U maju 2020. godine, izabrana sam za crkvenog starešinu. Mesec dana kasnije, dve sestre sa kojima sam sarađivala su smenjene. U ocenama koje su napisali braća i sestre sam videla da ove dve sestre nisu rešavale probleme i da su prekorevale ljude, zbog čega su se oni osećali sputano. Rekli su da su te dve sestre obavljale svoje dužnosti kao da su zvaničnici i osetila sam da ih braća i sestre ne vole. Pomislila sam: „Nije li previše strogo raskrinkavati i orezivati druge i povređivati njihova osećanja? To uopšte nije pokazivanje ljubavi! Ja ne mogu biti kao one, da orezujem ljude i prekorevam ih na svakom koraku. Moram imati takta kad vidim da braća i sestre imaju probleme. Na taj način će se svi osećati da se sa mnom mogu lepo slagati i da sam brižna, kao i da sam dobar starešina koji je pun razumevanja.” Kasnije sam se u interakciji sa braćom i sestrama fokusirala na to da govorim blago, trudeći se da ne povredim osećanja drugih, a kad su postojali problemi, razgovarala bih s njima na odgovarajući način i uvek govorila nežno i blago. Retko kad sam orezivala druge ili razotkrivala probleme braće i sestara. Nakon nekog vremena, braća i sestre su počeli da me hvale, govoreći da sam starešina bez premca, da govorim blago i da se lepo slažem sa svima. Zbog svih tih pohvala braće i sestara osećala sam se vrlo zadovoljno i nakon toga sam se u interakciji sa drugima uvek ponašala na taj način.

Nakon što sam neko vreme sarađivala sa bratom Lijem Lijangom, videla sam da on uvek stremi ka reputaciji i statusu u svojim dužnostima. Nadgledao je rad na produkciji video-zapisa i trebalo je više da proučava tehnologiju produkcije video-zapisa, ali je on mislio da je učenje tehnika pozadinski posao i nije ulagao napore u to jer ne bi mogao to da iskoristi da se pravi važan. Umesto toga, često je pomagao braći i sestrama u popravci elektronike, što je usporavalo njegov rad. Znala sam da kao starešina treba da ukažem na probleme Lija Lijanga kako bi spoznao svoje probleme i blagovremeno ih rešio. Ali sam onda pomislila: „Li Lijang ima dobar utisak o meni i prilično je oduševljen kad odem na okupljanja njihovog tima. Ako razotkrijem njegove probleme odmah nakon što sam postala starešina, pomisliće da nije lako slagati se sa mnom i da mi nedostaje ljubavi, a to bi upropastilo dobar utisak koji ima o meni. Ne mogu previše direktno da mu ukazujem na probleme. Moraću da postupim sa više takta.” Zato sam, kad sam videla Lija Lijanga, jednostavno rekla: „Kao nadzornicima, učenje o tehnologiji produkcije video-zapisa treba da nam bude prioritet jer će, u suprotnom, to uticati na napredak našeg rada.” Li Lijang je klimnuo glavom i izrazio volju da se promeni. Međutim, kasnije sam saznala da i dalje ne ulaže napor u učenje o tehnologiji produkcije video-zapisa. Htela sam da ga razotkrijem, ali sam onda pomislila: „Mlad je, a već je dobijao pohvale da ume da ostavi po strani svoj posao da bi obavljao dužnosti u crkvi. Šta ako postane negativan nakon što ga orežem i razotkrijem? Zar braća i sestre neće reći da sam ista kao i prethodne starešine koje su smenjene i da samo prekorevam ljude i nemam ljubavi? Zar to ne bi uništilo dobar utisak koji braća i sestre imaju o meni?” Imajući to na umu, našla sam mu video o iskustvenom svedočenju koje je odgovaralo njegovom stanju u nadi da će se sam dozvati pameti. Međutim, Li Lijang je samo priznao da stremi ka reputaciji i statusu, ali nije shvatao ozbiljnost svog problema. Na to sam ga samo blago posavetovala da ne stremi ka ugledu i statusu, a on je nakon toga nastavio da obavlja dužnosti kao i obično, usled čega rad na produkciji video-zapisa nije nimalo napredovao. Nedugo zatim, više starešine su došle da pogledaju posao i na osnovu njegovog nepromenjenog ponašanja, Li Lijang je smenjen. Starešine su me tada upitale: „Zašto nisi razgovarala u zajedništvu sa Lijem Lijangom i rešila probleme koje si kod njega videla? Zašto ga nisi prebacila na neki drugi zadatak kad već nije bio podoban za ovu ulogu?” Lice mi se zažarilo i shvatila sam da ne mogu da prebacim krivicu za smenu Lija Lijanga. Da sam blagovremeno razotkrila prirodu i posledice njegovog stremljenja ka ugledu i statusu u obavljanju dužnosti i da sam mu pomogla da spozna sebe, možda do ovoga ne bi došlo. Zbog toga sam se gorko kajala. U tišini sam se pomolila Bogu: „Bože, bila sam potpuno svesna da Li Lijang stremi ka reputaciji i statusu, da mu nedostaju načela u dužnostima i da je trebalo da ga razotkrijem i orežem, ali sam ja brinula da će to kod njega stvoriti loš utisak o meni, pa mu nisam ukazala na njegove probleme niti sam ga razotkrila i to je dovelo do gubitaka u poslu. Bože, molim Te, prosveti me i vodi me da spoznam svoju iskvarenu narav.”

Tokom svog traganja, setila sam se videa o iskustvenom svedočenju koji sam gledala pod naslovom „Šta se krije iza ’dobre slike o sebi’”, pa sam mu pustila video i pročitala ovaj odlomak Božjih reči: „Kada neke crkvene starešine primete da braća ili sestre površno obavljaju svoje dužnosti, oni ih ne prekore, iako bi trebalo. Kada jasno vidi da ispaštaju interesi Božje kuće, ne opterećuje se time niti postavlja bilo kakva pitanja i ne nanosi nikakvu uvredu drugima. On, u stvari, zapravo ne pokazuje obzir prema ljudskim slabostima, već su njegovi namera i cilj da pridobije srca ljudi. Potpuno je svestan da: ’Dok god se ovako ponašam i nikoga ne uvredim, misliće da sam dobar starešina. Imaće o meni dobro, visoko mišljenje. Odobravaće me i voleti.’ On ne mari za to koliko je štete naneto interesima Božje kuće, niti koliko je velikih gubitaka prouzrokovano život-ulasku Božjeg izabranog naroda, a ni u kojoj meri to ometa crkveni život; jednostavno je istrajan u svojoj sotonskoj filozofiji i nikoga ne vređa. U njegovom srcu nikada nema mesta za samoprekor. Kada primeti da neko izaziva prekidanje i ometanje, u najboljem slučaju će sa tom osobom prozboriti nekoliko reči o tome, umanjujući značaj problema i time završiti priču. Neće u zajedništvu razgovarati o istini, niti će toj osobi ukazati na suštinu problema, a još manje će detaljno analizirati njeno stanje i nikada neće u zajedništvu razgovarati o Božjim namerama. Lažne starešine nikada ne razotkrivaju niti detaljno analiziraju greške koje ljudi često prave, kao ni iskvarene naravi koje ljudi često pokazuju. On ne rešava stvarne probleme, već naprotiv, uvek popušta ljudima u njihovim pogrešnim postupcima i otkrivanju iskvarenosti, i bez obzira na to koliko su ljudi negativni ili slabi, lažni starešina to ne shvata ozbiljno. On samo propoveda neke reči i doktrine i kaže nekoliko reči ohrabrenja kako bi se površno pozabavio situacijom i pokušao da održi sklad. Usled toga, Božji izabrani narod ne zna kako da razmišlja o sebi i spozna sebe, ne postoji rešenje za iskvarene naravi koje otkriva, te ljudi žive u okviru reči i doktrina, predstava i uobrazilja, bez ikakvog život-ulaska. U svojim srcima, oni čak veruju: ’Naš starešina ima još više razumevanja za naše slabosti nego Bog. Isuviše smo mali rastom da bismo ispunili Božje zahteve. Mi samo moramo da ispunimo zahteve našeg starešine; pokoravajući se našem starešini, mi se pokoravamo Bogu. Ako ikada dođe dan kada Višnji otpusti našeg starešinu, mi ćemo se oglasiti; da bismo zadržali svog starešinu i sprečili da ga otpuste, pregovaraćemo sa Višnjim i prisiliti ih da prihvate naše zahteve. Na taj način ćemo postupiti ispravno prema našem starešini.’ Kada u ljudskim srcima postoje takve misli, kada sa svojim starešinom uspostave takav odnos, pa se u njihovim srcima prema starešini pojavi ovakva vrsta zavisnosti, zavisti i obožavanja, oni sve više veruju u njega i uvek žele da slušaju njegove reči, umesto da traže istinu u Božjim rečima. Takav starešina je gotovo zauzeo Božje mesto u srcima ljudi. Ako je starešina voljan da održi takav odnos sa Božjim izabranim narodom, ako u svom srcu pronalazi zadovoljstvo u tome i veruje da Božji izabrani narod treba tako da postupa sa njim, onda nema razlike između takvog starešine i Pavla; taj starešina je već kročio na put antihrista, koji je već naveo Božji izabrani narod na stranputicu, te mu u potpunosti nedostaje raspoznavanje” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Prva stavka: Oni pokušavaju da pridobiju srca ljudi”). Nakon čitanja ovih Božjih reči, promislila sam o sebi. Bila sam potpuno svesna toga da braća i sestre, vođeni svojim iskvarenim naravima, ometaju rad crkve u svojim dužnostima, ali ih ja ipak ne razotkrivam niti iz orezujem, već im umesto toga govorim lepe reči kako bih ih ohrabrila. Radila sam to kako bi me ljudi smatrali brižnim starešinom punim razumevanja. Bio je to pokušaj da osvojim srca ljudi, kao što je Bog to razotkrio. Promislila sam o svojoj interakciji sa Lijem Lijangom. Mnogo ranije sam primetila da on stremi ka ugledu i statusu, da odstupa od svojih dužnosti kao nadzornik i da to usporava ukupan napredak posla. Isto tako sam znala da su mu potrebni blagovremeno vođstvo i ispravka, ali sam se ja brinula da bi on, ako bih razotkrila njegove probleme, rekao da nemam ljubavi i da sam previše stroga u svojim zahtevima, pa sam bila blaga u razgovoru s njim. Samo bih ga podsetila i ohrabrila da ne stremi ka ugledu i statusu, već da se fokusira na svoju glavnu dužnost. Li Lijang na kraju nije prepoznao svoje probleme, a ja, čak i tada, nisam razotkrila niti detaljno analizirala njegove probleme. Umesto toga, pokušala sam da mu pristupim izokola, tako što sam mu poslala video o iskustvenom svedočenju kako bi se sam urazumio. Videla sam probleme svoje braće i sestara, ali ih nikad nisam razotkrivala samo zato da bi me svi gledali kao brižnu osobu sa kojom je lako slagati se i kao dobrog starešinu koji razume druge. Radila sam to da bih osvojila srca ljudi. Istinski sam išla putem antihrista! Kao starešina, moja dužnost treba da bude da razgovaram o istini i rešavam probleme svoje braće i sestara, kao i da štitim rad crkve. Ali sam ja gledala Lija Lijanga kako živi u iskvarenoj naravi i usporava posao, a nisam niti razgovarala s njim, niti sam ga vodila, razotkrivala i orezivala. Uopšte nisam ispunjavala svoje odgovornosti. Kako sam uopšte imala ljudskosti? Da bih u očima drugih sačuvala sliku o sebi kao o „dobrom starešini”, zanemarivala sam interese crkve. Bila sam istinski sebična i ogavna! Prepoznavši to, osetila sam duboko kajanje i krivicu. Kad sam ponovo videla Lija Lijanga, otvoreno sam razgovarala s njim i razotkrila i detaljno analizirala njegove probleme. Rekao je: „Retko te viđam da nam ukazuješ na probleme. Uvek si tako blaga kad govoriš, a to nije dobro ni za nas niti za rad crkve. Odlično je što si danas to iznela. Shvatio sam prirodu i posledice stremljenja ka ugledu i statusu.” Čuvši ovo, istinski sam se postidela. Li Lijang nije imao loš utisak o meni zbog toga što sam ukazala na njegove probleme. Naprotiv, bio je u stanju da prihvati vođstvo i promisli o sebi. Shvatila sam da to što ne razotkrivam ljude i ne vodim ih kad vidim probleme istinski šteti ljudima!

Nedugo zatim, otkrila sam da nadzornica rada na zalivanju, Sjue Mei, nema osećaj za breme u svojim dužnostima i ugađa telu. Prebacivala je na zalivače posao koji joj je rečeno da ona obavi, ne prateći niti nadzirući konkretne detalje. Nije čak ni znala kako teku okupljanja pridošlica. U sebi sam pomislila: „Da bi se obavljao rad na zalivanju, mora se bar imati osećaj za breme i odgovornost. Način na koji ona obavlja svoje dužnosti usporiće rad crkve i ugroziti rast života pridošlica, pa moram da razgovaram s njom o prirodi i posledicama njenog ugađanja sebi kako bih joj pomogla da promeni svoj stav prema dužnostima.” Ali sam onda pomislila: „Ja sam bila ta koja je besedila i razotkrila je kad je smenjena sa mesta vođe tima. Osećam da je sa mnom na distanci još otkad je smenjena. Ako ponovo razotkrijem njene probleme, hoće li misliti da je stalno razotkrivam i orezujem i da nemam ljubavi? Ako bi se to dogodilo, njen utisak o meni bio bi još gori. Zaboravi. Bolje da ne dođem u situaciju da naš odnos postane još neugodniji.” Kad sam ponovo videla Sjue Mei, samo sam joj blago rekla: „Rezultati rada na zalivanju nisu baš dobri u poslednje vreme. Moramo brzo da promenimo stav prema dužnostima i preuzmemo više odgovornosti!” Čuvši to, Sjue Mei je pognula glavu i rekla: „Nisam imala osećaj za breme u svojim dužnostima; moram što pre da se promenim.” Videla sam njen izraz nelagode i pomislila da treba da joj dam vremena da promisli o ovome. Kasnije je Sjue Mei nastavila da odugovlači u svojim dužnostima bez ikakvog osećaja za breme. To je dovelo do toga da sve veći broj pridošlica ne dolazi redovno na okupljanja, što je ozbiljno usporavalo rad na zalivanju. Više starešine su pogledale moje kontinuirano ponašanje i zaključile da ja ne samo da štitim sliku o sebi i svoj status u dužnostima, već i kad vidim probleme braće i sestara, ja ih ne razotkrivam niti ih orezujem. Videli su da uopšte ne štitim interese Božje kuće, da ne rešavam blagovremeno nedostatak napretka u različitim segmentima rada crkve i da ne obavljam nikakav stvaran posao. Usled toga, smenjena sam na osnovu načela. Nakon smene sam osećala veliko kajanje i krivicu. To što su razni segmenti crkvenog rada pretrpeli gubitke bilo je zato što sam ja stremila ka ugledu i statusu i nisam štitila interese crkve. Pomislila sam na konstantno ponašanje Sjue Mei i na to kako ona više nije podobna da bude nadzornica i kako treba odmah da bude smenjena, pa sam diskutovala o tome sa starešinama i smenila je.

Kasnije sam srela dva brata u kući domaćina. Jedan brat mi je u lice rekao da sam talentovana osoba koja bi mogla da se neguje, rekavši da bih mogla da podnesem patnje i platim cenu u svojim dužnostima i da sam samo mlada, pa je razumljivo što se nisam dobro pokazala, s obzirom na veliki obim posla u crkvi. Drugi brat se složio. Setila sam se da su me, pre nego što sam smenjena, mnoga braća i sestre hvalili u lice, govoreći da sam starešina bez premca, da govorim blago i da se lepo slažem sa svima. Čak i sad kad sam bila uzrok tako velikih gubitaka u radu crkve, braća i sestre i dalje nisu prepoznali kakva sam i podržavali su me. Jesam li ih sve odvela na stranputicu? Pomislivši na to, uplašila sam se, pa sam se pomolila Bogu, moleći Ga da me prosveti i vodi da spoznam svoje probleme. Kasnije sam pročitala odlomak Božjih reči: „Neki ljudi misle da umeju dobro da pišu, da su dobri pisci; drugi misle da su dobre starešine, da su stubovi koji podržavaju crkvu, a treći misle da su dobri ljudi. Čim ti ljudi iz ovog ili onog razloga izgube dobru sliku o sebi, mnogo promišljaju o tome i zarad toga plaćaju ceh, razbijaju glavu pokušavajući da poprave situaciju. A ipak nikada ne osećaju stid ni samoprekor, niti da su dužni Bogu zbog pogrešnih puteva kojima su krenuli ili zbog raznih stvari koje su počinili, a koje su se kosile sa istinom. Nikada nemaju takva osećanja. Koriste svakakve tehnike kako bi naveli ljude na stranputicu i pridobili njihova srca. Da li je to obavljanje dužnosti stvorenog bića? Svakako da nije. Da li je to delo koje bi trebalo da obavljaju crkvene starešine? Svakako da nije. (…) Ovi ljudi pod krinkom obavljaju dužnost starešine, ali oni ne rade ono što bi starešina trebalo da radi. Ono što oni rade uopšte nije obavljanje dužnosti starešine, već igranje uloge antihrista; predstavljaju se kao Sotona da bi ometali i uništili delo Božje kuće, navodeći Božji izabrani narod na stranputicu kako bi se klonio pravog puta i klonio se Boga. Svi njihovi postupci i ponašanje otkrivaju sotonsku narav i prirodu, te postižu rezultat da se ljudi klone Boga, odbacuju istinu i Boga, a njih obožavaju i slede. Jednog dana, kada budu u potpunosti naveli ljude na stranputicu i podveli ih pod svoju kontrolu, ljudi će početi da ih obožavaju, slede i slušaju. Tada će postići svoj cilj – da zarobe srca ljudi. Oni su crkvene starešine, ali oni ne obavljaju posao koji im je Bog poverio; oni ne obavljaju posao starešina i delatnika. Naprotiv, oni utiču na Božji izabrani narod, navode ga na stranputicu, zarobljavaju ga i kontrolišu; ovce, koje očito pripadaju Bogu, uzimaju u svoje ruke, pod svoju kontrolu. Zar oni nisu lopovi i banditi? Zar time što se nadmeću sa Bogom oko Njegovog izabranog naroda oni ne služe kao Sotonini lakeji? Zar takvi antihristi nisu Božji neprijatelji? Zar on nisu neprijatelji Njegovog izabranog naroda? (Jesu.) Jesu sto posto. Oni su neprijatelji Boga i Njegovog izabranog naroda, to je van svake sumnje” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Prva stavka: Oni pokušavaju da pridobiju srca ljudi”). Bog razotkriva da ako starešina ili delatnik ne ispuni svoje dužnosti i obaveze i ne razotkriva braću i sestre kad vidi da idu pogrešnim putem u svojim dužnostima i dovode do gubitaka u radu crkve, već umesto toga koristi trikove da pridobije druge i odvede ih na stranputicu kako bi sačuvao pozitivnu sliku o sebi u srcima drugih, kako bi naveo ljude da mu se dive i gledaju ga s poštovanjem, onda, u suštini, to predstavljala takmičenje sa Bogom oko Njegovih izabranika i hodanje stazom antihrista. Razmišljajući o vremenu kad sam bila starešina, kako bih u srcima braće i sestara izgradila sliku „dobrog starešine” i kako bih sve navela da mi se dive i gledaju me s poštovanjem, čak i kad sam videla da braća i sestre žive u iskvarenim naravima i ometaju rad crkve, ja ih nisam razotkrila niti sam ih orezala, već sam samo blago razgovarala sa njima, lagano ih podsećala i hrabrila. To je dovelo do toga da mi se braća i sestre dive i hvale me kao dobrog starešinu punog razumevanja. Čak i kad sam nanela ozbiljne gubitke radu crkve i bila smenjena, oni me i dalje nisu raspoznali i čak su pričali da je to samo zato što sam mlada, pa ne mogu dobro da obavljam svoju dužnost. Neki su čak saosećali sa mnom i podržavali me. Kao starešina, ja nisam vodila ljude pred Boga, već sam umesto toga koristila svoje dužnosti kao priliku da osvojim srca ljudi, da ih navedem da me gledaju s poštovanjem i da imam mesto u njihovim srcima. Kako su se moji postupci uopšte razlikovali od postupaka onih bandita i lopova koje je Bog razotkrio? Možda se činilo da Li Lijang i Sjue Mei nanose štetu crkvenom radu time što ne praktikuju istinu, ali sam zapravo ja bila ta koja im je povlađivala i pokrivala ih. Radije sam žrtvovala interese crkve kako bih zaštitila svoj ugled i status i išla sam putem antihrista. To je nešto što vređa Božju narav! Moja smena je bila Božja pravednost i ako se ne bih pokajala, na kraju bi me Bog osudio i isključio. Shvativši sve to, osetila sam strah i pomolila se Bogu: „Bože, bila sam slatkorečiva kako bih pridobila ljude i zaštitila svoj ponos i status. Idem putem antihrista. Bože! Ne želim više da činim zlo i da ti se opirem; želim da se pokajem.”

Tokom promišljanja, shvatila sam da imam još jedno pogrešno gledište. Mislila sam da to što govorim blago, što imam blag pristup i ne razotkrivam niti orezujem ljude, znači da pokazujem ljubav prema njima, a da je razotkrivanje i orezivanje ljudi strogo i da ne pokazuje razumevanje. U svojim traganjima i promišljanjima, pročitala sam par odlomaka Božjih reči: „Pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da poseduju makar savest i razum i da s drugima komuniciraju, druže se i sarađuju prema načelima i merilima koja Bog nalaže ljudima. Ovo je najbolji pristup. Time se Bogu može udovoljiti. Dakle, koja su istina-načela koja nalaže Bog? Da ljudi imaju razumevanja prema drugima kada su slabi i negativni, da imaju obzira prema njihovom bolu i poteškoćama, da se zatim raspituju o ovim stvarima, da im ponude pomoć i podršku i čitaju im Božje reči kako bi im pomogli da reše svoje probleme, čime će im omogućiti da razumeju Božje namere i prestanu da budu slabi i čime će ih dovesti pred Boga. Zar ovaj način praktičnog delovanja nije u skladu sa načelima? Praktično delovanje na ovaj način jeste u skladu sa istina-načelima. Naravno, takvi odnosi su još i više u skladu sa istina-načelima. Kad vidiš da ljudi namerno izazivaju ometanja i prekide ili da namerno površno izvršavaju svoju dužnost, ako možeš da im skreneš pažnju na to, da ih prekoriš i da im pomogneš shodno načelima, onda je to u skladu sa istina-načelima” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (14)”). „Sa aspekta proaktivnosti, kako se konstruktivan govor izražava? On uglavnom ohrabruje, usmerava, vodi, ubeđuje, pruža razumevanje i utehu. S druge strane, u određenim, posebnim slučajevima, desi se da bude neophodno da se tuđe greške neposredno razotkriju i da se oni orežu, da bi stekli znanje o istini i želju za pokajanjem. Samo tako se postiže željeni efekat. Takav način praktikovanja je za ljude veoma koristan. On im zaista pomaže i konstruktivan je, zar ne?” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (3)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da orezivanje ljudi nije strogost i da je to zapravo od koristi za njihov život-ulazak i za dobro obavljanje dužnosti i da im može pomoći da postupaju u skladu sa načelima. Isto tako sam shvatila da treba da imamo načela u ophođenju prema braći i sestrama. Ako je neko drugi privremeno negativan i slab, treba da razgovaramo s njim i pomognemo mu s ljubavlju u skladu sa njegovim rastom, omogućimo mu da ne ostane u problemima i pružimo mu put primene i ulaska. Međutim, one sa ozbiljnim iskvarenim naravima, koji, uprkos brojnim razgovorima, nastavljaju da prekidaju i ometaju rad crkve i ne menjaju se, moramo da razotkrijemo i orežemo ih u skladu sa Božjim rečima kako bi spoznali svoje probleme i prirodu i posledice obavljanja dužnosti na osnovu iskvarene naravi. To je zapravo istinska pomoć ljudima. Takođe sam mislila da se strogost prema ljudima pre svega odnosi na to da se prema njima ne ophodimo pravedno – čim neko otkrije i najmanje odstupanje ili grešku, ne uzimajući u obzir kontekst i stanja i teškoće braće i sestara, kao i njihov rast, on će neselektivno izgubiti strpljenje i prekorevati ljude. Međutim, razotkrivanje i orezivanje ljudi znači da, kad se otkrije da braća i sestre idu protiv načela ili ometaju rad crkve tako što postupaju na osnovu svojih iskvarenih naravi, čovek ume da se oslanja na Božje reči da ih vodi, orezuje, da sa njima razgovara i pomogne im, kako bi braća i sestre mogli da spoznaju svoje probleme i isprave svoja stanja blagovremeno i svoje dužnosti dobro obavljaju. To je od koristi za život-ulazak braće i sestara kao i za rad crkve i to nije strogost prema ljudima. Baš kao što sam se ja ophodila prema Liju Lijangu i Sjue Mei, mislila sam da će orezivanje i razotkrivanje biti prestrogo i pokazivati nedostatak ljubavi, i da treba samo da ih blago ohrabrim. Usled toga, oni nisu stekli nikakvo razumevanje svojih iskvarenih naravi, a to je dovelo do gubitaka u radu crkve. Shvatila sam da im takvi postupci nisu pomogli, već da su im štetili. To nije bila istinska ljubav. Gledišta koja sam imala bila su zaista apsurdna i nisu bila u skladu sa istinom!

Kasnije sam pročitala još Božjih reči: „Ako uvek činiš stvari samo da bi ih drugi videli, i uvek želiš da dobiješ pohvalu i izazoveš divljenje drugih, a ne prihvataš Božje ispitivanje, da li ti je onda Bog još uvek u srcu? Takvi ljudi nisu bogobojažljivog srca. Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). „Neke starešine i delatnici vole ljudima da pomažu ubeđivanjem, neki motivisanjem, a neki, opet, razotkrivanjem, optuživanjem i orezivanjem. Bez obzira na metod koji koriste, ako te oni istinski navode da zakoračiš u istina-stvarnost i da rešiš svoje stvarne teškoće, ako ti pomažu da razumeš kakve su Božje namere, pa ti time omoguće da spoznaš sebe i pronađeš put praktičnog delovanja, onda ćeš, kada se u budućnosti budeš suočavao sa sličnim situacijama, imati put koji ćeš slediti. Stoga, najosnovnije merilo za procenu da li starešina ili delatnik ispunjava standarde jeste njegova sposobnost da koristi istinu u rešavanju tuđih problema i teškoća, da ljudima omogući da razumeju istinu i da steknu put praktičnog delovanja” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (2)”). Nakon čitanja Božjih reči, našla sam put primene. U svojim dužnostima sam morala na prvo mesto da stavim interese crkve i da ne uzimam u obzir lični status i sliku o sebi. Morala sam da budem u stanju da vodim braću i sestre da tragaju za istinom, da promišljaju o svojim nedostacima i spoznaju ih kad se suoče sa problemima kako bi mogli da obavljaju svoje dužnosti u skladu sa načelima. Kad otkrijem da neko prekida i ometa rad crkve, moram blagovremeno da razgovaram s njim o istini kako bi problem bio rešen i moram da orezujem i razotkrivam ljude kad je to neophodno kako bi se obezbedio nesmetani napredak posla. Samo tako ću ispuniti dužnost starešine. Razmišljala sam o tome kako Bog, da bi nas spasao, ne govori samo utešne i ohrabrujuće reči, već govori u skladu sa potrebama naše iskvarene ljudskosti izražavajući istine kako bi osudio i razotkrio naše buntovništvo da bismo spoznali svoju iskvarenu narav, priznali to i pokajali se pred Bogom. Bez obzira na to da li su Božje reči podsetnici i opomene ili ozbiljno razotkrivanje i sud, krajnji cilj je da nas pročiste i promene, kako bismo mogli da dostignemo spasenje. Ubuduće sam morala da primenjujem istinu, da više ne uzimam u obzir sliku o sebi i da na prvo mesto stavljam rad crkve i život-ulazak svoje braće i sestara.

Nedugo zatim, ponovo sam izabrana za starešinu. Jednom sam bila na okupljanju sa nekoliko vođa timova i primetila sam da je vođa jednog tima spora u obavljanju posla. Kad sam je pitala za razloge, prebacivala je krivicu. Videla sam prezir u njenom stavu prema dužnostima te da, iako je njen posao kasnio, ona i dalje nije shvatala svoj problem. Znala sam da moram da razotkrijem njene probleme kako bi spoznala svoju iskvarenu narav i promenila svoj stav prema dužnostima. Ali sam onda pomislila kako sam tek izabrana za starešinu i zapitala se: „Šta će ona misliti o meni ako razotkrijem njene probleme odmah pošto sam postala starešina? Ranije smo obe bile vođe timova i kad smo obavljale dužnosti zajedno, ona je imala prilično dobar utisak o meni. Možda je najbolje da joj kratko pomenem njen problem.” Ali sam onda pomislila na svoje ranije neuspehe u ulozi starešine koji su proistekli iz mojih stalnih napora da zaštitim sliku o sebi i iz toga što nisam razotkrivala i orezivala ljude i o toma kako sam ugrozila rad crkve. Zašto sam i dalje želela da zaštitim sebe i ne primenjujem istinu kad se suočim sa problemima? Setila sam se nekih Božjih reči: „Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Imajući to na umu, oslonila sam se na Božje reči i razotkrila i detaljno analizirala prirodu i posledice površnog pristupa dužnostima ove vođe tima. Nakon moje besede, vođa tima je priznala da je zaista bila površna u svojim dužnostima i da nije u pitanju bilo to da nije mogla da ih obavlja, već nije ulagala srce u to i samo je otaljavala posao. Isto tako je rekla da je od sada voljna da promeni stvari i da pravilno obavlja svoje dužnosti. Kad sam videla da je vođa tima bila u stanju da spozna sebe, shvatila sam koliko je divno praktično postupati u skladu sa Božjim rečima! Kasnije, kad bih uhvatila sebe da želim da zaštitim sliku o sebi u obavljanju dužnosti, svesno sam se molila Bogu kako bih se pobunila protiv svog tela i oslanjala sam se na Božje reči koje su mi pružale blagovremeno vođstvo i pomoć, vodeći braću i sestre da promisle o sebi i spoznaju sami sebe. Nakon praktičnog postupanja na taj način, videla sam da braća i sestre ne samo da nemaju negativno mišljenje o meni zbog toga što im ukazujem na probleme i razotkrivam ih, već su umesto toga mogli da promisle o sebi i spoznaju sami sebe, a njihovi stavovi prema dužnostima su se takođe promenili nabolje. Isto tako sam osetila da sam više napredovala nego ranije. To što sam bila u stanju da sve ovo shvatim i u potpunosti se promenim bilo je zato što su me vodile Božje reči. Hvala Bogu!