Moja ćerka je rođena sa epilepsijom. Moj suprug i ja smo posvuda tragali za medicinskim tretmanom i uradili sve što smo mogli, ali njoj nije bilo bolje. Kada me je to bolelo i kada sam došla do samog kraja, neko mi je propovedao jevanđelje i ja sam počela da verujem u Gospoda Isusa. Stanje moje ćerke se ubrzo popravilo i moj suprug i njegova majka su isto tako počeli da veruju u Gospoda. Moj suprug je kasnije postao propovednik, dok sam ja dočekivala saradnike crkve u našoj kući na okupljanjima.

Oko 1997. godine, neki ljudi su došli u moju kuću i svedočili mom mužu i meni da se Gospod Isus već vratio, da je bio u telu i radio novo delo i da mu je ime Svemogući Bog. Pitala sam se kako je to moguće. Biblija kaže: „Spasenja nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena među ljudima, koje nas može spasti” (Dela apostolska 4:12). „Isus Hristos je isti juče, danas i doveka” (Jevrejima 13:8). Ime Gospoda Isusa je zauvek nepromenljivo, pa kako se On onda može nazivati Svemogućim Bogom? Kako bi On mogao da obavlja novo delo? Tada to nisam mogla da prihvatim i nisam želela da obraćam pažnju na njih. Nakon nekog vremena su ponovo došli da nam propovedaju jevanđelje, ali ja to nisam prihvatala i nisam ih slušala. Biblija jasno kaže je ime Gospoda Isusa zauvek nepromenljivo a oni su opet govorili da je Gospod došao i da se zove Svemogući Bog. To nije bilo u skladu sa Biblijom. Šta god su oni govorili, ja to nisam želela da prihvatim. Ni moj muž ih nije slušao.

Jednog dana 2022. godine moj suprug je otišao da propoveda i vratio se dve nedelje kasnije. Izgledao je uzbuđeno i rekao mi je: „Imam dobre vesti. Gospod Isus za kojim smo čeznuli se vratio! Svemogući Bog o kojem svedoči Istočna munja je Gospod Isus koji se vratio.” „Vidiš, Božji šest hiljada godina dug plan upravljanja je podeljen u tri faze. Prva je bila delo u Doba zakona kada je Bog Jahve objavio zakon kako bi usmeravao ljude u njihovom životu na zemlji. Druga je bila Doba blagodati kada je Gospod Isus bio razapet i učinio delo iskupljenja čovečanstva. Treća je Doba carstva. Svemogući Bog izražava mnoge istine i obavlja delo suda i grdnje, rešavajući čoveka grešne prirode, u potpunosti ga čisteći i spasavajući i konačno ga uvodeći na predivno odredište. Ove tri faze dela su zaokuženo delo Božjeg spasenja čoveka i svaka od njih je od suštinske važnosti.” Moj suprug mi je mnogo toga rekao. U to vreme sam mislila da je to nepojmljivo. Pitala sam se: „Kako si mogao da prihvatiš Istočnu munju? Toliko si godina propovedao, pa kako su mogli da te navedu na pogrešan put? Po čitav dan čitamo Bibliju. Poslanica Galatima 1:6-7 kaže: ’Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom milošću, te se okrećete nekoj drugoj radosnoj vesti. U stvari, nema druge Radosne vesti, ali ima onih koji vas zbunjuju i hoće da vas odvrate od Radosne vesti o Hristu.’ Isto tako smo čitali Jevrejima poslanicu 13:8. ’Isus Hristos je isti juče, danas i doveka.’ Ovi stihovi jasno govore da se ime Gospoda Isusa nikada neće promeniti. Istočna munja kaže da je Božje ime Svemogući Bog. Zar to ne znači menjati ime Gospoda Isusa? Zar ne menjaju Hristovo jevanđelje? Kako možeš da veruješ u to? Mi u svojoj veri u Gospoda uvek moramo da čuvamo Njegovo ime. Ime Gospodnje se ne može menjati!” Moj suprug je dobro poznavao Bibliju i umeo je da propoveda. Znala sam da ne bih mogla da ga ubedim i da kada je on u nešto ubeđen, niko ne može da ga razuveri. Tako da ništa nisam rekla. Pomislila sam: „Ja to neću prihvatiti, ma koliko ti dobro govorio. Gospod Isus nam je podario toliku blagodat; nikada ne bih mogla da Ga izdam. Slediću Gospoda do kraja, pa sve i da moramo da se razvedemo.” Na kraju sam mu rekla: „Ako nastaviš da propovedaš o Gospodu Isusu, onda ću te slušati. I dalje smo porodica. Ali ako propovedaš o Istočnoj munji, onda ti idi svojim putem, a ja ću svojim i svako će svojim putem.” Moj suprug je bespomoćno odmahnuo glavom kada je video da tvrdoglavo odbijam da saslušam i ništa više nije rekao.

Nakon što je prihvatio Istočnu munju, propovedao je jevanđelje ljudima u našoj crkvi. Neočekivano, njegov najbliži saradnik u crkvi, Feng, izbacio ga je napolje. Nakon toga, Feng i drugi su počeli da zaključavaju mesta okupljanja i nisu dozvoljavali da vernici čuju šta moj suprug ima da kaže. Rekli su mi: „Tvoj suprug je primio Istočnu munju. Nemoj da ga slušaš. Zastranio je u svojoj veri.” Rekla sam: „Ja to nisam prihvatila, ali nešto od onoga što kaže se podudara sa Biblijom.” Pošto sam to rekla, počeli su i mene da se čuvaju. Pričali su mi iza leđa, govoreći: „Njen suprug sada veruje u Svemogućeg Boga, tako da ne smemo da imamo ništa sa njom. To će sigurno uticati na nju kako vreme bude odmicalo. Ona će to definitvno prihvatiti.” Imala sam osećaj da su veoma nepravedni prema meni kada sam to čula. Bez obzira koliko sam izjavljivala svoju nevinost i klela se da nisam prihvatila Istočnu munju, nisu mi verovali. Kada god bih otišla na neko okupljanje, njihov izraz lica bi se promenio. Čuvali su me se, bojeći se da bih mogla da navedem vernike na pogrešan put. Bili bi srećni da se uopšte nisam pojavila na okupljanjima i nisu se usuđivali da pričaju sa mnom kao da imam neku zaraznu bolest. Osećala sam se tako povređenom i zamerala svom suprugu. Imala sam osećaj da je on uzrok tome što su me oni odbacili. Osećala sam se veoma nesrećnom i potisnutom, pa sam se pomolila Gospodu: „Ah, Gospode, braća i sestre su me odbacili. Osećam se tako povređenom. Šta Ti je namera?” Da bih dokazala da nisam prihvatila Istočnu munju, kada se sestra koja je bila domaćin okupljanja razbolela i otišla u bolnicu, ciljano sam joj kupila poklon i otišla da je vidim kako bi znala koliko sam iskrena. No, nakon što je otpuštena iz bolnice, ignorisala me je kao i pre. Zato sam kasnije prestala da odlazim na okupljanja i jednostavno se molila i čitala Bibliju kod kuće. Moj suprug je video koliko sam nesrećna i ponovo mi svedočio o Božjem novom delu. Ljutito sam ga prekorila rekavši mu: „Da nisi prihvatio Istočnu munju, da li bi me crkva odbacila? Da li bi me svi napustili? Sve i da mi ne dopuste da odlazim na okupljanja, neću verovati u Istočnu munju poput tebe! Držaću se Gospodnjeg imena i nikada neću poreći da je Hristos moj Gospod!” Nije se razljutio kada je video da sam loše raspoložena, već se samo uznemirio i zabrinuo. Kasnije je doveo dva brata da razgovaraju sa mnom. Jedan od braće je veoma iskreno rekao: „Sestro, Gospod Isus se zaista vratio i izrekao milione reči. Sve te reči su istina. Sva tvoja zbunjenost se može rešiti Božjim rečima. Samo poslušaj i znaćeš.” U to vreme me je brinulo samo ono što ja radim i nisam imala volje da obraćam pažnju na njih. Braća su videla da ne slušam, pa nisu imala drugog izbora nego da odu. Videla sam koliko su ljudi iz Istočne munje dostojanstveni i čestiti i koliko prijatni. Nisu se naljutili iako sam ih ja tako omalovažila i strpljivo su razgovarali sa mnom. Očito su bili istinski vernici, ali kako su mogli da veruju u Istočnu munju? To nisam mogla da shvatim. Nakon toga je moj suprug otputovao da propoveda jevanđelje. Dok je bio odsutan, ljudi su nastavili da mi svedoče o Božjem novom delu, ali ja nisam bila voljna da slušam. Kada god bi neko došao, zaključala bih vrata i sakrila se. Videli bi da su vrata zaključana i otišli bi. Tih dana, kada god bih razmišljala o tome kako su me ljudi u crkvi pogrešno razumeli i odbacili me, osećala sam se tako povređenom. Toliko puta sam plakala i Gospodu otkrivala koliko patim. Jednom sam iznenada pomislila: „Crkva mi ne dozvoljava da prisustvujem okupljanjima, pa ako u crkvu vratim dobru ovcu koju je Istočna munja ukrala, onda će poverovati da nisam izdala Gospoda.” Srce mi se razvedrilo kada sam to pomislila i odmah sam se pomolila Gospodu: „Ah, Gospode, Ti ispituješ dubine našeg srca i znaš da sam Ti odana. Nisam prihvatila Istočnu munju. Ah, Gospode, crkva me više ne želi i to me boli. Nisam voljna da ostajem kod kuće, trpim nepravdu i budem ovako zanemarena. Ah, Gospode, molim Te, daj mi mudrosti i snage da dobru ovcu koju je Istočna munja ukrala dovedem nazad k Tvome imenu. Ah, Gospode, molim Te, pomozi mi!” Nakon što sam se pomolila, planirala sam da preuzmem inicijativu i kontaktiram ljude iz Istočne munje, suočim se sa njima, koristim se Biblijom da ih opovrgnem i Božju ovcu vratim nazad, pa sam svaki dan provodila mnogo vremena čitajući Bibliju.

Jednog dana sam strastveno čitala Sveto pismo kada sam najednom pročitala: „Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” (Luka 17:24-25). Bila sam zaprepašćena. Kako to da sam se sada osećala drugačije nego ranije kada sam čitala ovaj stih? Razmišljala sam o rečima: „Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.” Oduvek sam mislila da je tu reč o Gospodu Isusu, jer se u Doba blagodati, Bog ovaplotio da postane Gospod Isus Hristos i bio je odbačen od tog naraštaja, razapet i pretrpeo je toliko bola. Kako to da Gospod kaže „i da ga ovaj naraštaj odbaci”, kada je prorokovao o povratku Sina čovečjeg? Da li se to i dalje odnosi na Gospoda Isusa od pre 2000 godina? Što sam više razmišljala o tome, to sam više osećala da je ono što su ljudi iz Istočne munje govorili bilo u skladu sa Biblijom. Isto tako sam razmišljala o tome da su ljudi iz Istočne munje svedočili da je Svemogući Bog drugo ovaploćenje Božje i kako ljudi svih veroispovesti sude, opiru se i osuđuju delo Svemogućeg Boga i kako vladajuća partija KPK najstrašnije uznemirava i progoni Istočnu munju – nije li to ono da će Svemogući Bog propatiti mnoge stvari i biti odbačen od ovog naraštaja? Da li bi stih „Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” mogao da se odnosi na Svemogućeg Boga? Da li je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio? Razmišljajući o tome, uplašila sam se: „O, ne! Da li sam se ja zaista opirala Gospodu?” Ali onda sam pomislila: „Naravno da nisam! Gospodnje ime je nepromenljivo!” Onda sam ponovo pomislila: „To je tako ozbiljna stvar. Ne mogu samo slepo da osuđujem Istočnu munju. Zaista se ne smem opirati Gospodu.” Potom sam pomislila na Gospodnje reči: „Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara” (Matej 7:8). Imala sam osećaj da su mi se oči otvorile i pomislila sam: „Da, moram da tragam.”

Setila sam se da je moj suprug imao pamflet jevanđeoskog sadržaja. Rekao mi je: „Ova knjiga može razrešiti sve tvoje nedoumice.” Požurila sam da nađem tu knjigu, ali pre nego što sam je pročitala, izgovorila sam molitvu: „Ah, Gospode, molim Te prosveti me i dopusti mi da razlučim sadržaj ove knjige. Malog sam rasta i bojim se da ću biti navedena na pogrešan put, ali se isto tako bojim da Ti se opirem. Ah, Gospode, molim Te da me zaštitiš dok danas budem čitala ovu knjigu.” Nakon što sam se pomolila, otvorila sam knjigu i pogledala je. Tu je zaista bilo pitanja koja sam želela da postavim. Prvo se ticalo Božjeg imena. U knjizi je pisalo: „U Bibliji stoji pisano:’Spasenja nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena među ljudima, koje nas može spasti’ (Dela apostolska 4:12). To je apsolutno tačno. Ali time se nije moglo dokazati da se Bog mogao zvati samo Isus i da se Njegovo ime nikada ne bi moglo promeniti. Svi se sećamo da je Jahve u Starom zavetu rekao sledeće: ’Ja sam, Ja sam Jahve i osim Mene nema drugog spasitelja’ (Knjiga proroka Isaije 43:11). ’Jahve (…) to je ime Moje zanavek i po njemu neka Me pamte pokoljenja’ (2. Mojsijeva 3:15). A u Novom zavetu, u Delima apostolskim, u 4. glavi, 12. stihu se kaže: ’Spasenja nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena među ljudima, koje nas može spasti.’ ’Ni u jednom drugom’ se odnosi na bilo koje ime pored Isusovog. I koje je onda jedino ime Božje – Jahve ili Isus? Izvorno ime Božje je bilo Jahve, ali je kasnije bilo Isus. I nije li se ime Božje promenilo? I kada se Gospod Isus vraća u poslednjim danima, Njegovo ime je podložno sličnoj promeni. Hajde da pročitamo ovo proročanstvo u Otkrivenju, pa ćemo razumeti. Okrivenje, 3. glava, 12. stih kaže: ’Pobednika ću učiniti stubom u hramu svoga Boga, te nikada neće izaći iz njega. Napisaću na njemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima, koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime.’ Ovo proročanstvo jasno kaže da će Bog kada se bude vratio u poslednjim danima imati novo ime. I da li bi ovo novo ime i dalje moglo biti ’Isus’? Kako da to bude novo ime ako se i dalje zove ’Isus’?” Osetila sam da su ove reči veoma razumne, da su u skladu sa Biblijom. Ono što su propovedale se nije razilazilo sa Biblijom. Pročitala sam ove stihove mnogo puta, pa kako nisam razumela? Jahve je bilo Božje ime u Doba zakona. Isus je bilo Božje ime u Doba blagodati. I Jahve i Isus su bila Božja imena. Nazivali su se različitim imenima u različitim dobima. Njegova imena u ova dva doba su bila različita. Kada sam ranije rekla da je Božje ime nepromenljivo, to nije bilo u skladu sa činjenicama. Otkrivenje govori da će Gospod imati „novo ime”. Ispostavlja se da se to „novo ime” ne odnosi na Gospoda Isusa.

Kao odgovor na to pitanje, u knjizi su bile citirane i reči Svemogućeg Boga: „Bog u svakom dobu obavlja novo delo i zove se novim imenom; kako bi On mogao isto delo da obavlja u različitim dobima? Kako bi On mogao da se drži nečeg što je staro? Isusovo ime uzeto je zarad dela iskupljenja; može li se On onda zvati istim imenom kad se u poslednjim danima bude vratio? Hoće li On i dalje obavljati delo iskupljenja? Kako to da su Jahve i Isus jedno te isto, a ipak se nazivaju drugačijim imenima u različitim dobima? Nije li to zato što su Njihova dela učinjena u različitim dobima? Može li jedno jedino ime predstavljati Boga u Njegovoj celovitosti? Pošto stvari tako stoje, Bog se u različitim dobima mora zvati drugačijim imenom i On imenom Svojim mora označiti promenu doba i predstavljati to doba. Zato što nijedno ime ne može u potpunosti da predstavlja Boga Sȃmoga i svako ime može da predstavlja samo vremenski aspekt Božje naravi u datom dobu; ime treba da predstavlja Njegovo delo i ništa više od toga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”). „’Jahve’ je ime koje sam uzeo tokom svog delanja u Izraelu, a znači Bog Izraelaca (Božjeg izabranog naroda) koji može da se sažali nad čovekom, da na čoveka baci prokletstvo i da usmerava čovekov život; Bog koji poseduje veliku silu i prepun je mudrosti. ’Isus’ je Emanuilo, što znači žrtva za greh koja je puna ljubavi, puna saosećanja i koja iskupljuje čoveka. On je obavio delo iz Doba blagodati i On predstavlja Doba blagodati, ali može predstavljati samo segment dela plana upravljanja. (…) ime Isusovo potiče iz Doba blagodati i nastalo je zbog dela iskupljenja u Dobu blagodati. Ime Isusovo je nastalo da bi ljudi iz Doba blagodati mogli da se ponovo rode i budu spaseni i predstavlja konkretno ime za iskupljenje čitavog ljudskog roda. Dakle, ime Isus predstavlja delo iskupljenja i označava Doba blagodati. Ime Jahve je posebno ime za narod Izraela koji je živeo pod zakonom. U svakom dobu i svakoj etapi dela, Moje ime nije bez osnova, već ima reprezentativni značaj: svako ime predstavlja jedno doba. ’Jahve’ predstavlja Doba zakona i to je počasno ime koje je narod Izraela dodelio Bogu kome su se klanjali. ’Isus’ predstavlja Doba blagodati i to je ime Boga svih onih koji su iskupljeni tokom Doba blagodati. Ako čovek još uvek čezne za dolaskom Isusa Spasitelja tokom poslednjih dana i još uvek očekuje da On stigne u liku koji je imao u Judeji, onda bi se ceo plan upravljanja za šest hiljada godina prekinuo u Dobu iskupljenja i ne bi mogao da se dalje ostvaruje. Poslednji dani, štaviše, nikada ne bi nastupili, a pomenuto doba nikada ne bi bilo okončano” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”). Donekle sam razumela nakon što sam to pročitala. Božje delo uvek napreduje i Božje ime se stalno menja uporedo sa Njegovim delom. Bog čini različita dela u različitim dobima i naziva se različitim imenima. On po Svom imenu menja doba a Njegovo ime predstavlja to doba. Bog se naziva različitim imenima u različitim dobima kako bi predstavio različite naravi koje izražava u svakom dobu. U Doba zakona, Bog je objavio zakon kako bi usmeravao Izraelce u njihovom životu na zemlji i ime Jahve predstavlja Božju narav veličanstva, gneva, milosti, pa čak i proklinjanja ljudi. U Doba blagodati, Bog se ovaplotio da bi postao Gospod Isus. Bio je razapet i postao žrtva za greh za čoveka. Ime Isus je predstavljalo Božju milostivu i nežnu narav. Uvidela sam da ime koje Bog koristi u svakom dobu ima značenje a opet ja sam govorila da se Božje delo i Njegovo ime nikad ne bi mogli promeniti – nisam li Bogu presudila?

Potom sam pročitala još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga i u svom srcu doživela još veće prosvetljenje. Svemogući Bog kaže: „Nekada su Me zvali Jahve, takođe su Me ljudi jednom znali kao Mesiju, a jedno vreme su Me s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima. Umesto toga, Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati doba; Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, oni Me nikada nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja ljudima u poslednjim danima, ali je sakriven među njima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali će ih one ujedno razbiti u paramparčad. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao plamen užarenog sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve stvari otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i nosim sa sobom ovu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca i nisam samo Iskupitelj; umesto toga, Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”). Osetila sam da su te reči tako autoritativne, da su to Božje reči. Isto tako sam shvatila da su Jahve, Mesija, Isus i Svemogući Bog sve Božja imena, da se sva odnose na jednog Boga i da je Svemogući Bog Božje ime u poslednjim danima. Time se ispunjava ono što Biblija govori: „Ja sam Alfa i Omega – govori Gospod Bog – Svedržitelj, onaj koji jeste, koji je bio, i koji će doći!” (Otkrivenje 1:8). Osećala sam se tako uznemireno kada sam pomislila na to. Razmišljala sam o tome kako su se fariseji čvrsto držali reči Biblije, misleći da neko ko se ne zove Mesija ne može da bude Bog pa su razapeli Gospoda Isusa i bili kažnjeni od Boga. Zar sam se sada razlikovala od fariseja? Čvrsto sam se držala reči iz Biblije i živela u svojim predstavama i uobraziljama, misleći da ako se Bog ne zove Isus On i nije Bog. Kada je došlo do toga da dočekam Gospoda, nisam tragala niti istraživala, već sam se samo tvrdoglavo držala svojih predstava i uobrazilja, misleći da branim Gospodnje ime i podržavam put Gospodnji i ne uviđajući da se opirem Božjem novom delu. Osetila sam takvu grižu savesti da sam zaplakala.

Žurno sam čitala dalje i videla da u jevanđeoskom pamfletu piše: „Mnogi ljudi imaju ovu predstavu. Veruju da Biblija jasno kaže da će svi koji propovedaju bilo šta drugačije od njih biti prokleti, da se ono što propoveda Istočna munja razlikuje od onoga što oni propovedaju, da je drugačije jevanđelje u pitanju, pa se ne usuđuju da ga prihvate.” I mene je to zbunjivalo. U Knjizi je rečeno: „Knjigu Galatima je napisao apostol Pavle oko 60. godine nove ere, poslanicu crkvi u Galatiji. U to vreme se jevanđelje Gospoda Isusa već spektakularno proširilo i mnogi ljudi u Galatiji su isto tako prihvatili novo delo Gospoda Isusa i osnivali crkve. To je bilo vreme kada je Doba zakona prelazilo u Doba blagodati i među Jevrejima tog doba bile su dve grupe propovednika: jedna grupa je propovedala o starom delu Doba zakona, navodeći ljude da se drže Jahvinog zakona, to jest da se obrezuju, poštuju Šabat, ulaze u hram i tako dalje. Druga grupa (predvođena dvanaestoricom Isusovih učenika) je propovedala o novom delu Doba blagodati, navodeći ljude da veruju u Gospoda Isusa i da budu spaseni, da čine ono što je Gospod Isus tražio, to jest da se ispovedaju, kaju, krste, lome hleb, vole jedni druge, da budu trpeljivi i strpljivi, i tako dalje. Fariseji koji su se čvrsto držali zakona Starog zaveta govorili su da se jevanđelje koje propovedaju Isusovi učenici razlikuje od onoga što oni propovedaju, da se Isus udaljio od Biblije i da je napustio zakon. Osudili su Isusovo novo delo i ometali one koji su prihvatali spasenje Isusovog raspeća. Govorili su da ljudi ne mogu da budu spaseni po veri u Isusa, da je to protivno Jahvinim učenjima, da moraju da nastave da poštuju Šabat, da se obrezuju, i tako dalje. Međutim, Galaćani nisu bili pronicljivi u to vreme i otišli su od Isusovog jevanđelja koje je Pavle propovedao kako bi sledili Jevreje koji su propovedali o zakonu Starog zaveta. Kada je Pavle čuo da su braća i sestre u Galatijskoj crkvi odbacili jevanđelje Gospoda Isusa i vratili se u hram, pisao je crkvi u Galatiji govoreći: ’Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom milošću, te se okrećete nekoj drugoj radosnoj vesti. U stvari, nema druge Radosne vesti, ali ima onih koji vas zbunjuju i hoće da vas odvrate od Radosne vesti o Hristu’ (Galatima 1:6-7). On je to napisao da opomene Galate da se vrate na istiniti put. Svi mi znamo da su se fariseji čvrsto držali zakona i osuđivali Gospoda Isusa i da su uklonjeni iz novog dela Svetog Duha i na kraju kažnjeni i prokleti od Boga. Pa kako onda treba da pristupimo Božjem novom delu danas?” Tek nakon čitanja ove besede sam uvidela da nisam shvatala Bibliju. Ne znajući zašto je Pavle rekao ono što jeste, ja sam to interpretirala kako sam htela u skladu sa svojim predstavama i uobraziljama. „Drugo jevanđelje” koje je Pavle pomenuo se odnosilo na one koji su propovedali Jahvino jevanđelje tokom Doba zakona kako bi naveli ljude da se drže zakona Starog zaveta a ne na one koji su propovedali jevanđelje carstva. To je zato što Bog još uvek nije dovršio svoje delo poslednjih dana kada je Pavle pisao ovu poslanicu i niko nije propovedao Božje jevanđelje poslednjih dana. Ja sam smatrala za one koji propovedaju jevanđelje carstva da propovedaju drugo jevanđelje. Sve sam pobrkala i Sveto pismo razumela na iskrivljen način. Bila sam tako loša, jadna i slepa i osećala sam se tako posramljenom. Bestidno sam ranije govorila da želim da u crkvu vratim ovce koje je Istočna munja ukrala. Tek sada sam razumela da oni nisu bili navedeni na pogrešan put. Oni su videli da su reči Svemogućeg Boga istina i utvrdili da predstavljaju Božji glas, pa su počeli da slede Svemogućeg Boga. Nije ni čudo što im je vera bila toliko jaka nakon što su prihvatili Istočnu munju da niko nije mogao da ih ubedi da se vrate. Ispostavilo se da su oni dočekali Gospoda. Mislila sam da bih mogla više čitati Bibliju i nazad vratiti dobru ovcu koju je ukrala Istočna munja. Nikada nisam pomislila da bi Bog iskoristio ovu posebnu situaciju da oživi moje otupelo i nepopustljivo srce. Bila sam tako uzbuđena!

Počela sam željno da čitam Božje reči i pročitala ovo: „Nakon Jahveovog dela, Isus se ovaplotio kako bi među ljudima obavio Svoje delo. On Svoje delo nije obavljao izolovano, već Ga je nadogradio na delo Jahveovo. Bilo je to delo za jedno novo doba, koje je Bog obavio nakon što je dovršio Doba zakona. Slično tome, nakon što se Isusovo delo završilo, Bog je nastavio sa svojim delom za sledeće doba, jer se celokupno Božje upravljanje kreće uvek napred. Kad prođe staro doba, zameniće ga novo, a čim staro delo bude dovršeno, pojaviće se novo delo radi nastavka Božjeg upravljanja. Ovo ovaploćenje je drugo Božje ovaploćenje, koje se nastavlja na Isusovo delo. Naravno, ovo ovaploćenje ne dešava se nezavisno; ono predstavlja treću etapu dela nakon Doba zakona i Doba blagodati. Svaki put kada Bog započne novu etapu dela, uvek mora postojati novi početak i ona uvek mora doneti novo doba. Isto tako se dešavaju i odgovarajuće promene u naravi Božjoj, u načinu Njegovog delovanja, mestu odvijanja Njegovog dela, kao i u Njegovom imenu. Nije, dakle, čudo što je čoveku teško da prihvati delo Božje u novom dobu. Međutim, bez obzira koliko mu se čovek suprotstavlja, Bog uvek obavlja Svoje delo i uvek vodi čitavo čovečanstvo napred. Kada je Isus došao u čovekov svet, On je uspostavio Doba blagodati i okončao Doba zakona. Tokom poslednjih dana, Bog se ponovo ovaplotio, te ovim ovaploćenjem okončao Doba blagodati i obeležio početak Doba carstva. Svi oni koji su u stanju da prihvate ovo drugo Božje ovaploćenje biće uvedeni u Doba carstva i, štaviše, moći će lično da prihvate usmeravanje od Boga. Iako je došao među ljude i obavio mnogo posla, Isus je samo dovršio delo iskupljenja vascelog ljudskog roda i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da preuzme ljudske grehe, već je od Boga zahtevalo i da obavi još veće delo kako bi čoveka u potpunosti oslobodio njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Što sam više čitala reči Svemogućeg Boga, to je moje srce postajalo vedrije. Shvatila sam da Božje delo i Njegovo ime nisu nepromenljivi. Božje delo nastavlja da se razvija i delo svakog doba se nadograđuje na ono iz prethodnog. Pošto se Božje delo razlikuje u svakom dobu, Božje ime i narav koje izražava se takođe razlikuju. Da je bilo onako kako sam verovala da se Božje ime i delo nikada nisu menjali, onda bi se Bog zauvek zvao Jahve i to se ime ne bi moglo promeniti u Isus. Ni Božje delo ne bi moglo da napreduje, već bi se zaustavilo u Doba zakona. Onda čovek ne bi mogao da bude otkupljen od Boga već bi umro pod zakonom. Da sam se držala samo Isusovog imena i da nisam prihvatila Božje novo delo i novo ime u poslednjim danima, nikada ne bih bila u stanju da dočekam Gospodnji povratak i na kraju bih zapala u katastrofe, plakala i škrgutala zubima, jer sam propustila Božje delo u poslednjim danima.

Pročitala sam još reči Svemogućeg Boga: „Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu s tvojim stanovištima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desetohiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren i da sebe ne uzdižeš previše. Sa mrvicom bogobojažljivog srca koje poseduješ, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Reči Svemogućeg Boga su progovorile direktno mom srcu. To je bilo stanje u kojem sam se nalazila. Puno toga o čemu je moj suprug ranije razgovarao sa mnom u zajedništvu je bilo u skladu sa Biblijom, ali sam ja bila previše sebi važna i neznalica i nisam uopšte imala bogobojažljivo srce; vodila sam se svojim siromašnim poznavanjem Biblije kako bih presudila Božjem delu i čak želela da u Bibliji pronađem više osnova da poreknem Božje novo ime i novo delo. Zaista sam bila tako tvrdoglava i razmišljanje mi je bilo tako iskrivljeno! Želela sam da se rešim svojih predstava, nastavim da tragam i istražujem i ispovedim se i pokajem se pred Bogom. Stalno sam odbijala da slušam besedu svog supruga o Božjem delu u poslednjim danima upućenu meni, a sada sam tako želela da slušam o tome. Moj suprug je, međutim, bio odsutan propovedajući jevanđelje i nije znao kada će se vratiti. Zato sam svakog dana otvarala ulazna vrata i čekala braću i sestre iz Crkve Svemogućeg Boga, priželjkujući da dođe neka sestra i besedi mi.

Jednog jutra sam baš doručkovala kada sam čula da me neko doziva. Kada sam videla da su to sestre iz Crkve Svemogućeg Boga, bila sam neverovatno uzbuđena. Radosno sam ih pozvala da uđu. Jedna od njih je otvorila knjigu „Reč se pojavljuje u telu”. Videla sam naslov unutar knjige koji je glasio „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”. Sestra je čitala naglas dok sam je ja željno slušala. Svemogući Bog kaže: „Tri etape dela predstavljaju samu srž celokupnog Božjeg upravljanja, a u njima se izražava narav Božja i ono što On jeste. Oni koji ne znaju za tri etape Božjeg dela nisu u stanju da shvate kako Bog izražava Svoju narav, niti poznaju mudrost Božjeg dela. Njima su, takođe, potpuno nepoznati načini na koje Bog spasava čovečanstvo, kao i namere Njegove u pogledu celog ljudskog roda. Tri etape dela predstavljaju potpuni izraz dela spasenja čovečanstva. Oni kojima su tri etape dela nepoznate neće ništa znati ni o različitim metodama i načelima delovanja Svetog Duha, a oni koji se tek kruto pridržavaju doktrine preostale iz određene etape dela jesu ljudi koji Boga svode na doktrinu i čija je vera u Boga maglovita i neodređena. Takvi ljudi nikad neće primiti Božje spasenje. Jedino se pomoću tri etape Božjeg dela može u potpunosti izraziti celokupna narav Božja, te jedino one mogu potpuno da izraze Božju nameru i celokupan proces spasavanja čovečanstva. Ovo je dokaz da je On porazio Sotonu i zadobio ljudski rod; to je dokaz pobede Božje i izraz celokupne Božje naravi. Oni koji razumeju samo jednu od ukupno tri etape Božjeg dela, narav Božju poznaju samo delimično. U čovekovim predstavama, ova pojedinačna etapa dela lako prelazi u doktrinu, čime raste verovatnoća da će čovek uspostaviti nepromenljiva pravila o Bogu, a ovu pojedinost Božje naravi koristiti kao prikaz celokupne naravi Božje. U sve je to, štaviše, umešan i veliki deo čovekove mašte, usled čega narav, biće i mudrost Božju, kao i principe Božjeg dela, čovek drži kruto unutar ograničenog okvira, verujući da će Bog, ako je jednom bio ovakav, ostati isti za sva vremena i da se nikad neće promeniti. Samo oni koji poznaju i cene tri etape dela mogu potpuno i tačno da poznaju Boga. Oni barem neće Boga definisati kao izraelskog ili jevrejskog Boga, i neće na Njega gledati kao na Boga koji će, zarad čoveka, doveka biti prikovan za krst. Kod onoga ko je Boga spoznao samo na osnovu jedne etape Njegovog dela znanje je isuviše maleno, ništa veće od kapi vode u moru. Da nije tako, zašto bi onda mnogi iz stare garde vernika živog Boga prikovali za krst? Nije li to upravo zato što čovek Boga svodi u određeni okvir? Zar se mnogi Bogu ne protive i ne ometaju delo Svetog Duha upravo zato što ne poznaju raznovrsno i raznoliko delo Božje i što, uz to, poseduju jedva mrvicu znanja i doktrine pomoću kojih odmeravaju delo Duha Svetoga? Takvi ljudi su, uprkos svom površnom iskustvu, po prirodi nadmeni i razuzdani; oni s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu dovođenje u red od strane Svetog Duha i, uz to, koriste beznačajne stare argumente kako bi ’potvrdili’ delo Duha Svetoga. Pored toga, oni se pretvaraju, potpuno uvereni u sopstvenu učenost i erudiciju, i čvrsto veruju da su u stanju da putuju po celom svetu. Zar se takvih ljudi Sveti Duh ne gnuša i zar ih ne odbacuje, i zar novo doba neće takve ljude eliminisati? Nisu li oni koji pred Boga stupaju i otvoreno Mu se suprotstavljaju neuki i nedovoljno obavešteni zlikovci, koji samo pokušavaju da pokažu koliko su genijalni? S oskudnim poznavanjem Biblije, oni bi da dižu bune u ’akademskom’ svetu; podučavajući ljude površnim doktrinama, oni pokušavaju da delo Svetog Duha preokrenu, ne bi li ga primorali da se vrti oko njihovog misaonog procesa. Oni, tako kratkovidi, pokušavaju da jednim pogledom obuhvate svih 6000 godina Božjeg dela. U njima nema razuma koji vredi pomenuti! U stvari, što ljudi bolje poznaju Boga, to se teže odlučuju da sude o Njegovom delu. Čak i ako ponešto i kažu o svom poznavanju današnjeg Božjeg dela, oni o tome nikad ne sude brzopleto. Što ljudi o Bogu manje znaju, to su nadmeniji i preterano samouvereni, i sve bezobzirnije obznanjuju Božje biće – a pri tom ipak govore samo o teoriji, ne nudeći prave dokaze. Takvi ljudi nemaju baš nikakvu vrednost” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”). Kada sam čula ove reči Božje, osetila sam da je Bog zaista ispitivao moje srce i tako jasno razotkrio moje predstave. Ja sam poznavala samo jednu od tri faze Božjeg dela i čvrsto se držala reči u Bibliji koje su ostale iz te faze dela. Ograničila sam Boga pravilima i verovala da je Božje ime Isus i da se ono nikada ne bi moglo promeniti. Isto tako sam rekla da prihvatanje dela Svemogućeg Boga znači izdati Gospoda Isusa i postati otpadnik. Uvidela sam da ništa nisam znala o Božjem delu i da je moje verovanje u Boga bilo tako maglovito. Tri faze dela su celokupan izraz Božjeg dela namenjenog da spasi čovečanstvo. Znajući za jednu od tri faze dela, ja sam poznavala samo jedan deo Božje naravi, a opet sam ograničavala Božju narav, Njegovo biće, Njegovu mudrost i Njegovo delo u tako skučenom prostoru, verujući da ako je Bog jednom bio takav, onda mora da je uvek takav. Bila sam kratkovida i nisam poznavala Boga, a opet sam presudila Božjem imenu i delu. Zaista sam bila nadmena!

Kasnije sam pročitala daleko više reči Svemogućeg Boga i postala sigurna da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio, pa sam se pridružila Crkvi Svemogućeg Boga i počela da idem na okupljanja i da čitam reči Svemogućeg Boga sa braćom i sestrama. Osećala sam da mi je tako mnogo dato. Hvala Bogu što mi je pokazao svoju milost i usrdnost tako što sam na ovaj način mogla čudesno da prihvatim Božje spasenje poslednjih dana i dočekam Gospodnju pojavu!