Krajem 2016. godine, sarađivala sam sa sestrom Ji Sin u crkvenom radu. Posle izvesnog vremena zajedničkog rada, otkrila sam da Ji Sin ima dobar kov i da brzo shvata Božje reči. Bila je u stanju da shvati ključna pitanja u razgovorima o istini i da reši neke poteškoće braće i sestara. Mislila sam: „Verujem u Boga kratko vreme i ne razumem mnogo istine, tako da saradnja sa Ji Sin znači da će crkveni posao sigurno biti dobro obavljen.” Bila sam veoma srećna, odlučna i puna entuzijazma. Kad god nešto ne bih razumela, pitala bih Ji Sin. Ona bi predvodila rad, a ja se nikada nisam protivila tome jer sam osećala da je bolja od mene.

Posle nekog vremena, čula sam kako braća i sestre govore da Ji Sin ima dobar kov, da može da prozre stvari i reši njihove probleme, kao i da njena beseda zaista može da prosveti. U početku sam mogla ispravno da se postavim prema tome, ali kako sam često slušala te stvari, počela sam da se osećam pomalo posramljeno i uznemireno, misleći: „Obe smo starešine i zajedno obavljamo posao. Pošto je sva braća i sestre hvale, zar ja onda ne delujem nesposobno?” Usmeno bih se složila sa braćom i sestrama, rekavši: „Da, Ji Sin je dobra,” ali u sebi, ja to nisam mogla da podnesem, misleći: „I ja održavam mnogo okupljanja za braću i sestre i takođe sam u stanju da rešim neke od njihovih problema i poteškoća. Zašto mene niko ne hvali? Da li sam zaista toliko inferiorna u odnosu na Ji Sin? Ovako ne može dalje. Moram da čitam više Božjih reči da bih jasnije besedila na okupljanjima i moram da se trudim da sustignem Ji Sin, tako da braća i sestre vide da nisam manje vredna od nje!” Posle toga sam počela naporno da radim, danju da idem na okupljanja, a noću da čitam i opremam se Božjim rečima. Zabeležila bih sve odlomke Božjih reči koji bi mogli da razreše određena stanja, tako da ih mogu brzo pronaći kada rešavam probleme. Kada bi se više starešine okupile sa nama, konsultovala bih ih o svemu što nisam razumela jer sam želela da razumem više, da budem bolje opremljena i da nadmašim Ji Sin.

Jednom prilikom, kada su se vođe timova okupile, Ji Sin je imala nešto da završi pa me je zamolila da ja idem prva. Bila sam prilično srećna, jer je ranije Ji Sin uvek dolazila sa mnom i predvodila svako okupljanje, ali danas je konačno došao red na mene da sama razgovaram sa braćom i sestrama. Morala sam da iskoristim ovu priliku da se dobro pokažem i dokažem da moj kov nije toliko inferioran u odnosu na kov Ji Sin. Okupljanje sam započela tako što bih najpre stekla razumevanje o nedavnom stanju svakog vođe tima i poteškoćama koje su imali u svojim dužnostima. Pažljivo sam slušala dok je jedna sestra govorila i moj um je brzo radio, naporno razmišljajući o tome koje odlomke Božjih reči bih mogla da pronađem za njeno stanje. Pomislila sam: „Nikako ne smem ovo da zabrljam. Ako ne mogu da rešim ovaj problem, zauvek ću ostati u senci Ji Sin. To bi bilo tako sramotno i ponižavajuće!” Nakon što je sestra završila sa opisom svog stanja, pronašla sam relevantne odlomke iz Božjih reči i besedila o tome, posmatrajući usput njene reakcije. Videvši sestru kako klima glavom u znak saglasnosti, iznenada sam osetila zadovoljstvo i pomislila sam da dobro obavljam posao. Ali, tek što sam započela besedu, došla je Ji Sin, nakon što je završila zadatak koji je imala. Sva braća i sestre, koji su gledali u mene su sada skrenuli svoju pažnju na Ji Sin. Po pogledu u njihovim očima sam osetila da svi nestrpljivo očekuju Ji Sin. Osećala sam se pomalo razočarano. Nakon toga, Ji Sin je počela da pronalazi i besedi Božje reči koje su bile u vezi sa problemima vođe tima. Beseda Ji Sin je zaista bila veoma jasna i ja sam bila veoma ljubomorna. Pomislila sam: „Došla si, preuzela vođstvo i ukrala svu moju slavu. Nema šanse. Ne mogu samo da sedim i pustim te da budeš u centru pažnje. Moram da nađem priliku za besedu.” Razbijala sam glavu, razmišljajući o tome koje odlomke Božjih reči da upotrebim i kako da besedim jasnije od Ji Sin. Pošto sam bila tako nestrpljiva da se pokažem, kada je Ji Sin zastala na trenutak, uskočila sam da preuzmem razgovor sa vođom tima, rekavši: „Sestro, ja sam takođe pronašla odlomak Božjih reči koji je u vezi sa tvojim stanjem, hajde da razgovaramo o tome.” Tada sam počela da čitam, ali dok sam čitala, shvatila sam da odlomak koji sam odabrala ne odgovara sestrinom stanju. U glavi je počelo da mi zuji i pomislila sam: „O ne, jesam li zabrljala? Nadala sam se da će mi se braća i sestre diviti, ali zar to što sam napravila osnovnu grešku ne dokazuje da sam nesposobna? Ovo je tako ponižavajuće!” Osetila sam se izuzetno neprijatno i posramljeno, lice mi je gorelo i samo sam htela da propadnem u zemlju. Ji Sin je nastavila sa svojom besedom, a braća i sestre su pažljivo slušali. Osećala sam se odbačeno, u velikom bolu i nelagodi, kao da sedim na iglama. Ogorčenost je počela da buja u meni i pomislila sam: „Kakvu ulogu igram? Da li sam ovde samo da bih pohvalila Ji Sin? Čini mi se da ja ispadam loša samo zato što je Ji Sin ovde! Moje današnje poniženje je sve zbog nje. Kad ona ne bi bila ovde, da li bih bila toliko uznemirena da ne bih uspela da pronađem odgovarajuće odlomke Božjih reči? Da li bih bila ovako ponižena?” Osećala sam se kao klovn koji tamo sedi i samo sam želela da odmah odem. Nakon što sam konačno pregurala to okupljanje, otišla sam kući i legla u krevet, ali kada sam pomislila na ono što se dogodilo na okupljanju, srce mi se uzburkalo u oluji patnje i osetila sam se zaista uznemireno i frustrirano. Razmišljala sam o svȍm trudu koji sam u poslednje vreme uložila da unapredim svoje veštine za rešavanje problema, kako sam danju prisustvovala okupljanjima, noću se opremala Božjim rečima i ostajala budna do ponoći, ali ma koliko se trudila, i dalje nisam mogla da dostignem Ji Sin. Razmišljajući o tome, postala sam kivna na Ji Sin i nisam više želela da sarađujem sa njom na okupljanjima. Nisam htela ni da je vidim. Sledećeg dana, kada smo Ji Sin i ja otišle na okupljanje, nadurila sam se i ćutala, misleći: „Ne mogu da se takmičim sa njom, pa ću zatvoriti usta i slušati!” Ali, iako se nisam takmičila sa njom, i dalje sam se bila uznemirena, frustrirana i ljuta. Glava mi je bila prazna kada sam pokušala da besedim i nisam znala šta da kažem. Tako sam počela da se žalim, razmišljajući: „Zašto je Bog njoj dao tako dobar kov? Zašto je meni dao tako loš kov i uredio da zajedno obavljamo dužnosti? U njenoj blizini, ja kao da nisam tu.” Nadala sam se da ćemo se jednog dana uskoro razdvojiti. Na narednih nekoliko okupljanja sam manje govorila i manje sam učestvovala u radnim diskusijama. Stanje mi se pogoršavalo, osećala sam sve jači bol i potištenost. Molila sam se Bogu: „Bože! Stalno sam ljubomorna na Ji Sin i uvek se poredim sa njom. Živeti u ovom stanju je tako bolno. Bože! Prosveti me i uputi da razumem svoju iskvarenu narav.”

Kasnije sam pročitala odlomak Božjih reči: „Kada dođe do bilo čega što ima veze sa ugledom, statusom ili nekom prilikom da zasijate – kada čujete da dom Božji planira da odgoji različite vrste nadarenih pojedinaca, na primer – srce svakog od vas poskoči od nestrpljenja, svako od vas uvek želi da stvori ime za sebe i da bude u središtu pažnje. Svi vi želite da se borite za status i ugled. Sramota vas je zbog toga, ali loše biste se osećali ako ne biste tako postupili. Osećate zavist, mržnju i žalite se kad god vidite da se neko ističe i smatrate da to nije pravično: ’Zašto ja ne mogu da se istaknem? Zašto su uvek drugi ljudi u središtu pažnje? Zašto nikada ne dođe red na mene?’ A kada osetite ozlojeđenost, neuspešno pokušavate da je suzbijete. Molite se Bogu i neko vreme se bolje osećate, ali kada se iznova nađete u sličnoj prilici i dalje ne možete da je prevaziđete. Zar to nije ispoljenje nezrelog rasta? Kada se ljudi zateknu u takvim stanjima, zar to ne znači da su upali u Sotoninu klopku? To su okovi Sotonine iskvarene prirode koji vezuju ljude” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božje reči su razotkrile moje tačno stanje. Videla sam da, kada su se braća i sestre ugledali na Ji Sin, ja sam osećala da sam nedorasla, a moja ljubomora je isplivala na površinu i počela sam da se takmičim sa njom. Da bi mi se svi divili, ustajala sam rano, a išla u krevet kasno da bih čitala Božje reči i opremila se istinama, želeći da dokažem da nisam inferiorna u odnosu na Ji Sin. Na okupljanju vođa timova, kada je Ji Sin stigla, braća i sestre su usmerili svoju pažnju na nju, a njena beseda je bila prilično dobra. Osećala sam ljubomoru i nisam bila spremna da to prihvatim i mučila sam se da pronađem prikladnije odlomke Božjih reči koje bih besedila. Ali, pasusi koje sam pronašla uopšte nisu odgovarali stanju vođe tima. Osećala sam se poniženom i iskalila sam svoju ogorčenost na Ji Sin, misleći da sve dok je ona tu, ja se neću istaći, pa nisam bila voljna da sarađujem sa njom. Bila sam previše zabrinuta za svoj ugled i status. Kad god se nešto odnosilo na ponos ili status, nisam mogla a da ne poželim da se takmičim, a kad ne bih uspela, osećala bih ogorčenost, mržnju i predrasude prema njoj, smatrajući da je ona kriva za sve. Bila sam tako sitna, ogavna i jadna osoba. Pomislila sam na Džou Ju iz „Romanse tri kraljevstva”, koji je bio toliko ljubomoran na talente Džuge Lianga da je umro mlad zbog svog besa. Ja sam takođe provodila dane ljuta i ogorčena zbog svoje ljubomore na Ji Sin, živeći u tami i bolu, pa čak i ne ispunjavajući svoje dužnosti. Zar me to ne bi samo brže razotkrilo i uklonilo? U stvarnosti, Ji Sin je bila sposobna da brzo shvati stvari, da besedi o istini sa prosvetljenjem i da rešava poteškoće braće i sestara. Ovo je bilo korisno i za crkveni rad i za braću i sestre, a takođe je nadomeštalo i moje nedostatke. Ovo je bila dobra stvar. Međutim, ja sam bila ljubomorna na talente svoje sestre i nisam mogla da podnesem da vidim kako me ona nadmašuje. Razmišljala sam samo o tome da se takmičim sa svojom sestrom za slavu, dobitak i rang i ako ne bih mogla da pobedim, postala bih negativna i slaba, iskaljujući svoje frustracije na svojoj dužnosti. Bila sam zaista sebična! U tišini sam se molila Bogu: „Bože, ne želim više da živim u ovakvom stanju ljubomore, ovakav život je previše bolan i represivan! Spremna sam da se pokajem i tragam za istinom kako bih razrešila ovu iskvarenu narav, molim Te da me usmeriš.”

U svom traganju, prisetila sam se nekih Božjih reči: „Tokom mnogih godina, misli na koje su se ljudi oslanjali kako bi opstali kvare njihova srca do te mere da su postali varljivi, kukavice i prezira vredni. Ne samo da im nedostaje snaga volje i odlučnost, već su postali i pohlepni, nadmeni i samovoljni. Njima nedostaje bilo kakva odlučnost koja prevazilazi sebe, i povrh toga, oni nemaju nimalo hrabrosti da se otarase ograničenja ovih mračnih uticaja. Misli i životi ljudi su toliko truli da je njihovo stanovište u pogledu verovanja u Boga još uvek nepodnošljivo odvratno, pa čak i kada ljudi govore o svojim pogledima na verovanje u Boga, naprosto je nepodnošljivo slušati ih. Svi ljudi su kukavice, nesposobni su, prezira su vredni i osetljivi. Oni ne osećaju gađenje prema silama tame, i ne osećaju ljubav prema svetlosti i istini; umesto toga, oni čine sve da ih prognaju” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”). „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, a oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Oni nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i bivaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Razmišljajući o Božjim rečima, shvatila sam da je bol u kojem sam živela izazvan Sotoninom iskvarenošću i zlom. Razmišljala sam o tome kako sam od malih nogu bila pod uticajem društva i kako me je moja porodica podučavala, živeći po sotonskim otrovima poput „U celoj vaseljeni, ja sam vrhovni”, „Može da postoji samo jedan alfa-mužjak” i „Ime za čovekom odjekuje kao gakanje za guskom u letu”. Bila sam izuzetno sebična, ogavna, nadmena i umišljena. Kad bi me neko nadmašio ili ugrozio moj ugled ili status, osećala sam se uznemireno, postala bih ljubomorna i puna mržnje, osećala bih se krajnje sputano i nepodnošljivo bolno. Sećam se drugarice iz razreda koja mi je bila bliska i bolja u učenju od mene. Kada bih videla druge drugove iz razreda da se sjate oko nje i postavljaju joj pitanja, osećala sam se zanemarenom i postajala ljubomorna na nju, želeći da je nadmašim. Kasnije, kada nisam mogla da je sustignem svojim napornim učenjem, prestala sam da se družim sa njom i naš odnos se raspao. Nakon udaje, kada sam videla da moje komšije zarađuju više i žive bolje, osetila sam ljubomoru i naporno sam radila da zaradim više novca, ali na kraju i dalje nisam mogla da se takmičim sa njima, pa sam izgubila želju da komuniciram sa njima. Čak i nakon što sam počela da verujem u Boga, nastavila sam da živim u skladu sa ovim otrovima. Kada sam videla da su kov i razumevanje Ji Sin bolji od mog, osetila sam ljubomoru i nastojala sam da je nadmašim, a kada to nisam uspela, osetila sam nepodnošljivu nelagodu i nisam želela da je vidim, pa sam se čak i požalila Bogu na to što mi je dao tako loš kov, iskaljujući svoju frustraciju na svoje dužnosti i ne učestvujući u crkvenom radu. Uvidela sam da sam nerazumna i da uopšte nemam ljudskosti. Ugled i status su me bacili u nepodnošljivu patnju, ne samo nanoseći mi bol, već i šteteći drugima. Moj život-ulazak je takođe bio narušen i izgubila sam mnoge prilike da zadobijem istinu. Shvatila sam da stremljenje ka slavi, dobitku i statusu nije pravi put i da bi me nastavak stremljenja ka ovim stvarima samo odveo dalje od Boga i na kraju doveo do toga da me On ukloni. Prepoznavši to, postala sam voljna da se promenim i da više ne stremim ka ugledu i statusu.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči: „Funkcije nisu iste. Postoji jedno telo. Svako obavlja svoju dužnost, svako na svom mestu i daje sve od sebe – svaka iskra ima svoj zrak svetlosti – i traži zrelost u životu. Tako će Meni biti udovoljeno” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 21. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). „Morate da postignete skladnu saradnju u svrhu Božjeg dela, za dobrobit crkve, i tako podstaknete svoju braću i sestre da napreduju. Treba da sarađujete jedni s drugima, da se međusobno ispravljate i dođete do boljeg rezultata rada, kako biste pokazali razumevanje prema Božjim namerama. To se zove prava saradnja, i samo oni koji se uključe u nju zadobiće pravi ulazak. Dok sarađujete, neke od reči koje govorite mogu biti neprikladne, ali to nije važno. Komunicirajte o tome kasnije i dobro to shvatite; ne zanemarujte to. Posle ovakvog zajedništva, moći ćete da nadoknadite nedostatke svoje braće ili sestara. Samo ako na ovaj način zalazite sve dublje u svoj posao možete postići bolje rezultate. Svako od vas, kao ljudi koji služe Bogu, mora biti u stanju da brani interese crkve u svemu što radi, umesto da uzima u obzir samo sopstvene interese. Neprihvatljivo je da delujemo sami, potkopavajući jedni druge. Ljudi koji se tako ponašaju nisu pogodni da služe Bogu!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Služite kao što su Izraelci služili”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da Bog svakoj osobi daje drugačiji kov i da ima različite zahteve za njih. Bez obzira na to da li je čovekov kov dobar ili loš, sve dok obavlja svoje dužnosti sa pravim namerama, traga za istinom, postupa u skladu sa načelima i daje sve od sebe, Bog će ga odobriti. Bog mi je dao ovaj kov, koji je bio Njegovo predodređenje i suverenost, tako da sam morala da se pokorim, da najbolje iskoristim ono što sam mogla da postignem i da dobro obavljam svoje dužnosti. Razmišljala sam o tome kako sam samo kratko vreme verovala u Boga i kako je moj život-ulazak plitak, tako da samostalno nisam mogla dobro da obavljam posao. Beseda Ji Sin o istini je bila jasnija, a njene jače strane su nadomeštale moje nedostatke. Saradnja nam je omogućila da dobro obavimo posao – zar to nije bila dobra stvar? Morala sam da se oslobodim ljubomore, da pravilno sarađujem sa sestrom i da je više pitam o stvarima koje nisam razumela, da bih mogla brzo da rastem. Shvativši ovo, prestala sam da se žalim na svoj loš kov i postala sam spremna da se pokorim i odradim svoj deo posla. Ubrzo je došlo vreme za još jedno okupljanje i ja sam se otvorila Ji Sin po pitanju iskvarenosti koju sam otkrila i izvinila sam joj se. Ji Sin se takođe otvorila i razgovarala sa mnom, a ja sam osetila veliki osećaj slobode u svom srcu tokom ovog okupljanja. Kroz prosvećenje i vođstvo Božjih reči, zadobila sam izvesno razumevanje i promenu svoje iskvarene naravi. Hvala Bogu za Njegovo spasenje!