Godine 2017. bila sam zadužena za rad na čišćenju u crkvi. Mnoge starešine i delatnici, braća i sestre uhapšeni su 2. jula. U tom trenutku, u crkvi je bilo nekih prijava koje su zahtevale hitno rešavanje, ali ta nekolicina ljudi koji su bili spremni da se njima bave su svi bili uhapšeni. Sestra Jang Čen, koja je bila zadužena za taj posao, takođe je bila uhapšena. Više starešine su uredile da se ja bavim tim prijavama, a ja nisam bila naročito voljna da to radim, razmišljajući: „Policija je posmatrala i uhapsila sve te ljude jer su oni izlazili kako bi izvršavali svoje dužnosti. Svuda okolo su nadzorni uređaji, a neki čak mogu i da prepoznaju lice. Ako prihvatim ovu dužnost, moraću često da se susrećem sa braćom i sestrama i da čak dolazim u kontakt sa nekima koji predstavljaju bezbednosni rizik. Ako me identifikuje oprema za nadzor, policiji će biti lako da me prati i uhapsi. KPK se prema vernicima u Boga odnosi kao prema ozbiljnim državnim prestupnicima, pa ako me na kraju uhapse, čak i ako me ne pretuku nasmrt, u najmanju ruku ću biti osakaćena. Ako to ostavi posledice na mene, onda u poznim godinama neću trpeti samo fizičku patnju, već ću morati i da podnosim prezir i podrugljive opaske drugih.” Takođe sam pomislila na to kako policija koristi sve vrste mučenja da bi zlostavljala braću i sestre i kako su njihove metode krajnje brutalne. Imala sam mali rast i kada ne bih mogla da podnesem mučenje i kada bih postala Juda, onda ne bih imala priliku da budem spasena i bila bih kažnjena. Što sam više razmišljala o tome, to sam se više plašila i mislila sam da je izvršavanje te dužnosti suviše opasno. Mislila sam da je moja trenutna dužnost bolja, pošto nisam morala da izlazim zbog nje, a bila je i bezbednija. S tim na umu, želela sam da odbijem tu dužnost, ali kada bih je otvoreno odbila, to bi pokazalo da mi nedostaje razum, pa sam višim starešinama odgovorila tako što sam rekla da mi je kov slab, da ne mogu da raspoznam ljude, da je učinkovitost mog rada niska i da bi rad bio usporen, ako bih se ja time bavila. Nekoliko dana kasnije, starešine su mi poslale pismo kako bi sa mnom podelile Božju nameru, rekavši da je hitno potreban neko ko će se baviti prijavama i da se nadaju da mogu da uzmem u obzir Božju nameru. Nisam više mogla da izbegavam ovu dužnost, pa sam nerado pristala da je izvršavam, ali sam se u sebi i dalje donekle žalila, pitajući se: „Zašto mi dodeljuju tako opasnu dužnost?” Međutim, onda sam pomislila na to kako nemam krivični dosije u KPK i da sam trenutno najpogodnija osoba. Starešine su to uredile na osnovu sveobuhvatne procene moje stvarne situacije, zbog čega su uredile da izvršavam ovu dužnost, ali zašto sam ja stalno želela da je izbegnem i odbijem? Shvatila sam da moje stanje nije ispravno, pa sam se pomolila Bogu, tražeći od Njega da me vodi da razumem Njegovu nameru.

Pročitala sam dva odlomka Božjih reči: „Možda se svi vi sećate ovih reči: ’Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.’ Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihovog pravog značenja. Ove reči ispuniće Bog tokom poslednjih dana i biće ispunjene u onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj sklupčana leži. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, tako da su u ovoj zemlji ljudi podvrgnuti poniženju i gonjenju zbog svoje vere u Boga i ove reči se kao rezultat ispunjavaju u vama, ovoj grupi ljudi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?”). „Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva; oni moraju biti zasluženi višestrukim plaćanjem ceha. Drugim rečima, morate posedovati ljubav koja je oplemenjena, morate posedovati snažnu veru i mnoge istine koje Bog zahteva da dostignete. Štaviše, morate se okrenuti pravdi, bez straha ili izbegavanja i morate imati bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate biti odlučni, moraju se desiti promene u vašoj život-naravi, vaša iskvarenost mora biti izlečena i morate prihvatiti sve Božje orkestracije bez pogovora i morate biti pokorni sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog traži od ove grupe ljudi. Pošto vam daje, On će sigurno tražiti od vas zauzvrat i sigurno će vam izdati prikladne zahteve. Prema tome, postoji razlog za sva dela koja Bog čini, što pokazuje zbog čega Bog uvek iznova čini delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Zbog toga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, kako biste zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Umesto da kažete da je to zarad slave Božje, bolje je da kažete da je to zarad vašeg spasenja i zarad usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u nečistoj zemlji. Treba da razumete nameru Božju” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?”). Božje reči su me navele da razumem da je suština velike crvene aždaje mržnja prema Bogu i da se ona oduvek protivila Bogu, koristeći moderna sredstva da posmatra, prati i hapsi hrišćane, pokušavajući svim sredstvima da ometa i proganja Božji izabrani narod i uzaludno nastojeći da iskoreni Božju crkvu. Međutim, Bog koristi proganjanje od strane velike crvene aždaje da bi usavršio našu veru i ljubav. Pomislila sam na apostole tokom vekova. Oni su trpeli klevete i ismevanje sveta zato što su propagirali Božje jevanđelje, ali nisu napustili Božji nalog, čak ni kada su im životi bili ugroženi. Ti ljudi su istinski sledili Boga. Promišljajući o sebi, kada sam videla da hapse moju braću i sestre, a da neke čak i muče, postala sam bojažljiva i uplašena, a da bih zaštitila svoj život, želela sam da izbegnem svoju dužnost tako što se neću baviti prijavama i uopšte nisam uzimala u obzir interese crkve. Bila sam zaista sebična i ogavna i nisam imala nimalo ljudskosti! Sada, čak iako nisam bila uhapšena, bila sam toliko uplašena, da čak nisam imala hrabrosti da izvršavam svoju dužnost. Zar nisam prosto postala kukavica koja žudi za životom i plaši se smrti? Na koji sam način bila vernica u Boga? U Knjizi Otkrivenja piše da kukavice ne mogu da prođu kroz kapije nebeskog carstva, pa kada bih nastavila da budem takva kukavica i kada se ne bih usudila da izvršavam svoju dužnost, želeći da sačuvam sebe iz straha za sopstveni život, na kraju bih bila isključena. U tom trenutku, konačno sam razumela da je Bog koristio to okruženje da bi usavršio moju veru i pročistio moju iskvarenost i da je to sve bilo zarad mog spasenja.

Onda sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči: „Onomad kada je Bog poslao Mojsija da Izraelce izvede iz Egipta, kako je Mojsije reagovao na takav Božji nalog? (Rekao je da nije rečit čovek, da govori sporo i da zapliće jezikom.) Imao je tu jednu, blagu slutnju, da nije rečit čovek, da govori sporo i da zapliće jezikom. No, da li se opirao Božjem nalogu? Kako se odnosio prema njemu? Pao je ničice. Šta znači pasti ničice? To znači pokoriti se i prihvatiti. Pao je ničice pred Bogom, ne hajući za sopstvene sklonosti i nije pominjao nikakve poteškoće koje je možda imao. Šta god da je Bog od njega zahtevao, Mojsije bi to odmah izvršio. (…) Šta znači to da se zaputio? To znači da je imao istinsko poverenje u Boga, da se istinski uzdao u Njega i da Mu je istinski bio pokoran. Nije bio kukavica i nije samostalno odlučivao, niti je pokušao to da odbije, već je potpuno verovao i zaputio se, ispunjen poverenjem, da postupi po Božjem nalogu. Ovako je razmišljao: ’Ako je ovo Božji nalog, onda će biti izvršen kako Bog zapoveda. Bog mi je rekao da Izraelce izvedem iz Egipta i tako ću i učiniti. Pošto Bog tako nalaže, On će delovati i dati mi snagu. Ja samo treba da sarađujem.’ To je ono što je Mojsije uvideo. Ljudi koji nemaju duhovno razumevanje smatraju da sami mogu da izvrše ono što im Bog poveri. Poseduju li ljudi takve sposobnosti? Zasigurno ne. Ako su kukavice, neće imati hrabrosti ni da se sastanu sa egipatskim faraonom. U svom srcu pomisliće: ’Egipatski faraon je đavolski car. Pod svojom komandom ima vojsku i jednom rečju bi mogao da me pogubi. Kako mogu da izvedem toliki broj Izraelaca? Da li bi me egipatski faraon saslušao?’ Te reči predstavljaju odbijanje, otpor i buntovništvo. Pokazuju neveru u Boga, a to nije istinsko poverenje. U to vreme, okolnosti nisu išle naruku ni Izraelcima, ni Mojsiju. Sa ljudskog stanovišta, izvesti Izraelce iz Egipta naprosto je bio nemoguć zadatak, jer je Egipat bio odsečen Crvenim morem, a njegovo prelaženje bi predstavljalo ogroman poduhvat. Zar Mojsije stvarno nije mogao da zna koliko bi teško bilo ispuniti taj nalog? U svom srcu je znao, ali je ipak samo rekao da sporo govori i da mu se jezik zapliće, da se niko ne bi obazirao na njegove reči. U svom srcu nije odbio Božji nalog. Kada je Bog rekao Mojsiju da Izraelce izvede iz Egipta, pao je ničice i pristao. Zašto nije pomenuo poteškoće? Možda zato što, posle četrdeset godina provedenih u divljini, nije znao za opasnosti ljudskog sveta ili za situaciju u kojoj se Egipat s vremenom našao ili za neprilike u kojima su se Izraelci tada nalazili? Zar nije mogao jasno da uvidi te stvari? Da nije možda to bilo u pitanju? Sigurno nije. Mojsije je bio pametan i mudar. Sve to mu je bilo poznato jer je to lično prošao i doživeo u ljudskom svetu i nikada to ne bi zaboravio. Sve to mu je i previše dobro bilo poznato. Dakle, da li je znao koliko mu je težak nalog Bog poverio? (Jeste.) Ako je znao, kako je mogao da prihvati taj nalog? Imao je poverenja u Boga. Sa svojim životnim iskustvom, verovao je u Božju svemogućnost, pa je prihvatio taj Božji nalog sa srcem punim poverenja i bez imalo sumnje” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo uz istinsku pokornost čovek može imati stvarno poverenje”). Bog je zapovedio Mojsiju da izvede Izraelce iz Egipta. U tom trenutku, egipatski faraon je bio izuzetno moćan i veoma okrutan. Mojsije nije imao baš ništa, ali je bio u stanju da posluša Božju zapovest. Imao je iskrenu veru u Boga i verovao je da je sve u Njegovim rukama i da nijedna sila nije mogla da spreči to što je Bog želeo da ostvari. U njegovom srcu nije bilo straha ni zabrinutosti. Te činjenice su potvrdile da je Bog sȃm obavljao svoje delo tokom čitavog procesa. Bog je poslao deset pošasti, razdvojio Crveno more i na kraju predvodio Mojsija da izvede Izraelce iz Egipta. Mojsije je video Božju veliku silu tako što je doživeo te događaje, pa je njegova vera u Boga još više porasla. Za razliku od Mojsijeve vere u Boga, ja sam bila iskreno posramljena. Starešina je uredio da se bavim prijavama, ali ja sam se plašila da će me nadzirati i uhapsiti, pa zato jednostavno nisam mogla da se pokorim i da prihvatim tu dužnost. Smatrala sam da su te visokotehnološke alatke veoma moćne, misleći da bi me policija veoma lako uhvatila. Često sam govorila da je sve u Božjim rukama i da bi trebalo da verujem Božjem autoritetu, ali sada, kada sam se suočila sa činjenicama, bila sam kukavica, uplašila sam se i uopšte nisam imala veru. Shvatila sam da nimalo ne poznajem Božju suverenost. Iako su svuda postojale nadzorne kamere koje mogu da prepoznaju lica, to da li ću biti uhapšena zavisilo je od Božje suverenosti i uređenja. Shvativši to, stekla sam veru i bila sam spremna da se oslonim na Boga kako bih to prebrodila.

Dok smo se bavili prijavama, jedan crkveni starešina nas je svaki dan vodio da se sastajemo sa braćom i sestrama kako bismo istražili te stvari, a mi smo se molili i oslanjali na Boga, iako je okruženje bilo opasno i uspešno smo rešili prijave. Tek nakon što smo napustili tu crkvu, saznali smo da je policija već objavila fotografiju ovog starešine na javnim oglasnim tablama kako bi ga uhapsila, ali on se na vreme sakrio i nije bio uhapšen. Videla sam da sȃm Bog štiti Svoje delo i da takođe štiti nas. Kroz ovo iskustvo sam zadobila izvesnu veru.

Onda, u martu 2020. godine, saznala sam da je Jang Čen, nakon što je uhapšen, bio brutalno mučen od strane policije i da je umro nedugo nakon što je pušten uz kauciju. Nedugo zatim, takođe sam čula da se KPK sprema da izvede veliki napad na vernike krajem maja. Tokom jednog okupljanja, starešina nam je rekla da postoji nekoliko pisama prijave koje je hitno trebalo rešiti, ali da još uvek nisu našli nikoga da to uradi. Dok je govorila, gledala je u mene. Srce mi je zadrhtalo i pomislila sam: „Radi šta hoćeš, samo nemoj tražiti da se ja bavim prijavama. KPK će početi novi veliki napad u maju, a, kako bi hapsila vernike, poslednjih godina je postavila mnogo novih nadzornih kamera na ulicama i uličicama. Ako nastavim da se krećem napolju, mogućnost da će me uhapsiti biće veoma velika. Policija je nasmrt mučila Jang Čen, koji je bio tako mlad, a ja sam deset godina starija od njega, pa, kada bi me uhvatili, još manje bih bila u stanju da podnesem mučenje. Čak i kada me ne bi ubili, verovatno bih bila osakaćena.” Razmišljajući o tome, pomalo sam se uplašila. U tom trenutku, starešina me je pitala: „Već si se ranije bavila prijavama, pa želim da i ovaj put ti ideš. Šta kažeš na to?” Iako sam u srcu znala da izbegavanje moje dužnosti nije u skladu sa Božjim namerama, mislila sam da je ova dužnost zaista previše opasna, pa sam smislila izgovor da je izbegnem, rekavši: „Sestra Šen Žan ima sposobnost rasuđivanja i zna dobro da besedi. Možete da uredite da ona ide. Igrom slučaja, ona je u obližnjoj crkvi, pa će joj biti zgodno da ode.” Međutim, starešina je rekla da se Šen Žan ranije nije bavila prijavama i zamolila me je da idem sa njom, tako da nisam imala izbora nego da se složim. Nakon toga, uredila sam da se sastanem sa braćom i sestrama i Šen Žan kako bismo proverili prijave, i brzo smo rešili tri prijave.

Nakon toga sam promislila o sebi i zapitala se: „Zašto uvek prvo mislim na sebe kada se suočim sa opasnim dužnostima i čak želim da izbegnem svoju dužnost? Šta me to kontroliše?” Kasnije sam pročitala ovaj odlomak Božjih reči: „Sotona kvari ljude kroz obrazovanje i uticaj državnih vlasti, kao i onih slavnih i velikih. Njihove đavolske reči postale su čovekov život i priroda. ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ dobro je poznata sotonska izreka koja je usađena u svakoga i postala je čovekov život. Postoje i druge izreke iz filozofija za ovozemaljsko ophođenje koje su poput ovih. Sotona koristi tradicionalnu kulturu svakog naroda da obrazuje, navede na stranputicu i kvari ljude, zbog čega ljudski rod tone i biva progutan u beskrajnom ponoru uništenja, a na kraju ljude uništava Bog jer služe Sotoni i opiru se Bogu. (…) Sotona je duboko iskvario ljudski rod. Sotonin otrov teče kroz svačiju krv i može se reći da je čovekova priroda iskvarena, rđava, neprijateljska i u suprotnosti sa Bogom, ispunjena Sotoninim filozofijama i otrovima i u njima utopljena. Ona je u potpunosti postala priroda i suština Sotone. Zbog toga se ljudi opiru Bogu i protive Mu se” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”). Kroz razotkrivanje Božjim rečima, shvatila sam da sam iznova i iznova pokušavala da sačuvam sebe tako što sam izbegavala svoju dužnost. To je bilo zbog toga što su se sotonski otrovi, poput „spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „loš život je bolji od dobre smrti”, duboko ukorenili u mom srcu i što su još davno postali moja priroda. Kad god se radilo o mojim interesima, nisam mogla a da ne vodim računa o sebi. Tokom teških okolnosti, prijave su se gomilale i starešina je uredila da ja izvršavam tu dužnost, ali ja sam stalno razmišljala o svojim interesima. Plašila sam se da će me uhapsiti, obogaljiti ili prebiti nasmrt, bez ikakvog dobrog ishoda ili odredišta, pa sam smislila izgovor kako bih izbegla svoju dužnost i čak sam se žalila što starešina nije uredila da se drugi bave time. Pomislila sam na to kako su kod sestre Šen Žan postojali bezbednosni rizici, ali je i dalje bila voljna da izvršava tu dužnost, dok sam ja samo želela da ostanem kod kuće, verujući da će to smanjiti šanse da budem uhapšena. Bila sam zaista sebična i ogavna i nisam imala nimalo ljudskosti! Uživala sam u zalivanju i opskrbi Božjim rečima, primajući toliku Božju ljubav, pa je trebalo da, u kritičnim trenucima, dobro izvršavam svoju dužnost kako bih se odužila Bogu i što pre uklonim antihriste, zle ljude i bezvernike iz crkve, čime bih omogućila braći i sestrama da imaju dobar crkveni život i mesto gde će izvršavati svoje dužnosti. Međutim, ja uopšte nisam razmišljala o interesima crkve niti o život-ulasku braće i sestara, samo sam razmišljala o svojoj bezbednosti. Zar to nije bila izdaja Boga? Bila sam zaista nedostojna života u Božjem prisustvu! Shvativši to, više nisam želela da nastavim da živim u svojoj iskvarenoj naravi i da se bunim protiv Boga. Tragala sam za putem primene u Božjim rečima, kako bih razrešila svoju iskvarenu narav.

Pročitala sam sledeće odlomke Božjih reči: „Bog te smatra članom Svoje kuće i učesnikom u širenju Njegovog dela. U tom trenutku, imaš dužnost koju treba da obavljaš. Šta god da si u stanju da radiš, šta god da si u stanju da postigneš, to su tvoje obaveze i tvoja dužnost. Može se reći da su to nalozi od Boga, tvoja misija i tvoja moralna dužnost. Dužnosti dolaze od Boga; one su obaveze i poslanja koja je Bog poverio ljudima. Kako, onda, treba čovek da ih shvati? ’Pošto je ovo moja dužnost i nalog koji mi je Bog poverio, to je moja obaveza i moja odgovornost. Jedino je ispravno da je prihvatim kao svoju moralnu dužnost. Ne mogu da je odbijem niti da je odbacim; ne mogu da budem probirljiv. Ono što mi zapadne svakako je ono što treba da radim. Nije da nemam pravo da biram, već ne bi trebalo da biram. Ovakav razum bi stvoreno biće trebalo da ima.’ Ovo je stav pokornosti” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). „Ma šta da Bog traži od tebe, treba samo da svim silama radiš ka tome, i nadam se da ćeš svoju odanost prema Bogu moći da ispuniš pred Njim u ovim poslednjim danima. Dokle god gledaš Boga kako se zadovoljno osmehuje sedeći na Svom prestolu, čak i ako se to desi u trenutku kad ti je suđeno da umreš, trebalo bi da budeš u stanju da se smeješ i osmehuješ dok sklapaš oči. Tokom svog boravka na zemlji, moraš izvršiti svoju poslednju dužnost prema Bogu. U prošlosti je Petar bio naglavačke razapet zarad Boga; ti, međutim, treba da udovoljiš Bogu u ovim poslednjim danima i da svu svoju energiju utrošiš radi Njega. Šta jedno stvoreno biće može da učini za Boga? Stoga bi trebalo da se unapred prepustiš Bogu, kako bi On s tobom po Svojoj volji orkestrirao. Dokle god Ga to čini srećnim i zadovoljnim, pusti Ga da s tobom čini šta Mu je volja. Kakvo pravo ljudi imaju da iznose pritužbe?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 41. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”). Razmišljajući o Božjim rečima, shvatila sam da, bez obzira na to koju mi dužnost Božja kuća uredi, to je moja odgovornost i obaveza i moram da je prihvatim kao neizbežnu dužnost. Bog je predodredio kada ćemo morati da istrpimo patnju i kakva će ona biti. Kada bi Bog dozvolio da me uhapse, bila bih voljna da se pokorim Božjoj suverenosti bez pritužbi, a čak i kada bih ostala bogalj ili bila nasmrt pretučena, nikada ne bih popustila pred velikom crvenom aždajom. Morala sam da ostanem postojana u svom svedočenju kako bih ponizila veliku crvenu aždaju. Pomislila sam na svece tokom istorije, koji su, radi propagiranja jevanđelja Gospoda Isusa, bili kamenovani, rastrgnuti konjima, presečeni testerom ili obešeni. Možda je delovalo da su oni umrli bolnom smrću, ali njihove duše nisu nestale, oni su iskoristili svoje živote da svedoče o Gospodu Isusu i Bog ih je odobrio. Za razliku od njih, kao stvoreno biće koje uživa u svemu što Bog daje, kada sam se suočila sa opasnim situacijma, izbegavala sam svoje dužnosti kako bih zaštitila sebe. Takva osoba je u Božjim očima kukavički izdajnik i čak i ako telo nastavi da živi, ono je samo ljuštura. Kao što je rekao Gospod Isus: „Ko hoće da nađe svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga” (Matej 10:39).

U junu 2023. godine, KPK je sprovela još jednu kampanju masovnih hapšenja i preko sto ljudi je uhapšeno u nekoliko crkava u mom rodnom gradu. Mnoga braća i sestre su živeli u strahu i izgubili svoj normalan crkveni život. Sredinom oktobra, u jednoj od tih crkava desio se incident sa jednim lažnim hristom koji je zaluđivao ljude, te su mnoga braća i sestre bili navedeni na stranputicu i zbog izdaje od strane jednog Jude, policija je celu crkvu stavila pod nadzor. Postojala je hitna potreba da se neko bavi rešavanjem posledica i starešine su želele da urede da ja odem tamo. Razmišljajući o tome koliko je opasna situacija u toj crkvi, mislila sam da su šanse da budem uhapšena dok se bavim rešavanjem posledica previsoke i bila sam donekle bojažljiva i uplašena. Međutim, setivši se svojih prethodnih iskustava, shvatila sam da me to Bog testira da vidi da li mogu da se pokorim Njegovim orkestracijama i uređenjima i da Mu ostanem odana. Ovog puta nisam želela da ponovo razočaram Boga, pa sam prihvatila tu dužnost. Kasnije, tokom saradnje, suočila sam se sa nekim poteškoćama, ali time što sam se oslanjala na Boga i stvarno radila, uspešno sam prebacila knjige Božjih reči na drugo mesto a većina braće i sestara koje je taj lažni hrist naveo na stranputicu je bila spasena.

Kroz ovo iskustvo sam zadobila više vere u Boga, kao i određeno razumevanje Božje svemoći i suverenosti i shvatila da su bahati postupci KPK u Božjim rukama. Baš kao što je Bog rekao: „Bez Božje dozvole, Sotoni je teško da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog. U očima Božjim, Sotona je niži od ljiljana na planini, od ptica koje lete u vazduhu, od riba u moru i od crva na zemlji. Njegova uloga među svim stvarima jeste da služi svim stvarima, da služi ljudskom rodu, te da služi Božjem delu i Njegovom planu upravljanja. Koliko god da je zlonamerna njegova priroda i koliko god da je zla njegova suština, jedino što on može jeste da se poslušno pridržava svoje funkcije: da bude u službi Boga i da predstavlja protivtežu Bogu. Takvi su suština i položaj Sotone. Njegova suština nije povezana sa životom, nije povezana sa silom, nije povezana sa autoritetom; on je samo igračka u Božjim rukama, samo mašina u službi Boga!” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”).