Danas vas na ovaj način opominjem zarad vašeg vlastitog opstanka, kako bi Moje delo nesmetano napredovalo i kako bi se Moje početno delo unutar čitave vaseljene moglo izvršiti prikladnije i savršenije, otkrivajući narodima svih zemalja i nacija Moje reči, autoritet, veličanstvo i sud. Delo koje obavljam među vama početak je Mog dela unutar čitave vaseljene. Iako je sada već nastupilo vreme poslednjih dana, znajte da su „poslednji dani” samo naziv za jedno doba; pojam koji se odnosi na jedno doba; baš kao i Doba zakona i Doba blagodati, oni označavaju čitavo jedno doba, a ne samo poslednjih nekoliko godina ili meseci. Ipak, poslednji dani se prilično razlikuju od Doba blagodati i Doba zakona. Delo poslednjih dana se ne sprovodi u Izraelu, nego među neznabošcima; ovo delo osvaja ljude iz svih naroda i plemena izvan Izraela pred Mojim prestolom, tako da Moja slava u vaseljeni može ispuniti svemir i nebeski svod. To je stoga da Ja mogu steći veću slavu, kako bi sva stvorena bića na zemlji mogla širiti Moju slavu bezbrojnim narodima, zauvek među budućim naraštajima, i kako bi sva stvorena bića na nebu i na zemlji mogla videti svu slavu koju sam stekao na zemlji. Delo koje se obavlja tokom poslednjih dana jeste delo osvajanja. Ono nije usmeravanje svih ljudi na zemlji da vode svoj zemaljski život, već završetak neprolaznog, hiljadugodišnjeg života patnje ljudskog roda na zemlji. Shodno tome, delo poslednjih dana ne može biti nalik delu u Izraelu, koje je trajalo nekoliko hiljada godina, niti delu u Judeji, koje je trajalo svega nekoliko godina i potom se nastavilo tokom dva milenijuma, sve do drugog Božjeg ovaploćenja. Ljudi poslednjih dana dolaze u dodir samo sa ponovnom pojavom Otkupitelja u telu, i primaju Božje lično delo i reči. Neće proći dve hiljade godina do okončanja poslednjih dana; oni traju kratko poput Isusovog obavljanja dela iz Doba blagodati u Judeji. To je zato što su poslednji dani namenjeni završetku čitave ere. Oni služe dovršavanju i okončanju Božjeg šestohiljadugodišnjeg plana upravljanja i privođenju kraju patnjom ispunjenog životnog puta ljudskog roda. Oni nisu namenjeni odvođenju celog ljudskog roda u sledeće doba niti omogućavanju da se njegov život nastavi; to ne bi imalo nikakav značaj za Moj plan upravljanja niti za postojanje čoveka. Kad bi ljudski rod ovako nastavio, pre ili kasnije sasvim bi ga prožderao zli đavo, a one duše koje pripadaju Meni na kraju bi stradale od njegove ruke. Moje delo traje tek šest hiljada godina, a obećao sam da će i kontrola Zloga nad celim ljudskim rodom potrajati samo šest hiljada godina. Prema tome, sada je vreme isteklo. Više ne želim ni da nastavim niti da odlažem: tokom poslednjih dana, Ja ću pobediti Sotonu, vratiću svu Svoju slavu i povratiti sve duše koje Mi pripadaju na zemlji, kako bi one, napaćene, mogle pobeći iz mora patnje, i time će biti završeno Moje celokupno delo na zemlji. Od ovog dana pa nadalje, nikada se više neću ovaplotiti na zemlji, a Moj Duh, koji je suveren nad svime, nikada više neće delovati na zemlji. Na zemlji ću samo iznova stvoriti ljudski rod, ljudski rod koji je osvećen i koji je Moj verni grad na zemlji. Ali znajte da neću uništiti ceo svet, niti ću uništiti ceo ljudski rod. Zadržaću tu preostalu trećinu – tu trećinu koju sam temeljno osvojio i koja Me voli i učiniću da ova trećina bude plodna i da se množi na zemlji baš kao što su to Izraelci činili pod zakonom; dobiće obilje ovaca i goveda kojima ću ih hraniti, kao i sva bogatstva zemlje. Ovaj ljudski rod će zauvek ostati sa Mnom, a ipak to neće biti današnji ljudski rod koji je očajno prljav, već ljudski rod koji predstavlja skup svih onih koje sam Ja zadobio. Takav ljudski rod Sotona neće oštetiti, ometati niti opsedati, i biće jedini ljudski rod koji nastavlja da živi na zemlji nakon što pobedim Sotonu. To je ljudski rod koji sam Ja danas osvojio i koji je od Mene zadobio obećanje. I tako, ljudski rod koji bude osvojen tokom poslednjih dana istovremeno je ljudski rod koji će ostati i koji će zadobiti Moje večne blagoslove. Biće to jedini dokaz Mog trijumfa nad Sotonom i jedini plen iz Mog rata sa Sotonom. Ovaj ratni plen, koji sam spasao iz Sotonine vlasti, jedina je kristalizacija i plod Mog plana upravljanja od šest hiljada godina. On potiče iz svakog naroda i veroispovesti, iz svakog mesta i države unutar vaseljene. Čine ga ljudi različitih etničkih pripadnosti, koji imaju različite jezike, običaje i boje kože, a rašireni su u svim narodima i veroispovestima na planeti, pa čak i u svakom kutku sveta. Naposletku, oni će se ujediniti kako bi sačinili celovit ljudski rod, zajednicu ljudi koja je van domašaja sila Sotone. Oni pripadnici ljudskog roda koje nisam spasio niti osvojio tiho će potonuti u morske dubine, za sva vremena sprženi Mojim proždirućim ognjem. Zatreću ovaj stari, krajnje nečisti ljudski rod, kao što sam zatro prvorođene sinove, stoku i ovce u Egiptu, ostavljajući samo Izraelce, koji su jeli jagnjeće meso, a jagnjeću krv pili i njome obeležavali nadvratnike. Zar ljudi koje sam osvojio i koji su iz Moje porodice nisu istovremeno ljudi koji jedu meso Jagnjeta koje jesam Ja, i piju krv Jagnjeta koje jesam Ja, koje sam Ja iskupio i koji Me obožavaju? Zar takve ljude ne prati uvek Moja slava? Nisu li oni koji su bez mesa Jagnjeta, koje sam Ja, odavno tiho potonuli u morske dubine? Danas Mi se opirete, a danas su Moje reči baš kao one koje je Jahve izgovorio sinovima i unucima Izraela. Ipak, postoji nepopustljivost u dubinama vaših srca i vi nagomilavate Moj gnev, donoseći više patnje na svoje telo, više suda svojim gresima i više gneva prema vašoj nepravednosti. Ko bi mogao biti pošteđen na dan Moga gneva kada se danas prema Meni ophodite ovako? Čija bi nepravednost mogla umaći Mojim očima punim grdnje? Čiji bi se gresi mogli izvući iz ruku Mene, Svemogućeg? Čiji bi otpor mogao izbeći Mom sudu, sudu Svemogućeg? Ja, Jahve, ovako se obraćam vama, potomcima neznabožačke porodice, a reči koje vam govorim nadilaze sve izjave iz Doba zakona i Doba blagodati, a vi ste ipak nepopustljiviji od svih ljudi iz Egipta. Ne nakupljate li Moj gnev dok Ja spokojno obavljam Svoje delo? Kako biste mogli pobeći nepovređeni od dana koji pripada Meni, Svemogućem?

Tako sam među vama delao i govorio, uložio sam toliko energije i celo Svoje srce, a ipak, jeste li vi ikada slušali ono što vam jasno govorim? Gde ste vi pali ničice preda mnom, Svemogućim? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Zašto sve ono što govorite i činite izaziva Moj gnev? Zašto su vam srca tako tvrda? Jesam li ikada na vas udario? Zašto ne radite ništa drugo osim što Me rastužujete i zabrinjavate? Čekate li da na vas dođe dan Moga gneva, gneva Jahve? Čekate li da Ja pošaljem gnev izazvan vašim buntovništvom? Nije li sve što za vas činim vas radi? Svejedno, uvek ste se prema Meni, Jahvi, ophodili na ovaj način: krali ste žrtve prinete Meni, odnosili darove s Mog oltara kući u vučju jazbinu da nahranite mladunčad i mladunčad mladunaca; ljudi se bore jedni protiv drugih, ukrštaju ljutite poglede, mačeve i koplja, bacajući Moje reči, reči Svemogućeg, u nužnik da se uprljaju poput izmeta. Gde vam je integritet? Vaša ljudskost je postala zverska! Srca su vam se odavno skamenila. Zar ne znate da će u osvit Mog dana gneva nastupiti vreme kada ću suditi za zlo koje danas činite protiv Mene, Svemogućeg? Mislite li da time što Me zavaravate na ovaj način, što Moje reči u blato bacate, a da ih niste saslušali – mislite li da takvim ponašanjem iza Mojih leđa možete izbeći Mom gnevnom pogledu? Zar ne znate da ste već viđeni Mojim očima, očima Jahve, kada ste ukrali Meni prinete žrtve i žudeli za Mojim posedima? Zar ne znate da ste krađu Meni prinetih žrtava izvršili upravo pred žrtvenim oltarom? Kako ste mogli pomisliti da ste tako pametni i da Me na taj način prevarite? Kako bi Moj gnev mogao odstupiti od vaših gnusnih grehova? Kako bi Moj razjareni bes mogao da pređe preko vaših zlih dela? Zlo koje činite danas ne nudi vam izlaz, već gomila grdnju koja će vas sutra stići; ono izaziva grdnju od Mene, Svemogućeg. Kako bi vaša zlodela i zle reči mogle izbeći Moju grdnju? Kako bi vaše molitve mogle dopreti do Mojih ušiju? Kako bih mogao otvoriti izlaz vašoj nepravednosti? Kako bih mogao pustiti vaša zlodela kojima se bunite protiv Mene? Kako da vam ne odsečem jezike otrovne kao u zmije? Vi Mene ne prizivate zarad svoje pravednosti, već umesto toga gomilate Moj gnev kao rezultat vaše nepravednosti. Kako bih vam mogao oprostiti? U očima Mene, Svemogućeg, vaše reči i dela su nečisti. U očima Mene, Svemogućeg, vaša nepravednost je kao neprekidna grdnja. Kako bi Moja pravedna grdnja i sud mogli da odstupe od vas? Zbog toga što se prema Meni ovako odnosite, a što Me rastužuje i razgnevljuje, kako bih vas mogao pustiti da Mi iz ruku pobegnete i izbegnete dan kada vas Ja, Jahve, grdim i proklinjem? Zar ne znate da su sve vaše zle reči i izjave već odavno doprle do Mojih ušiju? Zar ne znate da je vaša nepravednost već odavno ukaljala Moju svetu haljinu pravednosti? Zar ne znate da je vaše buntovništvo već odavno izazvalo Moj ogromni bes? Zar ne znate da ste Me odavno ostavili da kipim i vas već dugo trpim? Zar ne znate da ste već naudili telu u kojem sam, i ostavili ga u ritama? Trpeo sam sve do sada, tako da puštam svoj gnev, jer više nemam razumevanja za vas. Zar ne znate da su vaša zlodela već doprla do Mojih očiju, a da su Moji vapaji već doprli do ušiju Moga Oca? Kako vam je On mogao dozvoliti da se ovako ophodite prema Meni? Nije li sve delo koje obavljam na vama za vaše dobro? Ipak, ko je od vas porastao u dobroti zarad dela koje Ja, Jahve, obavljam? Da li bih mogao biti neposvećen volji Svoga Oca usled svoje slabosti i pretrpljenih muka? Zar ne razumete Moje srce? Govorim vam kao što vam je Jahve govorio; nisam li toliko toga žrtvovao za vas? Čak iako sam spreman da podnesem svu ovu patnju zarad dela Moga Oca, kako biste vi mogli biti oslobođeni grdnje koju vam donosim zbog Moje patnje? Niste li toliko uživali u Meni? Danas sam vam darovan od Svoga Oca; zar ne znate da dobijate mnogo više od Mojih izdašnih reči? Zar ne znate da je Moj život zamenjen za vaše živote i za stvari u kojima uživate? Zar ne znate da je Moj Otac iskoristio Moj život za borbu sa Sotonom i da je On istovremeno Moj život darovao vama, omogućavajući vam da primite stostruko i dopuštajući vam da izbegnete mnoga iskušenja? Zar ne znate da ste samo kroz Moje delo pošteđeni mnogih iskušenja i brojnih ognjenih grdnji? Zar ne znate da vam Moj Otac jedino zbog Mene dozvoljava da uživate sve do sada? Kako ste danas mogli ostati tako nepopustljivi, kao da su vam srca zasuta žuljevima? Kako bi zlo koje ste danas počinili moglo izbeći dan gneva koji će uslediti nakon Mog odlaska sa zemlje? Kako bih onima koji su tako nepopustljivi mogao dozvoliti da izbegnu Jahvin gnev?

Razmislite o prošlosti: Kada je Moj pogled bio ljutit, a Moj glas strog prema vama? Kada sam sitničario kada je reč o vama? Kada sam vas nerazumno ukorio? Kada sam vas ukorio direktno u lice? Nije li zarad Mog dela to što Svog Oca pozivam da vas oslobodi od svakog iskušenja? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Jesam li ikada svoj autoritet upotrebio da udarim na vaša tela? Zašto Mi ovako vraćate? Nakon što ste prema Meni čas zainteresovani čas nezainteresovani, vi niste ni jedno ni drugo, a zatim pokušavate da od Mene nešto iskamčite i da nešto sakrijete, dok su vam usta puna nepravednog pljuvanja. Mislite li da vaši jezici mogu prevariti Moj Duh? Mislite li da vaši jezici mogu izbeći Moj gnev? Mislite li da vaši jezici mogu suditi o delima Mene, Jahve, kako god požele? Jesam li ja onaj Bog kojem čovek sudi? Da li bih mogao dozvoliti malenom crvu da tako huli na Mene? Kako bih takve buntovne sinove mogao uvrstiti u Svoje večne blagoslove? Vaše su vas reči i postupci odavno razotkrili i osudili. Kada sam raširio nebesa i stvarao sva stvorenja, nijednom stvorenju osim Sebe nisam dopustio da u tome učestvuje kako ono poželi, a još manje dopuštam bilo kojem stvorenju da shodno svojoj želji ometa Moj rad i Moje upravljanje. Nisam tolerantan ni prema jednom čoveku niti predmetu; kako bih onda mogao poštedeti one koji su okrutni i bezosećajni prema Meni? Kako bih mogao oprostiti onima koji izdaju Moje reči? Kako bih mogao poštedeti one koji se bune protiv Mene? Nije li sudbina čoveka u rukama Mene, Svemogućeg? Kako bih tvoju nepravednost i tvoje buntovništvo mogao smatrati svetima? Kako bi tvoji gresi mogli oskrnaviti Moju svetost? Mene ne skrnavi prljavština nepravednih niti uživam u darovima nepravednih. Da si bio odan Meni, Jahvi, da li bi mogao da prisvojiš žrtve sa Mog oltara? Da li bi svoj pogani jezik mogao da koristiš da huliš na Moje sveto ime? Da li bi na ovaj način mogao izdati Moje reči? Da li bi se prema Mojoj slavi i svetom imenu ophodio kao da su oruđe kojim služiš Sotoni, zlikovcu? Moj život je namenjen uživanju svetaca. Kako bih ti mogao dopustiti da se kako poželiš poigravaš Mojim životom i da ga koristiš kao sredstvo u vašem međusobnom sukobu? Kako ste mogli biti tako bezdušni i lišeni dobrote u načinu na koji se ophodite prema Meni? Zar ne znate da sam već upisao vaša zlodela u ove životne reči? Kako ste mogli izbeći dan gneva kada sam Ja grdio Egipat? Kako sam mogao da vam dopustim da Mi se suprotstavljate i da se ovako bunite protiv Mene, svaki put iznova? Kažem vam jasno, kada dođe taj dan, grdnja upućena vama biće nepodnošljivija od one u Egiptu! Kako možete izbeći Moj dan gneva? Iskreno vam kažem: Moje strpljenje je bilo spremno na vaša zlodela i namenjeno je vašoj grdnji na taj dan. Niste li vi oni koji će pretrpeti gnevni sud kada Mome strpljenju dođe kraj? Nije li sve u rukama Mene, Svemogućeg? Kako sam vam mogao dopustiti da se toliko bunite protiv Mene, pod nebesima? Vaši će životi biti veoma teški jer ste upoznali Mesiju, za koga je bilo rečeno da će doći, a koji nikada nije došao. Niste li vi Njegovi neprijatelji? Isus vam je bio prijatelj, a vi ste ipak Mesijini neprijatelji. Zar ne znate da, iako ste Isusovi prijatelji, svojim ste zlodelima ispunili posude odvratnih? Iako ste vrlo bliski s Jahveom, zar ne znate da su vaše zle reči doprle do Jahveovih ušiju i izazvale Njegov gnev? Kako bi ti On mogao biti blizak i ne spaliti te tvoje posude prepune zlodela? Kako to da ti On ne bi mogao biti neprijatelj?