Bog govori Svoje reči i obavlja Svoje delo u skladu sa svakim dobom, a u različitim dobima On govori različite reči. Bog se ne pridržava propisa, ne ponavlja isto delo, niti oseća žal za onim što je prošlo; On je Bog koji je uvek nov i nikada star i svakoga dana govori nove reči. Ti treba da se pridržavaš onoga čega se danas treba pridržavati; to je čovekova odgovornost i dužnost. Od suštinskog je značaja da primena bude usredsređena na današnju svetlost i reči Božje. Bog se ne pridržava propisa i može da govori sa mnogo različitih stanovišta da bi otkrio Svoju mudrost i svemoć. Nebitno je da li On govori sa stanovišta Duha ili čoveka, ili neke druge osobe – Bog je uvek Bog, a ti ne možeš reći da On nije Bog zato što govori sa stanovišta čoveka. Neki ljudi su razvili predstave usled različitih stanovišta sa kojih Bog govori. Takvi ljudi nisu spoznali Boga, niti su spoznali Njegovo delo. Ako bi Bog uvek govorio sa istog stanovišta, zar čovek ne bi ograničio Boga? Da li bi Bog mogao da dozvoli čoveku da se tako ponaša? Nezavisno od stanovišta s kojeg Bog govori, On zna s kojim naumom to čini. Ako bi Bog uvek govorio sa stanovišta Duha, da li bi ti bio sposoban da opštiš sa Njim? Stoga On ponekad govori sa stanovišta druge osobe da bi te opskrbio i usmerio te ka stvarnosti. Sve što Bog radi je prikladno. Ukratko, sve je to Bog uradio i ti u to ne treba da sumnjaš. On je Bog, te stoga nije bitno sa kojeg stanovišta govori, jer će On uvek biti Bog. To je nepromenljiva istina. Kako god da deluje, On je uvek Bog i Njegova suština se neće promeniti! Petar je mnogo voleo Boga i bio je čovek koji je u skladu sa Božjim namerama, ali Bog nije posvedočio o njemu kao o Gospodu ili Hristu, jer je suština bića onakva kakva jeste i nikada se ne može promeniti. Bog se u Svom delu ne pridržava propisa, ali primenjuje različite metode da bi Svoje delo učinio delotvornim i da bi produbio čovekovu spoznaju o Njemu. Svrha svakog Njegovog metoda jeste da pomogne čoveku da Ga spozna i da usavrši čoveka. Nezavisno od toga koji metod delovanja primenjuje, svaki ima za svrhu da ljude izgrađuje i da ih usavršava. Ako je neki od Njegovih metoda delovanja trajao veoma dugo, to je bilo zato da bi kalio ljudsku veru u Njega. Stoga nema mesta sumnji u vašim srcima. Sve su to koraci Božjeg dela i vi im se morate pokoravati.

Ono o čemu se danas govori je ulazak u stvarnost, a ne vaznesenje na nebo ili carevanje; sve o čemu se govori je traganje za ulaskom u stvarnost. Nema praktičnije potrage od te, a pričati o carevanju je nerealno. Čovek je veoma radoznao i današnje Božje delo procenjuje na osnovu svojih verskih predstava. Iskusivši tolike Božje metode delovanja, čovek još uvek nije spoznao delo Božje, još uvek traži znamenja i čudesna dela i još uvek proverava da li su se Božje reči ispunile. Zar to nije potpuno slepilo? Ako se Božje reči ne bi ispunile, da li bi ti i dalje verovao da je On Bog? Danas mnogo takvih ljudi u crkvi čeka da ugleda znamenja i čudesna dela. Kažu da, ako se Božje reči ostvare, onda je On Bog; ako se Božje reči ne ostvare, onda nije. Da li ti, onda, veruješ u Boga zbog ispunjavanja Njegovih reči ili zato što je On Sâm Bog? Čovekovo verovanje u Boga mora se dovesti u red! Kada vidiš da se Božje reči nisu ispunile, ti pobegneš – kakav je to vernik? Kada veruješ u Boga, sve moraš da prepustiš milosti Božje orkestracije i da se pokoriš čitavom Božjem delu. Bog je izrekao veoma mnogo reči u Starom zavetu – koju od njih si ti svojim očima video da se ispunila? Možeš li da tvrdiš da Jahve nije pravi Bog zato što ti to nisi video? Iako su se mnoge reči ostvarile, čovek nije sposoban da to jasno vidi, zato što čovek ne poseduje istinu i ništa ne razume. Neki bi da pobegnu kada osete da se Božje reči nisu ispunile. Hajde probaj. Proveri da li možeš da pobegneš. Čak i da pobegneš, na kraju ćeš se ipak vratiti. Bog te kontroliše Svojom rečju i, ako napustiš crkvu i reč Božju, izgubićeš životni put. Pokušaj ako ne veruješ – misliš li da možeš tek tako da odeš? Božji Duh te kontroliše. Ne možeš da odeš. To je Božja upravna odluka! Ako neko misli da može, slobodno neka proba! Ako kažeš da ta osoba nije Bog, uvredi Ga, pa vidi šta će On učiniti. Moguće je da tvoje telo neće umreti i da ćeš još uvek moći da se prehraniš i obučeš, ali u glavi će ti biti neizdrživo; osećaćeš se napeto i bolno; ništa neće biti mučnije. Čovek ne može da podnese mentalno mučenje i pustošenje – možda i uspeš da izdržiš patnju tela, ali svakako nisi sposoban da izdržiš mentalnu napetost i dugotrajno mučenje. Danas neki ljudi postaju negativni jer ne uspevaju da vide nikakva znamenja i čudesna dela, ali, ma koliko negativni bili, niko od njih se ne usuđuje da pobegne, zato što Bog kontroliše čoveka Svojom rečju. Iako nije bilo nikakve najave događaja, niko ne uspeva da utekne. Zar to nisu Božja dela? Danas je Bog došao na zemlju da čoveku obezbedi život. Za razliku od onoga što ljudi zamišljaju, On te ne pridobije uvek znamenjem i čudesnim delima da bi obezbedio miran odnos između Boga i čoveka. Svi oni koji se ne usredsređuju na život i koji se umesto toga usredsređuju na to da Boga nateraju da im prikazuje znamenja i čini čudesna dela, jesu fariseji! A upravo su fariseji prikovali Isusa na krst. Ako Boga meriš na osnovu svog shvatanja vere u Boga, to jest da u Boga veruješ samo ako se Njegove reči ispunjavaju, a da si sumnjičav, pa čak i da huliš na Boga ako se one ne ispune, zar Ga tako i ti ne prikivaš za krst? Takvi ljudi se ne bave pravim poslovima i žude za udobnošću!

Jedan aspekt najveće teškoće sa kojom se čovek suočava jeste taj što on nije spoznao delo Božje. Iako čovekov stav nije stav poricanja, ipak je sumnjičav. Čovek ne poriče, ali i ne priznaje u potpunosti. Kada bi ljudi temeljno spoznali Božje delo, oni ne bi bežali. Drugi aspekt je to što čovek ne poznaje praktičnost. Danas je reč Božja ono s čim je svaki čovek došao u kontakt; iskreno govoreći, nemoj da misliš da ćeš u budućnosti moći da vidiš znake i čudesa. Jasno ti kažem: u sadašnjoj etapi možeš da vidiš samo Božje reči, te iako nema činjenica, život Božji i dalje može biti uklesan u čoveka. Upravo je to glavno delo Hiljadugodišnjeg carstva, a ako ti nisi u stanju da ga sagledaš, postaćeš slab i pašćeš; potonućeš usred kušnji i, u teškim slučajevima, postaćeš Sotonin zatočenik. Bog je došao na zemlju najviše zato da bi govorio Svoje reči; ono s čim si u kontaktu je reč Božja; ono što čitaš je reč Božja; ono što čuješ je reč Božja, ono čega se pridržavaš je reč Božja, ono što doživljavaš je reč Božja, a time što se ovog puta ovaplotio, Bog prvenstveno koristi reč da bi usavršio čoveka. On ne prikazuje znamenja ni čuda, a pogotovo ne obavlja ono delo koje je Isus obavljao u prošlosti. Iako su Oni Bog, i obojica su telo, Njihove službe nisu iste. Kada je Isus došao, On je takođe činio deo Božjeg dela i izgovorio je nekolike reči – ali šta je bilo glavno delo koje je ostvario? Glavno delo koje je On ostvario bilo je delo raspeća. On je uzeo obličje grešnog tela da bi dovršio delo raspeća i spasao čitavo čovečanstvo, i poslužio je kao žrtva za greh zarad svih grehova čovečanstva. To je glavno delo koje je On ostvario. Konačno, On je pokazao put krsta onima koji su kasnije došli. Kada je Isus došao, bilo je to prvenstveno radi dovršetka dela iskupljenja. On je iskupio čitavo čovečanstvo i doneo čoveku jevanđelje nebeskog carstva, a povrh toga je objavio put ka Carstvu nebeskom. Zbog toga su svi oni koji su kasnije došli govorili: „Mi treba da hodamo putem krsta i da se žrtvujemo za krst.” Naravno, u početku je Isus takođe činio druga dela i govorio neke reči da bi se čovek pokajao i ispovedio svoje grehe. Ali Njegova služba je ipak bila raspeće, a tri i po godine koje je On proveo propovedajući o putu bile su priprema za raspeće koje je stiglo posle. Nekoliko prilika u kojima se Isus molio takođe su bile zarad raspeća. Normalan ljudski život koji je vodio i trideset tri i po godine, koliko je živeo na zemlji, prvenstveno su bili zarad obavljanja dela raspeća; iz njih je On crpeo snagu da ponese ovo delo. Zato se i kaže da Mu je Bog poverio delo raspeća. Koje će delo ovaploćeni Bog obaviti danas? Danas se Bog ovaplotio prvenstveno zato da bi dovršio delo „Reč koja se pojavljuje u telu.” On koristi reč kako bi usavršio čoveka i navodi ga da prihvati orezivanje i oplemenjivanje rečju. Svojim rečima On čini da budeš opskrbljen i da zadobiješ život i navodi te da vidiš Njegovo delo i Njegove postupke. Bog koristi reč da te izgrdi i oplemeni, te stoga, čak i ako trpiš bol, to je takođe zbog reči Božje. Danas Bog ne obavlja Svoje delo pomoću činjenica, već pomoću reči. Tek pošto Njegova reč dođe do tebe, Sveti Duh će moći da deluje u tebi i da učini da trpiš bol ili okusiš slast. Samo reč Božja može da te odvede u stvarnost i samo reč Božja ima sposobnost da te usavrši. Prema tome, u najmanju ruku moraš shvatiti sledeće: delo koje Bog obavlja u poslednjim danima prvenstveno je delo koje koristi Njegove reči kako bi svakog čoveka usavršio i usmerio. Sve Njegovo delovanje je kroz reč; On se ne služi činjenicama da bi te izgrdio. Ponekad se neki ljudi opiru Bogu. Bog ne izaziva u tebi veliku neprijatnost, tvoje telo nije izloženo grdnji, niti trpi bilo kakav bol – međutim, čim Njegova reč dođe do tebe i oplemeni te, postaje ti neizdrživo. Zar nije tako? U vreme služitelja, Bog je rekao da se čovek baci u bezdan. Da li je čovek zaista završio u bezdanu? Naprosto, kroz upotrebu reči zarad oplemenjivanja čoveka, čovek je zakoračio u bezdan. Prema tome, za vreme poslednjih dana, kada se Bog ovaploćuje, On prvenstveno koristi reč da sve postigne i da sve razotkrije. Samo u Njegovim rečima možeš videti šta On jeste; samo u Njegovim rečima možeš videti da je On Sâm Bog. Kada ovaploćeni Bog dođe na zemlju, On ne obavlja nikakvo drugo delo, već izgovara reči – stoga nema potrebe za činjenicama; samo reči su dovoljne. To je zato što je On prvenstveno došao da obavi ovo delo, da dozvoli čoveku da ugleda Njegovu veliku silu i vrhovnost u Njegovim rečima, da dozvoli čoveku da u Njegovim rečima vidi Njegovu poniznost i skrivenost i da dozvoli čoveku da Njegovu sveukupnost spozna u Njegovim rečima. Sve što On ima i sve što On jeste nalazi se u Njegovim rečima. Njegova mudrost i čudesnost su u Njegovim rečima. U ovome možeš da vidiš mnoge metode kojima Bog govori Svoje reči. Bog je toliko dugo radio i uglavnom je opskrbljivao čoveka, razotkrivao ga ili orezivao. Bog nikoga ne proklinje olako, a čak i kada to čini, On ga proklinje rečju. Prema tome, u ovom dobu Božjeg ovaploćenja nemoj očekivati da vidiš Boga kako ponovo leči bolesne i izgoni demone, te prestani stalno da tražiš znamenja – od njih nema nikakve koristi! Ta znamenja ne mogu da usavrše čoveka! Prostije rečeno: Sâm ovaploćeni praktični Bog danas ništa ne čini; On samo govori. To je istina! On koristi reči da te usavrši i koristi reči da te nahrani i napoji. On takođe koristi reči da deluje i koristi reči da zameni činjenice i da te natera da spoznaš Njegovu praktičnost. Ako jasno vidiš ovaj način Božjeg dela, onda je malo verovatno da ćeš postati negativan. Umesto da se usredsređujete na negativne stvari, treba da se usmerite samo na ono što je pozitivno – što znači da, nezavisno od toga da li su se reči Božje ispunile ili nisu i da li se neka činjenica dogodila ili nije, Bog dovodi do toga da iz Njegovih reči čovek zadobije život i to je najveće od svih znamenja; a povrh toga, to je nepobitna činjenica. To je najbolji dokaz kroz koji se spoznaje Bog, znamenje veće od bilo kojeg znamenja. Samo te reči mogu usavršiti čoveka.

Od samog osvita Doba carstva, Bog je počeo da objavljuje Svoje reči. U budućnosti, ove će se reči postepeno ispunjavati, a do tog trenutka, čovekov život će već sazreti. Bog koristi reč da razotkrije iskvarene čovekove naravi; to je praktičnije i potrebnije. On ne koristi ništa drugo do reči da obavi Svoje delo ne bi li usavršio čovekovu veru, jer danas je Doba reči, a ono zahteva čovekovu veru, rešenost i saradnju. Delo ovaploćenog Boga u poslednjim danima je upotreba Njegove reči da bi služio čoveku i opskrbljivao ga. Tek kada ovaploćeni Bog završi sa izgovaranjem Svojih reči, one će početi da se ispunjavaju. Dok ih On bude govorio, Njegove reči neće biti ispunjene, jer, dok je On u etapi ovaploćenja, Njegove reči ne mogu biti ispunjene. To je zato da bi čovek mogao da vidi da je Bog telo, a ne Duh, da bi čovek mogao da praktičnost Božju vidi sopstvenim očima. Na dan kada Njegovo delo bude dovršeno, kada sve reči koje On treba da izgovori na zemlji budu izrečene, Njegove reči će početi da se ispunjavaju. Ovo nije doba ispunjavanja Božjih reči, zato što On još uvek nije završio sa izgovaranjem Svojih reči. Dakle, ako vidiš da Bog još uvek govori Svoje reči na zemlji, ne očekuj da se Njegove reči ispune; kada Bog bude prestao da izgovara Svoje reči i kada Njegovo delo na zemlji bude dovršeno, tada će Njegove reči početi da se ispunjavaju. U rečima koje On izgovara na zemlji sadržana je, s jedne strane, opskrba života, a s druge, proročanstvo – proročanstvo o stvarima koje će doći, o stvarima koje će biti učinjene i o onome što tek treba da bude postignuto. Isusove reči su takođe sadržale proročanstvo. S jedne strane, On je opskrbljivao život, a s druge je izgovarao proročanstva. Danas se ne govori o istovremenosti reči i činjenica, zato što je prevelika razlika između onoga što čovek može da vidi sopstvenim očima i činjenica koje Bog ostvaruje. Samo se može reći da, kada se jednom delo Božje završi, Njegove reči će biti ispunjene, a činjenice će nastupiti posle reči. Tokom poslednjih dana, ovaploćeni Bog dolazi na zemlju da obavlja službu reči, a prilikom obavljanja službe reči On samo izgovara reči i ništa Mu drugo nije bitno. U trenutku kada se Božje delo promeni, Njegove reči će početi da se ispunjavaju. Danas se reči prvo koriste da bi ti bio usavršen; kada On zadobije slavu u celoj vaseljeni, Njegovo delo će biti upotpunjeno – sve reči koje treba da budu izrečene biće izrečene i sve reči će postati činjenice. Bog je došao na zemlju u poslednjim danima kako bi obavljao službu reči, da bi Ga čovečanstvo spoznalo i kako bi iz Njegove reči uvidelo ono što On jeste, kao i Njegovu mudrost i sva Njegova čudesna dela. Tokom Doba carstva, Bog prvenstveno koristi reč da bi osvojio celokupno čovečanstvo. U budućnosti, Njegova reč će stići i do svake religije, sektora, nacije i veroispovesti. Bog koristi reč da bi osvajao, da bi sve ljude naveo da vide kako Njegova reč sa sobom nosi autoritet i moć – stoga se vi danas suočavate samo sa rečju Božjom.

Reči koje Bog govori u ovom dobu razlikuju se od onih koje su izgovorene tokom Doba zakona, kao što se ove razlikuju od reči izgovorenih tokom Doba blagodati. Delo reči nije obavljano u Doba blagodati; samo se pominjalo da je Bog razapet kako bi iskupio celo čovečanstvo. Biblija samo govori o tome zašto je Isus trebalo da bude razapet, o patnji kojoj je On bio izložen tokom raspeća, i kako čovek treba da bude razapet zarad Boga. Tokom tog doba, sve delo koje je Bog obavljao bilo je usmereno ka raspeću. Tokom Doba carstva, ovaploćeni Bog izgovara reči da bi osvojio sve one koji veruju u Njega. To je „Reč koja se pojavljuje u telu”; Bog je došao za vreme poslednjih dana da obavi to delo i da ostvari pravo značenje Reči koja se pojavljuje u telu. On samo izgovara reči, a retko kada se neka činjenica zaista dogodi. To je sama suština Reči koja se pojavljuje u telu, a kada ovaploćeni Bog izgovara Svoje reči, to je pojavljivanje Reči u telu, i to je Reč koja dolazi u telu. „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i Reč beše Bog, i Reč postade telo.” Ovo delo (delo pojavljivanja Reči u telu) jeste delo koje će Bog ostvariti u poslednjim danima i to je poslednje poglavlje čitavog Njegovog plana upravljanja, te stoga Bog mora da dođe na zemlju i da Svoje reči ispolji u telu. Ono što se učini danas, ono što će biti učinjeno u budućnosti, ono što će Bog postići, čovekovo konačno odredište, ko će biti spasen, ko će biti uništen i tako dalje – celokupno to delo koje treba postići na kraju je jasno izloženo i sve to ima za cilj postizanje stvarnog značaja Reči koja se pojavljuje u telu. Ranije objavljene upravne odluke i ustav, ko će biti uništen, ko će ući u počinak – sve što je rečeno mora biti ispunjeno. To je delo koje ovaploćeni Bog prvenstveno obavlja tokom poslednjih dana, kako bi ljudi shvatili gde pripadaju oni koji su od Boga predodređeni, a gde oni koje Bog nije predodredio, kako će Njegov narod i sinovi biti razvrstani, šta će se dogoditi sa Izraelom, šta će se dogoditi sa Egiptom – u budućnosti, svaka od ovih reči biće ispunjena. Ritam Božjeg dela se ubrzava. Bog koristi reči kao sredstva da čoveku otkrije šta treba da bude učinjeno u svakom dobu, šta treba da učini ovaploćeni Bog poslednjih dana i kakva je Njegova služba koja treba da bude obavljena, a sve te reči imaju za cilj ostvarenje pravog značaja Reči koja se pojavljuje u telu.

Ranije sam već rekao da će „Svi koji su usredsređeni na to da vide znamenja i čudesna dela biti napušteni; oni neće biti usavršeni”. Iako sam izgovorio toliko reči, čovek ne zna baš ništa o ovom delu, a ljudi, stigavši dovde, i dalje tragaju za znamenjem i čudesnim delima. Da li je tvoja vera u Boga samo potraga za znamenjem i čudesnim delima, ili se njena svrha ogleda u zadobijanju života? Isus je takođe izgovorio mnogo reči, a neke od njih tek treba da se ispune. Možeš li da kažeš da Isus nije Bog? Bog je svedočio da je On Hristos i voljeni Sin Božji. Možeš li to da porekneš? Danas Bog samo izgovara reči i ako to ne znaš temeljno, onda ne možeš da budeš postojan. Da li veruješ u Njega zato što je On Bog ili veruješ u Njega na osnovu toga da li su se Njegove reči ispunile ili nisu? Da li veruješ u znamenja i čudesna dela, ili veruješ u Boga? Danas, On ne prikazuje znamenja i ne čini čudesna dela – pa da li je onda On zaista Bog? Ako se reči koje govori ne ispunjavaju, da li je On zaista Bog? Da li se suština Boga određuje po tome jesu li se reči koje On izgovara ispunile ili nisu? Zašto neki ljudi uvek čekaju da vide hoće li se Božje reči ispuniti pre nego što poveruju u Njega? Zar to ne znači da Ga nisu spoznali? Svi koji imaju takve predstave jesu oni koji poriču Boga. Oni koriste predstave da bi odmeravali Boga; ako su Božje reči ispunjene, oni veruju u Njega, a ako nisu, onda ne veruju; i stalno streme ka tome da vide znamenja i čudesna dela. Zar nisu ti ljudi fariseji savremenog doba? Da li si u stanju da budeš postojan zavisi od toga jesi li spoznao praktičnog Boga ili nisi – to je od suštinskog značaja! Što je stvarnost Božje reči u tebi veća, to je veća i tvoja spoznaja praktičnosti Božje, a samim tim si i ti sposobniji da ostaneš postojan tokom kušnji. Što se više usredsređuješ na to da vidiš znamenje i čudesna dela, to si manje sposoban da čvrsto stojiš i pokleknućeš tokom kušnji. Znamenja i čudesna dela nisu temelj; samo je praktičnost Božja život. Neki ljudi ne znaju kakvo dejstvo treba da postigne Božje delo. Oni provode dane u zbunjenosti, ne tragajući za spoznajom Božjeg dela. Cilj njihovog traganja je uvek samo da Bog ispuni njihove želje i samo će tada biti ozbiljni u svojoj veri. Oni kažu da će tragati za životom ako se reči Božje ispune, ali da, ako se Njegove reči ne ispune, onda ne postoji mogućnost da oni tragaju za životom. Ljudi misle da je vera u Boga stremljenje ka tome da vide znamenja i čudesna dela i stremljenjem ka vaznesenju na nebo i ka trećem nebu. Niko od njih ne kaže da je njihova vera u Boga traganje za ulaskom u stvarnost, traganje za životom i traganje za time da budu zadobijeni od strane Boga. Kakva je vrednost jednog takvog traganja? Oni koji ne streme ka spoznaji Boga i ka udovoljavanju Bogu nisu oni koji veruju u Boga; oni su ti koji hule na Boga!

Da li sada shvatate šta je vera u Boga? Da li vera u Boga znači videti znamenja i čudesa? Da li znači odlazak na nebo? Verovati u Boga nimalo nije jednostavna stvar. Religijske načine verovanja treba odbaciti; težnja za izlečenjem bolesnih i za izgonom demona, usredsređivanje na znamenja i čudesa, žudnja za sticanjem što više Božjih blagodati, Božjeg mira i radosti, traganje za životnim šansama i telesnim udobnostima – sve su to religijski načini verovanja, a takvi načini verovanja su nejasna vrsta vere. Šta je praktična vera u Boga danas? To je prihvatanje Božje reči kao tvoje život-stvarnosti i spoznavanje Boga putem Njegove reči, čime se dostiže istinska ljubav prema Njemu. Da bude jasnije: vera u Boga treba da ti omogući da se pokoriš Bogu, da voliš Boga i da ispunjavaš dužnost koju treba da ispunjava stvoreno biće. To je cilj verovanja u Boga. Moraš da spoznaš divotu Božju, koliko je Bog dostojan poštovanja i kako je delo koje Bog obavlja na Svojim stvorenim bićima njihovo spasenje i njihovo usavršavanje – to su same osnove tvoje vere u Boga. Vera u Boga je prvenstveno prelazak sa života u telu na život ljubavi prema Bogu i sa života u iskvarenosti na život u rečima Božjim; to je izlazak ispod vlasti Sotone i život pod brigom i zaštitom Božjom; svrha vere u Boga je u tome da se ti pokoriš Bogu umesto telu, kako bi Bog mogao da zadobije celo tvoje srce i da te usavrši, i kako bi se oslobodio sotonskih iskvarenih naravi. Svrha vere u Boga je prvenstveno u tome da se velika sila i slava Božja ispolje u tebi, kako bi mogao da slediš Božju volju, kako bi se Božji plan mogao ostvariti i kako bi mogao da svedočiš za Boga pred Sotonom. Vera u Boga ne treba da se vrti oko želje da se ugledaju znamenja i čudesa, niti treba da postoji zarad tvog tela. Ona treba da se svede na traganje za spoznajom Boga, na sposobnost pokornosti Bogu te na to da Mu se, kao Petar, bude pokoran do smrti. To je glavni cilj koji treba ostvariti. Čovek jede i pije reč Božju i da bi spoznao Boga i da bi Mu udovoljio. Jedenje i pijenje reči Božje daje ti dublju spoznaju Boga i tek posle toga možeš da Mu budeš pokoran. Tek kada spoznaš Boga možeš da Ga voliš i to je jedini cilj koji čovek treba da ima u svojoj veri u Boga. Ako u svojoj veri stalno želiš da ugledaš znamenja i čudesa, onda je to stanovište o veri u Boga pogrešno. Vera u Boga je prvenstveno prihvatanje Božjih reči kao sopstvene život-stvarnosti. Kada reči koje dolaze iz Božjih usta ljudi sprovedu u delo i ostvare ih u sebi, postiže se Božji cilj. Verujući u Boga, čovek treba da streme ka tome da ga Bog usavrši, da bude u stanju da se pokori Bogu i da postigne potpunu pokornost Bogu. Ako bez ikakvih primedbi možeš da budeš pokoran Bogu, da vodiš računa o Božjim namerama, da dosegneš Petrov rast i poseduješ Petrovo ophođenje o kojem je Bog govorio, tada će tvoja vera u Boga biti uspešna i to će značiti da te je Bog zadobio.

Bog obavlja Svoje delo u celoj vaseljeni. Svi oni koji veruju u Njega moraju da prihvate Njegovu reč, da jedu i piju Njegovu reč; niko ne može da bude zadobijen od Boga tako što će videti znamenja i čuda koja prikazuje Bog. Kroz minula doba i kroz generacije, Bog je uvek koristio reč da bi usavršio čoveka. Stoga vi ne treba da svu svoju pažnju posvećujete znamenjima i čudima, već treba da stremite ka tome da vas Bog usavrši. U Doba zakona iz Starog zaveta, Bog je izgovorio nekolike reči, a u Doba blagodati je i Isus izgovorio mnogo reči. Nakon što je Isus izrekao mnogo reči, apostoli i učenici koji su kasnije došli predvodili su ljude da praktično postupaju u skladu sa Isusovim zapovestima i sve su doživljavali u skladu sa rečima koje je izgovorio Isus i sa načelima koja je On preneo. U poslednjim danima, Bog prvenstveno koristi reč da bi usavršio čoveka. On ne koristi znamenja i čuda da bi čoveka na silu uverio; to ne može da ispolji veliku Božju silu. Ako bi Bog samo prikazivao znamenja i čuda, time ne bi mogla da se ispolji praktičnost Božja i time čovek ne bi mogao da bude usavršen. Bog ne usavršava čoveka znamenjima i čudima, već koristi reč da bi zalio i pastirski čuvao čoveka, posle čega čovek može u potpunosti da se pokori Bogu i da zadobije bogopoznanje. To je cilj dela koje On obavlja i reči koje izgovara. Bog ne koristi metod prikazivanja znamenja i čuda da bi usavršio čoveka – On koristi reči i koristi brojne metode dela da bi usavršio čoveka. Bilo da se radi o oplemenjivanju, orezivanju ili opskrbljivanju rečima, Bog govori iz mnogo različitih perspektiva da bi usavršio čoveka i da bi čoveku omogućio da zadobije više znanja o Božjem delu, Njegovoj mudrosti i čudesnosti. Kada čovek bude upotpunjen, u vreme kada Bog bude ovo doba priveo kraju u poslednjim danima, tek tada će čovek moći da vidi znamenja i čudesna dela. Kada budeš spoznao Boga i kad budeš u stanju da Mu budeš pokoran ma šta On činio, nećeš više imati nikakve predstave o Njemu dok budeš video znamenja i čudesna dela. U ovom trenutku, ti si iskvaren i nisi sposoban za potpunu pokornost Bogu – da li misliš da si dostojan da vidiš znamenja i čudesna dela? Kada Bog prikazuje znamenja i čudesna dela, to je kada kažnjava čoveka, kao i kada se doba menja i, još i više, to je vreme kada se doba završava. Kada se Božje delo sprovodi normalno, On ne prikazuje znamenja i čudesna dela. Prikazivanje znamenja i čudesnih dela za Njega je izuzetno jednostavno, ali to nije načelo Božjeg dela, niti je to cilj Božjeg upravljanja čovekom. Ako bi čovek video znamenja i čudesna dela, i ako bi se duhovno telo Božje takođe pojavilo čoveku, zar ne bi onda svi ljudi „verovali u” Boga? Ranije sam rekao da će grupa pobednika biti zadobijena sa Istoka, pobednika koji će izaći iz velike nedaće. Šta znače te reči? Znače da su ti ljudi koji bivaju zadobijeni istinski su pokorni tek nakon što prođu kroz sud, grdnju, orezivanje i sve vrste oplemenjivanja. Vera tih ljudi nije nejasna, već praktična. Oni nisu videli nikakva znamenja ni čudesa, niti bilo kakva čuda, oni ne mogu da govore uzvišene reči i doktrine, niti da izraze duboke uvide; umesto toga, oni imaju stvarnost i reči Božje, kao i praktičnu i istinsku spoznaju Boga. Zar takva grupa ljudi ne može bolje da pokaže veliku Božju silu? Božje delo za vreme poslednjih dana je praktično delo. U doba Isusa, On nije došao da usavrši čoveka, već da ga spase, pa je zato prikazao neka čuda da bi Ga ljudi sledili. Jer, On je prvenstveno došao da dovrši delo raspeća, a prikazivanje znamenja nije bilo deo Njegove službe. Takva znamenja i čudesna dela prikazana su samo zato da bi Njegovo delo bilo efikasno; sve je to bio dodatni posao koji nije predstavljao delo čitavog doba. Za vreme starozavetnog Doba zakona, Bog je takođe prikazao neka znamenja i čudesna dela – ali delo koje Bog danas obavlja je praktično delo i On svakako sada ne bi prikazivao znamenja i čudesna dela. Da je prikazao znamenja i čudesna dela, Njegovo praktično delo bi zapalo u nered i On ne bi bio u stanju da nastavi sa delovanjem. Ako bi Bog rekao da će čoveka usavršiti rečju, a uz to prikazivao znamenja i čuda, da li bi to onda moglo da otkrije da li čovek zaista veruje u Njega ili ne? Stoga Bog ne čini takve stvari. Previše je religije u čoveku; Bog je došao za vreme poslednjih dana da bi iz čoveka isterao sve te religijske predstave i natprirodne stvari i naveo čoveka da spozna praktičnost Božju, te da ukloni nejasan i nerealan lik Božji, za koji se može reći da uopšte ne postoji. Dakle, sada je od presudne važnosti samo to da spoznaš praktičnost! Istina je od svega preča. Koliko istine danas ima u tebi? Da li se sve što prikazuje znamenje i čudesna dela može nazvati Bogom? Zli duhovi takođe mogu da prikazuju znamenja i čudesna dela; mogu li se onda i svi oni nazvati Bogom? Verujući u Boga, čovek traga za istinom i ono ka čemu stremi jeste život, a nisu znamenja i čuda. To treba da bude cilj svih koji veruju u Boga.