Jedan starac mi je pre dvadeset godina propovedao jevanđelje Gospoda Isusa. Rekao mi je da, od svega u vaseljeni, postoji jedan istiniti Bog koji je stvorio ljudski rod, nebo i zemlju i sva stvorenja. To me je fasciniralo. Kasnije mi je rekao da je Gospod Isus Sin Božji i da kroz veru u Njega možemo da budemo spaseni. Tada sam se malo zbunio. Zar ne postoji samo jedan Bog? Kako On može da ima Sina? Naprosto nisam mogao da razumem koliko Bogova zapravo ima. Kad god bih posle toga video da naš sveštenik nekoga krštava, čuo bih kako govori: „Krštavam te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” Sav zbunjen, upitao sam ga: „Koliko zapravo ima Bogova? Zašto ljude uvek krštavaš u toliko mnogo imena?” Njegov odgovor je glasio: „Samo je jedan Bog, ali tu je još i Trojstvo koje čine Otac, Sin i Sveti Duh. To su različite osobe koje zajedno egzistiraju u jednom biću.” Videvši da i dalje ne shvatam, nastavio je: „To je nešto u šta zaista treba da se udubiš da bi razumeo. U redu je ako to sada ne razumeš. Jednostavno, sve Njih tretiraj kao Boga. Otac, Sin i Sveti Duh deluju svi u isti mah.” Nakon ovog objašnjenja, i dalje sam ostao zbunjen. Ako je On jedan Bog, kako mogu postojati tri osobe? Shvatio sam da to ipak ne može biti greška, budući da se radi o osnovnom postulatu hrišćanstva, pa sam se tešio, misleći: „Možda je to neka duboka tajna Božja.”

Kasnije sam učestvovao na nedeljnim školskim službama u crkvi. Tokom tog perioda, često sam razmišljao o značenju Trojstva. U pokušaju da razrešim svoju nedoumicu, počeo sam da iščitavam gomile materijala i Sveto pismo, a raspitivao sam se i kod nekih sveštenika, ali nikada nisam pronašao odgovor. Da bih bolje služio Gospodu, upisao sam bogosloviju kako bih stremio ka duhovnom obučavanju, pa sam i tamo tražio pomoć od ostalih sveštenika, ali i dalje nisam dolazio do odgovora. Kad sam završio sa studijama, neka braća i sestre su me molili da im objasnim Trojstvo. Nisam znao kako da im odgovorim, pa sam ih jednostavno otkačio, koristeći isto objašnjenje koje je onaj sveštenik dao meni. Videvši da su i dalje pogubljeni, bilo mi je zaista krivo zbog toga. Znao sam da služim Gospodu i zato me je stvarno bilo stid što nisam umeo da im objasnim nešto što predstavlja osnovu hrišćanske vere.

Tokom 2007. godine, učestvovao sam na Svetskom seminaru za duhovnu obuku kineskih sveštenika i đakona. Bio sam toliko uzbuđen što sam mogao da vidim čuvene sveštenike i propovednike iz celog sveta okupljene na jednom mestu. Hteo sam da iskoristim tu priliku kako bih potražio i pronašao rešenje za nedoumicu koju sam nosio u srcu. S tim ciljem, nakon seminara sam prišao jednom dobro poznatom svešteniku. Pitao sam ga kako on shvata Trojstvo, a on mi je odgovorio: „Otac sve određuje, Sin zatim izvršava Očev plan, a nakon što Sin realizuje Očev plan, Sveti Duh stavlja to delo u funkciju.” Zamolio sam ga da mi to malo detaljnije objasni, ali on je to pitanje vešto zaobišao. Još jednom svešteniku sam postavio isto pitanje, a on mi je rekao: „Jahve je Bog, Gospod Isus je Bog, a Duh Sveti je takođe Bog. Svi su oni Bog. Možeš da se moliš kome god želiš. Ipak, predlažem ti da se moliš Gospodu Isusu, jer On je Sin čovečji. On ima normalne ljudske emocije, baš kao i obični ljudi, i može pogledom da prodre u ljudsko srce. On je takođe učinio mnoga čuda na zemlji. Ako se moliš Gospodu i zatražiš od Njega pomoć, možeš da dobiješ odgovor i prosvećenje od Svetog Duha.” Ovo me je još više zbunilo, pa sam pomislio: „Budući da nijedna od te tri osobe nije ni manja ni veća od ostalih, kako je onda bolje moliti se jednoj od njih? Zar ne može i Bog Jahve takođe da prozre naše srce i da učini mnoga čuda?” Primetivši moju zbunjenost, dodao je: „Bog je Duh i On je nedokučiv. Mnogi sveštenici sa više decenija iskustva u tumačenju Svetog pisma i dalje ne mogu u potpunosti da objasne Trojstvo, a i ja ga još uvek istražujem.” Posle toga, nisam imao više šta da ga pitam. Razmišljanje o načinu na koji je sveštenik isticao važnost molitve, zaista me je onespokojilo. Osećao sam da takav pristup Bogu nije zasnovan na strahu, ali nisam znao kako bi trebalo da ga shvatim. Zadržao sam svoju veru u Trojstvo, sa svim pratećim nedoumicama. Svaki put kad bi se na časovima nedeljne škole povela reč o Trojstvu, samo bih ovlaš prelazio preko njega, plašeći se da ne uvredim Boga ako nešto zabrljam, tako da tu stvar nikada nisam stvarno razrešio u svom srcu.

Više od deset godina prošlo je kao tren. Sa sestrom Silvijom upoznao sam se 2017. godine. Njene besede o Bibliji bile su zaista prosvećujuće i njena shvatanja bila su stvarno pronicljiva. Iz njih sam mnogo toga naučio. Kasnije me je pozvala da učestvujem u malim grupnim okupljanjima preko interneta. Na jednom od njih, brat Nil je s nama podelio besedu o istinitoj veri u Boga i priču o nastanku Biblije. Njegova beseda mi je otvorila oči. Pomenuo je i proročanstva iz Otkrovenja i u vezi s tim rekao: „Božje delo spasavanja ljudskog roda odvija se u tri etape. Stari zavet je bio Doba zakona, Novi zavet je bio Doba blagodati, dok su proročanstva iz Otkrovenja delo poslednjih dana. U svakom dobu, Bog uzima novo ime i obavlja različito delo. Božje ime bilo je Jahve u Starom zavetu za vreme Doba zakona, u kojem je On preko Mojsija objavljivao zakone i zapovesti, rukovodeći životima prvih ljudi na zemlji. Pri kraju Doba zakona, niko više nije poštovao zakon, već su se ljudi sve više predavali grehu. Svi su po zakonu bili suočeni sa osudom i smrću. Bog se ovaplotio kao Gospod Isus da bi ljude spasao osude. On je lično bio razapet na krst kako bi nas iskupio od grehova. Dokle god prihvatamo Gospoda Isusa, ispovedamo se i kajemo pred Njim, naši gresi mogu biti oprošteni. Ali mi i dalje imamo grešnu prirodu, pa zato stalno grešimo i ispovedamo se. Nismo očišćeni ni oslobođeni iz okova greha. Zbog toga nismo ni dostojni carstva nebeskog. U poslednjim danima, Bog izražava istinu u skladu s potrebama ljudskog roda. On ljudskom rodu sudi i pročišćuje ga, kako bi razrešio našu grešnu prirodu i u potpunosti nas spasao Sotonine vlasti. Božje delo spasavanja ljudskog roda sastoji se od tri etape. Svaka etapa Njegovog dela zasniva se na onome što je ljudima potrebno. Prihvatanje Božjeg dela suda poslednjih dana jedini je način na koji možemo biti u potpunosti spaseni i ući u Božje carstvo.” Nil je besedio o tome da su sve tri etape Božjeg dela usko povezane među sobom, a zatim to povezao s Biblijom. To me je zaista privuklo. Mnogo puta sam pročitao Bibliju i odslušao brojne propovedi, ali nikada nisam čuo da neko tako jasno besedi o Božjem delu.

Nil nam je zatim poslao jedan odlomak Božjih reči: „Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje njegove etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, suprotstavljaju se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, jednog te istog Duha. U to nema nikakve sumnje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). Kad je pročitao Božje reči, Nil je nastavio s besedom: „Samo je jedan Bog. Bog je stvorio sav ljudski rod, a Sȃm Bog upravlja ljudima i spasava ih. Od stvaranja sveta do danas, On je obavio tri etape dela za spas čovečanstva i, mada se Njegova imena razlikuju u svakoj etapi tog dela, kao što se razlikuje i sȃmo delo, vremena i mesta njegovog izvršenja, celokupno to delo obavio je jedan Bog. Svaka etapa dela je zasnovana na prethodnoj etapi, a delo je u svakoj etapi više i dublje.” Zaista sam se iznenadio kad sam ovo čuo, pa sam pomislio: „Nil kaže da svaku etapu dela obavlja isti Duh, tako da su Jahve i Gospod Isus jedan te isti Duh. Postoji samo jedan Bog, a ne tri Duha! Nilova beseda je savršeno smislena i ja tu ne vidim ništa što bi bilo sumnjivo ili moglo da se opovrgne. Ali zar iz onoga što je rekao, ne proističe da Trojstvo u koje smo verovali više ne drži vodu? Iako se u religijskom svetu dugo vodila debata o singularnosti, odnosno višestrukosti Boga, danas većina ljudi veruje u Trojstvo. Nemoguće je da su baš svi oni u krivu. Nikada ranije nisam čuo ovakvu besedu. Da li se to u religijskoj zajednici pojavilo novo shvatanje?” Ne mogavši da obuzdam osećanja, nešto ranije sam napustio skup, kako bih mogao da malo promislim o tome.

Pokušavajući da sebi donekle razjasnim stvari, ponovo sam počeo da listam Bibliju u potrazi za gomilom resursa vezanih za propovedi. Danima sam pretraživao, ne uspevajući da išta pronađem. Tada sam počeo da osećam teskobu i u sebi sam razmišljao: „Nilova beseda se razlikuje od onoga što se govori u religijskom svetu, ali je ujedno nova i biblijski potkovana. Da li da prisustvujem sledećem okupljanju? Ako budem nastavio i ako odbacim ideju o Trojstvu, siguran sam da će me izopštiti iz religijske zajednice. A opet, iz Nilove besede sam zadobio prosvećenje koje ne mogu da steknem u crkvi. Mrzeo bih sebe ako bih tek tako digao ruke od ovoga.” Pošto nisam mogao da se odlučim, pronašao sam odlomak Božjih reči koji nam je Nil poslao u toku okupljanja. Razmišljao sam o tom odlomku dok sam ga čitao, a što sam više razmišljao, sve sam više osećao da nijedan običan čovek ne bi mogao tako nešto da smisli. Uz to, nijedna duhovna ličnost se ne bi usudila da takvim tonom govori o Božjem delu upravljanja. Da li bi ovo zaista mogle da budu Božje reči? Nakon puno premišljanja, odlučio sam da, ma šta religijski svet o tome mislio, moram da saslušam Nilove besede, kako bih video mogu li one da razjasne moje nedoumice.

Na prvom narednom okupljanju, saopštio sam Nilu svoje nedoumice u vezi sa Trojstvom, a evo kako je glasila njegova beseda: „Mnogi religiozni ljudi čvrsto se drže ideje o Trojstvu. Oni misle da postoji jedan Bog, ali i tri osobe, Otac, Sin i Sveti Duh, koje obavljaju različite delove Božjeg dela upravljanja. Ali jesmo li ikada razmislili o tome odakle ta ideja potiče? Je li Bog ikada rekao išta o Trojstvu? Da li je Sveti Duh svedočio o tome? Jesu li o tome govorili proroci? Naravno da nisu! U stvari, ideja o Trojstvu prvi put je pomenuta na Prvom nikejskom saboru, održanom više od trista godina nakon vremena u kojem je živeo Gospod, a ustanovljena je nakon žestoke debate među religijskim vođama. Od tog vremena, većina religioznih ljudi veruje da je naš jedini Bog, koji je sve stvorio, zapravo Trojstvo. Oni misle da, pored Gospoda Isusa, na nebu postoje još i Otac i Sveti Duh, da Oni zapravo predstavljaju tri Boga, tri Duha. Ako bismo sledili njihovu logiku, da li bi Bog onda bio jedan istiniti Bog? Ti ljudi idu unaokolo vičući da postoji samo jedan Bog, a ovamo veruju u Trojstvo. Zar to nije protivrečno? Zar nije apsurdno? Nema ni jedne jedine reči o Trojstvu u Starom zavetu, a za tri i po godine koliko je Gospod Isus delovao na zemlji, On nikada nije rekao ništa o postojanju Trojstva. Zašto bi se ta ideja pojavila nakon što je Gospod Isus dovršio Svoje delo? Zato što ljudi nisu razumeli suštinu ovaploćenja. Sveti Duh je posvedočio da je Gospod Isus voljeni Sin Božji, a ljudi su Ga videli kako se moli Svom Ocu na nebu i tako razvili svoje predstave o Bogu. Mislili su da postoje tri Boga – Otac, Sin i Sveti Duh. Koristeći vlastite maštarije, ljudi su pokušali da daju tu nategnutu definiciju Boga. Uzmimo Filipa kao primer. On nije znao da je Gospod Isus ovaploćeni Bog, pa je zamolio Gospoda da mu pokaže Oca. Gospod Isus mu je nedvosmisleno odgovorio: ’Toliko sam vremena sa vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je i Oca. Zašto onda kažeš: „Pokaži nam Oca”? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Reči koje vam govorim ne dolaze od mene; Otac koji je u meni čini svoja dela’ (Jovan 14:9-10). Gospod Isus je takođe rekao: ’Ja i Otac jedno smo’ (Jovan 10:30). Gospod Isus je veoma jasno rekao da su Oni jedno, da su Oni jedan Bog, jedan Duh.” Nil je zatim pustio video u kojem je pročitano nekoliko Božjih reči.

Svemogući Bog kaže: „Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri osobe. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar nije delo Jahvea koje je u to vreme obavio Duh isto kao i Isusovo? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga. To znači da ne postoji jedan pravi Bog; kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina i da bude otac? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: ’Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.’ Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svih stvorenja. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, u vaseljeni i iznad nje. Pošto svi ljudi kažu da je Bog samo jedan pravi Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). „Ipak, neki mogu reći: ’Otac je Otac; Sin je Sin; Sveti Duh je Sveti Duh, i na kraju će Oni postati jedno.’ Kako bi onda od Njih trebalo da napravite jedno? Kako Otac i Sveti Duh mogu postati jedno? Ako su Oni sami po sebi dvojica, zar onda Oni, bez obzira na to kako su zajedno spojeni, neće i dalje biti dva dela? Kada govorite o tome da od Njih napravite jedno, zar to nije naprosto spajanje dva zasebna dela kako bi se napravila jedna celina? Ali, zar Oni nisu bili dva dela pre nego što su postali celina? Svaki duh ima posebnu suštinu, a dva duha se ne mogu stopiti u jedan. Duh nije materijalni predmet i ne nalikuje ničemu drugom u materijalnom svetu. Prema čovekovom viđenju, Otac je jedan Duh, Sin je drugi, a Sveti Duh treći, a zatim se tri Duha pomešaju poput tri čaše vode u jednu celinu. Nisu li onda ta trojica napravili jednog? Ovo je potpuno pogrešno objašnjenje! Zar to nije deljenje Boga? Kako mogu Otac, Sin i Sveti Duh svi postati jedno? Zar Oni nisu tri dela, od kojih je svaki različite prirode?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”).

Potom je nastavio s besedom: „Reči Svemogućeg Boga temeljno, jasno i detaljno analiziraju zabludu o Trojstvu. Mi vidimo da je Bog jedan istiniti Bog, da je On Sveti Duh, koji je takođe jedan, samo s različitim imenima. Ovaploćeni Bog je Sveti Duh u telu, a suština Njegovog tela je Sveti Duh. Kako god da Ga nazivamo u molitvi, Bog, Sveti Duh i ovaploćeni Bog su jedno, jedan Duh. Tu činjenicu niko ne može da ospori. Bog je Suveren nad svim stvarima u vaseljeni. On je svemogući, sveznajući, sveobuhvatni Duh. On je sveprisutan i svemoćan. On može da stvara nebesa, zemlju i sve stvari i On može da usmerava živote ljudi na zemlji. On takođe može da se ovaploti kao Sin čovečji kako bi iskupio i spasao ljude, u skladu s njihovim potrebama. Božji Duh se takođe kreće među svim stvarima u vaseljeni i vlada svim stvarima. Ako bismo prihvatili to što pričaju ljudi iz sveta religije, da je Bog Jahve zapravo Otac koji je stvorio vaseljenu i da se On na nebu bavi poslovima planiranja, dok je Gospod Isus zapravo Sin, kojeg je Otac poslao da se rodi kao ljudsko biće kako bi iskupio ljudski rod, te da, nakon što Sin realizuje Očev plan, Sveti Duh stavlja to delo u funkciju, da svaka ličnost unutar Trojstva ima svoju zasebnu ulogu, pri čemu je jedna odgovorna za nebo, jedna za zemlju, a jedna za delo koje se izvršava unutar ljudskog roda, zar time ne bismo Boga podelili na tri dela? Da li bi onda Bog i dalje bio svemogući, sveznajući, svemoćni i jedan jedini Bog? Zar to nije protivrečno? Postoji samo jedan Bog i On Sȃm upravlja čovečanstvom i spasava ga. Podelom Boga na tri dela vrši se Njegovo raslojavanje. A to je opiranje Bogu i bogohuljenje!”

Božje reči i Nilova beseda zaista su me dirnuli. Shvatio sam da Trojstvo, koje sam tolike godine čuvao u srcu, naprosto ne postoji! Tolike godine verujemo u Gospoda, uporno tvrdeći da je Bog jedan i jedini, a ovamo Ga delimo na tri zasebne ličnosti, pa se onda pitamo kako da od te tri ličnosti opet napravimo jednog Boga. Zar time ne zavaravamo sami sebe? Setio sam se onih čuvenih sveštenika i njihovih protivrečnih objašnjenja u vezi sa Trojstvom. Kad ne bi mogli to da razjasne, govorili su da je Bog nedokučiv i tajnovit. Zamazivali su nam oči. Shvatio sam da se čovek koji veruje u Boga a pritom Ga ne poznaje, nego Ga još razdvaja na tri dela, zapravo opire Bogu i ne poštuje Ga. Na tu pomisao sam osetio da sam zaista dužan Bogu. Ali i dalje sam bio zbunjen, jer Biblija kaže: „Odmah nakon što je Isus bio kršten, izašao je iz vode. Uto se otvore nebesa, i Isus ugleda Božijeg Duha kako kao golub silazi i spušta se na njega. Tada se začuo glas s neba: ’Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!’” (Matej 3:16-17). Bog je jedan Duh, jedan Bog. Gospod Isus je kršten u reci Jordanu i Sveti Duh je posvedočio da je On zapravo Sin Božji, a Gospod Isus se, pored toga, toliko puta molio Svom Ocu na nebu. Kako da shvatimo te stvari? Zaista sam hteo da to shvatim, pa sam pitao Nila šta misli o tome.

Rekao mi je: „Da, Gospod Isus se zaista molio Bogu i nazivao Ga je Svojim Ocem na nebu. U svemu tome krije se jedna tajna. Pre no što je Gospod Isus započeo Svoju službu, On nije znao da je zapravo ovaploćeni Bog, jer kad Sveti Duh deluje o telu, On je normalan i nije natprirodan. On je potpuno nalik običnom čoveku. Stoga se On, naravno, molio Svom Ocu na nebu. Gospod Isus se kao ljudsko biće molio Duhu Božjem. To je potpuno prirodno. Kad je Gospod Isus započeo Svoju službu, Sveti Duh je progovorio i posvedočio da je On ovaploćeni Bog. Tek tada je Gospod Isus spoznao Svoj pravi identitet. Ali On se i dalje molio Ocu, što pokazuje da je Hristos ponizan i skriven, te da je Njegova suština u celosti potčinjena Bogu. Hajde da zajedno pogledamo video-zapis sa rečima Svemogućeg Boga koje to razjašnjavaju.”

Svemogući Bog kaže: „Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljni omotač stvorenog bića. Čak i ako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao ’Sin čovečji’ o kome su govorili svi ljudi, uključujući i Samog Isusa. S obzirom na to da se On naziva Sinom čovečjim, On je ličnost (bilo da je muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa spoljnom ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. Sećate li se još uvek molitve Gospodnje koju vas je Isus učio da upamtite? ’Oče naš, koji si na nebesima…’ Tražio je od svih ljudi da Ocem nazivaju Boga na nebesima. A pošto ga je i On nazivao Ocem, to je činio iz ugla nekog koji stoji rame uz rame sa svima vama. Pošto ste Boga na nebu nazivali imenom Oca, Isus je Sebe video ravnopravnim sa vama, i kao čoveka na zemlji koga je izabrao Bog (odnosno, kao Sina Božjeg). Ako Boga nazivate Ocem, nije li to stoga što ste stvorena bića? Koliko god veliki bio Isusov autoritet na zemlji, pre raspeća, On je bio samo Sin čovečji, kojim je upravljao Sveti Duh (odnosno, Bog) i jedno od stvorenih bića na zemlji, jer je tek trebalo da dovrši Svoje delo. Prema tome, to što je On Boga na nebesima nazvao Ocem predstavljalo je samo Njegovu skrušenost i pokornost. Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda! Pre Svog raspeća, Isus je bio Sin čovečji sputan ograničenjima tela i nije u potpunosti posedovao autoritet Duha. Zato je On mogao da traži namere Boga Oca samo iz perspektive stvorenog bića. Baš kao što se On triput molio u Getsimaniji: ’Neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.’ Pre nego što je položen na krst, On je bio samo Car judejski; Sin čovečji, Hristos, a ne telo slave. Baš zato je, sa stanovišta stvorenog bića, Boga nazivao Ocem” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). „Ima i drugih koji kažu: ’Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?’ Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sȃm Bog. To je bio Bog koji je svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenju. Na nebesima je Isus Njegovo ovaploćenje, a ne Njegov Sin. Da li razumete? Zar Isusove reči: ’Ja sam u Ocu i Otac je u Meni’ ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to je naprosto Bog koji svedoči o Sebi. Kao posledica promene doba, zahteva dela i različitih etapa u Njegovom planu upravljanja, ime kojim Ga čovek zove takođe se razlikuje. Kada je On došao da obavi prvu etapu dela, mogao se zvati samo Jahve, koji je pastir Izraelaca. U drugoj etapi, ovaploćeni Bog se mogao zvati samo Gospod i Hristos. Ali je u to vreme Duh na nebu izjavio samo da je On voljeni Sin Božji i nije pominjao da je On jedini Sin Božji. To se naprosto nije dogodilo. Kako bi Bog mogao imati jedino dete? Zar tada Bog ne bi postao čovek? Pošto je On bio ovaploćenje, zvali su Ga voljeni Sin Božji i iz toga je proizašao odnos između Oca i Sina. Bilo je to naprosto zbog razdvajanja nebesa i zemlje. Isus se molio iz perspektive tela. Pošto je On zaodenuo telo tako normalne ljudskosti, iz perspektive tog tela je rekao: ’Moja spoljna ljuštura od stvorenog je bića. Pošto sam zaodenuo telo da bih došao na ovu zemlju, sada sam daleko, daleko od nebesa.’ Iz tog razloga, On je Bogu Ocu mogao da se moli jedino iz perspektive tela. To je bila Njegova dužnost i to je ono čime bi trebalo da bude opremljen ovaploćeni Duh Božji. Ne može se reći da On nije bio Bog samo zato što se molio Ocu iz perspektive tela. Iako su Ga zvali voljeni Sin Božji, On je i dalje bio Sȃm Bog, jer je bio tek ovaploćenje Duha, a njegova suština je i dalje bila Duh” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”).

Nil je zatim nastavio svoju besedu: „Gospod Isus je bio ovaploćeni Bog. On je bio Božji Duh unutar Sina u telu čoveka, koji je posedovao normalnu ljudskost. Ni po čemu nije izgledao neobično, ali je posedovao Božju suštinu. Nakon što je kršten i kad je započeo Svoju službu, Bog je posvedočio da je Gospod Isus Njegov voljeni Sin. Bog je na taj način svedočio o ovaploćenju iz perspektive Duha, kako bi ljudi sledili Gospoda Isusa i verovali u Njega i kako bi znali da je On od Boga. Da je Sveti Duh neposredno posvedočio da je Gospod Isus ovaploćeni Bog, ljudima bi bilo teško da to prihvate, jer nisu znali ništa o ovaploćenom Bogu. Ovaploćenje je za njih bilo novina o kojoj pojma nisu imali. Oni ne bi nikad ni pomislili da je Sin čovečji, ovaj običan čovek, zapravo otelovljenje Duha Božjeg. Gospod Isus je u Svom delu izrazio mnoge reči, doneo je put pokajanja, prikazao znamenja i čuda i otkrio Božji autoritet i silu. Ali iz Njegovih reči i dela ljudi nisu mogli da shvate da je Gospod Isus zapravo Sȃm Bog, Božja pojava. Shodno rastu ljudi iz tog vremena, Bog je posvedočio da je Gospod Isus Njegov voljeni Sin i privremeno dozvolio ljudima da Gospoda Isusa smatraju Njegovim Sinom. To se uklapalo u ljudske predstave, pa su lako mogli to da prihvate. Gospod Isus je samo obavio delo iskupljenja, pa je ljudima, ma kako da su Ga zvali, bilo potrebno samo da Ga prihvate kao Spasitelja i da im gresi budu oprošteni, te da tako postanu podobni za uživanje u Božjoj blagodati. Moleći se Bogu na nebesima kao Svom Ocu, Gospod Isus je nazivao Boga iz perspektive stvorenog bića. Time je pokazao koliko je Bog ponizan i skriven. Iako je Gospod Isus bio Sȃm Bog, On nije Sebe isticao kao Boga. Naprotiv, podučavao je ljude molitvi i usmeravao ih ka spoznaji Boga, a sve to iz perspektive stvorenog bića. Na taj način, ljudi ne bi doživljavali Boga kao uzvišenog i nedostižnog, nego bi se čovek i Bog još više zbližili. U tome je bila mudrost Božjeg dela. To je ono što nam je, kao ljudskim bićima, bilo potrebno i što je ujedno bilo potrebno Božjem delu spasenja.” Ova beseda mije donela nalet prosvećenja. Shvatio sam da u pozadini tog odlomka iz Svetog pisma leži mudrost Božjeg dela i Njegova ljubav prema čovečanstvu. Ali pošto nam nedostaje razumevanje, mi vidimo da se u Bibliji pominju Otac, Sin i Sveti Duh, pa stoga delimo Boga na tri zasebne ličnosti, na tri zasebna Boga, shodno našim predstavama. To je pravo bogohuljenje! Istog trena, u meni se potpuno raspršila zabluda o Bogu kao Trojstvu. Laknulo mi je.

Zatim je Nil pročitao još jedan odlomak Božjih reči: „Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). Nakon što je ovo pročitao, Nil je nastavio svoju besedu: „Bog je Stvoritelj, Onaj koji je stvorio ljudski rod. On je Bog Jahve, koji je zarad čovečanstva objavio zakone i zapovesti, kako bi usmeravao ljudske živote na zemlji. On je takođe naš Spasitelj, Gospod Isus, koji nas je izbavio iz greha. Štaviše, On je Svemogući Bog, koji se u poslednjim danima vratio da sudi celokupnom čovečanstvu. Vratio se Gospod Isus za kojim smo čeznuli. On je Svemogući Bog. Već više od dve decenije deluje na zemlji, izražava istinu i obavlja delo suda poslednjih dana. On je otvorio svitak. Svima nam je podario neophodne istine kako bi nas pročistio i u potpunosti spasao. Time se ostvaruju proročanstva Gospodnja: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). ’Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:47-48).” Bio sam veoma uzbuđen kad sam to čuo. Gospod Isus se vratio i izražava istine da bi obavio delo suda poslednjih dana. Nije ni čudo da su mi te reči zvučale tako moćno i autoritativno, baš kao da su bile glas Božji. Bile su to zaista Božje reči! Uzbuđeno sam rekao Nilu: „Sada sam konačno shvatio. Bilo da je Božji Duh ili Njegovo ovaploćeno telo, On je Sȃm Bog. Nema nikakvog Trojstva. Bez istina koje je izrazio Svemogući Bog, niko nije mogao temeljno da opovrgne i da iznese na videlo ovu zabludu o kojoj se raspravlja već skoro dva milenijuma. Jedino je Sȃm Bog mogao da otkrije tu istinu. Uveren sam da reči Svemogućeg Boga jesu glas Božji i da je Svemogući Bog zapravo Gospod Isus koji se vratio! Sad sam spreman da prihvatim delo Svemogućeg Boga poslednjih dana!” Zahvaljujem se Svemogućem Bogu što mi je u potpunosti razrešio nedoumicu koja me je mučila preko dvadeset godina!