Autorka: Ćingtijen, Kina

Godine 2014. radila sam na produkciji video-zapisa u crkvi. Tada je nadzornica bila Jang Min. Jednom sam primetila da njen predlog za jedan video-zapis nije baš prikladan, pa sam iznela drugačije gledište. Međutim, ona je i dalje insistirala na svom mišljenju. Rekla sam da možemo da se obratimo vođama za pomoć, ali nisam očekivala da će me Jang Min, i otvoreno i prikriveno, optužiti da sam nadmena i da ne prihvatam njene predloge. U tom trenutku sam bila veoma zbunjena: „Cilj zajedničkog traganja sa vođama jeste da tražimo i razjasnimo načela kako bi se izradio dobar video-zapis. Kako možeš da kažeš da sam nadmena?” Kasnije je Jang Min postavila Li Ping za vođu tima zaduženu za naš rad. U to vreme spremali smo se da radimo na jednom prilično zahtevnom videu i nadali smo se da će Li Ping više razgovarati s nama u zajedništvu o načelima i idejama za produkciju. Međutim, kada smo zaista počeli da sarađujemo s njom, shvatila sam da Li Ping zapravo ne obavlja mnogo stvarnog posla. Retko se raspitivala o našem radu, a osim toga, u izradi video-zapisa nas je većinom usmeravala prema sopstvenom osećaju, bez ikakvih načela. U skladu sa njenim predlozima smo više puta prepravljali video-zapise, što je ozbiljno usporilo napredak. Tada sam podsetila Li Ping da daje predloge u skladu sa odgovarajućim načelima, jer bi se tako lakše postigli rezultati i izbegao ponovni rad. Međutim, Li Ping ne samo da nije prihvatila ovaj predlog, već se još i usprotivila. Čak me je i orezala, optuživši me da sam nadmena i da se držim svojih shvatanja. Pomislila sam: „U radu se pojavljuju problemi i odstupanja, a ona nas ne vodi da ih sumiramo i ispravimo niti nam pokazuje put primene. Samo nas prekoreva i grdi, a kada joj braća i sestre daju razumne predloge, ona ih ne prihvata. Uopšte ne ispunjava svoju odgovornost kao vođa tima.” Poželela sam da Li Ping iznesem taj problem, međutim, imala sam osećaj da je ona vrlo autoritativna, pa sam pomislila: „Ako joj ukažem na njen problem, hoće li pomisliti da sam previše nadmena i da sam se okomila na nju?” Na kraju sam prećutala. Neočekivano, Li Ping je kasnije svu krivicu za loše rezultate u radu na produkciji video-zapisa svalila na nas i često nas je grdila i orezivala. Svi su bili u lošem stanju.

Jednoga dana, Li Ping je uporedila naš video-zapis sa jednim iz druge grupe i zasula nas salvom zajedljivih primedbi i izrugivanja. Imala sam osećaj da Li Ping ima predrasude prema nama i da se namerno hvata za sitnice i grdi nas zbog njih. Zbog napada Li Ping, svi su se osećali jako ugnjeteno, a jedna sestra je postala toliko negativna da tamo više nije želela da obavlja svoju dužnost. U srcu sam osećala veliku tugu, a bila sam i veoma ljuta. Pomislila sam da Li Ping ni sama ne radi stvaran posao, a ipak olako orezuje i kritikuje druge; nisam više mogla da žmurim na to. Sledećeg dana sam Li Ping ukazala na njen problem da nasumično orezuje ljude. Neočekivano, Li Ping se uporno pravdala, pa je čak govorila da je problem u drugima. Tada sam joj, na osnovu načela o tome kako treba da postupaju vođe i delatnici, ukazala na njen problem, govoreći: „Treba da razgovaraš u zajedništvu o istini kako bi rešila probleme braće i sestara. Sȃmo orezivanje i prekorevanje ljudi ne samo da neće rešiti problem, nego će još i učiniti da se ljudi osećaju sputano. Pored toga, treba da saslušaš predloge koje daju braća i sestre.” Tada se složila, ali s namrštenim izrazom lica. Međutim, nisam očekivala da će nam posle toga dati da pročitamo odlomak Božjih reči koji razotkriva nadmenost i uobraženost. U srcu sam nejasno osećala da nešto nije u redu; nije rešavala stvarne probleme, već nas je uvek navodila da preispitujemo sami sebe, zbog čega niko nije mogao da je raspozna. Zaista sam želela da razotkrijem njene probleme, ali sam onda pomislila kako Li Ping nikada nije ponizno prihvatila predloge drugih, a i ljudskost joj je bila loša. Jednom je razvila predrasude prema jednoj sestri koja je imala dužnost domaćina i stalno ju je osuđivala pred nama. Pomislila sam: „Ako joj direktno ukažem na njene probleme, da li će i prema meni razviti predrasude i osuđivati me na svakom koraku? Zar tada ne bih bila uništena, a moj ugled srozan?” Kada sam to pomislila, uplašila sam se i nisam se usudila da ukažem na probleme Li Ping. Čak sam i prihvatila da preispitam samu sebe. Posle toga sam u srcu osećala samoprekor i pitala se zašto sam takav beskičmenjak. Kasnije, tokom okupljanja, Li Ping nije razgovarala u zajedništvu o tome kako je preispitala i razumela sebe. Umesto toga, rekla je da je postigla dobre rezultate dok je u drugim grupama usmeravala rad na produkciji video-zapisa i da su je tamo braća i sestre rado prihvatali. Iz njenih reči se dalo naslutiti da se sa njom stalno razilazimo u mišljenju zato što smo previše nadmeni da bismo prihvatili njene savete. Zaista sam želela da ukažem na njene probleme, ali sam se bojala da bi ona, kada bih joj to pomenula, izgubila obraz i da bi me potisnula, pa nisam ništa rekla.

Kasnije sam primetila da me Li Ping napada i isključuje na svakom koraku. Jednom prilikom, nakon okupljanja, na putu kući sam svratila da kupim neke stvari za sestre i zbog toga sam se vratila malo kasnije. Potom me je Li Ping na jednom okupljanju detaljno analizirala pred braćom i sestrama, govoreći da koristim odlazak na okupljanje kao priliku da ugađam telu. Li Ping me je često orezivala tako što je namerno tražila zamerke i znatno preuveličavala stvari, i zbog toga sam se osećala jadno i ugnjetavano. Više čak nisam ni želela da tu obavljam svoju dužnost. Međutim, kad sam pomislila da bi napuštanje dužnosti bilo izdaja Boga, osetila sam nespokoj, tako da, zahvaljujući molitvi, nisam napustila svoju dužnost. Osvrnula sam se na tih nekoliko meseci saradnje sa Li Ping. Svoju dužnost je obavljala samo mehanički, nije rešavala stvarne probleme i bila je krajnje nadmene naravi; nije prihvatala predloge drugih. Kada bi neko poput nje nastavio da bude odgovoran za rad na produkciji video-zapisa, samo bi doneo još veće prepreke u radu i naneo gubitak život-ulasku braće i sestara. Znala sam da bi trebalo da prijavim vođama probleme koje ima Li Ping, ali sam onda pomislila na to kako me je sve to vreme namerno napadala. Kada bih ponovo prijavila njene probleme, a ona to saznala, ko zna na koji bi me način mučila? Osim toga, svi su mogli da vide probleme koje je imala Li Ping, a ostale sestre joj nisu davale nikakve predloge, pa sam pomislila da bi bilo najbolje da se više ne mešam. Štaviše, nadzornica za rad na produkciji video-zapisa bila je Jang Min, a Li Ping je unapređena isključivo zahvaljujući njoj. Kada bih napisala pismo da prijavim probleme koje ima Li Ping, da li bi Jang Min pravedno postupila kad bi ga pročitala? Da li bi me smenile i rekle da sam nadmena i uobražena, i da stalno ukazujem na tuđe mane kako bih ometala rad na produkciji video-zapisa? Šta ako bi me uklonile iz crkve? Zar time moj život vere u Boga ne bi bio uništen? Čak sam se tešila, misleći da će se vođe pozabaviti sa Li Ping kad otkriju njene probleme. Neočekivano, sestre iz grupe su počele da me izbegavaju i da se drže podalje od mene. Čak se i Sija Ju, s kojom sam ranije često komunicirala, držala podalje od mene. Ma koliko razmišljala, nisam mogla da shvatim u čemu je stvar, a svakog dana sam osećala kao da mi ogromna stena pritiska grudi, tako da sam jedva mogla da dišem. Mnogo puta sam lila suze u samoći, osećajući se krajnje bedno i bespomoćno. Jedne večeri, Sija Ju mi je krišom rekla da je Li Ping iskoristila moj boravak vani na jednom okupljanju da pred sestrama govori ružne stvari o meni. Takođe je svu krivicu za to što rad na produkciji video-zapisa nije doneo rezultate svalila na mene, tražeći od braće i sestara da me raspoznaju. Nakon što ih je Li Ping nahuškala, svi su počeli da me se čuvaju. Posle Sijinih reči, dugo nisam mogla da se smirim. „Samo zato što sam Li Ping dala nekoliko predloga, ona me je potiskivala i isključivala. Sada čak formira kliku iza mojih leđa da bi me isključila. Zar me ona prosto ne muči? Ta osoba je tako zla!” Tada sam bila veoma negativna, a moje stanje je bilo potpuno očajno. Zaista sam se bojala da ću, ako se ovo nastavi, zapravo biti smenjena i izbačena. Pomislila sam da bi, umesto da me ona i dalje muči, bilo bolje da podnesem ostavku i preuzmem neku drugu dužnost, pa više ne bih morala da se suočavam s njom. Međutim, onda sam se setila odluke koju sam donela pred Bogom da ću svakako praviti dobre video-zapise kako bih svedočila o Bogu. „Zar ću zaista tek tako odustati od ove dužnosti?” Nisam mogla da prihvatim tu pomisao. Takvo postupanje bi bilo previše bolno za Boga i ne bi pokazalo nimalo odanosti prema Njemu. Osećala sam se veoma izgubljeno i nisam znala kako to da iskusim. Usred bola i nemoći, pomolila sam se Bogu da me On vodi kako bih razumela istinu i pronašla put primene.

U maju 2015. godine, Božja kuća je izdala radne aranžmane o tome kako da se raspoznaju antihristi i lažne vođe. Kada sam to pročitala, imajući u vidu ponašanje Li Ping, shvatila sam da je ona lažni delatnik i da ide putem antihrista. Pročitala sam Božje reči: „Svi vi kažete da ste obzirni prema Božjem bremenu i da ćete podržati svedočanstvo crkve, međutim, ko je među vama zaista bio obziran prema Božjem bremenu? Zapitaj se: jesi li neko ko pokazuje razumevanje prema Božjem bremenu? Možeš li ti sprovoditi pravednost za Boga? Možeš li ustati i govoriti za Mene? Možeš li istinu nepokolebljivo sprovoditi u delo? Jesi li dovoljno hrabar da se boriš protiv svih Sotoninih dela? Da li bi bio u stanju da svoja osećanja ostaviš po strani i razotkriješ Sotonu zarad Moje istine? Možeš li dozvoliti da se Mojim namerama udovolji u tebi? Jesi li ponudio svoje srce u kritičnim trenucima? Jesi li neko ko sledi Moju volju? Često postavljaj sebi ova pitanja i često razmišljaj o njima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Pored toga, u „Deset upravnih odluka kojih se Božji izabrani narod mora pridržavati u Doba carstva”, Bog kaže: „Čini sve ono što je korisno za Božje delo i ništa što je štetno za interese Božjeg dela. Brani Božje ime, Božje svedočanstvo i Božje delo” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da Bog od nas zahteva da štitimo rad i interese crkve i da je to odgovornost koju svaki vernik u Boga mora da ispuni. Tokom tog perioda, videla sam da Li Ping nije obavljala nikakav stvaran posao, kao i da je potiskivala i mučila ljude, a njena ljudskost je bila zlonamerna. Plašila sam se da će me mučiti i smeniti, pa se nikada nisam usuđivala da razotkrijem i prijavim njene probleme niti sam se usuđivala da se borim protiv sila tame. Na koji sam to način bila osoba koja vodi računa o Božjem bremenu? Nisam ni najmanje štitila stvari koje se odnose na rad ili na interese crkve, već sam vodila računa samo o sopstvenim interesima. Bila sam previše sebična! Sada je Božja kuća izdala radne aranžmane da raspoznajemo antihriste i lažne vođe. U tome je bila Božja namera, a to je bila i prilika koju mi je Bog dao kako bih primenjivala istinu. Više nisam smela da budem sputana silama tame. Zato sam se pomolila Bogu: „Dragi Bože, stalno sam bila očajna jer me je Li Ping potiskivala. Jasno raspoznajem Li Ping, ali se ne usuđujem da razotkrijem i prijavim njene probleme. Prevelika sam kukavica i nemam nimalo osećaja za pravdu. Izazivam Tvoje gnušanje! Sada Božja kuća traži od nas da raspoznamo i prijavimo antihriste i lažne vođe. Znam da je u tome Tvoja namera i voljna sam da se oslonim na Tebe kako bih primenjivala istinu i kako me sile tame više ne bi sputavale.” Nakon molitve, osetila sam veći mir i imala sam odlučnost da primenjujem istinu.

Jednog dana, sestra Džuo Jue, koja je bila odgovorna za rad Li Ping, pozvala me je na okupljanje. Bila sam veoma uzbuđena i osetila sam da je to prilika koju mi je Bog pripremio da primenjujem istinu. Morala sam da prijavim probleme Li Ping. Pre nego što sam uopšte stigla da otvorim usta, Džuo Jue nas je upitala: „Kakva je Li Ping kao vođa tima za video-produkciju?” Ispričala sam o tome kako se Li Ping ponašala. Zatražila je od mene da sve to zapišem, a takođe je zamolila druge članove tima da napišu svoje procene o Li Ping. U tom trenutku sam bila toliko uzbuđena da sam umalo zaplakala. Osetila sam da je Bog čuo moje molitve i otvorio mi put. Još više me je iznenadilo to što su i sestre iz tima, nakon što su pročitale odgovarajuća načela o raspoznavanju lažnih vođa i antihrista, takođe stekle određeno raspoznavanje o Li Ping. Kasnije smo zajedno razgovarale u zajedništvu i raspoznavale, te zapisale kako Li Ping nije obavljala stvaran posao i kako je prekidala i ometala rad na produkciji video-zapisa, i to smo prosledile vođama. Ubrzo, nakon što su više vođe saznale za tu situaciju i proverile je, smenile su Li Ping. Nakon nekog vremena, smenjena je i Jang Min. Sve smo bile veoma uzbuđene i od srca smo slavile Boga zbog Njegove pravednosti.

Kasnije je sestra Je Sin preuzela odgovornost za rad na produkciji video-zapisa. Često je sa nama diskutovala o idejama u vezi sa produkcijom video-zapisa i podsticala nas da aktivno razgovaramo u zajedništvu, diskutujemo i otvoreno govorimo o tome šta nam je na umu. Ponekad bismo iznosile različita mišljenja, i sve dok su bila prikladna, rado ih je prihvatala. Osećale smo da je obavljanje naših dužnosti na ovakav način bilo opuštajuće i oslobađajuće, a naročito sam bila srećna što su rezultati koje smo postizale u produkciji video-zapisa bili sve bolji. Kasnije sam često razmišljala o tome kako sam još ranije raspoznala da Li Ping nije prikladna da bude odgovorna za rad na produkciji video-zapisa, ali se nisam usuđivala da prijavim njen problem. Koja me je to iskvarena narav svezala? Kasnije sam pročitala Božje reči i stekla izvesno razumevanje svog problema. Svemogući Bog kaže: „Kada se raznorazni zli ljudi i bezvernici razmigolje i preuzmu različite uloge kao đavoli i Sotone, kršeći radne aranžmane i radeći nešto potpuno drugačije, lažući i obmanjujući Božju kuću; kada ometaju i prekidaju rad crkve i čine stvari kojima sramote ime Božje, kaljajući Božju kuću, crkvu, ti se samo ljutiš kada to vidiš, ali ne možeš da ustaneš da podržiš pravdu, da razotkriješ zle ljude i da podržiš rad crkve. Kada bi razotkrio te zle ljude, svi bi bili u stanju da ih raspoznaju i da ih spreče da ometaju rad crkve i da kaljaju Božju kuću, crkvu. To što ne činiš ove stvari znači da nemaš svedočanstvo. (…) U čemu je onda koren vaše nesposobnosti da izađete na kraj sa zlim ljudima i da se njima bavite? Da li je posredi to da si po prirodi kukavica, da si strašljiv i da se plašiš nevolje? To nije ni osnovni uzrok ni suština problema. Suština problema je da ljudi nisu odani Bogu; oni štite sebe, svoju ličnu bezbednost, svoj ponos, svoj status i svoj izlaz. Njihovo neverstvo se ispoljava tako što uvek štite sebe, povlačeći se kao kornjača u svoj oklop kad god se suoče sa nečim, i čekaju da to prođe pre nego što ponovo promole glavu. Sa čime god da se susretnu, oni uvek kao da hodaju po jajima, mnogo strepe, brinu i zaziru, i nisu u stanju da stoje i brane rad crkve. U čemu je ovde problem? Zar to nije nedostatak vere? Ti nemaš pravu veru u Boga, ti ne veruješ da je Bog suveren nad svim stvarima i ne veruješ da je tvoj život i sve u vezi s tobom u Božjim rukama. Ne veruješ u ono što Bog kaže: ’Bez Božje dozvole, Sotona se ne usuđuje da pomeri niti jednu dlaku sa tvog tela.’ Oslanjaš se na sopstveni vid da bi sudio o činjenicama, sudiš o stvarima na osnovu sopstvenih proračuna, štiteći sebe na svakom koraku. Ne veruješ da je čovekova sudbina u Božjim rukama; bojiš se Sotone, bojiš se zlih sila i zlih ljudi. Zar to nije nedostatak istinske vere u Boga? (Jeste.) Zašto nema istinske vere u Boga? Da li je to zato što su iskustva ljudi isuviše plitka, a istina koje razumeju isuviše je malo da bi im one omogućile da prozru te stvari, ili je u pitanju nešto drugo? Da li to ima veze sa iskvarenim naravima ljudi? Nije li to zato što su ljudi isuviše lažljivi? (Tako je.) Ma koliko toga doživeli, ma koliko je činjenica stavljeno pred njih, oni ne veruju da je to delo Božje, niti da je čovekova sudbina u Božjim rukama. To je jedan aspekt. Još jedan poguban problem jeste to da ljudi previše cene sebe. Oni nisu spremni da plate bilo kakvu cenu, niti da se žrtvuju za Boga, za Njegovo delo, za interese Božje kuće, za Njegovo ime, niti za Njegovu slavu. Nisu voljni da urade bilo šta što uključuje i najmanju opasnost. Ljudi sebe previše cene! Iz straha od smrti i poniženja, od toga da ne upadnu u zamku zlih ljudi i da ne zapadnu u bilo kakvu nevolju, oni daju sve od sebe da sačuvaju svoje telo, nastojeći da ne dozvole sebi da se nađu u opasnim situacijama. S jedne strane, ljudi se ovako ponašaju zato što su previše lažljivi; s druge strane, to je zato što previše cene sebe i previše su sebični. Ti nisi voljan da se predaš Bogu, a ipak kažeš da si voljan da se daš za Boga, što nije ništa drugo do puka želja. Kad zapravo dođe vreme da ustaneš da se boriš protiv Sotone i svedočiš za Boga, i kad moraš da se suočiš sa opasnošću, smrću i raznim poteškoćama i nevoljama, ti više nisi voljan. Propada tvoja slabašna želja, a ti činiš sve što je u tvojoj moći da se prvo zaštitiš, a zatim se baviš nekim nebitnim poslom koji moraš da obaviš, poslom koji svi mogu da vide. Ljudski um je i dalje spretniji od uma robota: oni znaju kako da se prilagode, znaju koji postupci doprinose, a koji ne doprinose njihovim ličnim interesima kada se susretnu sa određenim situacijama, i snalažljivi su u rešavanju stvari i to čine s lakoćom. Samim tim, kad ti se nešto dogodi, tvoja slabašna vera u Boga ne može da bude postojana. (…) Bez obzira na to sa koliko se stvari suočavaš, ti ne uspevaš da pokažeš svoju odanost i da ispuniš odgovornost kroz svoju veru u Boga. Shodno tome, konačni ishod je da ne zadobiješ ništa. U svim okolnostima koje je Bog priredio za tebe, i kada se boriš protiv Sotone, tvoj izbor je uvek da ustukneš i da izbegneš. Nisi sledio putanju koju je Bog naznačio ili odredio za tebe da doživiš. Dakle, usred te bitke propuštaš iskustveno razumevanje i istinu koje je trebalo da zadobiješ” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (19)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, osećala sam kao da mi probadaju srce. Bila sam jedna od onih sebičnih i lažljivih osoba koje je Bog razotkrio. Kada je zla osoba ometala rad crkve, vodila sam računa samo o sopstvenim interesima i nisam pokazala nikakvu odanost Bogu. Jasno sam videla da Li Ping ne obavlja svoje dužnosti u skladu sa načelima. Pored toga, bila je nadmena, uobražena i držala se svojih predstava, nikada nije prihvatala razumne predloge braće i sestara, već je neprestano s visine prekorevala ljude, zbog čega su se osećali sputano. Ozbiljno je usporila napredak rada na produkciji video-zapisa. Mogla sam da uočim njene probleme, ali sam se bojala da je ne uvredim i da me ne napadne i isključi, pa se nisam usuđivala da ih razotkrijem. Bog je dozvolio da me zadesi ovakva stvar. Njegova namera bila je da naučim da raspoznajem i da, kad zla osoba prekida i ometa rad crkve, budem u stanju da primenim istinu i istupim kako bih je razotkrila i zaustavila. Međutim, iako sam uživala u tolikom zalivanju i opskrbi Božjim rečima, kada sam videla da zla osoba ometa rad crkve, povukla sam se u svoju ljušturu i razmišljala samo o tome kako da sačuvam sebe. Iako sam želela da vođama prijavim probleme Li Ping, bojala sam se da će me, ako Jang Min zaustavi moju prijavu, ili ako Li Ping sazna za to pismo, ona još žešće mučiti i možda čak izbaciti iz crkve. Počela sam da se plašim svega i obuzele su me sumnje. Takvo moje ponašanje nije bilo samo posledica kukavičluka, bojažljivosti i straha, već je bilo posledica moje isuviše sebične i varljive prirode. Previše sam štitila sebe! Plašila sam se da će me mučiti i izbaciti, pa sam težila samo tome da spasim svoju kožu i pravila se da ništa ne vidim. Čak sam pomislila: „Ukazala sam joj na njene probleme, ali ona to nije prihvatila. Dala sam sve od sebe. Jednostavno ću sačekati da vođe to saznaju i pozabave se njom. Tako mogu da se zaštitim od mučenja od strane ove zle osobe.” Zapravo, Li Ping nije radila stvaran posao, s visine je prekorevala druge i potiskivala braću i sestre. Nikada nisam razotkrila ta zla dela niti sam se usudila da ih prijavim višim vođama, tako da problem uopšte nije bio rešen. Kako sam onda mogla da kažem da sam dala sve od sebe? Vodila sam se sotonskim filozofijama za ovozemaljsko ophođenje poput „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „Razumni ljudi su vešti u samozaštiti, težeći samo da izbegnu greške”, pa sam bila krajnje sebična, prevrtljiva i lažljiva. Stajala sam po strani i pravila se da ne vidim kako Li Ping više od šest meseci ometa rad na produkciji video-zapisa. U ključnom trenutku nisam zaštitila rad crkve, već sam čak štitila sebe tako što sam tolerisala to što zla osoba šteti radu crkve i ometa ga. Nisam imala nimalo odanosti prema Bogu i ostavila sam za sobom ozbiljan prestup. Kada sam razmišljala o svemu tome, duboko sam se kajala. Bilo me je sramota da stanem pred Boga i mogla sam samo da ronim suze zbog krivice i samoprekora. Više nisam želela da živim po sotonskim filozofijama za ovozemaljsko ophođenje.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči i stekla nešto više razumevanja o svom problemu. Svemogući Bog kaže: „Kakav stav ljudi treba da imaju prema vođi ili delatniku? Ako vođa ili delatnik postupa ispravno i u skladu sa istinom, možeš da ga slušaš; ako je ono što radi pogrešno i nije u skladu sa istinom, ne treba da ga slušaš i možeš da ga razotkriješ, da mu se suprotstaviš i da izneseš drugačije mišljenje. Ako nije u stanju da obavlja stvarni posao, ili, pak, čini zla dela koja ometaju rad crkve, te se otkrije da je lažni vođa, lažni delatnik ili antihrist, onda možeš da ga prepoznaš, razotkriješ i prijaviš. Ali neki pripadnici Božjeg izabranog naroda ne razumeju istinu i naročito su velike kukavice; boje se da će ih lažne vođe i antihristi tlačiti i mučiti, pa se ne usuđuju da se drže načela. Kažu: ’Ako me vođa izbaci, gotov sam; ako sve nagovori da me razotkriju ili napuste, neću više moći da verujem u Boga. Ako budem proteran iz crkve, Bog me neće hteti i neće me spasti. Zar neće onda sva moja vera biti uzaludna?’ Nije li takvo razmišljanje apsurdno? Imaju li takvi ljudi istinsku veru u Boga? Da li bi lažni vođa ili antihrist predstavljao Boga kada bi te izopštio? Kada te lažni vođa ili antihrist muči i izopšti, to je Sotonin posao i nema nikakve veze sa Bogom; kada se ljudi uklanjaju ili proteruju iz crkve, to je u skladu sa Božjim namerama isključivo u slučaju zajedničke odluke između crkve i čitavog Božjeg izabranog naroda i kada je to uklanjanje ili proterivanje u celosti u skladu sa radnim aranžmanima Božje kuće i istina-načelima Božjih reči. Kako može proterivanje od strane lažnog vođe ili antihrista značiti da ne možeš da budeš spasen? U pitanju je progon od strane Sotone i antihrista, što ne znači da te Bog neće spasti. Da li ćeš biti spasen zavisi od Boga. Nijedno ljudsko biće nema pravo da odlučuje o tome da li te Bog može spasti. To treba da ti bude jasno. A ako se odnosiš prema tome što te lažni vođa ili antihrist proterao kao da te je proterao Sȃm Bog – pa zar to ne znači da pogrešno razumeš Boga? Znači. Ne samo da pogrešno razumeš Boga, već se i buniš protiv Njega. To je na neki način i bogohulno. I zar nije neuko i budalasto takvo pogrešno razumevanje Boga? Kada te lažni vođa ili antihrist protera, zašto ne tragaš za istinom? Zašto ne potražiš nekoga ko razume istinu da bi stekao izvesno raspoznavanje? I zašto to ne prijaviš nadređenima? Ovo je dokaz da ne veruješ da istina u Božjoj kući vlada nad svim, pokazuje da nemaš istinsku veru u Boga, da nisi neko ko istinski veruje u Boga. Ako veruješ u Božju svemoć, zašto se bojiš odmazde lažnog vođe ili antihrista? Mogu li oni da odluče o tvojoj sudbini? Ako imaš sposobnost da razaznaš stvari i otkriješ da su njihovi postupci u sukobu sa istinom, zašto ne razgovaraš u zajedništvu sa Božjim izabranicima koji razumeju istinu? Imaš usta, zašto se bojiš da progovoriš? Zašto se toliko plašiš lažnog vođe ili antihrista? To je dokaz da si kukavica, ništarija, Sotonin sluga” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”). Iz Božjih reči sam shvatila da postoji još jedan razlog zbog kojeg sam uvek oklevala i nisam se usuđivala da prijavim probleme Li Ping. To je bilo zato što nisam imala veru u Boga i nisam verovala da je Bog suveren nad svim, već sam mislila da vođe, delatnici i nadzornici odlučuju o tome da li ću nastaviti da obavljam svoju dužnost i primiti spasenje. Zato, kada sam primetila da Li Ping i Jang Min ometaju rad na produkciji video-zapisa, pravila sam se da to ne vidim i oprezno sam pokušavala da zaštitim sebe. Plašila sam se, ako ih uvredim, da će mi zagorčati život i da će me mučiti i smeniti. Dok me je Li Ping ugnjetavala, osećala sam da sam pod velikim pritiskom i svakog dana sam to morala ćutke da trpim, ali se i dalje nisam usuđivala da prijavim njene probleme. Bojala sam se da će mi Li Ping i Jang Min tražiti mane, mučiti me i izbaciti, pa neću biti spasena. Bilo je kao da su moja sposobnost da obavljam svoju dužnost, moj ostanak ili odlazak, kao i moja budućnost i sudbina, svi bili u njihovim rukama. U stvari, čak i da su me zaista smenile i izbacile, mogla sam da pronađem braću i sestre koji razumeju istinu, da razgovaram s njima u zajedništvu i da višim vođama prijavim i razotkrijem njihova zla dela. Božja kuća bi to sigurno pravedno rešila u skladu sa načelima. Međutim, čak iako me nisu ni smenili ni izbacili, ipak sam se silno uplašila i nisam se usuđivala da progovorim niti da prijavim njihove probleme. Uopšte nisam imala istinsku veru u Boga. Zar nisam bila baš ono što Bog naziva „kukavica, ništarija, Sotonin sluga”? Bog je sasvim jasno besedio o načelima koja govore o tome kako da se ophodimo prema vođama i delatnicima. Kada vođe i delatnici postupaju ispravno i usklađeni su sa istinom, trebalo bi da se s tim složim i prihvatim to; ako rade stvari koje nisu u skladu sa istinom i koje krše načela, možemo da razgovaramo s njima u zajedništvu i da im ukažemo na to, jer im time pomažemo. Međutim, ako vođe i delatnici to ne prihvate, već nastave da ometaju rad crkve i potiskuju ljude, treba da razotkrijemo njihova zla dela u skladu s Božjim rečima. Takođe, možemo da ih prijavimo višim vođama sve dok problem ne bude rešen. To je odgovornost koju treba da ispunimo. Ako se držiš istina-načela, možda će te antihristi i zli ljudi ugnjetavati i mučiti, ili će te čak izopštiti, ali to ne znači da te je crkva izbacila ili da te je Bog uklonio niti znači da više nemaš priliku da primiš spasenje. Štaviše, crkva unapređuje ili smenjuje ljude na osnovu njihovog doslednog ponašanja, a odluka se donosi nakon sveobuhvatne procene većine braće i sestara. O tome ne odlučuje jedan vođa ili delatnik. Božja kuća postupa u skladu sa istina-načelima. Čula sam od nadzornice, sestre Je Sin, da je Li Ping neprestano pokušavala da me smeni. Međutim, stvarnom istragom su ustanovili da ono što Li Ping govori nije istina i otkrili da ona ne obavlja stvaran posao, kao i druge probleme. Uvidela sam da u Božjoj kući vladaju istina i pravednost. To me je naučilo da antihristi i zli ljudi ne mogu ništa da mi urade bez Božje dozvole. Godinama verujem u Boga, ali nisam posmatrala ljude ili stvari na osnovu Božjih reči i nisam postupala u skladu s načelima. Kada su sile zla ometale rad crkve i nanosile štetu mojoj braći i sestrama, nisam primenjivala istinu da zaštitim rad crkve. Umesto toga, tolerisala sam lažne vođe koje su činile zla dela i nanosile štetu Božjoj kući. Zar nisam postupala kao Sotonin saučesnik? Kada se ne bih pokajala, Bog bi me na kraju uklonio, a to bi bilo određeno Njegovom pravednom naravi. To što je Bog uradio bilo je zaista korisno za moj život-ulazak i srce mi je bilo ispunjeno zahvalnošću prema Bogu. Istovremeno sam se osećala krivom i dužnom zbog svojih prestupa, jer nisam primenjivala istinu. U tišini sam se pomolila Bogu: „Dragi Bože, hvala Ti za okruženja koje si uredio za mene. Ranije sam propustila mnoge prilike da primenim istinu. Spremna sam da se pokajem i da težim tome da budem osoba sa osećajem za pravdu, koja primenjuje istinu i štiti rad crkve.”

Kasnije sam pročitala jedan odlomak Božjih reči i bila sam duboko dirnuta. Takođe sam pronašla put primene. Svemogući Bog kaže: „Jednom kad istina postane tvoj život, ako vidiš da neko huli na Boga, da se ne boji Boga, da je površan dok izvršava svoju dužnost ili da prekida i ometa crkveni rad, prema njemu ćeš moći da se ophodiš u skladu sa istina-načelima; raspoznavaćeš one koje treba raspoznati i razotkrivaćeš one koje treba razotkriti. (…) Oni koji istinski veruju u Boga, čak i ako tek treba da zadobiju istinu i život, makar će u svom govoru i u svojim postupcima stati na Božju stranu; oni makar neće stajati skrštenih ruku kad vide da se nanosi šteta interesima Božje kuće. Budu li to pokušali da ignorišu, osetiće grižu savesti i nelagodu, pa će reći sebi: ’Ne mogu samo da sedim skrštenih ruku. Moram da ustanem i kažem nešto, moram da ispunim svoju odgovornost. Moram da istupim da bih razotkrio i zaustavio ovo zlo delo, da bih zaštitio interese Božje kuće od štete i postarao se da crkveni život ne bude ometan.’ Ako je istina postala tvoj život u tvom srcu, onda ne samo da ćeš imati tu hrabrost i odlučnost, već ćeš biti i u stanju da tu stvar prozreš. Štaviše, bićeš u stanju da ispuniš svoj deo odgovornosti za Božje delo i za interese Njegove kuće, i time će tvoja dužnost biti ispunjena” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Iz Božjih reči sam shvatila da je srce onoga ko istinski stremi ka istini okrenuto prema Bogu. Kada ga nešto snađe, može da stane na Božju stranu i na stranu istine. Kad vidi da drugi prekidaju i ometaju rad crkve, on ne ostaje ravnodušan, već otpušta lične interese i postupa prema načelima kako bi zaštitio rad crkve. Kada je reč o stvarima koje štete interesima crkve, ume da primeni istinu da ih razotkrije i zaustavi. Odvažan je u borbi protiv zlih sila i može da ispuni svoju odgovornost da zaštiti interese crkve. Samo takve osobe streme ka istini i imaju savest i razum. U srcu sam sebe upozorila da, ako u crkvi ponovo primetim lažne vođe i lažne delatnike koji ne rade stvaran posao ili ljude koji rade stvari protivne načelima i time štete radu crkve, nipošto ne smem biti osoba koja hoće da ugodi drugima radi sopstvene zaštite. Umesto toga, moram ukazati na njihove probleme, a ako to ne prihvate, trebalo bi da ih prijavim višim vođama sve dok problemi ne budu rešeni. Samo bih na taj način ispunila svoju odgovornost. Jednom prilikom, slučajno sam čula da je Li Ping potiskivala još jednu sestru u crkvi. Nakon što sam saznala da je Li Ping potiskivala tu sestru, uvidela sam da se iskvarena narav Li Ping ni nakon mnogo godina vere u Boga nije nimalo promenila i da bi potiskivala i mučila svakoga ko bi ugrozio njene interese. Štaviše, ona ima zlonamernu ljudskost, mrzi istinu i ima veoma ozbiljnu narav antihrista. Kada bi takva osoba ostala u crkvi, samo bi ometala rad i nanosila štetu braći i sestrama. Zbog toga sam vođama podnela detaljnu prijavu o ponašanju Li Ping, njenom potiskivanju i mučenju ljudi, kao i činjenicama o njenim zlodelima. Nadala sam se da će se prema njoj postupiti u skladu sa načelima. Ubrzo su mi vođe odgovorile da je Li Ping uhapšena. Iako je puštena, i dalje je bila pod policijskim nadzorom. Oni su već prikupili dokaze o zlodelima Li Ping i postupili bi prema njoj u skladu sa načelima. Kad sam pročitala odgovor od vođa, osetila sam veliko olakšanje. Nakon toga, kad god sam videla da vođe ili delatnici rade nešto neprikladno ili protivno načelima, nisam više bila bojažljiva i slepo poslušna. Umesto toga, ukazivala sam im na to u skladu sa Božjim rečima.

Iako sam prošla kroz određene teškoće i iskusila potiskivanje i mučenje od strane zle osobe, stekla sam izvesnu sposobnost da raspoznajem suštinu mržnje prema istini kod antihrista i zlih ljudi. Pored toga, zaista sam videla da je sve pod Božjim nadzorom i da su moja budućnost i sudbina u Božjim rukama. Takođe sam stvarno iskusila da u Božjoj kući vlada istina i da će se sa svim negativnim osobama koje čine zlo i ometaju rad crkve postupiti pravedno. Dobici i razumevanje koje sam stekla rezultat su delovanja Božjih reči. Hvala Bogu!