U oktobru 2015. godine, bila sam odgovorna za rad na produkciji video-zapisa u crkvi. Dva meseca kasnije, usled velikog obima posla, crkvene starešine su odredile sestru Vang Jen da sarađuje sa mnom. Bila sam veoma srećna jer smo se poznavale od ranije. Ona je pravila video-zapise duže od godinu dana i njene veštine su prilično dobre. Mislila sam da bismo radeći zajedno mogle bolje obavljati posao. Kasnije sam je strpljivo učila kako da pregleda video-zapise u skladu sa načelima. Postepeno je dokučila neka od načela.

Jednom sam morala da odsustvujem nekoliko dana. Nakon što sam se vratila, Vang Jen mi je rekla da je pregledala i direktno predala nekoliko video-zapisa nakon što je potvrdila da nemaju nikakvih grešaka, i da je takođe obavila određene zadatke koje su joj dodelile starešine. Čuvši to, osećala sam se pomalo nezadovoljno, misleći: „Ranije bi starešine uvek sa mnom razgovarale i rešavale probleme. Bila sam odsutna samo nekoliko dana, a oni su već počeli tebi da dodeljuju sve te zadatke!” Osećala sam da me starešine ne cene i prilično sam se uznemirila, pa sam joj nevoljno odgovorila. Videvši da se braća i sestre obraćaju Vang Jen za rešavanje mnogih stvari, odjednom sam se osetila zapostavljeno. Gledajući kako ona sa velikim entuzijazmom užurbano odgovara na pitanja, još više sam se uznemirila, pomislivši: „Kako je sve ono što je trebalo da pripadne meni sada postalo tvoje? Ja obavljam ovu dužnost duže od tebe i nekada sam bila tvoja nadzornica. Kada je reč o iskustvu, razgovoru u zajednišvu radi rešavanja problema i stručnih veština, nisam ništa gora od tebe!” Ne želeći da budem skrajnuta, na svoju inicijativu sam se obratila braći i sestrama kako bih saznala dokle su napredovali u poslu, govoreći im da sam se vratila i da sa mnom mogu da razgovaraju o problemima kao i obično. Da bih učvrstila svoj položaj, nisam želela da Vang Jen bude previše uključena u posao, pa sam neke zadatke obavljala sama, ne konsultujući se s njom kao ranije, već bih je o tome obavestila tek naknadno. Nekoliko puta, kada me je pitala o nekim detaljima u vezi s poslom, odbila sam je, rekavši da sam previše zauzeta. Videvši da očigledno želi nešto da kaže, osetila sam nalet krivice, pitajući se da li sam možda preterala. Pošto smo sarađivale na poslu, trebalo je da zajedno istražujemo i razgovaramo o stvarima. Ali, kada sam pomislila da će ona preuzeti deo posla, da će svi nju tražiti kada imaju pitanja, a da ja neću imati priliku da se istaknem, na kraju joj nisam dozvolila da učestvuje u radu. Jednog dana, starešine su nam poslale video-zapis himne da ga pregledamo i proverimo da li ima grešaka. Nakon što sam ga pogledala, nisam uočila nikakve probleme, ali na moje iznenađenje, Vang Jen je predložila mnoge detaljne izmene, a starešine su se složile s njenim mišljenjem. To me je zaista uznemirilo, pa sam pomislila: „Starešine su me nekada visoko cenile, ali sada ti stupaš u prvi plan. Ovu dužnost obavljam duže od tebe i nekada sam nadgledala tvoj rad, ali sada, kada se čini da sam lošija od tebe, šta će drugi misliti o meni?” Posle toga, kada sam pregledala video-zapise, nisam želela da ih razmatram sa njom, već sam ih samostalno razmatrala i procenjivala. Kasnije su starešine rekle da su moje predložene izmene odgovarajuće. Odobrenje starešina me je zaista usrećilo. Kad sam videla da starešine ukazuju na odstupanja i probleme sestre Vang Jen, potajno sam se obradovala, pomislivši: „Uostalom, ja obavljam ovu dužnost duže od tebe i znam više!”

Nakon izvesnog vremena, starešine su od nas zatražile da organizujemo sastanak tima kako bismo zajedno učili i razmenjivali stručne veštine. Pošto su veštine Vang Jen bolje od mojih, ona je vodila sastanak. Iako je bila pomalo nervozna, dobro je obavila svoj zadatak, a braća i sestre su aktivno učestvovali u diskusijama i razmeni mišljenja. Ponovo sam osetila ljubomoru i nemir, pomislivši: „Kradeš mi pažnju drugih!” Tokom sastanka, Vang Jen me je povremeno pitala da li imam nešto da dodam. Pomislila sam: „Sada si svima omiljena, možeš samostalno da vodiš sve ovo. Ne želim da budem tvoj pomoćnik!” Zato sam je ignorisala. Videvši da ćutim, morala je da uzme u obzir i moja osećanja dok je vodila sastanak. Nakon što se sastanak završio, sve više braće i sestara je tražilo pomoć od nje, a moja osećanja ljubomore i ogorčenosti su se pojačala. Pomislila sam: „Da te nema ovde, svi bi dolazili meni sa svojim problemima. Sada si ti stekla prednost!” Jako sam se uznemirila. Činilo se da je Vang Jen naslutila moje misli i oprezno me upitala da li želim da im se pridružim u učenju. Zbog njenog poziva sam bila još manje voljna da joj se pridružim, pa sam pomislila: „Kao da postajem njen podređeni. Kako ponižavajuće!” Zato sam odbila, tvrdeći da sam previše zauzeta poslom. Posle toga, iako sam zaista bila zauzeta poslom, srce mi je i dalje bilo nemirno. Vang Jen je dobijala sve više prilika da se istakne. Kad sam je videla kako uzbuđeno govori o onome što je zadobila učenjem, pomislila sam da se hvali, a negativne emocije su me preplavile i osećala sam se zaista uznemireno. Došla sam pred Boga da se molim i tragam, a zatim sam naišla na sledeće Božje reči: „Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). „Kada dođe do bilo čega što ima veze sa ugledom, statusom ili prilikom da zablistate – kada čujete da Božja kuća planira da neguje različite vrste talentovanih pojedinaca, na primer – srce svakog od vas poskoči od nestrpljenja, svako od vas uvek želi da stvori ime za sebe i da bude u središtu pažnje. Svi vi želite da se borite za status i ugled. Sramota vas je zbog toga, ali loše biste se osećali ako ne biste tako postupili. Osećate zavist, mržnju i žalite se kad god vidite da se neko ističe i smatrate da to nije pravično: ’Zašto ja ne mogu da se istaknem? Zašto su uvek drugi ljudi u središtu pažnje? Zašto nikada ne dođe red na mene?’ A kada osetite ozlojeđenost, neuspešno pokušavate da je suzbijete. Molite se Bogu i neko vreme se bolje osećate, ali kada se iznova nađete u sličnoj prilici i dalje ne možete da je prevaziđete. Zar to nije ispoljenje nezrelog rasta? Kada se ljudi zateknu u takvim stanjima, zar to ne znači da su upali u Sotoninu klopku? To su okovi Sotonine iskvarene prirode koji vezuju ljude” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Ono što je Bog razotkrio tačno je odražavalo moje stanje – bila sam zarobljena ljubomorom prema Vang Jen i nisam mogla da se izvučem iz toga. Isprva sam mogla normalno da sarađujem s njom, jer su se starešine i braća i sestre obraćali meni po pitanju posla. Bila sam odgovorna za organizaciju, kao i za rešavanje i velikih i malih problema, pa sam imala dominantnu ulogu u timu. Ali, kada sam videla da se Vang Jen postepeno ističe i dobija odobravanje starešina i da se svi obraćaju njoj sa svojim problemima, osetila sam da je moj status ugrožen i nisam bila voljna da dozvolim da me ona nadmaši. Kako bih učvrstila svoj položaj, počela sam da je isključujem i da je sprečavam da preuzme više posla. Kada sam videla da starešine odobravaju njene predloge, uznemirila sam se, pa sam kasnije, prilikom pregledanja video-zapisa, izbegavala da s njom razgovaram i razmenjujem mišljenja. Umesto toga, potajno sam naporno radila, nadajući se da ću predložiti bolje izmene kako bih je zasenila. Kada su starešine ukazale na njena odstupanja i greške tokom pregleda video-zapisa, umesto da sarađujem s njom kako bismo analizirale te stvari i razgovarale o njima, potajno sam se obradovala, očajnički se nadajući da njeni predlozi neće naići na odobrenje starešina, kako bih ja mogla da se istaknem. Kada je Vang Jen vodila sastanak za učenje i razmenu mišljenja, videla sam da se ističe i osetila sam ljubomoru i prezir. Namerno sam izbegavala saradnju s njom kako bih joj otežala stvari, što je dovelo do toga da se ona oseća sputano zbog mene. Kasnije, kada sam primetila da se ona neprestano ističe, dok je moje prisustvo postajalo sve manje primetno, moj otpor prema njoj postajao je sve jači, pa sam živela u stanju ljubomore i ogorčenosti. Pregledanje video-zapisa zahtevalo je mnogo posla, pa su starešine odredile da Vang Jen sarađuje sa mnom kako bismo zajedno preuzele taj zadatak i proizvele više video-zapisa koji svedoče o Bogu. Ali, da bih zaštitila svoj status, zanemarila sam rad crkve i njena osećanja. Svi moji postupci su je uklanjali i sputavali, a nesvesno sam time prekidala i sprečavala rad na produkciji video-zapisa. Bila sam zaista sebična, ogavna i bez imalo ljudskosti! Shvativši sve to, pokajnički sam se molila Bogu, izražavajući svoju spremnost da sarađujem sa Vang Jen kako bismo valjano obavljale svoje dužnosti.

Nakon izvesnog vremena, kada sam primetila njen značajan napredak u stručnim veštinama, shvatila sam da se ponovo nesvesno nadmećem s njom. Međutim, što sam se više nadmetala, to mi je srce postajalo mračnije. Prilikom pregledanja video-zapisa, ona je ukazivala na greške u vezi sa načelima, dok sam ja isticala samo manje greške koje nisu bile povezane sa načelima. Osećala sam se veoma posramljeno i gajila sam još veću ljubomoru i ogorčenost prema njoj. Jednom prilikom, razgovarala je sa mnom o predlozima za izmene video-zapisa. U stvari, njeni predlozi su bili razumni, ali je sam osećala da bi se činilo da sam lošija od nje ako bih prihvatila te predloge. Zato sam uporno odbacivala njene predloge ne vodeći računa o načelima, i na kraju se više nije usuđivala da insistira na svom mišljenju, jer se osećala sputano zbog mene, pa je izvršila izmene prema mojim zamislima. Kao rezultat toga, starešine su zaključile da je izmenjeni video-zapis gori od originala. Pitali su nas zašto smo izvršili takve izmene video-zapisa. Samo sam suzdržano priznala da su moja nadmenost i odbijanje saveta doveli do toga. Vremenom je Vang Jen postajala sve veštija u primeni načela prilikom provere video-zapisa, dok ja nisam mogla da uočim probleme ni nakon što bih ih pogledala nekoliko puta. Osećala sam duboku tamu i potištenost. Ali još veće iznenađenje za mene je to što sam se nakon izvesnog vremena iznenada razbolela i nisam mogla da obavljam svoju dužnost, pa su starešine odlučile da se vratim kući kako bih se oporavila. Na dan kada sam odlazila, pogledala sam prema Vang Jen koja je radila za računarom, a ja sam nevoljno napustila tim, osećajući se poput psa podvijenog repa. Čak su mi se javljale zlonamerne misli: „Nemoj da misliš da si nešto posebno! Jednog dana i ti ćeš se naći u mojoj situaciji!”

Po povratku kući, bila sam sama i osećala sam prazninu i nesigurnost u svom srcu. Razmišljala sam o tome kako se braća i sestre marljivo trude da izvršavaju svoje dužnosti, dok ja nisam mogla da obavljam nikakvu dužnost. Ovaj jaz između nas me je zaista uznemirio. Gubitak tako važne dužnosti ispunio me je dubokim žaljenjem i bolom, te sam se bezbroj puta molila i vapila Bogu. Kasnije sam shvatila da bolest nije bila slučajnost, već mi je postalo jasno da me Bog time prekoravao i disciplinovao. Setila sam se sledećih Božjih reči: „Sva dela koja Bog čini u čoveku imaju svoje ciljeve i značenje; Bog ne obavlja besmislena dela, niti obavlja dela koja nisu od koristi čoveku” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”). Razmišljajući o Božjim rečima, shvatila sam da sve što Bog čini ima svoj smisao, i da je situacija s kojom se suočavam takođe deo Njegovih orkestracija i uređenja, kao i da sadrži Njegovu nameru. Znala sam da treba da tragam za istinom i razmišljam o sebi kako bih razumela svoje probleme. Kasnije sam pročitala dva odlomka Božjih reči: „U svojoj težnji imate previše ličnih predstava, nada i budućnosti. Trenutno delo ima za cilj orezivanje vaše želje za statusom i vaših ekstravagantnih želja. Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi. (…) Što više tražite na ovaj način, manje ćete plodova ubrati. Što je veća želja osobe za statusom, to će njeno orezivanje biti ozbiljnije i više će morati da se podvrgne velikom oplemenjivanju. Takvi ljudi su bezvredni! Oni se moraju orezati na primeren način i na isti način suditi, kako bi se uistinu odrekli tih stvari. Ako nastavite da tragate ovim putem do kraja, nećete ništa požnjeti. Oni koji ne tragaju za životom ne mogu se preobraziti, a oni koji nisu žedni istine ne mogu zadobiti istinu. Ti se ne usredsređuješ na traganje za ličnim preobražajem i ulaskom, već se umesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”). „Čovekova iskvarena priroda voli i traži slavu, dobit i status, jedino se razlikuju načini na koje ih ljudi traže i izražavaju. (…) Ako si uvek usredsređen na slavu, dobit i status, ako ih previše ceniš, ako ti oni zauzimaju srce i ako ne želiš da ih se odrekneš, onda će te oni kontrolisati i držati vezanog. Postaćeš njihov rob i na kraju će te potpuno upropastiti. Moraš da naučiš da se odrekneš tih stvari i da ih ostaviš po strani, da preporučuješ druge i da im dozvoliš da se istaknu. Nemoj da se boriš ili da žuriš da iskoristiš prilike da se istakneš i zasijaš. Moraš biti u stanju da takve stvari ostaviš po strani, ali takođe ne smeš da zaostaješ u obavljanju svoje dužnosti. Budi osoba koja tiho dela iz senke i ne hvali se pred drugima dok odano obavljaš svoju dužnost. Što se više odričeš svog ponosa i statusa i što se više odričeš svojih interesa, osećaćeš veći mir, više će svetlosti biti u tvom srcu i više će se tvoje stanje popravljati. Što se više boriš i takmičiš, mračnije će postajati tvoje stanje. Ako Mi ne veruješ, pokušaj pa se sam uveri! Ako želiš da preokreneš tu vrstu iskvarenog stanja i da te ove stvari ne kontrolišu, moraš da tražiš istinu i jasno da razumeš njihovu suštinu, a zatim i da ih ostaviš po strani i odrekneš ih se. U suprotnom, što se više budeš borio, tvoje srce će postajati mračnije i osećaćeš više zavisti i mržnje, a tvoja želja da stekneš te stvari će samo jačati. Što je jača tvoja želja da ih stekneš, to ćeš manje moći da ih stekneš, a kako se to bude dešavalo, tvoja mržnja će biti sve veća. Kako tvoja mržnja bude rasla, iznutra ćeš postajati sve mračniji. Što si mračniji iznutra, to će lošije postati tvoje obavljanje dužnosti, a što lošije postane tvoje obavljanje dužnosti, to ćeš biti od manje koristi za dom Božji. To je međuzavisni začarani krug. Ako nikada ne obavljaš svoju dužnost dobro, postepeno ćeš biti uklonjen” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Kroz razotkrivanje Božjih reči, uvidela sam da svi mi, nakon što nas je Sotona iskvario, volimo ugled i status. Što više težimo ugledu i statusu, to nas oni više vezuju i kontrolišu, sprečavajući nas da se oslobodimo. Na kraju će nas se Bog samo gnušati, odbaciti nas i ukloniti, zbog mnogo počinjenih zala. Osvrćući se na vreme provedeno u radu s Vang Jen, videla sam da kada je moj status bio ugrožen, bila sam ljubomorna i uklanjala sam je. Što sam bila manje voljna da to prihvatim, to sam se više nadmetala, a što sam se više nadmetala, srce mi je postajalo mračnije i bolnije, a ni u obavljanju moje dužnosti više nije bilo puta napred. Sada sam se suočavala s bolešću i poslata sam kući, bez prilike da obavljam svoju dužnost. To me je Bog orezivao zbog moje želje za ugledom i statusom! Nisam mogla a da ne počnem da razmišljam zašto sam dospela u ovu situaciju. Božje reči su razotkrile sledeće: „Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”). Usvojila sam otrove koje Sotona usađuje ljudima, kao što su „ja sam vrhovni”, „na položaju sam iznad drugih” i „ističem se iznad drugih”, kao ciljeve kojima sam težila u životu. Oduvek sam želela da zauzmem istaknuto mesto među ljudima, verujući da će mi samo to dati osećaj prisustva i učiniti život vrednim i smislenim. Nakon što sam postala nadzornica, osećala sam da sam retko nadarena osoba u crkvi. Starešine, braća i sestre dolazili su kod mene da razgovaraju o pitanjima u vezi sa poslom, a ja sam bila ta koja je pregledala i proveravala video-zapise koje su oni pravili. Moja sujeta bila je u velikoj meri zadovoljena. Ali nakon što sam počela da radim sa Vang Jen, kako se ona postepeno isticala, tako sam ja postajala ljubomorna i prezriva. Kako bih zaštitila svoj status, izolovala sam je, zanemarivala i uklanjala. Ali što sam se više nadmetala, to je moja duša postajala sve mračnija. Kada sam videla da njena dužnost postaje sve efikasnija, postala sam još prezrivija. Na kraju, da bih zaštitila svoj ponos i status, čak sam iskaljivala frustracije na svojoj dužnosti. Uporno sam odbacivala njene predloge, ne mareći za njihovu prikladnost, što je dovelo do prepravljanja video-zapisa i odlaganja napretka. Dok sam radila sa Vang Jen, pošto je ona bila bolja u stručnim veštinama, a ja sam bolje razumela načela, naša saradnja omogućila nam je da koristimo prednosti i nadomeštamo slabosti jedni drugih, kako bi rezultati naše dužnosti bili što bolji. Međutim, moj um je bio obuzet težnjom za ugledom. Kako bih očuvala svoj dominantan položaj u timu, potiskivala sam i uklanjala Vang Jen, što je prekidalo i ometalo rad na produkciji video-zapisa, a nju je sputavalo. Živeći po tim sotonskim otrovima, nisam imala ni trunku savesti ni razuma. Srce mi je bilo ispunjeno ljubomorom i zlobom, a u svojoj dužnosti nisam činila nikakvo dobro. Ne samo da sam usporavala posao, već sam i sebi ostavljala mrlje i prestupe. Shvativši to, osetila sam žaljenje i samoprekor, prezirući svoje postupke. Zato sam se pokajala pred Bogom, ne želeći više da živim prema svojoj iskvarenoj naravi.

Tokom jutarnje duhovne posvećenosti, pročitala sam dva odlomka Božjih reči, što mi je pomoglo da steknem izvesno razumevanje o sebi. Svemogući Bog kaže: „Bez obzira na to gde se nalaze, antihristi ne žele nužno da zauzmu najviši položaj. Kad god nekuda odu, oni imaju narav i mentalitet koji ih primoravaju da deluju. Kakav je to mentalitet? On glasi: ’Moram da se nadmećem! Nadmećem! Nadmećem!’ Zašto triput ’nadmećem’, a ne jednom ’nadmećem’? (Nadmetanje je postalo njihov život, to je ono prema čemu žive.) To je njihova narav. Rođeni su sa naravi koja je izuzetno nadmena i teško ju je obuzdati, drugim rečima, sebe vide kao nenadmašne i krajnje su egoistični. Niko ne može da zauzda ovu njihovu neverovatno nadmenu narav; ni oni sami ne mogu da je kontrolišu. Prema tome, njihov život se svodi na borbu i nadmetanje. Za šta se oni bore i nadmeću? Naravno, nadmeću se za slavu, dobitak, status, obraz i svoje lične interese. Za kojim god metodama moraju da posegnu, sve dok im se svi pokoravaju i sve dok oni za sebe stiču koristi i status, ostvarili su svoj cilj. Njihova volja da se nadmeću nije tek privremena razonoda; ona je vrsta naravi koja dolazi iz sotonske prirode. Ona je poput naravi velike crvene aždaje koja se bori protiv Nebesa, protiv zemlje i protiv ljudi. Dakle, kad se antihristi sa drugima u crkvi bore i nadmeću, šta oni žele? Nema sumnje da se nadmeću za ugled i status” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (3. deo)”). „Svako ko, umesto da pravilno obavlja svoju dužnost, stremi ka slavi, dobiti i statusu, igra se vatrom i igra se svojim životom. A oni koji se igraju vatrom i svojim životom u svakom trenutku sebe mogu osuditi na propast. Danas ti, kao starešina ili delatnik, služiš Bogu, a to nije obična stvar. Ti ne obavljaš poslove za neku osobu, a još manje radiš da bi platio račune i stavio hranu na sto; naprotiv, ti obavljaš svoju dužnost u crkvi. A imajući naročito na umu da ova dužnost proizlazi iz Božjeg naloga, šta njeno obavljanje onda podrazumeva? Podrazumeva da si Bogu odgovoran za svoju dužnost, bilo da je obavljaš dobro ili ne; na kraju krajeva, Bogu se moraju položiti računi, nekakav ishod mora da postoji. To što si prihvatio jeste Božji nalog, sveta odgovornost, pa bez obzira na to koliko je ta odgovornost važna ili sitna, to je ozbiljna stvar. Koliko je ozbiljna? U užem smislu, ona se odnosi na to da li u ovom životu možeš da zadobiješ istinu i kako Bog gleda na tebe. Šire posmatrano, ona se direktno odnosi na tvoje prospekte i sudbinu, kao i na tvoj ishod; ako činiš zlo i suprotstavljaš se Bogu, bićeš osuđen i kažnjen. Bog beleži sve što radiš dok obavljaš svoju dužnost i On ima sopstvena načela i merila pomoću kojih ocenjuje i procenjuje; Bog određuje tvoj ishod na osnovu svega onoga što ispoljavaš dok obavljaš svoju dužnost” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Osma stavka (1. deo)”). Božje reči detaljno razotkrivaju prirodu antihristove sklonosti ka „takmičenju”, te jasno objašnjavaju suštinu i posledice njihovog nadmetanja za slavu i dobit. Obuzeli su me strah i zebnja, te nisam mogla a da se ne prisetim dana koje sam provela radeći sa Vang Jen. Zarad ugleda i statusa zanemarivala sam svoje dužnosti i odgovornosti, ne mareći ni malo za rad crkve, i neprestano sam se nadmetala sa Vang Jen. Na kraju sam se razbolela i više nisam bila u stanju da obavljam svoje dužnosti. Bog me je uzdigao i dao mi je priliku da budem odgovorna za rad na produkciji video-zapisa, ali ja to uopšte nisam cenila. Vođena sebičnim željama, i dalje sam se nadmetala, iako sam znala da time odlažem posao. Hodala sam putem antihrista, prekidajući i ometajući rad na produkciji video-zapisa, čime sam uvredila Božju narav. Razmišljala sam o tome kako je Vang Jen i dalje obavljala svoju dužnost kada sam odlazila, dok sam se ja osećala poput psa podvijenog repa. Osećala sam se izuzetno frustrirano, pa sam čak gajila zlonamerne misli, želeći da i ona izgubi svoju dužnost. Uvidela sam da me je izjedala želja za ugledom, lišavajući me savesti i razuma, te sam postajala nadmena i zlonamerna. Ako se ne pokajem, moja vera u Boga će doći kraju. Prepoznavši sve to, tiho sam se pomolila Bogu: „O Bože, voljna sam da se pokajem pred Tobom i neću više na taj način postupati u budućnosti.” U isto vreme, shvatila sam da je Bog upotrebio ovu bolest da me zaustavi da nastavim putem činjenja zla, kao i da me spreči da činim veća zla koja bi prekidala i ometala rad na produkciji video-zapisa. To je bila Božja ljubav i zaštita, te sam zahvalila Bogu u svom srcu.

Kasnije sam pročitala da Božje reči kažu: „Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe. (…) Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš tako što ćeš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). „Niko, bez obzira na svoje sposobnosti, darovitost ili posebne talente, ne može sav posao da preuzme na sebe, već mora da nauči da skladno sarađuje ako želi dobro da uradi crkveni posao. Zato je skladna saradnja načelo prema kojem se obvljanje dužnosti sprovodi u delo. Sve dok radiš svim srcem, svom snagom i uz potpunu odanost, i sve dok nudiš sve što možeš da uradiš, ti dobro obavljaš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Za pravilno ispunjavanje dužnosti potrebna je skladna saradnja”). Nakon čitanja Božjih reči, shvatila sam da oni koji zaista vode računa o Božjim namerama i nose teret svojih dužnosti mogu da stave po strani svoj lični ugled i status kako bi negovali talentovane ljude. To je nešto što Bog pamti. U stvari, ma koliko da je neko sposoban, kompetentan i iskusan, nemoguće je da sam preuzme sav posao. Ako se nadareni pojedinci neguju i ako braća i sestre sarađuju jedni s drugima kako bi obavljali svoje funkcije, zar to nije mnogo korisnije za rad crkve? Uvidela sam da sam bila previše uskogruda. Iako kasnije nisam radila sa Vang Jen, bez obzira na to s kim bih radila, bila sam voljna da sprovedem Božje reči u delo, da budem osoba koja vodi računa o Božjim namerama kako bih dobro obavljala svoju dužnost.

Nakon toga, izabrana sam za starešinu crkve i određeno mi je da sarađujem sa sestrom Čen Feng. Kada sam saznala tu vest, pomislila sam: „Zar Čen Feng nije ranije obavljala dužnost pravljenja video-zapisa? Nekada sam bila njena nadzornica. Nisam očekivala da će ona sada postati starešina crkve.” Nakon što sam izvesno vreme radila sa njom, primetila sam da brzo napreduje i da se ističe u mnogim oblastima. Brinula sam se da bi me uskoro mogla nadmašiti i da bi je tada braća i sestre više cenili nego mene. Stoga sam oklevala da joj omogućim prisustvo na okupljanjima svake grupe. Tada sam shvatila da je moje stanje neispravno. Zato sam se pomolila Bogu, izražavajući spremnost da se odreknem ličnog ugleda i statusa i da naučim kako da skladno sarađujem s njom, radeći zajedno jednim srcem i umom kako bismo dobro obavljale crkveni posao. Nakon toga, Čen Feng i ja zajedno smo odlazile u svaku grupu i sarađivale u vođenju okupljanja. Kada me više nisu sputavali ugled i status, osetila sam mir i olakšanje u svom srcu.

Kasnije sam dodatno razmišljala o sebi i otkrila sam da gajim pogrešnu perspektivu – koncept hijerarhijskog starešinstva. Mislila sam da, pošto sam nekada bila nadzornica i jednom prilikom bila odgovorna za rad određene braće i sestara, treba da budem bolja od njih, a ne gora. Pročitala sam da Božje reči kažu: „Ovo je vrsta atmosfere koju morate imati u crkvi – svi su usredsređeni na istinu i teže da je dostignu. Nije bitno koliko su ljudi stari ili mladi, niti da li su vernici veterani ili ne. Niti je važno da li su visokog ili niskog kova. Ove stvari nisu važne. Pred istinom, svi su jednaki. Ono na šta morate da gledate jeste ko govori ispravno i u skladu s istinom, ko misli na interese Božje kuće, ko podnosi najveći teret u radu Božje kuće, ko jasnije razume istinu, ko deli osećaj za pravdu, i ko je spreman da plati cenu. Takve ljude njihova braća i sestre treba da podržavaju i da im aplaudiraju. Ova atmosfera časnosti, koja proizlazi iz traganja za istinom, mora da vlada u crkvi; na ovaj način ćete imati delo Svetog Duha i Bog će vas blagosloviti i voditi vas” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo onaj ko svoju dužnost obavlja dobro, svim srcem, umom i dušom onaj je koji voli Boga”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da su svi jednaki u Božjim očima. Bez obzira na to koliko dugo neko obavlja svoje dužnosti ili koje dužnosti obavlja, dokle god zastupa interese crkve i dok je ono što govori u skladu sa istina-načelima, treba to da prihvatimo i slušamo, kao i da mu pružimo podršku i saradnju. Iako sam nekada bila nadzornica, to nije značilo da sve razumem ili znam. Čen Feng je bolje raspoznavala od mene, pa je mogla da uoči odstupanja i probleme u mojoj dužnosti. Uz njeno vođstvo i dopunjavanje, posao se mogao obaviti temeljnije. Uvidela sam da uopšte ne poznajem sebe, uvek sam smatrala da sam iznad drugih samo zbog svog položaja nadzornice. Kako sam bila nadmena i nerazumna! Sada razumem da svako ima različite jače strane i prednosti, i da Bog uređuje da sarađujemo u našim dužnostima kako bismo se oslanjali na jače strane jedni drugih i nadomeštali slabosti, tako da se efikasnost naših dužnosti može stalno poboljšavati. Hvala Bogu!