Početkom septembra 2022. godine, bila sam vođa tima za zalivanje u crkvi. U tom periodu, dve pridošlice, sestra Ćiju Džen i sestra Jang Jun, su upravo bile prebačene iz jedne druge crkve. Starešina me je zamolila da brzo uredim da ih neko zaliva, rekavši da te dve sestre imaju dobar kov i razumevanje, da bi trebalo da obratim više pažnje na to kako napreduju tokom kasnijeg zalivanja i da one mogu biti negovane i obučavane za dužnosti što je pre moguće. Starešina je takođe spomenula da je stanje Ćiju Džen nedavno bilo ometano zbog proganjanja i opstrukcije od strane njene porodice i da joj je potrebno više razgovora u zajedništvu i pomoći. Nakon toga, uredila sam da se zalivači sastanu sa Ćiju Džen i Jang Jun i razgovarala sam sa Ćiju Džen koristeći Božje reči. Stanje Jang Jun je bilo dobro, pa sam je s poverenjem prepustila zalivačima.

Mesec dana je prošlo kao tren i starešina me je pitala kako napreduju Ćiju Džen i Jang Jun, da li su napredovale i da li mogu biti negovane. Videvši starešinino pismo, pomalo sam se uspaničila, razmišljajući: „Sa Ćiju Džen sam razgovarala samo na početku i nakon što sam videla da joj se stanje popravlja, nisam pratila šta se sa njom dešava i zaboravila sam da pratim i ispitam detalje u vezi sa tim kako te dve pridošlice napreduju. Šta sada da radim? Kako da odgovorim? Ako jednostavno kažem da sam zaboravila da pratim, starešina će sigurno reći da sam bila površna, da nisam obavljala stvaran posao, da nisam uradila ono što je posebno traženo od mene i da sam potpuno nepouzdana. To bi povredilo moj ponos i možda bih čak bila orezana.” Da bih sprečila starešinu da vidi da nisam obavila stvaran posao, smislila sam rešenje: „Brzo ću poslati pismo zalivačima kako bih saznala kako napreduju Ćiju Džen i Jang Jun, a onda ću odgovoriti starešini i reći da pratim situaciju. Međutim, jasno je bilo da sam samo jednom, na početku, razgovarala sa Ćiju Džen, a da sam onda zaboravila da pratim šta se dešava sa njom i Jang Jun. Zar ne bi bila očigledna laž kada bih rekla da sam ih pratila? Ne, jednostavno ne mogu tako otvoreno da lažem.” Zato sam smislila nešto drugo. Neću direktno reći da sam ih pratila, ali neću ni reći da se nisam usredsredila na praćenje. Umesto toga, okolišaću i reći: „Igrom slučaja, zakazala sam okupljanje sa dva zalivača. Planirala sam da na tom okupljanju istražim kako napreduju pridošlice u poslednje vreme. Javiću vam se ubrzo nakon toga.” Nakon što sam napisala to pismo, osetila sam blagu nelagodu u srcu. Osetila sam da se ponašam zaista ljigavo i lažljivo, ali sam se plašila da će u suprotnom starešina reći da ne obavljam stvaran posao. Zato sam, na kraju, tako odgovorila.

Sledećeg dana, odjednom sam osetila vrtoglavicu, mučninu i nisam mogla da ustanem. Jedna sestra me je podsetila na to da čovek, kada ga iznenada zadesi bolest, treba da traga za poukom u tome. Kasnije sam pomislila na to kako me je starešina zamolila da pratim kako Jang Jun i Ćiju Džen napreduju. Obećala sam da ću to uraditi kako treba, ali sam onda zaboravila na to. Već sam bila tako neodgovorna po tom pitanju, ali i dalje nisam bila iskrena, već sam odabrala da izbegavam, lažem i prikrivam stvari. Zar to ne bi bilo još ogavnije Bogu? Videla sam da moje reči i dela krivudaju i klize poput zmije, pa sam tragala za Božjim rečima koje razotkrivaju takvo ponašanje. Svemogući Bog kaže: „Pogledajmo, najpre, koje je pitanje Bog Jahve postavio Sotoni. ’Odakle dolaziš?’ Zar to nije izravno pitanje? Ima li u njemu ikakvog skrivenog značenja? Nema; reč je o direktnom pitanju. Ako bih vas upitao: ’Odakle dolaziš?’, kakav bi bio vaš odgovor? Je li teško odgovoriti na to pitanje? Da li biste rekli: ’Prolazio sam i obilazio uzduž i popreko’? (Ne.) Ne biste tako odgovorili. Kako se, dakle, osećate kad vidite da Mu Sotona tako odgovara? (Osećamo koliko je Sotona besmislen, ali ujedno i lažljiv.) A možete li da pretpostavite kako se Ja osećam? Osećam gađenje svaki put kada čujem ove njegove reči, jer Sotona priča, a njegove reči u sebi ne sadrže nikakvu suštinu. Da li je Sotona odgovorio na Božje pitanje? Ne, reči koje je Sotona izgovorio nisu bile odgovor i iz njih se ništa nije moglo zaključiti. Te reči nisu bile odgovor na Božje pitanje. ’Prolazio sam i obilazio zemlju uzduž i popreko.’ Kako ti razumeš ove reči? Odakle je, zapravo, Sotona došao? Jeste li dobili odgovor na to pitanje? (Ne.) U tome je ’visprenost’ Sotoninih lukavih spletki – da nikome ne dozvoli da otkrije o čemu on, zapravo, govori. Nakon što čuješ te reči, ti i dalje ne raspoznaješ šta je rekao, iako je on navodno odgovorio na pitanje. Pa ipak, Sotona veruje da je na Božje pitanje savršeno odgovorio. A kako se ti zbog toga osećaš? Zgađeno? (Da.) Počinješ, dakle, da se gnušaš tih njegovih reči. Sotonine reči poseduju određenu karakteristiku: kad on nešto kaže, ostaje ti samo da se češeš po glavi, jer ne možeš da ustanoviš izvor njegovih reči. Sotona ponekad govori namerno, sa određenim motivima, a ponekad mu reči, vođene njegovom prirodom, sasvim spontano izlaze iz usta. On ne gubi puno vremena na odmeravanje svojih reči, već ih naprosto izgovara bez razmišljanja. Kad ga je Bog upitao odakle dolazi, Sotona mu je odgovorio uz nekoliko dvosmislenih reči. Njegov te odgovor u velikoj meri zbunjuje i ti uopšte ne znaš odakle Sotona dolazi. Ima li ikog među vama da tako govori? Kakav je to uopšte način govora? (Dvosmislen je i ne daje konkretan odgovor.) Kakvim bi rečima trebalo da opišemo takav način govora? Taj način govora predstavlja diverziju i zabludu. Zamisli da neko ne želi drugima da kaže šta je uradio juče. Kad mu kažeš: ’Videh te juče. Kuda si išao?’ On ne želi da ti direktno saopšti kuda je išao. Umesto toga, ti kaže: ’Kakav sam dan juče imao. Strašno sam se umorio!’ Je li ti on time odgovorio na pitanje? Odgovorio jeste, ali ti nije dao odgovor kakav si očekivao. U tome je ’genijalnost’ unutar lukavstva čovekovog govora. Nikada ne možeš da otkriješ šta misli, niti da uočiš poreklo i nameru u njegovim rečima. Ne znaš šta pokušava da izbegne, jer u svom srcu ima vlastitu priču – to je podmuklo. Ima li među vama onih koji često govore na taj način? (Ima.) Šta vam je, dakle, cilj? Da li to ponekad činite radi zaštite svojih interesa, a ponekad zbog očuvanja vlastitog ponosa, položaja i imidža, da biste zaštitili tajne iz svog privatnog života? Šta god da je ta svrha, ona je neodvojiva od vaših interesa i povezana je s njima. Nije li to priroda čovekova? A svi koji imaju takvu prirodu blisko su povezani sa Sotonom, ako mu nisu i porodica. Možemo i tako da se izrazimo, zar ne? Uopšteno govoreći, takvo ispoljavanje je gnusno i odvratno” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni IV”). Iz Božjih reči razotkrivanja Sotone, uvidela sam da je način na koji Sotona govori zaista odvratan. Kada Bog postavi jednostavno pitanje, Sotona bi mogao da odgovori jasno, ali umesto toga, on govori izokola da bi prikrio svoje prave namere i ciljeve, što je zbunjujuće, i teško je raspoznati njegove iskrene misli i namere. To je zaista podmuklo i lažljivo. U svetlu Božjih reči, uvidela sam da je to što Bog razotkriva zapravo moje ponašanje. Kada je starešina htela da proveri kako te dve pridošlice napreduju, shvatila sam da sam sa Ćiju Džen razgovorala samo jednom na početku, ali pošto sam posle toga bila zauzeta drugim stvarima, nisam ih pratila nakon što sam ih dodelila zalivačima. Nisam znala ništa o njihovom napretku, o problemima koje možda imaju niti o njihovom potencijalu za negovanje. Kada bih jednostavno rekla da ih nisam pratila, to bi starešini pokazalo da ne obavljam stvaran posao i da se samo površno i neodgovorno bavim stvarima. To bi povredilo moj ponos i narušilo mi ugled, a možda bih čak bila i orezana. Zato sam pribegla laganju, tvrdeći da sam zakazala okupljanje sa dva zalivača, sa namerom da istražim kako napreduju pridošlice i da nakon toga izvestim starešinu, čime bih je navela da misli da obavljam stvaran posao i da dosledno pratim i obraćam pažnju na to kako pridošlice napreduju. Takođe sam spomenula sastanak uživo sa zalivačima da bih ispitala šta rade, da bi zvučalo da imam snažan osećaj za breme, čime bih prikrila problem i, u isto vreme, zaštitila svoj ponos i ugled. Videla sam koliko su moje namere podmukle i kako su moje reči i postupci identični Sotoninim. Izbegavala sam da budem iskrena, skretala sam pažnju i navodila sam druge na stranputicu. Bila sam zaista ljigava i lažljiva! Mislila sam da sam pametna, da sam pronašla dobro rešenje i savršen odgovor, ali ta nepoštena i lažljiva narav se zgadila Bogu i navukla je Njegovu mržnju. Kada se ne bih brzo pokajala, Bog bi me na kraju otkrio i isključio.

Mai târziu, după ce am citit din cuvintele lui Dumnezeu, am înțeles mai bine intențiile din spatele înșelăciunii mele. Svemogući Bog kaže: „Kad ljudi pribegnu lažljivosti, koje namere stoje iza toga? Koji cilj pokušavaju da postignu? Bez izuzetka, cilj je postizanje slave, bogatstva i statusa; ukratko, to čine iz ličnog interesa. A šta je glavni razlog težnji ka ostvarenju ličnog interesa? Razlog je u tome što ljudi svoje interese smatraju važnijim od bilo čega drugog. Upuštaju se u laži ne bi li izvukli korist i time se otkriva njihova lažljiva narav. Kako ovaj problem treba rešavati? Prvo moraš da raspoznaš interese i saznaš koji su, šta oni ljudima zapravo donose i kakve su posledice stremljenja ka njima. Ako to ne uspeš da shvatiš, neće biti tako lako napustiti ih. Ako ljudi ne razumeju istinu, onda im najteže od svega pada odricanje od sopstvenih interesa. To je stoga što su im životne filozofije: ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ i ’Ptica za hranu gine, a čovek za bogatstvo’. Očigledno je da žive samo za sopstvene interese. Ljudi misle da bez ličnog interesa – kad bi ga izgubili – ne bi mogli da prežive. To je kao da im je opstanak neodvojiv od sopstvenih interesa, pa većina ljudi ne vidi dalje od njih. Lični interes stavljaju iznad svega drugog, za njega žive, pa bi tražiti od njih da od tog interesa odustanu bilo isto kao tražiti da odustanu od vlastitog života” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”). Božje reči su me navele da razumem zašto sam pokušavala sve kako bih prikrila svoje greške. Osnovni uzrok je bio taj što sam živela u skladu sa Sotononim načelom „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i cenila lične interese iznad svega. Na primer, kada je starešina pitala da li sam ispitala kako napreduju te dve pridošlice, jasno je bilo da sam zaboravila da ih pratim, što je pokazalo da mi nedostaje osećaj za breme i odgovornost prema poslu, ali, umesto da odmah promislim o sebi i ispravim svoje ponašanje, ja sam u obzir uzimala samo svoj ponos i interese. Radila sam ono od čega sam imala koristi, a kada mi nešto nije išlo u korist, kada je pretilo mom ponosu ili moglo da dovede to toga da budem orezana, odabrala sam da primenim ljigave trikove kako bih se zaštitila, koristeći zgodne reči da stvorim lažne utiske, kako bih slagala i prevarila ljude, čime sam sprečila starešinu da otkrije moje probleme i razume šta se zapravo dešava sa mojim dužnostima. Videla sam da kada živim u skladu sa tim sotonskim otrovima, postajem sve ljigavija, lažljivija, podlijia i rđavija i da mi nedostaje ljudsko obličje.

Zatim sam pročitala odlomak Božjih reči: „To što Bog traži da ljudi budu pošteni dokazuje da On zaista prezire i ne voli lažljive ljude. Božja odbojnost prema lažljivim ljudima je odbojnost prema njihovom načinu obavljanja stvari, prema njihovim naravima, njihovim namerama i njihovim metodama prevare; Bog ne voli ništa od toga. Ako su lažljivi ljudi u stanju da prihvate istinu, da priznaju svoje varljive naravi i spremni su da prihvate Božje spasenje, onda i za njih ima nade da će biti spaseni – jer se Bog prema svima odnosi jednako, kao i istina. Dakle, ako želimo da postanemo ljudi koji ugađaju Bogu, prvo što moramo da učinimo jeste da promenimo naša načela ponašanja. Ne možemo više da živimo po sotonskim filozofijama, ne može život više da nam se rukovodi lažima i prevarama. Moramo da odbacimo sve svoje laži i da postanemo pošteni ljudi. Tada će Bog na nas drugačije gledati. Ranije su se ljudi, živeći sa drugima, uvek oslanjali na laži, pretvaranja i prevare i koristili sotonske filozofije kao osnovu svog postojanja, kao svoje živote i kao osnovu svog vladanja. To je bilo nešto što je Bog prezirao. Ako ste među nevernicima iskreni, ako govorite istinu i ako ste poštena osoba, onda ćete biti klevetani, osuđivani i napušteni. Stoga slediš ovozemaljske trendove i živiš po sotonskim filozofijama; postaješ sve veštiji u laganju i sve više lažljiv. Takođe naučiš da koristiš podmukla sredstva kako bi postigao svoje ciljeve i zaštitio se. Postaješ sve uspešniji u Sotoninom svetu i samim tim padaš sve dublje i dublje u greh sve dok ne dođe do toga da više ne možeš da se izvučeš. U Božjoj kući stvari funkcionišu upravo suprotno. Što više lažeš i igraš se varljivih igara, to ćeš se više Božjem izabranom narodu smučiti i odreći će te se. Ako odbiješ da se pokaješ i još uvek se držiš sotonskih filozofija i logike, ako koristiš lukavstva i razrađene smicalice da se prerušiš i lažno predstavljaš, onda je vrlo verovatno da ćeš biti otkriven i eliminisan. To je zato što Bog prezire lažljive ljude. Samo pošteni ljudi mogu da napreduju u Božjoj kući, a oni lažljivi će na kraju biti napušteni i eliminisani. Sve je to predodređeno od Boga. Samo pošteni ljudi mogu da imaju udeo u nebeskom carstvu. Ako ne pokušaš da budeš poštena osoba, ako ne doživiš i ne primenjuješ u pravcu stremljenja ka istini, ako ne razotkriješ svoju rugobu i ako se ne ogoliš, tada nikada nećeš moći da primiš delo Svetog Duha i da dobiješ Božje odobravanje” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). Nakon čitanja Božjih reči, uvidela sam da je Božja narav sveta i pravedna. Bog voli iskrene ljude, a mrzi lažljive. Ako neko, umesto da bude iskren, koristi lažljive taktike da bi udovoljio trenutnim interesima, on nikada neće zadobiti Božje odobravanje i Bog će ga se gnušati, odbaciće ga i isključiti. Prisetila sam se jedne sestre koja je bila odgovorna za rad na zalivanju. Iako je bilo jasno da mnoge probleme pridošlica nije razrešila, da bi zaštitila svoj ugled i status i sačuvala svoj ugled u starešininim očima, koristila je laž da to sakrije od svih, a u svom izveštaju o radu je napisala da su problemi pridošlica razrešeni. Kao rezultat toga, Bog je uredio okolnosti da bi otkrio istinu, koristeći druge sestre koje su se raspitivale o detaljima u vezi sa napretkom pridošlica da razotkrije istinu. Na kraju, ta sestra je otpuštena jer je stremila ka reputaciji i statusu, umesto da obavlja stvaran posao. Videla sam da Bog proučava sve i da, bez obzira na to koliko se ljudi trude da zataškaju ili prikriju stvari, istina će na kraju biti otkrivena. Shvatila sam da sam ja takva. Bilo je jasno da ne obavljam stvaran posao, ali sam ipak pokušala da zaobiđem problem i da ga prikrijem da bih sakrila istinu, čime sam sprečila starešinu da uvidi moje probleme. Moji postupci su suštinski bili prevarantski i lažljivi. Iako sam koristila ono za šta sam verovala da je pametna taktika da bih zaštitila svoj ponos i ugled, Bog sve ispituje i takvi trikovi i laži su samo doveli do toga da me se Bog gnuša i da me mrzi. Shvativši to, videla sam da sam sebe dovela u opasnost i da sam bila glupava, kao i da ću, ako se odmah ne pokajem i brzo ne promenim, na kraju biti razotkrivena i isključena.

Kasnije, kada sam pisala starešini, razmatrala sam da detaljno napišem kako sam bila lažljiva i nepoštena i kako sam pribegla taktiziranju i laži ali nakon što sam otkucala nekoliko reči na kompjuteru, počela sam da oklevam, razmišljajući: „Ako napišem to, neće se raditi samo o tome da ih nisam pratila i da sam bila neodgovorna, već i o laži i izdaji, što je još gore. Kakvo bi mišljenje starešina imala o meni kada bi saznala za to? Možda ću biti orezana, pa je možda bolje da to izostavim. Na kraju krajeva, ako ne kažem ništa, starešina neće saznati i ja neću morati da istrpim te patnje.” Dok sam se borila sama sa sobom, pomislila sam na sledeće Božje reči: „Samo pošteni ljudi mogu da imaju udeo u nebeskom carstvu” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). „Kad ljudi odustanu od istine zarad sopstvenih interesa, onda gube život i Božje spasenje; takvi su ljudi najnerazumniji” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”). Brzo sam potražila Božje reči da ih pročitam. Svemogući Bog kaže: „Bog spasava one koji streme ka istini. Ako ne prihvataš istinu i ako ne umeš da promisliš i spoznaš svoju iskvarenu narav, onda se nikada nećeš istinski pokajati i nećeš zadobiti život-ulazak. Prihvatanje istine i samospoznaja put su do rasta u životu i dostizanja spasenja. To je prilika da dođeš pred Boga i prihvatiš Njegovu proveru, sud i grdnju, i da zadobiješ istinu i život. Ako odustaneš od traganja za istinom zarad stremljenja ka slavi, dobitku, statusu i sopstvenim interesima, to je ravno odustajanju od prilike da prihvatiš Božji sud i grdnju i zadobiješ spasenje. Biraš slavu, dobit, status i sopstvene interese, ali odustaješ od istine i gubiš život i priliku za spasenje. Šta je bitnije? Ako odabereš sopstvene interese i odustaneš od istine, zar to nije budalasto? Prostim jezikom rečeno, to znači pretrpeti veliki gubitak zarad male prednosti. Slava, dobit, status, novac i interesi – sve je to privremeno i prolazno, sve to nestaje kao oblak dima, dok su istina i život večni i nepromenjivi. Ako se ljudi oslobode iskvarenih naravi zbog kojih streme slavi, dobiti i statusu, onda postoji nada da će steći spasenje. Štaviše, istine koje ljudi zadobiju večne su; Sotona ih ne može oduzeti ljudima, niti to može iko drugi. Potpuno odbacuješ svoje interese, ali zadobijaš istinu i spasenje; to je tvoj rezultat, ti si ih za sebe zadobio. Kad ljudi odaberu da istinu sprovode u delo po cenu gubitka svojih interesa, tada stiču Božje spasenje i večni život. Takvi ljudi su najpametniji. Kad ljudi odustanu od istine zarad sopstvenih interesa, onda gube život i Božje spasenje; takvi su ljudi najnerazumniji. Ono što čovek odabere – da li sopstvene interese ili istinu – neverovatno mnogo toga o njemu otkriva. Onaj koji voli istinu odabraće istinu; odabraće da se pokori Bogu i da Ga sledi. Takvi ljudi bi se radije odrekli sopstvenih interesa i tragali za istinom. Nezavisno od toga koliko treba da trpe, odlučni su i nepokolebljivi u svom svedočenju kako bi udovoljili Bogu. To je osnovni put ka primeni istine i ulasku u istina-stvarnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”). Božje reči su mi poslužile kao podsetnik i dale su mi put primene. Božja pravedna i sveta narav ne podnosi uvredu. U Božjem carstvu, oni koje On želi su iskreni i On spasava iskrene ljude. Ako prestanem da primenjujem istinu kako bih zaštitila svoje interese, to je kao da odustanem od prilike da zadobijem istinu i da budem spasena. Možda nema ozbiljnih posledica ako jednom ne primenim istinu, ali na duže staze, ako nikada ne mogu da napustim lične interese niti da se pobunim protiv tela kada se susretnem sa stvarima, onda neću imati dobar ishod i odredište. Kada bih mogla da postepeno napuštam lične interese i da se pobunim protiv tela kako bih primenjivala istinu, onda bih bila sve bliže i bliže standardima Božjih zahteva. Zatim sam pročitala Božje reči koje kažu: „Nadgledati, posmatrati i pokušati razumeti ljude – sve to ima za cilj da im se pomogne da uđu na pravi put vere u Boga, da im se omogući da svoju dužnost obavljaju onako kako Bog zahteva i u skladu sa načelima, da bi se sprečilo da uzrokuju bilo kakva ometanja ili prekidanja, i da bi se sprečilo da rade neki uzaludan posao. Cilj ovakvog postupanja jeste da se u potpunosti pokaže odgovornost prema njima i prema radu Božje kuće; u tome nema ničeg zlonamernog” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (7)”). Božje reči su me navele da razumem da kada sam u praksi iskrena osoba, drugi mogu da vide iskvarenost i nedostatke u mom radu, a starešine mogu da ga bolje nadziru i proveravaju, da identifikuju moje probleme i pruže mi pravovremene smernice i pomoć, kako bih mogla da budem pažljivija i odgovornija u odnosu prema svojim dužnostima, što bi mi bilo od koristi za dobro izvršavanje dužnosti. Shvativši to, iznenada sam se ozarila i pomolila Bogu: „Bože, da bih zaštitila svoj ponos i status, pribegla sam laži i zgadila sam Ti se. Ovog puta, bez obzira na to šta braća i sestre misle, voljna sam da prihvatim Tvoje ispitivanje, primenjivanje istine i da budem iskrena osoba. Molim Te, usmeri me.” Nakon toga, otvorila sam se starešini u vezi sa svojim stanjem i otkrivenjem iskvarenosti i osećala sam se lakše i slobodnije.

Kasnije me je starešina zamolila da izvestim kako je napredovao rad na zalivanju u poslednje vreme i odjednom sam postala veoma uznemirena. Tokom poslednjih dana, pošto sam bila zauzeta drugim zadacima, nisam pružila detaljne odgovore na pitanja koja su pokrenuli neki zalivači. Starešina nas je zamolila da opskrbimo zalivače nekim dobrim putevima, a ja ni to nisam primenila. Kada bih to iskreno prijavila nadzornici, da li bi ona mislila da ja odgađam posao i da ne obavljam stvaran posao? Ležeći noću u krevetu, nisam mogla da zaspim, razmišljajući o tome kako da zaštitim svoj ponos i ugled. Shvatila sam da ponovo želim da budem lažljiva, kao i da me Bog testira u toj situaciji, proveravajući da li mogu da prihvatim Njegovo ispitivanje i budem iskrena osoba. Pomislila sam na jedan odlomak Božjih reči: „Bog traži od ljudi da budu pošteni, da govore pošteno i da rade poštene stvari, te da ne budu lažljivi. To što Bog govori značajno je stoga što ljudima omogućava da imaju pravo ljudsko obličje, a ne da nalikuju Sotoni i da govore kao što to čini zmija koja gamiže po zemlji, uvek dvosmisleno i na način koji sprečava druge ljude da shvate istinu o stvarima. Drugim rečima, ovo je rečeno tako da ljudi, i rečima i delima, prožive obličje čoveka, da budu dostojanstveni, pošteni i pristojni, bez skrivanja svoje tamne strane ili bilo kakve sramotne stvari, i da imaju čisto srce. Ovo je rečeno da bi ljudi biti isti spolja kao i iznutra, kako bi govorili ono što misle u svom srcu, ne varajući Boga ili bilo koga drugog, kako ništa ne bi prećutali, sa srcem nalik komadu čiste zemlje. To je ono što Bog traži i Božji cilj jeste da zahteva od ljudi da budu pošteni” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Od Božjeg plana upravljanja najveću korist ima čovek”). Božje reči su me ponovo podsetile da biti iskrena osoba znači govoriti i postupati na pošten i otvoren način, prihvatati Božje ispitivanje onog što jeste i nije urađeno, kao i jednostavnost i otvorenost i prema Bogu i prema ljudima. Čak i ako to dovede do toga da budem orezana, moram da govorim iskreno, da ne koristim trikove i laž da bih prikrila istinu. Jedino iskreno ponašanje poput ovoga je ispravno obličje iskrene osobe. Kasnije sam nadzornicu iskreno izvestila kako rad napreduje, zatim sam razgovarala u zajedništvu da bih rešila probleme zalivača i sa svima podelila neke dobre pristupe za zalivanje pridošlica. Praktično postupajući na ovaj način, iz prve ruke sam iskusila da mi to što sam iskrena osoba koja prihvata Božje ispitivanje i ljudski nadzor pomaže da svom poslu pristupim odgovorno i marljivo, što me zaista štiti dok izvršavam svoje dužnosti.

Nakon što sam prošla kroz ovo iskustvo, vidim da se bez suda i grdnje Božjih reči, moja lažljiva i rđava narav uopšte ne bi promenila. Jedino tako što sam se susrela sa situacijama, prihvatila više Božjeg ispitivanja, otpustila lične interese i svesno praktično postupala kao iskrena osoba, moja iskvarena narav je mogla da se postepeno promeni.