U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo u novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio da bi govorio iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da bi mogao da shvati Njegovu mudrost i čudesnost. Takvo delo se sprovodi da bi se uspešnije ostvarili ciljevi osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem ovih reči ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem ovih reči ljudi bivaju razotkriveni, eliminisani i kušani. Ljudi su videli Božje reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božju ljubav prema čoveku i Njegovu želju da spase čoveka. Reč „reči“ je možda jednostavna i obična, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga protresaju vaseljenu, preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo je Bog današnjice delovao na ovaj način, i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od današnjih dana pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, pastirski čuvan i snabdeven Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a čak je još više onih koji su došli da žive pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo su ovde zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja. Tokom čitavog Doba carstva Bog koristi reči da bi obavljao Svoje delo i da bi ostvario rezultate Svoga dela. On ne čini čudesna dela niti izvodi čuda, već samo obavlja Svoje delo putem reči. Zahvaljujući tim rečima čovek je nahranjen i opskrbljen, pomoću njih stiče znanje i istinsko iskustvo. U Dobu reči, čovek je izuzetno blagosloven. On ne trpi nikakav fizički bol i naprosto uživa u obilju Božjih reči kojima je opskrbljen; bez potrebe da naslepo traži ili besciljno luta, on iz svoje udobnosti vidi Božju pojavu, čuje Ga kako govori Sopstvenim ustima, prima ono čime ga On opskrbljuje i posmatra Ga kako lično obavlja Svoje delo. To su stvari u kojima ljudi iz prošlih vremena nisu mogli da uživaju, i to su blagoslovi koje nikada nisu mogli da dobiju.

Bog je odlučio da čoveka učini potpunim i, bez obzira na perspektivu iz koje govori, sve je zarad usavršavanja ljudi. Reči izgovorene iz perspektive Duha ljudi teško shvataju; oni nemaju načina da pronađu put do praktične primene, jer je njihova moć razumevanja ograničena. Božje delo postiže različita dejstva i na svakom koraku Svog dela On ima Svoju svrhu. Štaviše, neophodno je da On govori iz različitih perspektiva, jer samo tako može da usavrši čoveka. Kada bi On Svoj glas ispoljavao samo iz perspektive Duha, ne bi bilo načina da se završi ova etapa Božjeg dela. Na osnovu tona kojim govori, možeš videti da je On odlučan da ovu grupu ljudi upotpuni. Dakle, šta treba da bude prvi korak za svakoga ko želi da bude usavršen? Pre svega, moraš spoznati Božje delo. Danas je u Božjem delu počeo da se primenjuje novi metod; doba se promenilo, način na koji Bog deluje takođe se promenio, a i način na koji Bog govori je drugačiji. Danas je ne samo način njegovog delovanja promenjen, već se promenilo i doba. Ovo je Doba carstva. To je takođe i doba ljubavi prema Bogu. Ono je nagoveštaj Doba Hiljadugodišnjeg carstva – koje je takođe Doba reči, i doba u kojem Bog koristi mnoge načine govora da bi usavršio čoveka, u kojem govori iz različitih perspektiva da bi opskrbio čoveka. Pri ulasku u Doba Hiljadugodišnjeg carstva, Bog će početi da koristi reči kojima će usavršiti čoveka, dozvoljavajući mu da uđe u život-stvarnost i izvodeći ga na pravi put. Iskusivši tolike korake Božjeg dela, čovek je video da delo Božje ne ostaje uvek isto, već se neprestano razvija i produbljuje. Posle toliko dugog ljudskog iskustva sa njim, delo se stalno menjalo, uvek se iznova preobražavajući. Međutim, koliko god da se menja, ono nikada ne odstupa od Božjeg cilja da ljudskom rodu donese spasenje. Čak ni posle deset hiljada promena ono nikada ne odstupa od svoje prvobitne svrhe. Ma koliko se metod Božjeg dela menjao, ovo delo se nikada ne udaljava od istine ili od života. Promene u načinu na koji se delo sprovodi samo podrazumevaju promenu oblika delovanja i perspektive iz koje Bog govori; nema promene u središnjem cilju Božjeg dela. Promene u tonu Božjeg glasa i načinu obavljanja Njegovog dela imaju za cilj postizanje određenog dejstva. Promena tona glasa ne znači promenu svrhe ili načela na kojima se delo zasniva. Ljudi veruju u Boga prvenstveno da bi tražili život; ako veruješ u Boga, a ne tražiš život niti tragaš za istinom ili bogopoznanjem, onda to nije verovanje u Boga! I da li je onda realno da i dalje tražiš da uđeš u carstvo da bi bio car? Ostvariti istinsku ljubav prema Bogu kroz traženje života – samo to je stvarnost; potraga za istinom i njeno sprovođenje u delo – sve je to stvarnost. Čitajući i doživljavajući Božje reči, uspećeš da dokučiš Božje znanje usred stvarnog iskustva, a to je ono što znači istinski tragati.

Sada je Doba carstva. Jesi li ušao u ovo novo doba zavisi od toga jesi li ušao u stvarnost Božjih reči, od toga jesu li Njegove reči postale tvoja život-stvarnost. Božje reči su obznanjene svim ljudima, tako da će na kraju svi ljudi živeti u svetu Božjih reči, a Njegove reči će prosvetiti i prosvetliti svaku osobu iznutra. Ako u ovom vremenu budeš nemaran u čitanju Božjih reči i ne budu te zanimale Njegove reči, to će biti znak da je tvoje stanje pogrešno. Ako nisi u stanju da uđeš u Doba reči, onda Sveti Duh ne deluje u tebi; ako si zakoračio u ovo doba, On će izvršiti Svoje delo. Šta možeš da uradiš na početku Doba reči da bi zadobio delo Svetog Duha? U ovom dobu, i među vama, Bog će ostvariti ovu činjenicu: da svaka osoba proživi reči Božje, da bude u stanju da sprovede istinu u delo i da iskreno voli Boga; da svi ljudi koriste reči Božje kao temelj i kao svoju stvarnost, i da imaju bogobojažljivo srce; i da, sprovodeći reči Božje, čovek upravlja carskom silom zajedno sa Bogom. To je delo koje Bog treba da ostvari. Možeš li da živiš bez čitanja Božjih reči? Danas mnogi osećaju da ne mogu da izdrže ni dan-dva bez čitanja Njegovih reči. Moraju da čitaju Njegove reči svakog dana, a ako im vreme to ne dozvoljava, dovoljno im je da ih makar slušaju. To je osećanje koje Sveti Duh daje ljudima, i to je način na koji On počinje da ih pokreće. Drugim rečima, On upravlja ljudima putem reči da bi oni mogli da uđu u stvarnost reči Božjih. Ako nakon samo jednog dana bez jedenja i pijenja Božjih reči osetiš tamu i žeđ i ne možeš to da podneseš, to dokazuje da te je Sveti Duh dodirnuo, i da ti On nije okrenuo leđa. Ti si, dakle, onaj koji je deo ovog toka. Međutim, ako posle dan ili dva nejedenja i nepijenja reči Božjih ne osećaš ništa, ako ne osećaš žeđ i uopšte nisi ganut, to dokazuje da ti je Sveti Duh okrenuo leđa. To onda znači da nešto nije u redu sa tvojim unutrašnjim stanjem; nisi ušao u Doba reči i jedan si od onih koji su zaostali. Bog koristi reči da bi vladao ljudima; ti se osećaš dobro ako jedeš i piješ reči Božje; u suprotnom, nema puta koji možeš da slediš. Reči Božje postaju ljudima hrana i sila koja ih pokreće. Biblija kaže da „neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta“ (Matej 4:4). Danas će Bog dovršiti ovo delo, i On će tu činjenicu ostvariti u vama. Kako to da su u prošlosti ljudi danima mogli da ne čitaju Božje reči, a ipak su mogli da jedu i rade kao i obično, dok danas to nije slučaj? U ovom dobu, Bog uglavnom koristi reči da bi vladao svime. Kroz Božje reči čoveku se sudi i on se usavršava, da bi zatim konačno bio primljen u carstvo. Samo Božje reči mogu da opskrbe čovekov život, i samo Božje reči mogu dati čoveku svetlost i put za praktično delovanje, pogotovo u Dobu carstva. Dokle god ne odlutaš izvan stvarnosti Božjih reči, jedući i pijući Njegove reči svakog dana, Bog će biti u stanju da te usavrši.

Traganje za životom nije nešto što se može ubrzati; rast se u životu ne postiže za samo dan ili dva. Božje delo je normalno i praktično, i postoji proces kroz koji ono mora da prođe. Ovaploćenom Isusu trebalo je trideset tri i po godine da dovrši Svoje delo raspeća – šta onda očekivati od pročišćenja čoveka i preobražavanja njegovog života, jednog od najtežih dela? Nije lako stvoriti normalnog čoveka koji ispoljava Boga. To posebno važi za ljude koji su rođeni u naciji velike crvene aždaje, koji su lošeg kova i zahtevaju dug period Božjih reči i dela. Dakle, nemojte biti nestrpljivi da vidite rezultate. Moraš biti samoinicijativan u jedenju i pijenju Božjih reči i uložiti više truda u reči Božje. Kada završiš sa čitanjem Njegovih reči, moraš biti u stanju da ih primeniš u stvarnosti, stičući sve više znanja, uvida, sposobnosti razlučivanja i mudrosti u Božjim rečima. Na taj način ćeš se promeniti, a da to i ne primetiš. Ako si u stanju da, kao vlastito, usvojiš načelo da jedeš i piješ Božje reči, da ih čitaš, da ih spoznaš, da ih doživiš i primeniš, dostići ćeš zrelost a da toga nećeš ni biti svestan. Ima ljudi koji kažu da nisu u stanju da primene reči Božje u praksi čak i pošto ih pročitaju. Kuda žuriš? Kada dostigneš određeni rast, moći ćeš da primeniš Njegove reči u praksi. Da li bi dete od četiri-pet godina reklo da nije u stanju da podrži ili poštuje svoje roditelje? Treba da znaš svoj trenutni rast. Primeni u praksi ono što si u stanju da primeniš u praksi i izbegavaj da budeš neko ko prekida upravljanje Božje. Samo jedi i pij Božje reči i, od sada pa nadalje, prihvati to kao svoje načelo. Za sada nemoj da brineš da li Bog može da te upotpuni. Nemoj još u to da se upuštaš. Samo jedi i pij Božje reči onako kako ti dolaze, a Bog će se postarati da te upotpuni. Međutim, postoji načelo po kojem moraš jesti i piti Njegove reči. Nemoj to činiti naslepo. Kada jedeš i piješ reči Božje, s jedne strane traži reči koje treba da spoznaš – to jest, one koje se odnose na vizije – a s druge strane, traži ono što treba da primeniš u stvarnoj praksi – to jest, ono u šta treba da zakoračiš. Jedan način ima veze sa znanjem, a drugi sa ulaskom. Kada budeš dokučio oba – kada budeš shvatio šta treba da znaš, a šta treba da primeniš – znaćeš kako da jedeš i piješ reči Božje.

Nadalje, razgovor o Božjim rečima treba da bude načelo po kojem govoriš. Obično, kada se okupite, treba zajednički da se uključite u razgovor o rečima Božjim, da Božje reči budu sadržina vaših interakcija, da razgovarate o onome što znate o tim rečima, kako ih primenjujete u praksi i kako Sveti Duh deluje. Dokle god razmenjuješ sa drugima reči Božje, Sveti Duh će te prosvetljavati. Dostizanje sveta Božjih reči zahteva saradnju čoveka. Ako ne uđeš u ovo, Bog neće imati načina da deluje; ako ćutiš i ne govoriš o Njegovim rečima, On neće imati načina da te prosvetli. Kad god nisi nečim drugim zauzet, razgovaraj o rečima Božjim, nemoj samo neobavezno da ćaskaš! Dozvoli da ti život bude ispunjen rečima Božjim – tek ćeš tako postati odani vernik. Nije bitno da li je vaše zajedništvo površno. Bez plićaka nema ni dubine. Mora postojati nekakav proces. Kroz praksu ćeš dokučiti prosvetljenje Svetog Duha izvršeno na tebi i kako da delotvorno jedeš i piješ reči Božje. Posle perioda pomnog ispitivanja, ući ćeš u stvarnost reči Božjih. Samo ako si rešen da sarađuješ, bićeš u stanju da primiš delo Svetog Duha.

Jedno od načela jedenja i pijenja reči Božjih odnosi se na spoznaju, a drugo na ulazak. Koje reči treba da spoznaš? Treba da spoznaš reči koje se odnose na vizije (poput onih koja se odnose na doba u koje je Božje delo sada ušlo, šta Bog sada želi da postigne, šta je ovaploćenje i tako dalje; sve ovo se odnosi na vizije). Šta podrazumeva put na koji čovek treba da zakorači? Ovo se odnosi na reči Božje koje čovek treba da sprovodi u delo i da u njih zakorači. To su, dakle, dva načina jedenja i pijenja reči Božjih. Od sada, jedi i pij reči Božje na ovaj način. Ako jasno razumeš Njegove reči koje se odnose na vizije, onda nema potrebe da čitaš sve vreme. Od najveće važnosti je da jedeš i piješ više reči o ulasku, kao što su: kako da okreneš svoje srce ka Bogu, kako da utišaš svoje srce pred Bogom i kako da se pobuniš protiv tela. To su stvari koje treba da primeniš u praksi. Ako ne znaš kako se jedu i piju reči Božje, istinsko zajedništvo je nemoguće. Kada jednom budeš spoznao kako da jedeš i piješ Njegove reči, kada budeš dokučio ono što je ključno, zajedništvo će postati slobodno i, kakav god problem da iskrsne, moći ćeš da komuniciraš i dokučiš stvarnost. Ako pri razmenjivanju reči Božjih ne poseduješ stvarnost, onda nisi dokučio šta je ključno, što ukazuje da ne znaš kako da jedeš i piješ Božje reči. Nekim ljudima čitanje reči Božjih može biti zamorno, što nije normalno stanje. Normalno je da se nikada ne umorimo od čitanja Božjih reči, da smo ih uvek žedni i da uvek nalazimo da su reči Božje dobre. Tako onaj ko je zaista zakoračio jede i pije reči Božje. Kada osetiš da su reči Božje izuzetno praktične i da su upravo ono u šta čovek treba da zakorači; kada osetiš da su Njegove reči od velike pomoći i veoma korisne čoveku, i da su one čoveku životna opskrba – znaj da to što osećaš dolazi od Svetog Duha, a Sveti Duh je taj koji te pokreće. To je dokaz da Sveti Duh deluje u tebi i da ti Bog nije okrenuo leđa. Kada vide da Bog stalno govori, neki ljudi se umaraju od Njegovih reči i misle da to što ih čitaju ili ne čitaju nema nikakvih posledica – što nije normalno stanje. Njima nedostaje srce koje je žedno da zakorači u stvarnost, a takvi ljudi niti osećaju žeđ za usavršavanjem, niti tome pridaju važnost. Kad god primetiš da nisi žedan Božjih reči, to je znak da nisi u normalnom stanju. Da li ti je Bog okrenuo leđa, u prošlosti se moglo odrediti po tome da li si bio spokojan i da li si osetio zadovoljstvo. Danas je najbitnije da li si žedan reči Božjih, da li su Njegove reči tvoja stvarnost, da li si veran i da li si sposoban da za Boga učiniš sve što možeš. Drugim rečima, čoveku se sudi po stvarnosti Božjih reči. Bog upućuje Svoje reči celom ljudskom rodu. Ako si voljan da ih pročitaš, On će te prosvetiti, a ako nisi, neće. Bog prosvećuje one koji su gladni i žedni pravednosti, i prosvećuje one koji Ga traže. Neki kažu da ih Bog nije prosvetio čak ni pošto su pročitali Njegove reči. Ali na koji način si pročitao te reči? Ako Njegove reči čitaš onako kako čovek koji jaše konja posmatra cveće i ako stvarnosti ne pridaješ nikakvu važnost, kako onda Bog može da te prosveti? Kako Bog može da usavrši onoga ko ne ceni Njegove reči? Ako ne ceniš reči Božje, nećeš imati ni istine ni stvarnosti. Ako pak ceniš Njegove reči, onda ćeš moći da sprovedeš istinu u delo, i samo tada ćeš posedovati stvarnost. Upravo zato uvek moraš da jedeš i piješ reči Božje, bez obzira na to da li si zauzet ili nisi, bez obzira na to da li su okolnosti povoljne ili nisu, i bez obzira na to da li si izložen kušnji ili ne. Sve u svemu, reči Božje su osnova čovekovog postojanja. Niko ne može okrenuti leđa Njegovim rečima, već svako mora da ih jede baš kao što mora triput dnevno da obeduje. Je li moguće da je tako lako biti usavršen i zadobijen od Boga? Bilo da to u ovom trenutku razumeš ili ne, bilo da si stekao uvid u Božje delo ili nisi, ti moraš da što je moguće više jedeš i piješ reči Božje. To je ulazak na samoinicijativan način. Nakon čitanja reči Božjih, požuri da što pre primeniš ono u šta možeš da zakoračiš, a privremeno ostavi po strani ono u šta ne možeš. Moguće je da ima mnogo reči Božjih koje u početku ne možeš da razumeš, ali ćeš ih posle dva ili tri meseca, možda čak i godinu dana, razumeti. Kako je to moguće? To je zato što Bog ne može da usavrši ljude za dan ili dva. U većini slučajeva, kada čitaš Njegove reči, možda ih nećeš odmah razumeti. One će u tom trenutku za tebe imati samo doslovno značenje; moraš ih iskusiti neko vreme pre nego što budeš mogao da ih razumeš. Pošto je Bog toliko toga rekao, ti treba da učiniš sve što je u tvojoj moći da jedeš i piješ Njegove reči i onda ćeš ih, i ne znajući kako, shvatiti, i tada će te Sveti Duh prosvetiti, a da toga nećeš biti ni svestan. Kada Sveti Duh prosvećuje čoveka, čovek često toga nije svestan. On te prosvećuje i upućuje kada osećaš žeđ i kada tražiš. Načelo po kojem Sveti Duh deluje usredsređeno je na reči Božje koje jedeš i piješ. Svi oni koji ne pridaju nikakvu važnost Božjim rečima i uvek imaju različite stavove prema Njegovim rečima – verujući, u svom pomućenom umu, da je potpuno svejedno čitaju li Njegove reči ili ne – oni su ti koji ne poseduju stvarnost. Ni delo Svetog Duha ni Njegovo prosvećenje nisu primetni u takvoj osobi. Takvi ljudi se samo provlače kroz život, oni su licemeri bez pravog znanja, kao gospodin Nanguo iz priče^[a].

Bez reči Božjih kao svoje stvarnosti, ti nemaš pravi rast. Kada dođe vreme kušnje, sigurno ćeš pasti i tada će se otkriti tvoj pravi rast. Ali oni koji redovno traže da uđu u stvarnost će, kada budu podvrgnuti kušnji, shvatiti svrhu Božjeg dela. Onaj ko poseduje svest i oseća žeđ za Bogom, treba da učini nešto konkretno kako bi Bogu uzvratio Njegovu ljubav. Oni koji ne poseduju stvarnost ne mogu čvrsto stajati ni pred beznačajnim stvarima. To je razlika između onih koji su postigli pravi rast i onih koji nisu. Zašto, iako i jedni i drugi jedu i piju reči Božje, neki uspeju da budu čvrsti u kušnji, dok drugi uteknu? Očigledna razlika je u tome što nekima nedostaje pravi rast; oni nemaju Božje reči koje bi im poslužile kao stvarnost i Njegove se reči nisu ukorenile u njima. Čim budu izloženi kušnji, oni stižu na kraj svog puta. Zašto su onda neki u stanju da ostanu čvrsti usred kušnji? Zato što oni razumeju istinu i imaju viziju, oni razumeju Božje namere i Njegove zahteve, i stoga su u stanju da ostanu čvrsti tokom kušnji. To je pravi rast i to je, takođe, život. Neki pak možda i čitaju reči Božje, ali ih ne primenjuju u praksi, ne shvataju ih ozbiljno; oni koji ih ne shvataju ozbiljno ne pridaju nikakvu važnost njihovoj praktičnoj primeni. Oni koji nemaju Božje reči da im posluže kao stvarnost nemaju ni pravi rast, a takvi ljudi ne mogu da ostanu čvrsti tokom kušnji.

Kada ti se reči Božje jave, odmah treba da ih primiš i da ih jedeš i piješ. Bez obzira na to koliko ih razumeš, jedini stav kojeg moraš čvrsto da se držiš jeste da Njegove reči jedeš i piješ, da ih spoznaješ i da ih primenjuješ. To je nešto što bi trebalo da možeš da uradiš. Nije bitno koliki rast možeš da dosegneš; samo se usredsredi na jedenje i pijenje Njegovih reči. To je ono u čemu čovek treba da sarađuje. Tvoj duhovni život se uglavnom sastoji od pokušaja da zakoračiš u stvarnost jedenja i pijenja Božjih reči i da ih sprovodiš u delo. Nije tvoje da se usredsređuješ na bilo šta drugo. Crkvene vođe treba da budu u stanju da svu svoju braću i sestre usmeravaju tako da oni nauče kako da jedu i piju Božje reči. To je odgovornost svakog crkvenog vođe ponaosob. Bilo da su mladi ili stari, svi treba da jedenju i pijenju Božjih reči poklone veliki značaj i da Njegove reči nose u svojim srcima. Ući u ovu stvarnost znači ući u Doba carstva. Danas većina ljudi oseća da ne može da živi bez jedenja i pijenja reči Božjih i oseća da su Njegove reči uvek sveže, bez obzira na vreme. To znači da su zakoračili na pravi put. Bog koristi reči da obavi Svoje delo i opskrbi čoveka. Kada svi budu čeznuli za rečima Božjim i budu ih žedni, ljudski rod će zakoračiti u svet Njegovih reči.

Bog je mnogo toga rekao. Koliko si od toga dosad spoznao? U koliko toga si zakoračio? Ako neki crkveni vođa nije uveo svoju braću i sestre u stvarnost Božjih reči, onda je on nemaran u svojoj dužnosti i ne uspeva da ispuni svoju odgovornost! Bez obzira na to da li je tvoje razumevanje duboko ili površno, bez obzira na stepen tvog razumevanja, ti moraš znati kako da jedeš i piješ Njegove reči, moraš dobro obratiti pažnju na Njegove reči i razumeti da je važno i neophodno jesti ih i piti. Pošto je Bog toliko toga rekao, ako ne jedeš i ne piješ Njegove reči, ako ne pokušavaš da ih tražiš ili da primenjuješ Njegove reči, to se ne može nazvati verovanjem u Boga. Budući da veruješ u Boga, onda moraš da jedeš i piješ Njegove reči, da doživljavaš Njegove reči i da Njegove reči proživiš. Samo se to može nazvati verom u Boga! Ako samo pričaš da veruješ u Boga, a pri tom nisi u stanju da nijednu od Njegovih reči sprovedeš u delo ili da stvoriš bilo kakvu stvarnost, to se ne zove verovanjem u Boga. To je pre „traženje da pojedete svoju porciju hleba“. Prazne priče koje se svode samo na tričava svedočenja, beskorisne stvari i površna pitanja, bez posedovanja makar i mrvice stvarnosti – ništa od toga ne predstavlja veru u Boga, a ti naprosto nisi shvatio pravi način verovanja u Boga. Zašto moraš da jedeš i piješ što je više moguće Božjih reči? Ako ne jedeš i ne piješ Njegove reči, nego tražiš samo da se uzdigneš na nebo, je li to verovanje u Boga? Koji je prvi korak koji treba da preduzme onaj ko veruje u Boga? Kojim putem Bog usavršava čoveka? Možeš li biti usavršen bez jedenja i pijenja Božjih reči? Možeš li se smatrati osobom carstva ako reči Božje nisu tvoja stvarnost? Šta tačno znači vera u Boga? Oni koji veruju u Boga bi makar spolja trebalo pristojno da se ponašaju; najvažnije od svega je da poseduju reči Božje. Bez obzira na sve, nikada ne smeš napustiti Njegove reči. Spoznaja Boga i udovoljavanje Njegovim namerama postižu se kroz Njegove reči. U budućnosti, svaka nacija, svaka veroispovest, svaka religija i svaki sektor biće osvojeni kroz Božje reči. Bog će govoriti direktno i svi ljudi će držati reči Božje u svojim rukama i tako će ljudski rod biti usavršen. Iznutra i spolja, sve prožimaju reči Božje: ljudski rod će sopstvenim ustima izgovarati reči Božje, delovati u skladu s Božjim rečima i držati reči Božje u sebi, ostajući uronjen u Božje reči kako iznutra tako i spolja. Tako će ljudski rod biti usavršen. Oni koji udovoljavaju namerama Božjim i mogu da svedoče o Njemu, to su ljudi koji poseduju Božje reči kao svoju stvarnost.

Ulazak u Doba reči – Doba Hiljadugodišnjeg carstva – to je delo koje se danas ostvaruje. Od sada pa nadalje, vežbaj da komuniciraš o rečima Božjim. Samo jedenjem i pijenjem, kao i doživljavanjem reči Božjih, bićeš u stanju da proživiš reči Božje. Moraš da pokažeš neko praktično iskustvo kako bi ubedio druge. Ako ne možeš da proživiš stvarnost Božjih reči, nikoga nećeš ubediti! Svi oni koje Bog koristi mogu da prožive stvarnost Božjih reči. Ako ne možeš da stvoriš ovu stvarnost i da svedočiš o Bogu, to je znak da Sveti Duh nije delovao u tebi i da nisi usavršen. To je značaj reči Božjih. Da li imaš srce koje je žedno Božjih reči? Oni koji su žedni Božjih reči žedni su istine, i samo takve ljude Bog blagosilja. U budućnosti će biti još mnogo reči koje će Bog saopštiti svim religijama i svim veroispovestima. On najpre govori i ispoljava Svoj glas među vama, kako bi vas upotpunio, pre nego što krene dalje da govori i ispoljava Svoj glas među neznabošcima da bi ih osvojio. Kroz Njegove reči, svi će biti iskreno i potpuno ubeđeni. Kroz reči Božje i Njegova otkrivenja, čovekova iskvarena narav opada, on počinje da liči na čoveka, a njegova buntovna narav se smanjuje. Reči deluju na čoveka svojim autoritetom i osvajaju čoveka u svetlosti Božjoj. Delo koje Bog obavlja u sadašnjem dobu, kao i prekretnice u Njegovom delu, sve se to može naći u Njegovim rečima. Ako ne čitaš Njegove reči, nećeš ništa razumeti. Kroz sopstveno jedenje i pijenje Njegovih reči, kroz učešće u komunikaciji sa svojom braćom i sestrama, i kroz svoja stvarna iskustva, u potpunosti ćeš spoznati Božje reči. Tek tada ćeš moći istinski da proživiš njihovu stvarnost.

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „iz priče“.