U jesen 2021. godine obavljala sam dužnosti na izradi tekstova. U to vreme, našem timu se pridružila sestra po imenu Čeng Sin. Čeng Sin je dobrog kova, a njeno razumevanje je čisto. Iako nije baš dobro dokučila načela, mogla je samoinicijativno da traga i da prihvata predloge drugih. Ponekad su sestre sa kojima sam radila hvalile Čeng Sin preda mnom, rekavši da je posle samo malo smernica o nekim problemima, u njenom radu bilo manje odstupanja i problema. Posle izvesnog vremena, pošto rezultati jednog tima za koji smo bile odgovorne nisu bili dobri, nadzornica je razgovarala s nama da uredimo da ih Čeng Sin okupi i razgovara s njima u zajedništvu. Pomislila sam: „Čeng Sin je ovde tek manje od mesec dana i još uvek ne shvata načela. Uredila si da ona ide, a da me nisi ni pitala da li ja želim da idem. Da li misliš da Čeng Sin ima bolji kov od mene i da će rezultati koje će postići svojim razgovorom u zajedništvu biti bolji od onoga što bih ja mogla da postignem? Nikada nisam pomislila da posle tolikih godina obuke neću biti bolja od pridošlice.” Međutim, onda sam se setila da rezultati mog poslednjeg razgovora u zajedništvu zaista nisu bili baš dobri, tako da nisam ništa rekla. Kada sam nešto kasnije videla da nadzornica radi individualno sa Čeng Sin i usmerava njen rad, bila sam zaista nezadovoljna, misleći: „Čeng Sin je upravo stigla i nadzornica je odmah počela da je ceni i obučava. Izgleda da nisam dobra kao ona. Bilo bi najbolje da Čeng Sin ovog puta ode na okupljanje, ali da ne postigne dobre rezultate. Tada je nadzornica više ne bi toliko cenila.” Posle se Čeng Sin vratila sa okupljanja i ispričala nadzornici kako je rešila problem. Osetila sam se vrlo nelagodno kada sam to čula, misleći: „Kada sam počinjala da idem na obuku, imala sam mnogo problema. Sada ti ide bolje nego meni. Zar te to ne čini boljom od mene? Tako neće moći. Moram da ti nađem mane!” Ali nisam mogla da nađem nikakve probleme kod nje i bila sam veoma razočarana.

Kasnije sam videla da su se pojavili neki problemi u dužnosti Čeng Sin, što je značilo da posao mora da se ponovi. Bila sam donekle srećna zbog toga, misleći: „Što više problema imaš, to bolje. Možda ću u očima drugih i dalje biti bolja od tebe, i neću imati toliko problema kao ti.” Ponekad bi mi kroz glavu prošla misao: „Da li sam ljubomorna na Čeng Sin?” Međutim, nisam želela da priznam da sam toliko loša, tako da nisam razmišljala o tome. Posle sam videla da Čeng Sin nije dokučila načela u obavljanju svoje dužnosti i da je razmatrala probleme na prilično jednostran način, pa sam joj ukazala na to. Želela sam da joj nađem mane kako bih umanjila njenu pozitivnost, ali nisam očekivala da će to pravilno prihvatiti i nastaviti da obavlja svoju dužnost normalno. Bila sam veoma razočarana, misleći: „Zašto nisi negativna?” Posle izvesnog vremena, Čeng Sin je ovladala nekim načelima i mogla je samostalno da rešava probleme u radu, pa ih je bilo manje. Nadzornica je radosno rekla: „Čeng Sin je ostvarila određeni napredak tokom ovog perioda.” Međutim, uopšte nisam bila srećna, misleći: „Čeng Sin je tek počela sa obukom, ali je ostvarila baš veliki napredak. Došla je iz pozadine da zauzme vodeće mesto. Zar zbog toga ne deluje da imam lošiji kov od nje?” Što sam više o tome razmišljala, to sam se nestabilnije osećala: „Trebalo je da znam da nije trebalo da ti kažem čega sve treba da budeš svesna. Onda ne bi tako brzo napredovala!” Bila sam obuzeta ljubomorom, a um mi je bio ispunjen ponosom i statusom; neprestano sam razmišljala o tome kako da pronađem odstupanja i mane u dužnosti Čeng Sin, očajnički priželjkujući da napravi što više grešaka. Pošto sam živela u pogrešnom stanju, srce mi je bilo mračno i pomućeno, i nisam mogla da primetim mnoštvo problema u svojoj dužnosti.

Jedne noći sam se spremala za spavanje kada sam se osvrnula na svoje stanje u obavljanju dužnosti tokom ovog perioda. Bilo je potrebno mnogo truda da sagledam probleme i činilo mi se kao da mi je glava puna kučine. Nisam uspevala da sagledam probleme jasno kao nekada i nisam mogla da osetim Božje vođstvo i smernice. Osetila sam se pomalo nelagodno, pa sam se pomolila Bogu: „Dragi Bože, u poslednje vreme naprosto ne mogu da podnesem da vidim koliko je Čeng Sin uspešna, a takođe ne mogu da smirim srce kada obavljam svoju dužnost. Ne znam kako da razumem sebe. Molim Te da me prosvetiš i usmeriš.” Posle molitve sam pročitala Božje reči: „Kao crkveni starešina, ne treba samo da naučiš da koristiš istinu za rešavanje problema, već i da naučiš da otkrivaš i odgajaš nadarene ljude kojima nikako ne smeš da zavidiš, niti da ih sputavaš. Takva primena je korisna za rad crkve. Ako možeš da odgojiš nekoliko osoba koje tragaju za istinom tako da sarađuju s tobom i da dobro obavljaju sav posao i da na kraju svi imate iskustvena svedočanstva, onda si osposobljen za vođu ili za trudbenika. Ako si u stanju da u svemu postupaš po načelima, tada pokazuješ svoju odanost. Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Posle čitanja Božjih reči, priznala sam da zaista živim u stanju ljubomore. Kada sam videla da je kov Čeng Sin dobar, i da ju je nadzornica cenila i obučavala, bila sam ljubomorna i nevoljna da to prihvatim, brinula sam se da će u radu postići bolje rezultate od mene, da će me zaseniti i da ću izgledati inferiorno u odnosu na nju. Uvek sam očajnički priželjkivala da u njenoj dužnosti bude mnogo odstupanja i problema i uvek sam pokušavala da joj nađem manu i da je omalovažim, da je učinim negativnom i nesposobnom da radi svoj posao, da bih ja izgledala bolje od nje. Zar je time nisam potiskivala i isključivala? Pokazala sam sebičnu i zlonamernu narav! Niko nije znao šta mislim, ali Božje ispitivanje je sve učinilo jasnim. Ranije sam uvek mislila da neću biti ljubomorna na druge, a kamoli da ću pokušavati da ih potisnem. Nikada nisam pomislila da mogu da budem tako zlonamerna i bez trunke ljudskosti! Dobro sam znala da mi je kov veoma prosečan i da u obavljanju dužnosti ne postižem baš najbolje rezultate, ali sam i dalje želela da se takmičim sa Čeng Sin za ugled i status. U potpunosti mi je nedostajalo samosvesti i razuma! Veoma sam se postidela.

Onda sam pročitala još Božjih reči: „Čak i kada antihristi jedu u Božjoj kući, uživaju u Božjim rečima i svim udobnostima Njegove kuće, često priželjkuju da dobiju priliku da ismevaju Božju kuću. Oni sa nestrpljenjem čekaju da se svi vernici u Boga rasprše i da Božje delo ne bude u mogućnosti da napreduje. Stoga, kada se nešto dogodi Božjoj kući, umesto da je brane ili da razmišljaju o načinima da razreše taj problem, ili da svom snagom štite braću i sestre, ili da im se pridruže da bi se zajedno postarali o tom problemu, da bi zajedno stali pred Boga i pokorili se Njegovoj neprikosnovenosti, antihristi će stajati po strani, smejući se, nudeći beskorisne savete, uništavajući i ometajući. U kritičnom trenutku, oni će čak ponuditi pomoć ljudima sa strane na račun Božje kuće, delujući tako kao Sotonin sluga, namerno ometajući i razbijajući stvari. Zar takva osoba nije neprijatelj Božji? Što je kritičniji trenutak, jasnije se razotkriva njihovo đavolsko obličje; što je kritičniji trenutak, što je složeniji, više se njihovo đavolsko obličje, do najsitnijih pojedinosti i u najvećoj meri, razotkriva; što je kritičniji trenutak, više pomoći će oni dati ljudima sa strane na račun Božje kuće. Kakvi su oni to ljudi? Da li su takvi ljudi braća i sestre? Oni su ljudi koji čine destruktivne, gnusne stvari; oni su Božji neprijatelji; oni su đavoli, oni su Sotone; oni su zli ljudi, antihristi. Oni nisu braća i sestre, i nisu kandidati za spasenje. Da su zaista braća i sestre, da pripadaju Božjoj kući, onda bi pri pojavi bilo kojeg problema u Njegovoj kući ujedinili srce i um sa svojom braćom i sestrama da se suoče sa njim i da ga zajedno reše. Ne bi bili posmatrači, a još manje bi osmatrali i smejali se. Samo ljudi poput antihrista mogu da stoje po strani, da se smeju i željno iščekuju da Božju kuću zadesi nešto loše” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deseta stavka (1. deo)”). Bog razotkriva da su đavoli ti koji uvek žele da se smeju Božjoj kući i da se oni uvek nadaju da će rad Božje kuće poći po zlu. Smatrala sam da je Bog duboko gnevan na takve ljude i mnogo sam se uplašila. Uvek sam želela da nađem neku manu kod Čeng Sin kako bih je napala i očajnički sam želela da joj se jave problemi u dužnosti: što više, to bolje. Što je više grešaka pravila, to je bila inferiornija u odnosu na mene i čak sam očajnički želela da ona postane toliko negativna da ne bude u stanju da obavlja svoju dužnost. Čeng Sin je obavljala rad crkve, pa zar time što sam stalno želela da ona pravi greške u svojoj dužnosti nisam priželjkivala da se jave problemi u radu crkve? Kakva je razlika između toga i načina na koji antihristi, kada njihova želja za ugledom i statusom nije zadovoljena, proklinju rad Božje kuće da propadne i smeju se Božjoj kući? Srce mi je zaista bilo previše zlonamerno! Osoba koja ima savesti i razuma bila bi srećna da vidi da delo Božje kuće napreduje normalno i bila bi tužna da vidi da ima mnogo problema. Međutim, kada sam videla da se u dužnosti Čeng Sin javljaju problemi, nisam razmišljala o tome kako da razgovaram u zajedništvu s njom i da joj pomognem, niti kako da skladno sarađujem s njom da bismo dobro obavljale posao. Umesto toga, um mi je bio zaokupljen mislima o tome kako da otkrijem više problema u njenom radu da bih mogla da je napadnem i da ja izgledam dobro. Čak sam očajnički priželjkivala da ona napravi više grešaka u svom radu: što više, to bolje. Uživala sam u opskrbljivanju Božjih reči, ali sam se i dalje smejala Božjoj kući poput nekog antihrista. Srce mi zaista nije bilo ni najmanje bogobojažljivo – kako sam uopšte mogla da budem članica Božje kuće? Naizgled nisam direktno ometala i prekidala rad crkve kao što to rade đavoli i Sotone, ali namere koje sam otkrila i priroda mojih postupaka bili su identični onima kod đavola i Sotona – opirala sam se Bogu! Da nije bilo otkrivenja i razotkrivanja Božjih reči, ne bih mogla da otkrijem sopstvene namere, niti da prozrem suštinu problema i moj sopstveni spoljašnji izgled bi me naveo na stranputicu. Mnogo sam se uplašila i rastužila i osetila se krivom. Očigledno sam bila svesna da je Čeng Sin dobrog kova, da brzo uči i da je bolja od mene u tom pogledu, ali bila sam ljubomorna na nju i potiskivala je ne uzimajući ni najmanje u obzir interese Božje kuće. Kako sam mogla to da uradim? Zaista mi je nedostajalo ljudskosti! Pomolila sam se Bogu: „Dragi Bože, naprosto sam previše odvratna. Molim Te vodi me da se oslobodim okova ljubomore. Ne želim više da živim u svojoj iskvarenoj naravi.”

Posle sam promislila o sebi. Šta me je to spopalo da postanem ljubomorna na druge? Pročitala sam Božje reči: „Antihristi izrazito vole ugled i status. Ugled i status su njihova žila kucavica; smatraju da je bez ugleda i statusa život besmislen i bez ugleda i statusa nemaju energiju da išta rade. Za antihriste su i ugled i status blisko povezani sa njihovim ličnim interesima; oni su njihova slaba tačka. Baš zato se sve što antihristi rade i vrti oko statusa i ugleda. Da ovih stvari nema, oni možda ne bi obavljali nikakav posao. Bez obzira na to imaju li antihristi status ili ne, cilj za koji se bore, pravac u kome streme usmeren je na ove dve stvari – ugled i status. (…) Antihristi nikada ne obavljaju nikakav stvaran posao za život-ulazak Božjeg izabranog naroda i nikada ne obavljaju nikakav stvaran posao da bi širili jevanđelje carstva. Kad plaćaju cenu, pogledajte zašto je plaćaju. Kad vatreno raspravljaju o nekom pitanju, pogledajte zašto raspravljaju. Kad razgovaraju o nekoj osobi ili je osuđuju, pogledajte koju nameru i cilj imaju. Kad su zbog nečega uznemireni ili ljuti, pogledajte kakvu narav otkrivaju. Ljudi ne mogu da vide unutrašnjost ljudskog srca, ali Bog može. Kad Bog pogleda unutrašnjost ljudskog srca, šta On koristi da proceni suštinu onoga što ljudi kažu i rade? Da bi to procenio, On koristi istinu. U očima čoveka, ispravno je štititi svoj ugled i status. Pa, zašto je u Božjim očima to onda označeno kao otkrivenje i izražavanje antihrista, i kao suština antihrista? To je utemeljeno na podsticaju i motivaciji svega onoga što antihristi rade. Bog ispituje podsticaj i motivaciju onoga što oni rade i na kraju određuje da je sve što rade zarad njihovog ličnog ugleda i statusa, a ne zarad izvršavanja njihove dužnosti, još i manje zarad primene istine i pokoravanja Bogu” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka (2. deo)”). Iz Božjih reči sam shvatila da je glavni razlog što sam bila ljubomorna na ljude to što je moja želja za ugledom i statusom bila prejaka. Živela sam po sotonskim otrovima kao što su „Čovek bez ponosa, kao drvo bez kore”, „Ime za čovekom odjekuje kao gakanje za guskom u letu” i „Čovek pliva uzvodno, dok reka teče nizvodno”. Verovala sam da mi to što me drugi cene i hvale daje dostojanstvo i poverenje u životu i osećala sam se posramljeno i poniženo kada su drugi bili bolji od mene. Stoga sam u obavljanju svoje dužnosti na svakom koraku mislila na svoj ugled i status. Kada sam videla da nadzornica uređuje da Čeng Sin ode na okupljanje i da s njom individualno razgovara u zajedništvu, bila sam ljubomorna što nadzornica ceni i obučava Čeng Sin. Iz petnih žila sam se trudila da pronađem odstupanja i probleme u dužnosti Čeng Sin kako bih je omalovažila, prestrašena zato što je bolja od mene. Kada sam otkrila probleme u njenoj dužnosti, bila sam oduševljena i osećala sam se kao da sam pronašla osećaj ravnoteže. U mojoj glavi je bilo mesta samo za misli o tome ko je u ovoj grupi imao viši, a ko niži status, ko je bio bolji, a ko slabiji i kako bih mogla da ostavim što bolji utisak. Ugled i status doneli su mi sreću i zabrinutost. Sve što sam mislila, mislila sam zarad ugleda i statusa, a nimalo zarad toga da dobro obavljam dužnost kao stvoreno biće i udovoljavam Bogu. Vodila sam se sotonskim otrovima, a priroda mi je bila posebno nadmena. Uvek sam želela da nastojim da zasenim ljude oko sebe i nisam dozvoljavala drugima da budu bolji od mene. Samo sam želela da ostavim dobar utisak i da ne dozvolim da drugi budu u centru pažnje. Čak sam potiskivala i iskorištavala ljude zarad ugleda i statusa. Videla sam da je put kojim sam išla put antihrista. U tom trenutku sam osetila veliko kajanje i mrzela sam sebe jer je moja želja za ugledom i statusom bila prejaka. Kad se ne bih pokajala, Bog bi me samo s gnušanjem odbacio i uklonio! Setila sam se Božjih reči: „Svi ljudi imaju neka pogrešna stanja u sebi, kao što su negativnost, slabost, malodušnost i osetljivost; ili imaju niske namere; ili ih stalno muče njihov ponos, sebične želje i lični interes; ili misle da su lošeg kova i doživljavaju neka negativna stanja. Biće ti veoma teško da stekneš delo Svetog Duha ako uvek živiš u takvim stanjima. Ukoliko ti je teško da stekneš delo Svetog Duha, onda će aktivnih elemenata u tebi biti malo, a negativni elementi će isploviti na površinu i ometaće te. Ljudi se uvek oslanjaju na sopstvenu volju da potisnu ta negativna i štetna stanja, ali bez obzira na to kako ih potiskuju, ne mogu da ih se otarase. Glavni uzrok tome je što ljudi ne mogu temeljno da razaznaju te negativne i štetne stvari; ne mogu jasno da vide njihovu suštinu. To im umnogome otežava da se pobune protiv tela i Sotone. Takođe, ljudi se uvek zaglave u tim negativnim, setnim i izopačenim stanjima i ne mole se i ne ugledaju na Boga, već se samo provlače kroz njih. Kao posledica toga, Sveti Duh ne deluje u njima i oni stoga nisu u stanju da shvate istinu, nedostaje im put u svemu što rade i nijedno pitanje ne mogu jasno da vide. Previše je negativnih i štetnih stvari u tebi i one su ispunile tvoje srce, tako da si često negativan, setan i sve više se udaljavaš od Boga i postaješ sve slabiji. Ako ne možeš da dobiješ prosvećenje i delo Svetog Duha, nećeš moći da pobegneš od tih stanja i tvoje negativno stanje se neće promeniti, jer ako Sveti Duh ne dela u tebi, ti ne možeš da nađeš put. Zbog ta dva razloga, veoma vam je teško da izgnate svoje negativno stanje i uđete u normalno stanje” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Osetila sam neverovatnu pravednost Božje naravi. Bog se gnuša zla i štetnih stvari. Kada sam stalno razmatrala svoj ponos i status u obavljanju svoje dužnosti i dalje sam bila ljubomorna na Čeng Sin i živela sam u stanju nadmetanja za ugled i status, srce mi je bilo puno negativnih i štetnih stvari i Bog je zbog toga sakrio Svoje lice od mene. Bez dela i vođstva Svetog Duha živela sam u tami i bilo mi je veoma teško da obavljam svoju dužnost. Samo sam razmišljala o svom ponosu i statusu i naprosto nisam imala srca da razmišljam o tome koji su problemi postojali u mojoj dužnosti ili kako da postupam da bih bila usklađena sa Božjim namerama. Kako bih mogla dobro da obavljam svoju dužnost na taj način? Da bih zaštitila svoj bezvredni ponos i status, skrajnula sam svoju dužnost i odgovornosti i izazvala Božje gnušanje. Zaista sam bila previše glupa!

Zatim sam pročitala još Božjih reči: „Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao starešine. Oni koji su sposobni da sprovedu istinu u delo mogu da prihvate Božje ispitivanje o svojim postupcima. Kada prihvatiš Božje ispitivanje, tvoje srce će doći na pravo mesto. Ako uvek činiš stvari samo da bi ih drugi videli, i uvek želiš da dobiješ pohvalu i izazoveš divljenje drugih, a ne prihvataš Božje ispitivanje, da li ti je onda Bog još uvek u srcu? Takvi ljudi nisu bogobojažljivog srca. Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš tako što ćeš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost. Ako si lošeg kova, ako je tvoje iskustvo plitko ili ako nisi stručan u svom profesionalnom radu, onda može doći do nekih grešaka ili nedostataka u tvom radu i možda nećeš imati dobre rezultate – ali ćeš dati sve od sebe. Ti ne zadovoljavaš sopstvene sebične želje ili sklonosti. Umesto toga, stalno razmišljaš o radu crkve i interesima doma Božjeg. Iako možda nećeš postići dobre rezultate u svojoj dužnosti, tvoje srce će doći na pravo mesto; ako, povrh toga, možeš da tražiš istinu da rešiš probleme u obavljanju svoje dužnosti, bićeš u skladu s merilima za obavljanje tvoje dužnosti, a istovremeno ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost. To je ono što znači posedovati svedočanstvo” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Nakon što sam razmotrila Božje reči, shvatila sam da će ljudi koji imaju obzira prema Božjim namerama preporučiti i obučavati ljude dobrog kova kada ih vide. Iako je Čeng Sin samo kratko vreme pohađala obuku i nije dokučila mnoga načela, njen kov je dobar i kad bi bila obučavana, bila bi to još jedna osoba koja bi preuzela posao i imali bismo još jednog pomoćnika. To bi bilo korisno za rad crkve. Razmišljala sam o tome kako nisam želela da priznam da je Čeng Sin bolja od mene jer je u meni postojalo pogrešno mišljenje. Mislila sam da zato što sam obavljala dužnost na izradi tekstova dugi niz godina, treba da budem bolja od drugih u svakom pogledu, i da treba da budem cenjena i obučavana. Ali, razmišljajući o tome, iako sam obavljala dužnost na izradi tekstova dugi niz godina, moj kov je prosečan i morala sam da doživim mnoge neuspehe i otkrivenja da bih razumela i dokučila neka načela. Međutim, to što je Čeng Sin uspela da dokuči suštinu načela za kratko vreme dokazalo je da ima bolji kov od mene. Morala sam da prihvatim tu činjenicu, da jasno sagledam svoj kov i rast i da budem na svom mestu kako priliči. Nisam mogla da budem ljubomorna i da isključim Čeng Sin kao ranije; treba da ispravim svoje namere i da sa njom skladno sarađujem kako bismo dobro obavljale svoje dužnosti. Kasnije sam se svesno molila Bogu, preklinjući Ga da me vodi da otpustim svoju ljubomoru, da uzimam u obzir interese crkve i da ispravljam svoj način razmišljanja u obavljanju dužnosti. Posle toga sam prestala da tražim greške kod Čeng Sin i umesto toga razmišljala o tome kako da sarađujem s njom, sumirajući probleme u našim dužnostima i nalazeći relevantna načela o kojima ću s njom razgovarati. Kada sam preokrenula svoje pogrešno stanje, otpustila svoju ljubomoru i ispravila način razmišljanja u obavljanju dužnosti, osetila sam delo i vođstvo Svetog Duha i mogla sam jasnije da vidim probleme. Kasnije, kada smo birali nadzornicu za naš tim, glasala sam za Čeng Sin. Kada su rezultati objavljeni, Čeng Sin je izabrana za nadzornicu i mogla sam ispravno da pristupim tome i da skladno sarađujem s njom. Vođstvo Božjih reči mi je omogućilo da donekle razumem svoju iskvarenu narav oličenu u ljubomori prema drugima i da je donekle promenim. Hvala Bogu!