Delo Svetoga Duha se menja iz dana u dan. Svakim korakom se uzdiže sve više, sutrašnje otkrivenje je veće od današnjeg, penje se sve više, korak po korak. Takvo je delo kojim Bog usavršava čoveka. Ako ljudi ne mogu da idu u korak s njim, tada bi u svakom trenutku mogli biti eliminisani. Ako nemaju pokorno srce, neće moći da ga prate do samog kraja. Nekadašnje doba je prošlo, ovo je novo doba. A u novom dobu treba obaviti novo delo. Naročito u završnom dobu u kome se ljudi usavršavaju, Bog će obavljati novije delo, još brže, pa će bez pokornosti u srcu, ljudima biti teško da hode stopama Božjim. Bog se ne pridržava nikakvih pravila, niti bilo koju fazu Svog dela smatra nepromenljivom. Umesto toga, delo koje On obavlja sve je novije i sve veće. U svakoj etapi, Njegovo delo postaje sve praktičnije i sve više u skladu sa stvarnim potrebama čoveka. Konačni preobražaj svoje naravi ljudi mogu postići tek nakon što dožive takvo delo. Čovekova spoznaja o životu dostiže sve više nivoe, a isto tako i delo Božje dostiže sve više nivoe. Samo tako čovek može biti usavršen i postati prikladan da ga Bog koristi. Bog na ovaj način deluje da bi se, s jedne strane, suprotstavio čovekovim predstavama i da bi ih preokrenuo, a s druge, da bi čoveka uveo u više i realnije stanje, u najviši nivo vere u Boga, kako bi se na kraju mogla sprovesti volja Božja. Svi oni koji su po prirodi buntovni i koji se svojevoljno protive, biće eliminisani ovom etapom brzog i silovitog napredovanja Božjeg dela. Samo oni koji su svojevoljno pokorni i koji su rado ponizni mogu napredovati do kraja puta. U ovakvom delu, svi treba da naučite kako da se pokorite i kako da svoje predstave ostavite po strani. Na svakom koraku treba da budete oprezni. Budeš li nepažljiv, zasigurno ćeš postati onaj koga je Sveti Duh odbacio, onaj koji prekida Božje delo. Pre nego što je prošao ovu etapu dela, čovek je imao toliko starih pravila i zakona da se zaneo, pa je stoga postao uobražen i zaboravio je na sebe. Sve su to prepreke koje čoveka sprečavaju da prihvati novo delo Božje; one su neprijatelji čovekove spoznaje Boga. Za ljude je opasno da nemaju pokornost u svojim srcima niti žudnju za istinom. Ako se pokoravaš samo jednostavnim rečima i delima i nisi u stanju da prihvatiš išta dublje, tada si onaj koji se drži starih metoda i koji ne može ići u korak sa delom Svetoga Duha. Bog je u različitim periodima obavio različita dela. Ako si u jednoj fazi izrazito pokoran prema Božjem delu, ali je u sledećoj fazi tvoja pokornost prema Njegovom delu slaba, ili uopšte nisi pokoran, tada će te Bog napustiti. Ako pratiš Boga dok On obavlja ovaj korak, moraš nastaviti da Ga pratiš dok prelazi na sledeći; samo tada ćeš biti neko ko je pokoran Svetom Duhu. Budući da veruješ u Boga, moraš biti dosledan u svojoj pokornosti. Ne možeš biti pokoran samo kada ti se prohte, a nepokoran kada ti ne odgovara. Bog ne odobrava ovakvu pokornost. Ako ne možeš da ideš u korak s novim delom koje Ja obavljam i nastavljaš da se pridržavaš pređašnjih izreka, kako onda tvoj život može da napreduje? Božje delo je u tome da te opskrbi kroz Njegove reči. Kada se pokoriš Njegovim rečima i prihvatiš ih, Sveti Duh će zasigurno delovati u tebi. Sveti Duh deluje upravo onako kako Ja govorim; postupi onako kako sam ti rekao i Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Ja puštam novu svetlost da biste je videli, dovodeći vas u svetlost sadašnjosti, a kada zakoračiš u ovu svetlost, Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Postoje oni neposlušni koji će reći: „Naprosto neću da uradim ono što Ti kažeš.“ U tom slučaju ti kažem da si upravo stigao do kraja puta; iscrpljen si i ponestalo ti je života. Stoga, u proživljavanju preobražaja tvoje naravi, ništa nije važnije od toga da ideš u korak sa sadašnjom svetlošću. Sveti Duh ne deluje samo u određenim ljudima koje Bog koristi, već to čini i u crkvi. On može da deluje u svakome. On može da deluje u tebi ovoga časa i ti ćeš iskusiti to delo. U narednom periodu On može delovati u nekom drugom, a u tom slučaju moraš da požuriš da bi ga pratio; što pažljivije budeš pratio sadašnju svetlost, tvoj život sve više može da napreduje. Bez obzira na to kakav je neko čovek, ako Sveti Duh deluje u njemu, ti moraš da ga slediš. Usvoji njegova iskustva kao svoja sopstvena i dobićeš još veće stvari. Time ćeš još brže napredovati. Ovo je put usavršavanja čoveka i sredstvo za napredak života. Put do usavršavanja se dostiže kroz tvoju pokornost prema delu Svetoga Duha. Ti ne znaš kroz kakvu osobu će Bog delovati da te usavrši, niti kroz koju osobu, pojavu ili stvar će ti dozvoliti da stekneš ili uvidiš stvari. Ako možeš da zakoračiš na ovaj pravi put, to pokazuje da postoji velika nada da će te Bog usavršiti. Ako to ne možeš, to pokazuje da ti je budućnost sumorna i lišena svetlosti. Kada jednom kreneš na pravi put, u svemu će ti se ukazati otkrivenje. Bez obzira na to šta Sveti Duh otkriva drugima, ako na osnovu njihove spoznaje nastaviš da sam proživljavaš stvari, taj doživljaj će postati deo tvog života i moći ćeš da na osnovu tog iskustva nešto pružiš drugima. Oni koji druge opskrbljuju mehaničkim ponavljanjem reči jesu ljudi bez ikakvog iskustva; pre nego što budeš mogao da počneš da govoriš o sopstvenom stvarnom iskustvu i znanju moraš naučiti da, kroz prosvećenje i prosvetljenje drugih, pronađeš način praktičnog delovanja. Ovo će biti znatno korisnije za tvoj život. Tako treba da proživljavaš stvari iskazujući pokornost prema svemu što dolazi od Boga. U svemu treba da tražiš namere Božje i da iz svega izvlačiš pouke kako bi tvoj život mogao da napreduje. Takvo praktično delovanje omogućava najbrži napredak.

Sveti Duh te prosvećuje kroz tvoja praktična iskustva i usavršava te kroz tvoju veru. Da li si zaista spreman da budeš usavršen? Ako si zaista spreman da te Bog usavrši, onda ćeš imati hrabrosti da odbaciš svoje telo, moći ćeš da izvršavaš Božje reči i nećeš biti ni negativan ni slab. Bićeš u stanju da se pokoriš svemu što dolazi od Boga, a svi tvoji postupci, javni ili privatni, biće predočeni Bogu. Bićeš usavršen ako si poštena osoba i ako u svemu istinu sprovodiš u delo. Oni lažljivci koji se na jedan način ponašaju pred drugim ljudima, a na sasvim drugi iza njihovih leđa, nisu spremni da budu usavršeni. Svi oni su sinovi propasti i uništenja; oni ne pripadaju Bogu, već Sotoni. Oni nisu ljudi koje je Bog izabrao! Ako se tvoji postupci i ponašanje ne mogu predočiti Bogu ili ih Duh Božji ne može sagledati, to dokazuje da sa tobom nešto nije u redu. Samo ako prihvatiš sud Božji i grdnju Božju i pobrineš se da promeniš svoju narav, moći ćeš da kročiš na put do usavršavanja. Ako si zaista spreman da te Bog usavrši i da slediš volju Božju, onda treba da iskazuješ pokornost prema celom Božjem delu, bez ijednog prigovora, ne usuđujući se da procenjuješ delo Božje ili da o njemu sudiš. Ovo su minimalni uslovi da bi te Bog usavršio. Neophodan uslov za one koji traže da ih Bog usavrši glasi: u svemu delujte bogoljubivim srcem. Šta znači delovati bogoljubivim srcem? To znači da svi tvoji postupci i ponašanje mogu biti predočeni Bogu. A pošto imaš ispravne namere, bez obzira na to da li su tvoji postupci ispravni ili pogrešni, ne plašiš se da ih pokažeš Bogu ili svojoj braći i sestrama i smeš da se zakuneš pred Bogom. Bogu moraš predočiti svaku svoju nameru, misao i ideju kako bi ih On proučio. Budeš li ovo primenio i tako zakoračio, brzo ćeš napredovati u životu.

Budući da veruješ u Boga, moraš verovati u sve reči Božje i u celokupno Njegovo delo. Drugim rečima, pošto veruješ u Boga, moraš da Mu se pokoriš. Ako to nisi u stanju da učiniš, onda nije važno da li veruješ u Boga ili ne. Ako si godinama verovao u Boga, ali Mu se nikada nisi pokorio i ne prihvataš celovitost Njegovih reči, već umesto toga tražiš da se Bog tebi pokori i postupa u skladu sa tvojim predstavama, tada si najbuntovniji od svih, bezvernik si. Kako bi se takvi ljudi mogli pokoriti delu i rečima Božjim koje se ne uklapaju u čovekove predstave? Najbuntovniji od svih jesu oni koji se namerno opiru Bogu i koji Mu prkose. Oni su Božji neprijatelji, antihristi. Uvek imaju neprijateljski stav prema novom delu Božjem; nikada nemaju ni najmanju sklonost da se pokore niti su se ikada rado pokorili, niti su bili ponizni. Oni se uzdižu pred drugima i nikada se nikom ne pokoravaju. Pred Bogom, oni smatraju da su najbolji u propovedanju reči i da su najveštiji u radu na drugima. Nikada ne odbacuju „blago“ koje poseduju, već ga smatraju porodičnim nasleđem koje se obožava, o kome se drugima propoveda i koriste ga da drže propovedi onim budalama koje ih obožavaju. U crkvi zaista postoji izvestan broj takvih ljudi. Može se reći da su oni „neukrotivi junaci“ koji iz generacije u generaciju borave u kući Božjoj. Smatraju da je propovedanje reči (doktrine) njihova najviša dužnost. Iz godine u godinu, kroz generacije, oni energično izvršavaju svoju „svetu i neprikosnovenu“ dužnost. Niko se ne usuđuje da ih dodirne, nijedan čovek se ne usuđuje da ih otvoreno prekori. Oni postaju „carevi“ u kući Božjoj, divljajući dok tiranišu druge u svakom dobu. Ovaj čopor demona želi da se udruži i uništi Moje delo. Kako da dopustim da ovi živi đavoli postoje pred Mojim očima? Čak i oni koji su samo napola pokorni ne mogu da izdrže do kraja, a kamoli ovi tirani bez i najmanje pokornosti u svojim srcima! Čoveku nije lako da zadobije delo Božje. Čak i kad upotrebe svu svoju snagu, ljudi mogu zadobiti tek samo njegov mali deo, što im na kraju omogućava da budu usavršeni. A šta je sa decom arhanđela, koja nastoje da unište delo Božje? Zar za njih nema još i manje nade da će ih Bog zadobiti? Svrha Mog obavljanja dela osvajanja nije puko osvajanje zarad osvajanja, već osvajanje radi otkrivanja pravednosti i nepravednosti, radi pribavljanja dokaza za kažnjavanje čoveka, radi osude zla i, povrh toga, osvajanje zarad usavršavanja onih koji su spremni da se pokore. Na kraju, svi će biti razdvojeni prema svojoj vrsti, a oni koji su usavršeni biće oni čije su misli i ideje ispunjene pokornošću. Ovo je delo koje će na kraju biti obavljeno. Oni čiji je svaki postupak buntovan će, međutim, biti kažnjeni i poslati da gore u ognju, biće predmet večnog prokletstva. Kada bude došlo to vreme, oni „veliki i neukrotivi junaci“ minulih vremena postaće najbednije i najodbačenije „slabe i nemoćne kukavice“. Samo se time može ilustrovati svaki aspekt Božje pravednosti i Njegove naravi koju čovek ne može da uvredi, i samo se time može umiriti mržnja u Mom srcu. Zar se ne slažete da je ovo sasvim razumno?

Život ne mogu da zadobiju svi oni koji su iskusili delo Svetoga Duha, kao ni svi koji su u ovom toku. Život nije zajednička svojina celog ljudskog roda, niti svi ljudi lako postižu promenu naravi. Pokornost delu Božjem mora biti stvarna i konkretna, i mora se proživeti. Bog ne može odobriti samo površnu pokornost, a puko iskazivanje pokornosti površnim aspektima Božje reči bez traženja promene naravi nije u skladu sa Božjim namerama. Pokornost Bogu i pokornost delu Božjem jesu jedno te isto. Oni koji se pokoravaju samo Bogu, ali ne i Njegovom delu, ne mogu se smatrati pokornima, a još manje oni koji se zapravo ne pokoravaju već se očigledno dodvoravaju. Svi oni koji se zaista pokoravaju Bogu mogu imati koristi od dela i spoznati narav i delo Božje. Jedino se takvi ljudi istinski pokoravaju Bogu. Takvi ljudi su u stanju da steknu nove spoznaje i da se podvrgnu novim promenama, od novog dela. Samo te ljude Bog odobrava, samo te ljude usavršava i samo je njihova narav promenjena. Bog odobrava one koji se rado pokoravaju Bogu i Njegovoj reči i delu. Jedino su takvi ljudi u pravu, samo takvi ljudi iskreno žele Boga i iskreno traže Boga. Oni koji samo na rečima iskazuju svoju veru u Boga, dok Ga u suštini proklinju, jesu ljudi pod maskama koji nose zmijski otrov; najvarljiviji su od svih. Podle maske ovih nitkova će pre ili kasnije biti zbačene. Nije li to delo koje se danas obavlja? Zli ljudi će zauvek biti zli i nikada neće izbeći dan kazne. Dobri ljudi će zauvek biti dobri i biće otkriveni kada se Božje delo završi. Niko od zlih se neće smatrati pravednim, niti će se iko od pravednika smatrati zlim. Zar bih dozvolio da ijedan čovek bude pogrešno optužen?

Kako vaš život bude napredovao, u svakom trenutku morate imati novi ulazak i novi, veći uvid, koji će svakim korakom postajati sve dublji. U to treba da zakorači ceo ljudski rod. Kroz razgovor, slušanje propovedi, čitanje reči Božje ili bavljenje određenim poslovima, steći ćeš novi uvid i novo prosvećenje i nećeš živeti u skladu sa starim pravilima i minulim vremenima; uvek ćeš živeti u novoj svetlosti i nećeš odstupiti od reči Božje. Ovo je značenje izraza „zaputiti se pravim putem“. Neće biti dovoljno da se plati cena na nekom površnom nivou; iz dana u dan, reč Božja ulazi u viši nivo, nove stvari se svakodnevno pojavljuju, pa i čovek mora da svakodnevno iznova zakorači. I dok Bog govori, On ostvaruje sve što je rekao, pa ako ne možeš da ideš u korak s tim, u tom slučaju ćeš zaostati. Moraš produbiti svoje molitve; ne možeš samo povremeno jesti i piti reč Božju. Produbi prosvećenje i prosvetljenje koje primaš i tvoje predstave i zamišljanja se postepeno moraju povući. Nužno je da ojačaš sopstveno rasuđivanje, a povodom svega na šta naiđeš moraš imati sopstveno mišljenje i sopstveno gledište. Spoznajom određenih stvari u duhu, moraš steći uvid u spoljašnje stvari i dokučiti suštinu svakog pitanja. Ako ne raspolažeš ovim stvarima, kako ćeš moći da predvodiš crkvu? Ako bez ikakve stvarnosti i bez praktične primene govoriš samo o rečima i doktrinama, to prolazi samo na kratke staze. Donekle to može biti prihvatljivo kada se obraćaš novim vernicima, ali nakon izvesnog vremena, kada novi vernici steknu određeno stvarno iskustvo, više ništa nećeš moći da im pružaš. Kako si onda prikladan da te Bog koristi? Bez novog prosvećenja, ne možeš da deluješ. Oni koji nemaju novo prosvećenje jesu oni koji ne znaju kako da iskuse, a takvi ljudi nikada ne stiču nove spoznaje niti novo iskustvo. A kad je reč o opskrbljivanju života, oni nikada ne mogu da obavljaju svoju funkciju niti mogu postati prikladni da ih Bog koristi. Ovakva osoba nije ni za šta, običan je rasipnik. I zaista, takvi ljudi nisu uopšte sposobni da obavljaju svoju funkciju u delu, nisu ni za šta. Ne samo da ne obavljaju svoju funkciju, već zapravo, u priličnoj meri, nepotrebno opterećuju crkvu. Pozivam ove „časne starce“ da požure i napuste crkvu kako drugi više ne bi morali da ih gledaju. Takvi ljudi ne shvataju novo delo i prepuni su beskrajnih predstava. U crkvi nemaju nikakvu funkciju; već samo prave štetu i svuda šire negativnost, do te mere da se upuštaju u sve vidove nedoličnog ponašanja i ometanja u crkvi, stvarajući zabunu i pometnju među onima koji ne umeju da ih razlikuju. Ovi živi đavoli, ovi zli duhovi treba što pre da napuste crkvu, kako je svojim postupcima ne bi iskvarili. Možda se ne plašiš današnjeg dela, ali zar se ne plašiš sutrašnje pravedne kazne? U crkvi postoji veliki broj ljudi koji žive na tuđoj grbači i veliki broj vukova koji žele da prekinu normalno delo Božje. Sve su to demoni koje je poslao car demona, pakosni vukovi koji žele da prožderu neuku jagnjad. Ako ti takozvani ljudi ne budu izbačeni, postaće paraziti u crkvi, moljci koji proždiru prinete žrtve. Pre ili kasnije, doći će dan kada će ovi prezreni, neuki, podli i odbojni crvi biti kažnjeni!