Početkom 2017. godine, komšinica Li Lan mi je propovedala jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana. Nakon perioda istraživanja, potvrdila sam Božje delo i shvatila neke istine. Pogotovo onda, kada sam videla da ovaploćeni Bog u poslednjim danima radi na čišćenju iskvarenih naravi ljudi i da, sve dok ljudi iskreno streme ka istini, mogu da se spasu i zadobiju večni život, osećala sam se zaista srećno i uzbuđeno. Shvatila sam da se to ne može kupiti novcem ili materijalnim dobrima i bila sam iskreno, od srca, zahvalna Li Lan. Sećam se da sam, kada sam prvi put prihvatila Božje delo u poslednjim danima, bila sprečena da prisustvujem okupljanjima jer me je proganjao muž i moje stanje je bilo veoma negativno, a ljubav i strpljenje Li Lan su mi uvek iznova pomagali i podržavali, sprečavajući me da padnem. Postepeno sam shvatila neke istine i zadobila veru. Muž me više nije sputavao i mogla sam da se saberem i normalno obavljam svoje dužnosti. Kada sam išla da obavljam svoje dužnosti, Li Lan mi je pomagala oko čuvanja dece i obavljanja kućnih poslova. Često sam mislila: „To što mogu da verujem u Boga i sa lakoćom obavljam svoje dužnosti, a da me muž ne sputava je sve zahvaljujući pomoći Li Lan. Li Lan je moja velika dobrotvorka i ona je jedina osoba koju nikada neću zaboraviti. Moram da nađem šansu da joj se odužim u budućnosti.”

Jednog dana, u oktobru 2021. godine, starešina mi je rekao: „Li Lan govori samo o kućnim stvarima tokom okupljanja, a to ometa braću i sestre da se usredsrede na razmišljanje i razgovor o Božjim rečima. Razgovarali smo sa njom i više puta smo joj ukazali na ponašanje i ona je to verbalno prihvatila, ali čim bi se vratila na sledeće okupljanje, uradila bi potpuno istu stvar. Njeno ponašanje kao u bezvernika je prilično ozbiljno i crkva prikuplja ocene braće i sestara o njoj. Pošto živite blizu i sa njom si u kontaktu dugi niz godina, napiši ocenu za nju.” Čuvši kako starešina to govori, srce mi se steglo. Prilično dobro sam poznavala situaciju Li Lan, živele smo blizu i često je dolazila kod mene. Kada smo zajedno čitale Božje reči i razgovarale o našim stanjima, otkrila sam da Božje reči uopšte nisu u njenim mislima i da često govori o trivijalnim porodičnim stvarima, u jednom trenutku govoreći o tome kako njen muž ne mari za nju, a u sledećem o tome kako je njen sin neposlušan. Razgovarala sam s njom o tome da ona to prihvati od Boga i traga za istinom kako bi izvukla pouke, ali ona jednostavno nikada nije uzimala u obzir te stvari i kada bismo se ponovo srele, i dalje bi pričala o istim stvarima i to me je stvarno nerviralo. Štaviše, nikada nije obavljala svoje dužnosti srcem i uvek je bila nemarna u radu na opštim poslovima. Mnogo puta sam je ispravljala i razotkrivala u vezi sa njenim učinkom na dužnostima, ali ona bi to samo verbalno prihvatila i onda samo nastavila istim putem. Sada je takođe ometala braću i sestre, otežavala im mirna okupljanja i, uprkos višestrukim savetima i pomoći, i dalje nije mogla da prihvati ovaj savet. Videla sam da Li Lan uopšte ne prihvata istinu i da stalno prekida i ometa crkveni život i bilo je jasno da ona nije prikladna da ostane u crkvi. Ali, mislila sam da, ako razotkrijem njeno ponašanje, Li Lan će morati da bude uklonjena kao bezvernik i ta misao me je veoma uznemiravala. Razmišljala sam o činjenici da sam bila u stanju da prihvatim Božje delo u poslednjim danima i da imam priliku da stremim ka istini i da se spasem, sve zahvaljujući Li Lan koja mi je propovedala jevanđelje. I tokom perioda negativnosti i slabosti, Li Lan mi je stalno pomagala i podržavala me. Štaviše, dok sam obavljala svoje dužnosti, Li Lan mi je često pomagala oko čuvanja dece i obavljanja kućnih poslova. Kao što kaže izreka, „Na kapljicu dobrote uzvrati izvorom vode”, i štaviše, Li Lan mi je toliko pomogla, da, kad bih razotkrila njeno ponašanje kao bezvernika, zar to ne bi značilo da mi nedostaje savest? Imajući to na umu, taktično sam rekla starešini: „U poslednje dve godine se nisam okupljala zajedno sa Li Lan pa je stoga i ne poznajem baš dobro.” Takođe sam branila Li Lan, rekavši: „Li Lan je puna entuzijazma i, iako je njena porodica progoni, ona zaista želi da obavlja svoje dužnosti.” Starešina je rekao: „Jedna sestra koja je u dva navrata razgovarala sa Li Lan je otkrila da ona ometa crkveni život i raspoznala ju je. Logično je da bi ti trebalo bolje da je poznaješ, zar zaista nemaš nikakvo raspoznavanje u vezi s njom?” Shvativši da je moja laž razotkrivena, osetila sam se pomalo posramljeno, ali kada sam pomislila na to koliko je Li Lan bila dobra prema meni, ipak nisam želela da napišem ocenu za nju. Pošto je starešina otišao, osetila sam nelagodu, kao da mi težak kamen leži na srcu. Jednog dana, moja ćerka se vratila sa okupljanja i rekla mi je: „Tokom okupljanja, Li Lan je stalno pričala o kućnim stvarima i nismo mogli da održimo okupljanje kako treba i, uprkos tome što su braća i sestre razgovarali sa njom i više puta je razotkrili, ona se još uvek nije promenila. Svi su rekli da ne žele više da se okupljaju sa njom.” Čuvši svoju ćerku kako to govori, znala sam da Li Lan i dalje ometa crkveni život i osećala sam se zaista krivom, misleći: „Kad bih razotkrila ponašanje Li Lan, nju bi možda ranije uklonili iz crkve, a braća i sestre bi bili manje uznemireni. Ali, ako je prijavim starešini, da li bi me Li Lan optužila da sam nezahvalna i da nemam savesti kada sazna za to? Kako bih se suočila s njom?” Imajući na umu ove misli, osetila sam se veoma rastrzano i na kraju, još uvek nisam dala ocenu Li Lan.

Nešto kasnije, sestra koja je radila na čišćenju je došla na okupljanje sa nama i iznenada me upitala da li poznajem Li Lan. Srce mi je poskočilo i pomislila sam: „Zašto se sestra odjednom raspituje za Li Lan? Kako da odgovorim? Ako kažem da je znam, sestra će morati da me detaljno ispita o ponašanju Li Lan, a ako iskreno odgovorim, vrlo je verovatno da će Li Lan biti uklonjena. Mogla bih samo da kažem da ne znam, ali sam već rekla jednu laž. Ako ponovo slažem, zar ne bih postala istinska, drska lažljivica” Lomila sam se u sebi, pa sam se žurno pomolila Bogu: „Bože! Mora da si Ti dozvolio pitanje ove sestre, molim Te da mi daš snage da primenim istinu.” Posle molitve, prisetila sam se jednog odlomka Božjih reči: „Svi vi kažete da ste obzirni prema Božjem bremenu i da ćete braniti svedočanstvo crkve, međutim, ko je među vama zaista bio obziran prema Božjem bremenu? Zapitaj se: jesi li neko ko je pokazao obzir prema Njegovom bremenu? Možeš li sprovoditi pravednost u Njegovo ime? Možeš li ustati i govoriti u Moje ime? Možeš li istinu nepokolebljivo sprovoditi u delo? Jesi li dovoljno hrabar da se boriš protiv svih Sotoninih dela? Da li bi bio u stanju da svoja osećanja ostaviš po strani i razotkriješ Sotonu zarad Moje istine? Možeš li dozvoliti da se Mojim namerama udovolji u tebi? Jesi li ponudio svoje srce u najodsudnijim trenucima? Jesi li neko ko sledi Moju volju? Postavljaj sebi ova pitanja i često razmišljaj o njima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Svako Božje pitanje mi je probolo srce. Bog se nada da mogu da uzmem u obzir Njegov teret i da zaštitim interese crkve i da mogu odmah da razotkrijem i prijavim svaku osobu koja izaziva ometanja u crkvenom životu. Često sam bila u kontaktu sa Li Lan i vrlo jasno sam poznavala njeno ponašanje. Uporno je odbijala da prihvati istinu, a tokom okupljanja je spominjala porodične stvari i ometala ljude da mirno jedu i piju Božje reči. Ni nakon više rundi razgovora i ispravki, ona se još uvek nije pokajala i to je ozbiljno ometalo crkveni život. Trebalo bi da primenim istinu kako bih zaštitila interese crkve, da pružim podatke o situaciji koju sam istinski razumela i da blagovremeno očistim Li Lan iz crkve, kako bi braća i sestre mogli da imaju mirno okruženje u kome će živeti crkvenim životom. To bi značilo da vodim računa o Božjoj nameri i Njegovom teretu. Stoga sam iskreno ispričala sestri kako se Li Lan stalno ponašala i sestra je zabeležila sve što sam joj rekla, detalj po detalj. Nakon što sam joj rekla ove stvari, osetila sam mir i olakšanje u srcu. Nedugo zatim, Li Lan je uklonjena iz crkve i više nije bilo ometanja braće i sestara tokom okupljanja.

Ali, nakon toga sam se i dalje osećala dužnom Li Lan. Kada sam to kasnije spomenula jednoj sestri, ona mi je rekla: „Tvoja stalni osećaj da duguješ Li Lan uglavnom dolazi od gledišta da na dobrotu treba uzvratiti zahvalnošću.” Sestra mi je dala dva odlomka Božjih reči: „Shvatanje da se na dobrotu uzvrati zahvalnošću jedan je od klasičnih kriterijuma u kineskoj tradicionalnoj kulturi za procenjivanje da li je ponašanje neke osobe moralno ili nemoralno. Kada se procenjuje da li je nečija ljudskost dobra ili loša, i u kojoj meri je ponašanje te osobe moralno, jedno od merila jeste da li ona uzvraća usluge ili pomoć koje je dobila – da li je ili nije neko ko na dobrotu uzvraća zahvalnošću. U kineskoj tradicionalnoj kulturi, kao i u tradicionalnoj kulturi ljudskog roda, ljudi ovo posmatraju kao važno merilo moralnog postupanja. Ako neko ne shvata da na dobrotu treba da uzvrati zahvalnošću, i pritom je nezahvalan, tada se smatra da je bez savesti i da nije dostojan da se sa njim iko druži, te da svi treba da ga preziru, da ga se gnušaju ili da ga odbace. Sa druge strane, ako neko shvata da na dobrotu treba uzvratiti zahvalnošću – ako je zahvalan i svakim raspoloživim sredstvom uzvraća usluge i pomoć koje dobija – taj se smatra osobom sa savešću i ljudskošću. Ako jedna osoba učini drugoj korist ili joj pruži pomoć, ali ona to ne uzvrati ili ne pokaže veliku zahvalnost, već samo kaže ’hvala’ i ništa više, šta će ta osoba pomisliti? Hoće li se zbog toga osetiti neprijatno? Hoće li pomisliti: ’Pa taj ni ne zaslužuje da mu se pomogne, nije dobra osoba. Reaguje li tako nakon tolike moje pomoći, tad nema ni savesti ni ljudskosti i nije dostojan da se s njim družim’? Bude li ponovo naišao na takvu vrstu osobe, hoće li joj ipak pomoći? U najmanju ruku neće želeti” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (7)”). „Od davnina pa sve do danas, nebrojeno ljudi je bilo pod uticajem ovog shvatanja, gledišta i kriterijuma moralnog postupanja u pogledu uzvraćanja na dobrotu. Čak i kada je osoba koja im ukazuje ljubaznost zla ili loša i primorava ih da čine bezočne stvari i loša dela, oni, svejedno, idu protiv sopstvene savesti i razuma, slepo pristajući da uzvrate na njenu ljubaznost, uz brojne pogubne posledice. Moglo bi se reći da, budući da su pod uticajem ovog kriterijuma moralnog postupanja, njime su sputani, ograničeni i vezani, mnogi ljudi se slepo i pogrešno drže ovog gledišta uzvraćanja na dobrotu, pa je čak verovatno da će zlim ljudima pomagati i podržati ih. Sada kada ste čuli ono što sam podelio sa vama, imate jasnu sliku o pomenutoj situaciji i možete da utvrdite da je reč o glupoj odanosti, te da se takvo ponašanje svrstava u postupanje bez postavljanja ikakvih ograničenja i uz nesmotreno uzvraćanje na ljubaznost bez ikakve razboritosti, te da mu nedostaju smisao i vrednost. Pošto se ljudi plaše javne osude ili prekora drugih, oni svoje živote nevoljno posvećuju uzvraćanju na tuđu ljubaznost, žrtvujući pritom čak i sopstvene živote, što je lažan i budalast način postupanja. Ova izreka iz tradicionalne kulture ne samo da je stavila u okove ljudsko razmišljanje, već je u njihovom životu postavila i nepotrebno breme i neprijatnost i njihove porodice opteretila dodatnom patnjom i teretom. Da bi uzvratili na dobijenu dobrotu, mnogi ljudi su platili ogromnu cenu – oni uzvraćanje na ljubaznost vide kao društvenu odgovornost ili sopstvenu dužnost i mogu čak provesti čitav svoj život uzvraćajući na tuđu ljubaznost. Smatraju da je to savršeno prirodno i opravdano, smatraju to neizbežnom dužnošću. Zar takvo gledište i način ponašanja nisu budalasti i apsurdni? U potpunosti otkrivaju koliko su ljudi neuki i neprosvećeni. U svakom slučaju, ova izreka o moralnom postupanju – na dobrotu uzvrati zahvalnošću – možda ide u korak sa ljudskim predstavama, ali nije u skladu sa istina-načelima. Nespojiva je sa Božjim rečima i predstavlja pogrešno gledište i način obavljanja stvari” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (7)”). Iz Božjih reči sam shvatila da to što ne želim da pružim informacije o ponašanju Li Lan dolazi otuda što sam zarobljena i sputana svojim gledištem na zahvalnost i uzvraćanje za dobrotu. Roditelji su me od detinjstva često učili da budem zahvalna i da uzvraćam dobrotom. Počela sam da verujem da, ako mi neko učini uslugu, moram da nađem način da mu se odužim, a ako to ne uspem, ljudi će me onda kritikovati iza leđa i nazivali me nezahvalnom. Zato sam zahvaljivanje i uzvraćanje za dobrotu shvatila kao načelo ponašanja. Ovakav stav sam ponela sa sobom u svet, dvostruko se oduživši svakome ko je ljubazan prema meni, a sve moje komšije su volele da komuniciraju sa mnom, zbog čega sam još više verovala da me je ovakvo postupanje čini osobom koja ima savest i ljudskost. Nakon što sam pronašla Boga, i dalje sam živela po ovim tradicionalnim idejama i pošto mi je Li Lan propovedala Božje jevanđelje poslednjih dana, podržavala me i pomagala kada sam bila slaba i negativna, a takođe mi pomogla oko dece i kućnih poslova, bila sam joj zaista zahvalna. Osećala sam da je moja sposobnost da normalno obavljam dužnosti do tog trenutka bila rezultat razgovora i pomoći koje mi je Li Lan pružila. Osećala sam da je ona jedina osoba koju nikada ne mogu da zaboravim. Zapravo, kroz moje redovne kontakte sa Li Lan, već sam primetila da je ona uvek samo fiksirana na ljude i događaje, da ne prihvata stvari od Boga niti uopšte izvlači pouke i da svoje dužnosti ne obavlja svim srcem. Kada sam jela i pila Božje reči sa njom, pričala je samo o trivijalnim porodičnim stvarima i zbog toga su se svi osećali uznemireno i rasejano. Njeno ponašanje je pokazalo da je bezvernica i trebalo ju je ukloniti na osnovu načela. Trebalo je da odmah prijavim ponašanje Li Lan starešinama i da učinim da je uklone iz crkve. Ali, da bih joj se odužila za ljubaznost i da me ne bi nazvali nezahvalnom, ne samo da nisam prijavila njeno ponašanje, već sam je i zaštitila i povlađivala joj, želeći da ostane u crkvi. Zar nisam štitila bezvernika? Činila sam zlo i protivila se Bogu! Crkva je mesto gde Boga obožavaju Njegovi izabrani ljudi i mesto gde braća i sestre mogu besediti Božje reči. Ali, zbog ometanja Li Lan, braća i sestre nisu mogli da se smire i razmišljaju o Božjim rečima. Da bih se odužila za navodnu dobrotu Li Lan prema meni, nisam je razotkrila. Na koji način sam posedovala imalo savesti ili ljudskosti? Zaista nisam mogla da razlikujem dobro od zla, ispravno od pogrešnog. Zaista sam učinila da me Bog prezre! Shvativši ovo, obuzeo me je osećaj žaljenja i krivice, pa sam se pomolila Bogu, „Bože, vidim da sam čvrsto vezana ovim tradicionalnim gledištem na zahvalnost i uzvraćanje za dobrotu i postala sam nesposobna da razlikujem ispravno od pogrešnog ili dobro od zla. Bože! Želim da Ti se pokajem.”

Kasnije sam pročitala dva odlomka Božjih reči: „Shvatanje tradicionalne kulture da se ’na dobrotu uzvrati zahvalnošću’ treba razlučiti. Najvažniji deo predstavlja reč ’dobrota’ – kako treba da posmatrate ovu ljubaznost? Na koji aspekt i prirodu ljubaznosti se ona odnosi? U čemu je značaj izreke ’Na dobrotu uzvrati zahvalnošću’? Ljudi moraju da pronađu odgovore na ova pitanja i da, ni pod kojim okolnostima, ne budu sputani ovim shvatanjem o uzvraćanju na dobrotu – ovo je krajnje neophodno za svakog onog ko stremi ka istini. Šta je ’ljubaznost’ prema ljudskim predstavama? Na manjem nivou, ljubaznost je kada ti neko pomaže ukoliko dospeš u nevolju. Na primer, neko ti daje činiju pirinča kada umireš od gladi ili ti daje flašu vode kada umireš od žeđi ili ti pomaže da se uspraviš kada padneš i ne možeš da ustaneš. Sve su to dela ljubaznosti. Veliki čin ljubaznosti jeste kada te neko izbavi ukoliko se nađeš u bezizlaznoj situaciji – to je ljubaznost kojom se spasava život. Kada se nađeš u smrtnoj opasnosti i neko ti pomogne da izbegneš smrt, on ti u osnovi spasava život. To su neke od stvari koje ljudi doživljavaju kao ’ljubaznost’. Takva vrsta ljubaznosti uveliko nadilazi svaku sitnu, materijalnu uslugu – to je ogromna ljubaznost koja se ne može izmeriti ni novcem ni materijalnim stvarima. Oni koji je dobijaju osećaju zahvalnost koju nije moguće izraziti samo uz nekoliko reči zahvalnosti. Međutim, da li je ispravno da ljudi na ovaj način mere ljubaznost? (Nije.) Zašto kažete da nije ispravno? (Zato što je to merenje zasnovano na merilima tradicionalne kulture.) To je odgovor zasnovan na teoriji i doktrini i, premda se može činiti tačnim, ne ulazi u suštinu stvari. Prema tome, kako se ovo može objasniti praktičnim rečima? Pažljivo razmislite o tome. Pre nekog vremena čuo sam za neki video snimak na internetu u kome je čoveku ispao novčanik, a da on to nije ni primetio. Taj novčanik je pokupio mali pas koji je krenuo da juri za čovekom i nakon što je ovaj to primetio premlatio je psa jer mu je ukrao novčanik. Besmisleno, zar ne? Taj čovek ima manje morala od psa! Postupci tog psa su bili sasvim u skladu sa ljudskim standardima o moralnosti. Čovek bi povikao: ’Hej, ispao ti je novčanik!’ Ali pošto pas ne ume da govori, on je samo nečujno podigao novčanik i potrčao za tim čovekom. Pa, ako pas može da ispolji neka lepa ponašanja koja podstiče tradicionalna kultura, šta nam to govori o ljudima? Ljudi se rađaju sa savešću i razumom, pa su još i više u stanju da čine ovakve stvari. Sve dok neko ima osećaj sopstvene savesti, on ovakve dužnosti i obaveze može da ispunjava. Nije potrebno uložiti naporan rad niti platiti cenu, to zahteva samo malo truda i svodi se na to da se učini nešto što je od pomoći, nešto od koristi drugima. Ipak, da li se priroda ovog čina zaista određuje kao ’ljubaznost’? Da li se uzdiže na nivo čina ljubaznosti? (Ne.) I pošto to nije slučaj, treba li ljudi da razgovaraju o uzvraćanju na taj čin? To bi bilo nepotrebno” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (7)”). „Ponekad će Bog koristiti Sotonine usluge da ljudima pomogne, ali se u takvim slučajevima moramo postarati da zahvalimo Bogu i da ne uzvratimo ljubaznost Sotoni – ovo je pitanje načela. Kad se iskušenje pojavi u obliku zle osobe koja ukazuje ljubaznost, prvo moraš da budeš načisto ko ti tačno pruža ruku i ukazuje pomoć, kakva je tvoja lična situacija i da li postoje i drugi putevi kojima možeš da pođeš. Takvim slučajevima moraš da se pozabaviš na fleksibilan način. Ako Bog želi da te spase, nezavisno od toga čije usluge On koristi da bi to postigao, prvo treba da zahvališ Bogu i da to prihvatiš od Boga. Svoju zahvalnost ne treba isključivo da usmeravaš prema ljudima, a da ne pominjemo da iz zahvalnosti nikome ne treba da nudiš svoj život. Ovo je ozbiljna greška. Najvažnije od svega jeste to da je tvoje srce zahvalno Bogu i da to prihvataš od Njega” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (7)”). Iz Božjih reči sam shvatila kako treba gledati na dobrotu ljudi. U crkvi, kada su ljudi negativni, slabi ili se suočavaju sa poteškoćama, braća i sestre dele istinu da bi pomogli i podržali jedni druge. To je odgovornost svakog od Božjih izabranika i to je Božji zahtev prema Njegovom izabranom narodu. Kada me je muž proganjao, Li Lan je bila u stanju da besedi istinu i pomogne mi. To je bila njena odgovornost i ne može se smatrati dobrotom. Takođe sam shvatila da mi se, u vezi s tim što sam čula Božji glas i prihvatila Božje delo poslednjih dana, činilo da mi je Li Lan propovedala jevanđelje, ali iza svega toga su stajali Božja suverenost i uređenje, tako da je trebalo da zahvalim Bogu za Njegovu milost. Nakon što sam pronašla Boga, nisam posrnula zbog muževljevog progona i ipak sam uspela da istrajem u svojim dužnostima. Ovo nije bilo postignuće nekog čoveka, već rezultat zalivanja i hranjenja Božjim rečima. Ali, ja to nisam prihvatila od Boga i nisam Njemu zahvalila, već sam izrazila zahvalnost jednoj osobi. Bila sam tako nezahvalna i bunila sam se protiv Boga!

U svom traganju sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči koji me je naučio kako da se ophodim prema onima koji su mi pomogli. Svemogući Bog kaže: „Razmotri, takođe, sledeću situaciju: neko ti je u prošlosti pomogao, prema tebi je na određene načine bio ljubazan i imao je uticaj na tvoj život ili na neki važan događaj, međutim, njegova ljudskost i put kojim ide nisu u skladu sa tvojim putem i sa onim što ti tražiš. Nemate zajednički jezik, ta osoba ti se ne dopada i, na određenom nivou, možda bi se moglo reći da su tvoja interesovanja i ono što tražiš sasvim drugačiji. Vaši putevi u životu, pogledi na svet i na život, svi se redom razlikuju – vi ste dve sasvim različite vrste ljudi. Kakav onda pristup i odgovor treba da imaš u odnosu na pomoć koju ti je ta osoba prethodno pružila? Da li je ovo situacija koja realno može nastati? (Jeste.) Dakle, šta treba da uradiš? I ovo je situacija u kojoj se lako postupa. Budući da vas dvoje idete različitim putevima, nakon što joj obezbediš bilo kakvu materijalnu nadoknadu koju, s obzirom na svoje prilike, sebi možeš da priuštiš, otkrivaš da su vaša uverenja sasvim oprečna, da ne možete da idete istim putem, da ne možete da budete čak ni prijatelji i da više ne možete da komunicirate. S obzirom na činjenicu da više ne možete da komunicirate, kako u tom slučaju treba da postupiš? Drži se podalje od te osobe. U prošlosti je prema tebi možda bila ljubazna, ali ova osoba podvalama i prevarama krči svoj put u društvu, čineći svakojaka bezočna dela i, budući da se tebi ta osoba ne dopada, sasvim je razumno da se držiš podalje od nje. Neki bi mogli reći: ’Zar takvo ponašanje ne ukazuje na odsustvo savesti?’ To nije odsustvo savesti – ako bi u svom životu takva osoba zaista zapala u neku nevolju, i dalje bi mogao da joj pomogneš, ali te ona ne sme sputavati niti zajedno sa njom smeš da činiš zla i nesavesna dela. Takođe, samo zato što ti je u prošlosti ukazala pomoć ili ti je učinila veliku uslugu, nema potrebe da joj budeš rob – to nije tvoja obaveza i ta osoba nije dostojna da se tako odnosiš prema njoj. Tvoje je pravo da odlučuješ o tome da komuniciraš, da provodiš vreme, pa čak i da postaješ prijatelj sa onim ljudima koji se tebi dopadaju i sa kojima se ti slažeš, sa ljudima koji su ispravni. Prema ovoj osobi možeš da ispuniš svoju odgovornost i obavezu, to je tvoje pravo. Naravno, možeš i da odbiješ da se sprijateljiš i da imaš posla sa ljudima koji se tebi ne dopadaju, i prema njima ne treba da ispunjavaš nikakvu obavezu niti odgovornost – i to je tvoje pravo. Čak i ako odlučiš da napustiš ovu osobu i odbijaš da sa njom komuniciraš ili da prema njoj ispunjavaš ikakvu odgovornost ili obavezu, to ne bi bilo pogrešno. U načinu na koji postupaš moraš da postaviš određene granice i da se prema različitim ljudima odnosiš na različite načine. Ne treba da se družiš sa zlim ljudima, niti da slediš njihov loš primer – to predstavlja mudar izbor. Ne dozvoli da budeš pod uticajem različitih faktora kao što su zahvalnost, osećanja i javno mnjenje – time pokazuješ da zauzimaš stav i da se držiš načela i to je ono što treba da uradiš” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (7)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, srce mi se razvedrilo. Čovek mora da ima stav i načela u svom ponašanju i mi treba da razmotrimo na kom putu se nalaze oni koji su nam pomogli. Ako su na pravom putu, treba da budemo tolerantni i strpljivi kada se njihovi postupci ne poklapaju sa istina-načelima i da im pomognemo besedeći istinu. Ali, ako su na putu otpora Bogu, mi ih moramo razotkriti i prijaviti, a ako se ne pokaju, moramo se udaljiti od njih i odbaciti ih. Kao što mi je Li Lan jednom pomogla, kad bi naišla na poteškoće u životu, svakako bih mogla da joj ponudim neku materijalnu pomoć, ali sada, kada je ometala crkveni život i bila na putu otpora Bogu, nisam mogla da sarađujem sa njom u njenom nedelu. Morala sam da je razotkrijem i zaštitim interese crkve. To znači razlikovanje ispravnog od pogrešnog i postupanje po načelima.

Sud i razotkrivanje Božjih reči su mi omogućili da odmah ispravim svoja pogrešna gledišta i da više ne budem sputana tradicionalnim gledištem da na dobrotu treba uzvratiti zahvalnošću, te da razumem da samo ako ljude i stvari posmatramo u skladu sa Božjim rečima možemo biti usklađeni sa Njegovim namerama. Hvala Bogu!