Tokom 2006. godine, napustio sam svoj rodni grad i došao u Tajpej da radim, gde sam upoznao sveštenika Huanga. Videvši da sam nestrpljiv u svom stremljenju, sveštenik Huang je rekao da želi da se fokusira na moj odgoj. Često me je pozivao da zajedno raspravljamo o Bibliji i da prisustvujem časovima crkvene obuke. Bio sam veoma zahvalan Gospodu i činilo mi se da sam upoznao dobrog sveštenika. Dok je propovedao, sveštenik bi često govorio: „Biblija kaže: ’Svaki čovek neka se pokorava državnim vlastima. Jer nijedna vlast ne postoji bez Božijeg dopuštenja; Bog je postavio postojeće vlasti’ (Rimljanima 13:1). ’Pazite na sebe i na stado nad kojim vas je Duh Sveti postavio kao nadglednike, da napasate crkvu Božiju’ (Dela apostolska 20:28). Vaseljenu i sve stvari stvorio je Bog, a sve one koji su na vlasti takođe je imenovao Bog, te stoga treba da im se pokorimo. Sveštenike i starce Bog je postavio za pastire nad stadom i zato treba da im se pokorimo. Pokoravanje njima je pokoravanje Bogu…” Čuvši te sveštenikove reči, pomislio sam: „Bog je sveštenike i starce postavio za pastire nad stadom; ako verujemo u Gospoda, treba da slušamo sveštenika. Slušajući sveštenike i starce, mi se pokoravamo Bogu. Pod uslovom da, verujući u Gospoda, sledim sveštenika, sigurno ću zakoračiti u carstvo nebesko.” Stoga bih o važnim i manje važnim pitanjima, poput pronalaženja posla, kuće ili partnera, od sveštenika tražio smernice u vezi sa svim mogućim stvarima. Postepeno, sveštenik je u mom srcu postao idol.

U oktobru 2018. godine, preko Fejsbuka sam se povezao s nekoliko braće i sestara. Uočio sam da oni imaju neke jedinstvene uvide u Bibliju, propovedi su im bile sveže i prosvećujuće i zaista sam im zavideo. Dok sam s njima proučavao Bibliju, shvatio sam da povratak Gospoda nije samo u formi silaska na oblacima i da postoje mnogi spisi koji proriču tajni dolazak Boga kao „lopova” u poslednjim danima. Dakle, dočekujući Gospoda, mi ne možemo samo da čekamo da On siđe na oblacima. Važno je usredsrediti se na slušanje glasa Božjeg i na traganje za Njegovim rečima prilikom Njegovog tajnog dolaska. Takođe sam naučio da Božje delo, zabeleženo u Starom i Novom zavetu i Knjizi otkrivenja, napreduje korak po korak, uzdiže se i produbljuje. U Starom zavetu zabeleženo je delo Boga Jahvea tokom Doba zakona, a pošto prvobitni ljudi nisu umeli da žive na zemlji, ni da obožavaju Boga, Bog je preko Mojsija objavio zakone da bi čovečanstvu dao smernice za život na zemlji. Novi zavet beleži delo iskupljenja koje je Gospod Isus obavio u Doba blagodati. U poznijim etapama Doba zakona, pošto ljudi nisu više mogli da se drže zakona, činili su sve više grehova i postojala je opasnost da svi budu osuđeni na smrt u skladu sa zakonom. Ali Bog nije hteo da čovečanstvo propadne zbog zakona, pa se, u skladu s potrebama ljudi tog vremena, Bog ovaplotio među ljudima kako bi propovedao put pokajanja. Podario je čovečanstvu obilje blagodati da bi naposletku bio razapet na krst, postao žrtva za greh i čovečanstvo iskupio od greha. Dokle god iskreno prihvatamo Gospoda Isusa, ispovedamo se i kajemo pred Gospodom, gresi će nam biti oprošteni. Knjiga otkrivenja proriče da će Bog u poslednjim danima izraziti istinu i obaviti delo suda, da će potpuno očistiti i preobraziti iskvarenu narav čovečanstva, te na taj način ispuniti proročanstvo Gospoda Isusa: „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). Za stvari o kojima su oni u zajedništvu razgovarali ja nikada ranije nisam čuo, a sve je to bilo u skladu s Biblijom i imalo poseban osećaj prosvećenja, pa sam nastavio da u zajedništvu razgovaram s njima. Kad su mi rekli da se Gospod Isus vratio i da je On ovaploćeni Svemogući Bog, odmah sam se setio onoga što mi je sveštenik često govorio: „Istočna munja svedoči da se Gospod vratio. Ne smeš da slušaš njihova učenja.” Shvatio sam da su oni zapravo vernici iz Istočne munje i nakon toga više nisam smeo da slušam njihove besede. Čim se taj razgovor u zajedništvu završio, brzo sam pozvao sveštenika i rekao mu da sam se susreo s ljudima iz Crkve Svemogućeg Boga. Sveštenik me je više puta upozorio da više ne stupam u kontakt s njima i rekao mi da ih blokiram. I tako sam ja naprosto propustio prvu priliku da istražim Božje delo poslednjih dana.

Ali iznenada, svega nekoliko dana pre Božića, ponovo sam naišao na neke sestre iz Crkve Svemogućeg Boga. Prisetio sam se da su njihove besede bile prilično prosvećujuće, ali i da mi je sveštenik bio zabranio da ih slušam, pa sam pomislio da ih najpre malo gledam i slušam. Ali što sam ih više slušao, to mi se sve više činilo da je ono o čemu one besede potpuno u skladu s Biblijom i nisam mogao da im pronađem nijednu grešku. Stoga nisam bio u stanju da ih opovrgnem, naročito onda kad su rekle: „Mnogi ljudi veruju u ideju da ’pošto smo, verujući u Gospoda, primili oproštaj za naše grehe, kad Gospod dođe, možemo da odemo pravo u carstvo nebesko.’ Ali da li je ovo gledište ispravno? Zašto i dalje svakog dana grešimo i ispovedamo se i zašto često lažemo i obmanjujemo druge? Mada ponekad možemo da plaćamo cenu i da se dajemo za Gospoda, kad nam se desi nešto nepovoljno ili kad se suočimo sa nesrećom, žalimo se na Boga i čak Mu se opiremo. Štaviše, ako smo pomalo daroviti ili talentovani, mi o sebi imamo visoko mišljenje, postajemo nadmeni i uobraženi, gledamo s visine na druge i čak ne želimo da prihvatimo ničije savete. Ponekad čak prekorevamo i omalovažavamo druge. To pokazuje da, iako su nam gresi oprošteni, naša grešna priroda nije razrešena i mi još uvek nismo utekli iz okova greha. Biblija kaže: ’Treba da budete sveti zato što sam ja svet’ (3. Mojsijeva 11:45). ’Bez svetosti niko neće videti Gospoda’ (Jevrejima 12:14). Bog je pravedan i svet. Ako naša grešna priroda ne bude uklonjena, nikada nećemo zavredeti da vidimo Božje lice, niti da uđemo u carstvo Božje. Da bi nas potpuno izbavio iz greha, Bog se u poslednjim danima vratio u telu. Na temeljima dela iskupljenja Gospoda Isusa, On je izrazio istinu i započeo delo suda, počev od Božje kuće. Jedino ako iskusimo Božje delo suda poslednjih dana, moći ćemo da odbacimo svoju iskvarenu narav, da se potpuno oslobodimo greha i da budemo očišćeni, te tako postanemo ljudi koji se istinski pokoravaju Bogu i koji Ga se plaše.” Tada su mi pročitale ovih nekoliko odlomaka iz reči Svemogućeg Boga: „Iako je došao među ljude i obavio mnogo posla, Isus je samo dovršio delo iskupljenja vascelog ljudskog roda i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da preuzme ljudske grehe, već je od Boga zahtevalo i da obavi još veće delo kako bi čoveka u potpunosti oslobodio njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Ako ljudi ostanu zaglavljeni u Dobu blagodati, oni se nikad neće rešiti svoje iskvarene naravi, a kamoli spoznati urođenu narav Božju. Ako ljudi stalno žive usred obilja blagodati, ali nemaju životni put koji im omogućava da spoznaju Boga, niti da Mu udovolje, oni nikad neće istinski zadobiti Boga u svojoj veri u Njega. Ovakva vrsta vere zaista je žalosna” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Delo Božje u sadašnjem ovaploćenju ima za cilj da Njegovu narav izrazi prvenstveno kroz grdnju i sud, i na ovom temelju, čoveku donosi više istine i ukazuje mu da može praktično delovati na više načina, čime postiže Svoj cilj osvajanja čoveka i čovekovog spasavanja od njegove vlastite iskvarene naravi. To leži u pozadini Božjeg dela u Dobu carstva” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Saslušavši te reči, bio sam potpuno ubeđen. Razmišljao sam o tome kako, iako sam se svojski trudio da primenjujem učenja Gospoda, često nisam uspevao da sakrijem svoju naprasitost kad bi članovi moje porodice ili moje kolege uradili nešto što mi nije bilo po volji. Ponekad bih, radi zaštite svojih interesa i ponosa, lagao i obmanjivao ljude… Zaista sam i dalje živeo u grehu, nesposoban da se oslobodim. Bio mi je potreban Bog da ponovo dođe da obavi Svoje delo suda i da očisti moje grehe. Ali kad sam se setio kako nam je sveštenik stalno govorio da se ne družimo s ljudima iz Crkve Svemogućeg Boga, malo sam oklevao i pomislio: „Sveštenici i starci već dugi niz godina veruju u Gospoda, dobro su upućeni u Bibliju i proučavali su teologiju. Oni čak predaju Bibliju u bogoslovijama. Da li bi trebalo da ih još jednom pitam šta misle o ovome?” I tako sam odlučio da ponovo zamolim sveštenika da me zaštiti. Ali, na moje iznenađenje, sveštenik mi je strogo rekao: „Koliko sam ti puta rekao da ne komuniciraš s ljudima iz Crkve Svemogućeg Boga? Zašto me nisi poslušao? Mnogi sveštenici i starci iz religijske zajednice opiru se Istočnoj munji. Zašto te to i dalje zanima? Nemoj više da stupaš u kontakte s njima! Ako imaš bilo kakvih pitanja, ja ću ti na njih odgovoriti. Zar ne veruješ u ovo što ti govorim?” Saslušavši sveštenikove reči, nisam mogao a da ne pomislim: „Po mišljenju sveštenika, ne bi više trebalo da slušam propovedi Istočne munje. Ali oni svedoče da je Svemogući Bog zapravo Gospod Isus koji se vratio, da je izrazio istinu i da je, počev od Božje kuće, započeo delo suda kako bi temeljno očistio i spasao čovečanstvo, ispunivši tako proročanstvo Gospoda Isusa: ’Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:48). Pored toga, ono o čemu oni besede dobro se slaže s Biblijom, kao da potiče od Samog Boga. To je potpuno drugačije od onoga što je rekao sveštenik. To me zbunjuje. Zašto sveštenik ne istraži da li je Istočna munja zaista povratak Gospoda? Zašto on to samo slepo osuđuje i brani nam da to slušamo? Da li zaista treba da jednostavno odbijem to da slušam?” Osećao sam veliki konflikt u sebi. Ali onda sam pomislio na ono što Biblija kaže: „Pazite na sebe i na stado nad kojim vas je Duh Sveti postavio kao nadglednike, da napasate crkvu Božiju” (Dela apostolska 20:28). Sveštenike i starce je izabrao i postavio Bog, oni su sluge Božje i ako ne poslušamo sveštenike i starce, mi se onda opiremo Bogu. Nakon puno premišljanja, odlučio sam da poslušam sveštenika.

Kasnije sam sestri iz Crkve Svemogućeg Boga rekao da ću prestati da istražujem. Sestra mi je rekla: „Ako ne budeš istraživao, propustićeš priliku da dočekaš Gospoda. Gospod Isus je rekao: ’O ponoći nasta vika: „Evo mladoženje! Izađite mu u susret!”’ (Matej 25:6). Da bi spoznao da je Svemogući Bog zaista Gospod koji se vratio, ključno je da slušaš Božji glas. Ako ne istražuješ i naprosto ga odbaciš, možeš li zaista da dočekaš Gospoda?” Saslušavši reči te sestre, bio sam dirnut i pomislio sam: „U pravu je. Već sam jednom propustio priliku da istražujem, a sada sam ponovo čuo jevanđelje Svemogućeg Boga. Da li bi to zaista moglo da bude Božje uređenje? Ako Svemogući Bog zaista jeste Gospod Isus koji se vratio, ukoliko to ne prihvatim, zar neću propustiti priliku da dočekam Gospoda i da budem uznesen u carstvo nebesko? Štaviše, oni svedoče o tome kako Svemogući Bog rečima i delom ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa. Za mene je takođe veoma poučno to o čemu ova braća i sestre besede. Trebalo bi da nastavim sa istraživanjem. Ali sveštenike i starce je postavio Bog; zar se neću opirati Bogu ako ih ne poslušam?” Bio sam u previranju, ne znajući koga da slušam. Tada mi je ta sestra poslala film pod naslovom „Neznanje opasno po život” i zamolila me da ga pogledam pre no što odlučim da li ću nastaviti sa istraživanjem. U svojoj zbunjenosti, pomolio sam se Gospodu: „Gospode, jesi li se zaista vratio? Ako Svemogući Bog zaista jeste Tvoj povratak, molim Te, vodi me do Tvog poznanja.” Nakon molitve, rešen da tragam, pogledao sam ceo film „Neznanje opasno po život”. Po meni, taj film nosi jednu važnu poruku, a to je da ćemo, kad je reč o dočekivanju Gospoda, ako ne budemo tragali za istinom i sledili reči Gospoda, već samo slušali čovekove reči, glupo propustiti sjajnu priliku da dočekamo Gospoda. Takođe, ono što je na mene ostavilo najjači utisak jeste da su glupe device uvek slušale reči čoveka i bile sputane Sotoninim zabludama i đavolskim rečima, dok su mudre device slušale samo Božji glas i tako dočekale Gospoda. Baš kao što je Gospod Isus rekao: Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara” (Matej 7:8). Dokle god ponizno tragamo i slušamo Božji glas, Bog će nas zasigurno usmeravati. Ako budemo slepo slušali reči sveštenika i staraca, i ako ne budemo tragali ni istraživali kad neko bude svedočio da se Gospod vratio, nikada nećemo čuti glas Božji, niti ćemo moći da dočekamo Gospoda. To je glupost i neznanje koje nama samima nanosi štetu. Morao sam pažljivo da istražim da li su reči Svemogućeg Boga zaista glas Božji. Nisam više mogao slepo da slušam reči sveštenika i staraca.

Nakon toga, nastavio sam da na skupovima razgovaram u zajedništvu s braćom i sestrama iz Crkve Svemogućeg Boga i da gledam skečeve i sučeljavanja u produkciji Crkve. Što sam više gledao, to sam imao jasniji osećaj u srcu, pa sam naslutio da Crkvu Svemogućeg Boga zaista usmerava Bog. Jednoga dana, otvorio sam Jutjub i naišao na sučeljavanje pod naslovom „Naš sveštenik je rekao”… To me je odmah privuklo, pa sam brzo otvorio da pogledam.

Yu Shunfu: Ali zar u Bibliji ne piše ovo? „Pazite na sebe i na stado nad kojim vas je Duh Sveti postavio kao nadglednike, da napasate crkvu Božiju” (Dela apostolska 20:28). Sveštenike i starce je ustanovio Bog. Dakle, kad je u pitanju povratak Gospoda, mislim da moramo da slušamo njih.

Zheng Yang: Nisu li to reči apostola Pavla?

Yu Shunfu: Tačno, apostola Pavla!

Zheng Yang: Kažeš da ih je Bog postavio za sveštenike i starce na osnovu Pavlovih reči. Pitam sve vas. Da li Pavlove reči predstavljaju Gospoda? Ni slučajno! Da li Gospod Isus stoji iza tih reči? Ne! Da li Sveti Duh svedoči o ovome? Ne!

Liu Xin: Dakle, ta ideja nije prihvatljiva!

(…)

Zheng Yang: Nije Bogu lako da ustanovi nekoga. To mora biti neko koga Bog ceni, o kojem Sâm Bog svedoči. I, u najmanju ruku, mora postojati dokaz o delu Svetog Duha.

Liu Xin: Hej! Neko poput Mojsija! Mojsija je ustanovio Bog i postoji dokaz o tome!

Yu Shunfu: Onda mi ispričajte o tome.

Liu Xin: Bog Jahve se pojavio pred Mojsijem u grmu u plamenu i rekao: „A sad hajde da te pošaljem k faraonu da izvedeš moj narod, Izraelce, iz Egipta” (2. Mojsijeva 3:10). Dakle, Mojsija je zaista ustanovio Bog!

Zheng Yang: Tako je. A onda je, u Doba blagodati, Bog lično ustanovio Petra. Reči Gospoda Isusa to dokazuju! Gospod Isus je rekao: „A ja ti kažem: ti si Petar, a na ovoj steni sagradiću svoju Crkvu i vrata Sveta mrtvih neće je nadvladati” (Matej 16:18).

Liu Xin: Reči Gospoda Isusa su dokaz!

Yu Shunfu: Pa, i naš sveštenik ima „dokaz”!

Zheng Yang and Liu Xin: Kakav on dokaz ima?

Yu Shunfu: Ima diplomu bogoslovije da je sveštenik.

Zheng Yang: Ma, da! Sveštenikova diploma ne predstavlja Božje odobravanje niti dokazuje da on ima delo Svetog Duha.

Liu Xin: Da.

Yu Shunfu: To je tačno.

Zheng Yang: Sav rad današnjih sveštenika i staraca zasniva se čisto na kovu i na talentu. Oni propovedaju teološke teorije i biblijska učenja. Oni veličaju sebe i prave se važni na svakom koraku. Oni nikad ne govore o volji Gospoda niti o Božjim zahtevima. Kad vernici imaju probleme, oni nikad ne tragaju za onim što Gospod ima da kaže. Možete da pretpostavite šta se desi!

Liu Xin: „Ali naš sveštenik je izjavio…”

Zheng Yang: Je li vam sada jasno? Nije li to pokušaj da se u srcima ljudi zauzme Božje mesto?

Liu Xin: To je apsolutno tačno! Ljudi veruju u Boga, a sveštenici to uništavaju. Oni navode Božji izabrani narod da umesto Boga obožavaju njih. To nije ništa drugo do zaluđivanje, varanje i povređivanje ljudi. Mislite li da bi Bog iskoristio nekog takvog?

Zheng Yang: Bog uspostavlja i koristi ljude da bi sproveli Njegovu volju i ostvarili Njegovo delo. To treba da budu ljudi koji se plaše Boga i pokoravaju Mu se, koji mogu da sprovedu Božju volju i koji su Mu potpuno odani. Recite mi, ljudi, zar nije tako? Jeste!

Yu Shunfu: Čekajte! Zašto ja počinjem da se osećam kao da me možda moj sveštenik izigrava?

Liu Xin: Nije to samo osećaj. On to zaista radi!

Nakon što sam odgledao ovaj video-zapis, obuzela me je mešavina osećanja. Nisam mogao da opišem šta osećam. Činilo mi se da sam bio tako glupo poslušan. Te dve sestre su jasno besedile da oni koje je Bog postavio imaju Božje reči kao svoje svedočanstvo i potvrdu od Svetog Duha. Iako su sveštenici i starci proučavali teologiju i imaju bogoslovske diplome, oni nemaju Božje reči kao dokaz, a Svedi Duh ne svedoči o njima, niti ih koristi, pa kako se onda može smatrati da ih je postavio Bog? Štaviše, propovedi sveštenika uvek veličaju ljudske reči iz Biblije, a oni retko besede o Božjim rečima u Bibliji i gotovo nikad ne govore o Božjim namerama ili zahtevima. Pored toga, njihove propovedi sadrže one iste stare floskule i lišene su svetlosti, pa vernici ostaju nesposobni da steknu potporu u svom životu, a mnogi od njih su slabi duhom i čvrsto se drže sveta, što jasno pokazuje da sveštenici ne poseduju delo Svetog Duha i da nipošto ne mogu imati potvrdu Svetog Duha. Budući da stvari tako stoje, sveštenici i dalje koriste biblijski stih „celokupnom stadu, nad kojim vas je Duh Sveti postavio za nadzornike” kojim pravdaju svoj autoritet i tvrde za sebe da ih je Bog postavio kako bi im ljudi bili poslušni. Zar to nije pogrešno tumačenje Biblije koje ljude navodi na stranputicu?

Nakon toga, na veb-sajtu Crkve Svemogućeg Boga pogledao sam besedu braće i sestara, u kojoj se kaže: „Mnogi ljudi koji veruju u Gospoda ne poštuju Ga kao velikog, već, umesto toga, slepo obožavaju talente, status i autoritet, a ujedno obožavaju sveštenike i starce i slepo im veruju. Ne mogu da raspoznaju imaju li ljudi delo Svetog Duha i da li poseduju istina-stvarnost. Veruju da ako neko ima diplomu sveštenika, poseduje talente i može da objasni Bibliju, to znači da je tu osobu postavio Bog i da je treba slušati. Neki ljudi su još apsurdniji, pa veruju da je pokoravanje sveštenicima i starcima isto što i pokoravanje Bogu, te da protivljenje sveštenicima i starcima znači protivljenje Bogu. Ako sledimo tu vrstu ljudskih predstava, šta onda reći za jevrejske prvosveštenike, pisare i fariseje iz prošlih vremena? I oni su bili dobro upućeni u Bibliju i često su je objašnjavali drugima, ali kad se Gospod Isus pojavio i počeo da dela, oni su Mu se usprotivili i osudili Ga, pa Ga čak i na krst razapeli. Je li moguće da je i njih Bog postavio i koristio? Može li se za one koji su ih sledili u njihovom protivljenju Gospodu Isusu reći da su sledili Boga i da su Mu se pokoravali? Prema tome, gledište da je ’pokoravanje sveštenicima i starcima isto što i pokoravanje Bogu’ uistinu je apsurdno i varljivo!” U besedi se takođe pominje i ovo: „Ako sveštenici i starci zaista jesu ljudi koji streme ka istini i vole je, i ako imaju delo Svetog Duha, oni nas mogu povesti ka primeni i doživljavanju Božje reči, ka tome da se plašimo Boga i klonimo zla, pa bi trebalo da poštujemo takve ljude. To je u skladu s Božjom namerom. Ali ako sveštenici i starci ne veličaju Boga i ne svedoče o Njemu, i ako nas ne vode ka primeni i doživljavanju Božjih reči, nego nam samo objašnjavaju biblijska znanja i teološke teorije da bi se pravili važni i da bi uspostavili sami sebe, pa čak i nagovorili ljude da ih obožavaju i slede, kako bi onda takvi sveštenici i starci mogli da imaju delo Svetog Duha? Oni skreću s puta Gospodnjeg i oni su Božji neprijatelji. Može li Bog da postavi i da koristi takve lažne pastire? Ako mi i dalje obožavamo, oponašamo i slušamo takve ljude, to znači da smo i mi Božji neprijatelji i da se u potpunosti protivimo Njegovoj nameri.” Pročitavši ovo, shvatio sam da sveštenike i starce nije postavio Bog, i da pokoravanje njima nije isto što i pokoravanje Bogu. Iako sam verovao u Gospoda, nisam bio fokusiran na reči Gospodnje, niti sam tragao za delom Svetog Duha, nego sam samo slepo verovao rečima sveštenika i staraca, obožavao sam njihove talente i biblijsko znanje, i bespogovorno sledio njihove reči. Mada sam u svom srcu potvrdio da su reči i delo Svemogućeg Boga autoritativni i moćni, da potiču od Boga, te da su besede pripadnika Crkve prosvećujuće i da poseduju delo Svetog Duha, ja nisam tragao ni istraživao, već sam neprestano tražio od sveštenika da me zaštiti. Kakva je to bila vera? U suštini, ja sam u sveštenika verovao kao u Boga. Bio sam tako glup! Upamtio sam da Biblija kaže: „Proklet da je čovek koji se uzda u čoveka i veruje u svoju mišicu, i čije se srce odvraća od Jahvea” (Knjiga proroka Jeremije 17:5). Božja narav ne trpi uvrede. Tobože sam verovao u Boga, ali sam u srcu zapravo obožavao i sledio čoveka. To je bila idolatrija, a to je nešto što Bog uistinu mrzi, nešto čega se Bog gadi i što osuđuje. Shvativši to, bio sam pomalo uplašen i osetio sam duboko žaljenje i krivicu, pa sam, na veb-sajtu Crkve Svemogućeg Boga, u polje za pretragu ukucao „slediti Boga”, te tako pronašao sledeći odlomak iz reči Svemogućeg Boga: „Dok sledite Boga, od prvenstvene je važnosti da sve treba da bude u skladu sa današnjim rečima Božjim: bilo da tragaš za život-ulaskom ili za udovoljavanjem Božjim namerama, sve treba da se zasniva na današnjim rečima Božjim. Ako ono o čemu u zajedništvu razgovaraš i ono u šta tražiš da uđeš nije koncentrisano oko današnjih Božjih reči, onda su ti reči Božje strane i potpuno si lišen dela Svetog Duha. Ono što Bog želi jesu ljudi koji idu Njegovim stopama. Bez obzira na to koliko je divno i čisto ono što si ranije razumeo, Bog to ne želi, a ako nisi sposoban da takve stvari ostaviš po strani, one će biti ogromna prepreka tvom ulasku u budućnost. Blagosloveni su svi oni koji su u stanju da slede sadašnju svetlost Svetog Duha. Narod prošlih vremena takođe je išao stopama Božjim, ali nije mogao da ih sledi do današnjih dana; to je blagoslov naroda poslednjih dana. Oni koji mogu da slede sadašnje delo Svetog Duha i u stanju su da slede Božje stope tako što će slediti Boga gde god ih On povede – takve ljude Bog blagoslovi. Oni koji ne slede sadašnje delo Svetog Duha nisu zakoračili u delo Božjih reči i, bez obzira koliko se trudili, koliko patili, ili koliko vremena utrošili, Bogu to ništa ne znači i On ih neće odobriti. (…) ’Slediti delo Svetog Duha’ znači razumeti današnje namere Božje, biti u stanju da se deluje shodno sadašnjim Božjim zahtevima, biti u stanju da se pokori Bogu i da se sledi Bog današnjice i ulaziti shodno najnovijim Božjim izjavama. Samo takav može biti neko ko sledi delo Svetog Duha i nalazi se unutar toka Svetog Duha. Takvi ljudi ne samo da su sposobni da prime Božju hvalu i da vide Boga, nego mogu i da spoznaju Božju narav iz najnovijeg dela Božjeg i mogu da spoznaju čovekove predstave i buntovništvo, kao i čovekovu prirodu i suštinu, iz Njegovog najnovijeg dela; štaviše, oni su u stanju da tokom svoje službe postepeno menjaju sopstvenu narav. Samo takvi ljudi su u stanju da zadobiju Boga, i oni su zasigurno pronašli istiniti put” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”). Zatim sam pročitao odlomak iz besede braće i sestara, u kojem se kaže: „Slediti Boga uglavnom znači slediti aktuelno Božje delo, pokoravati se aktuelnim Božjim rečima i primenjivati ih, biti u stanju da se držiš Božjih zapovesti, u svemu tražiti Božje namere, postupati u skladu s Božjim rečima, apsolutno se pokoravati delu i smernicama Svetog Duha, i na kraju postati osoba koja primenjuje istinu i sledi Božju volju. To je ono što znači biti osoba koja sledi Boga i zadobija Njegovo spasenje. Ako samo postupamo u skladu s ljudskim rečima iz Biblije, a pritom se ne pokoravamo i ne primenjujemo Božje reči, niti shvatamo Božje namere, nego se samo držimo religijskih obreda i propisa, to znači da sledimo čoveka. Ako ljudske reči u Bibliji smatramo za Božje reči koje treba slušati i primenjivati, ako zanemarujemo i guramo u stranu reči Gospoda Isusa i ako se uopšte ne držimo Gospodnjih zapovesti, završićemo kao licemerni fariseji i Gospod Isus će nas s gnušanjem odbaciti i prokleti. Baš kao što i danas ljudi veruju u Gospoda, a ovamo obožavaju sveštenike i starce, prave od njih idole, traže od njih savete i konsultuju se s njima oko svakog problema, pa čak traže da im sveštenici i starci pomognu da istraže istiniti put. Kao rezultat toga, oni bivaju obmanuti i zaluđeni od strane licemernih fariseja i religijskih vođa, da bi naposletku krenuli putem opiranja Bogu. Do takvih posledica i ishoda dolaze ljudi koji slede čoveka. Baš kao što su, onda kad je Gospod Isus delao, mnogi jevrejski vernici sledili isključivo učenja prvosveštenika i fariseja i nisu prihvatili reči i delo Gospoda Isusa, pa su zbog toga izgubili Gospodnje spasenje. Oni su, navodno, verovali u Boga, dok su zapravo sledili prvosveštenike, pisare i fariseje. Ali zato su Petar i Jovan uvideli da reči i delo Gospoda Isusa imaju autoritet i moć i da potiču od Boga, pa su odmah počeli da slede Gospoda Isusa, tako da ih fariseji nisu sputavali. To su bili ljudi koji su istinski sledili Boga i pokoravali Mu se.” U besedi se takođe pominje i ovo: „Čovek u svojoj veri istinski sledi Boga jedino ukoliko se pokorava delu Svetog Duha, prihvata aktuelne Božje reči i sledi Božje stope. Naročito u poslednjim danima, kada Bog obavlja delo suda, čitav religijski svet je izgubio delo Svetog Duha i ostao napušten, pa su ljudi primorani da traže istiniti put. U ovom trenutku, treba još više pažnje da posvetimo traganju za delom Svetog Duha, traganju za rečima koje Sveti Duh upućuje crkvama i držanju koraka s novim Božjim delom. Baš kao što je navedeno u Knjizi otkrivenja: ’Oni slede Jagnje kud god ono ide’ (Otkrivenje 14:4). Ako čovek sluša samo reči sveštenika i staraca, a ne traga za rečima i delom Svetog Duha, niti sluša glas Božji, Božje delo će ga napustiti i eliminisati, pa će ga naposletku snaći velika nesreća dok bude plakao i škrgutao zubima. Kad ljudi u svojoj veri u Boga slede čoveka i bivaju zaluđeni od strane čoveka, oni su već skrenuli s puta Gospodnjeg. To je ozbiljno protivljenje Bogu i izdaja Boga, pa će ih Bog, ako se ne pokaju, zasigurno napustiti i eliminisati.” Pročitavši ovo, iznenada sam shvatio da istinski slediti Boga znači biti u stanju da u svim stvarima slušaš Božje reči i da postupaš u skladu s Božjim zahtevima i, što je najvažnije, da ideš ukorak s aktuelnim Božjim delom, da se pokoravaš aktuelnim Božjim rečima i da u stopu slediš Jagnje. Promišljao sam o tome kako su Petar i Jovan bili u stanju da slede Gospoda Isusa. Oni su to mogli zato što su uvideli da reči i delo Gospoda Isusa potiču od Boga. Prepoznali su glas Božji i napustili sve da bi sledili Gospoda, i bili su oni koji istinski slede Boga i slušaju Njegove reči. U tom trenutku, rešio sam da više ne mogu slepo da slušam sveštenike, te da mi je potrebno da tragam za delom Svetog Duha, da slušam Božji glas i da budem čovek koji sledi Boga. Tokom Prolećnog festivala, žudno sam, kao neko ko umire od žeđi, odgledao mnogo filmova o jevanđelju, u produkciji Crkve Svemogućeg Boga, kao što su: „Iščkekivanje”, „Razotkrivanje tajne o Bibliji”, „Tajna pobožnosti” i „Moj san o nebeskom carstvu”. Shvatio sam da reči Svemogućeg Boga razotkrivaju mnoge tajne istine, poput tajne ovaploćenja, tajne Božjeg imena, kao i o tome kako Bog sudi ljudima i pročišćava ih u poslednjim danima i kako odlučuje o ishodu i odredištu raznih vrsta ljudi… Ko bi osim Boga mogao da razotkrije ove tajne? Ko bi još mogao da izrazi istine kojima se ljudi pročišćuju i menjaju? U srcu sam bio sve sigurniji da je Svemogući Bog zapravo Gospod Isus koji se vratio i sa zadovoljstvom sam prihvatio delo Svemogućeg Boga poslednjih dana.

Dok se sada prisećam tih vremena, uviđam da sam tvrdio da verujem u Boga i da Mu se pokoravam, dok sam zapravo stalno konsultovao sveštenike i slušao ih, išao putem kojim sam sledio čoveka i opirao se Bogu, te tako umalo propustio Gospodnje spasenje u poslednjim danima. Zaista sam bio glup i neuk! Božja je milost to što me je On postepeno doveo do razumevanja istine i dopustio mi da u stopu sledim Jagnje. Neka je hvala Svemogućem Bogu!