam bio odan kao njen sin, već sam joj stalno izazivao nevolje. Ako bi se razbolela, moja savest to ne bi mogla da podnese. Osetio sam slabost i pomislio da joj zaista dugujem. Iskreno sam predstavio braći i sestrama svoje stanje i oni su mi pročitali odlomak reči Svemogućeg Boga: „Zarad istine moraš da otrpiš teškoće, moraš da se predaš istini, zbog istine moraš da podnosiš poniženje, a da bi zadobio više istine, moraš se podvrgnuti većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad mirnog porodičnog života i ne smeš da u svom životu izgubiš dostojanstvo i integritet zarad trenutnog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”). Bilo mi je sasvim jasno da su Božje reči istina i da treba da se odreknem svega zarad svog stremljenja, ali me je zadržavala moja privrženost. Kad sam video svoju majku uplakanu i tužnu, pomislio sam da se kao njen sin ponašam odrođeno kad dozvoljavam da bude tako tužna. Ali, zapravo, iako me je majka podigla, volela me i brinula o meni i trebalo bi da joj pokažem ljubav i brinem o njoj u svom životu u kući, moj život mi je dao Bog i samo Bog može da me spase. Imao sam sreću da sad čujem Božji glas, da osetim blagodat od Boga u poslednjim danima i dobijem ovu priliku za spasenje. Nisam mogao da se odreknem istinitog puta i izdam Boga zbog porodičnih razmirica. Gospod Isus je takođe rekao: „Ko dolazi k meni, a nije mu omrzao njegov otac i majka, žena i deca, braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik” (Luka 14:26).

Kasnije sam pročitao još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastao od ljudskog uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili uplitanje ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”). Nakon čitanja ovog odlomka shvatio sam da se spolja činilo da me moja majka sprečava, ali su u pozadini to bila Sotonina prekidanja i manipulacije. Sotona me je napadao koristeći moju privrženost i odanost majci da bi me naveo da izdam Boga i izgubim priliku za spasenje. Toliko sam puta dotad razgovarao sa njom o delu Svemogućeg Boga poslednjih dana, ali ona nikad nije tragala niti istraživala to delo. Samo se dodvoravala onima sa statusom i moći i slušala samo sveštenika i đakone. Sada je bila toliko očajna jer joj je nedostajala razboritost i slepo je verovala onome što drugi pričaju. Razlog tome nije bila moja vera. Kad sam to shvatio, osetio sam se oslobođeno i jasno sam video koliko je Sotona zao i podao. Božje delo spasava ljude, ali Sotona na sve načine pokušava da namami ljude da se sklone od Boga, da Ga izdaju. Nisam mogao da padnem na njegove spletke, već sam morao da ostanem postojan u svom svedočenju.

Kasnije sam otišao u kuću svog prijatelja iz crkve da delim jevanđelje, ali je tamo bio sveštenik. Kad me je video, ščepao me je za obe ruke i rekao mi namrgođeno: „I dalje propovedaš Istočnu munju. Ako se ne pokaješ, vodim te u policiju.” I dalje nisam hteo da popustim. Tada mi je tobože umilno rekao: „Planirao sam da te obučim za važnu poziciju. Hteo sam da upravljaš svim crkvama u našem severnom regionu. Nikad nisam pomislio da ćeš preći u Istočnu munju. Kakvo razočaranje! Ako se sad vratiš, ponovo ću razmisliti da te imenujem za glavnog đakona. Ako se ne urazumiš, izbaciću te odmah iz crkve i reći ću ostalim parohijanima da prekinu sve veze sa tobom. Svi tvoji raniji napori, sve što si uradio, biće uzalud.” Kad je to rekao, pomislio sam na to da nikad ranije nije govorio o tome da će me negovati, pa zašto bi to uradio sad kad sam već prihvatio Božje delo poslednjih dana? Nije li to Sotona koristio sveštenika da me iskušava? Sveštenik je hteo da me podmiti statusom kako bih izdao Boga. Bila je to Sotonina spletka. Ako bih odustao od istinitog puta i izdao Boga radi pozicije, izgubio bih priliku da budem spasen i uđem u carstvo nebesko. Tad bi to što imam zvanje bilo potpuno besmisleno i na kraju bih bio uklonjen i kažnjen. Sve sam to rekao svešteniku i to ga je zaista razbesnelo. Pošto nije mogao da opovrgne to što sam rekao, počeo je da viče i da me isteruje: „Gubi se odavde i ne propovedaj više ovde ili ću te prijaviti policiji.” Dok je to govorio gurao me je napolje. Vraćajući se kući, pomislio sam: Kao sveštenik, ako ne proučava nešto tako važno kao što je povratak Gospoda, i predvodi osudu, protivljenje i sprečavanje vernika da istražuju, pa čak i preti da će naložiti da me uhapse, on ne može biti istinski vernik. Kasnije, kad je moja majka uvidela koliko smo postojani u svojoj veri, prestala je da pokušava da nam stane na put i rekla nam da je sve to činila jer joj je jedan stariji đakon rekao da to radi. Pobesneo sam. Setio sam se Gospoda koji je osuđivao fariseje: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. (…) Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe” (Matej 23:13, 15). Postoji i jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). Iz otkrovenja Božjih reči sam shvatio da su današnje starešine u religioznom svetu isti kao fariseji. Oni su antihristi koji mrze istinu i od Boga prave svog neprijatelja. U prošlosti su fariseji mahnito izmišljali svakakve glasine, borili se protiv Gospoda Isusa i osuđivali Ga, navodili vernike na stranputicu i sprečavali ih da Ga prate. To su radili da bi zadržali svoj status i izvor prihoda. Sada starešine u religioznom svetu vide da je sve što Svemogući Bog izražava istina i da pravi vernici, čim to pročitaju, prepoznaju Božji glas. Oni se plaše da će svi pratiti Boga i da će prestati da im se ulaguju i da ih podržavaju. Oni neće prezati od toga da pogrešno tumače Sveto pismo samo da bi zaštitili svoj status i način života i šire zablude govoreći da su sve vesti o dolasku Gospoda netačne, da je svaka propoved o dolasku ovaploćenog Gospoda netačna kako vernici ne bi slušali, verovali ili imali kontakt sa onima koji propovedaju dolazak Gospoda. Čim neko prihvati Božje novo delo, oni čine sve što je u njihovoj moći da ga zaustave, čak i prijavljuju sotonskom režimu one koji dele jevanđelje. Te verske starešine ne samo da neće lično dočekati Gospoda, već sprečavaju vernike držeći ih pod strogom kontrolom da će svakoga ko ih prati u opiranju Bogu stići katastrofe i biće kažnjeni. Oni su tako zlokobni i zlonamerni. Oni su antihristi poslednjih dana koje je Bog razotkrio i zaslužuju Božju kletvu! Nakon toga, ma koliko me uznemiravali i ometali, ostao sam snažan u svojoj veri i nastavio da delim jevanđelje.

Sve to vreme dok sam bio ometan u svojoj veri, mogao sam da osetim Božju ljubav. Božje reči su me vodile, omogućavajući mi da prevaziđem neprestana Sotonina iskušenja i prekidanja. Takođe sam jasno video da su sveštenici i đakoni, te verske starešine, antihristi protiv Boga i kako predstavljaju prepreke koje ljudima ne dozvoljavaju da uđu u carstvo. Ja sam ih svim srcem odbacio i ostao postojan u svojoj veri da pratim Svemogućeg Boga. Hvala Bogu!