Danas se nemojte opterećivati postizanjem poimanja koje je Petar posedovao – mnogi ljudi ne mogu da dobace ni do poimanja koje je Pavle posedovao. Oni nemaju čak ni Pavlovu samosvest. Iako je Gospod oborio Pavla jer je progonio Gospoda Isusa, on je kasnije imao odlučnosti da dela i da pati za Gospoda. Isus mu je dao bolest, a kasnije je Pavle nastavio da pati od te bolesti kada je počeo da dela. Zašto je rekao da ima trn u telu? Trn je, u stvari, bio bolest – a za Pavla je to bila fatalna slabost. Bez obzira na to koliko je posla obavio ili koliko je velika bila njegova odlučnost da trpi, nije mogao da se oslobodi tog trna. Ipak, Pavle je bio mnogo boljeg kova od vas, današnjih ljudi, a imao je i samosvest i posedovao je više razuma od vas. Nakon što je Isus oborio Pavla, ovaj je prestao da progoni Isusove učenike i počeo je da propoveda i da trpi zbog Isusa. A šta ga je nadahnulo da istrpi patnju? Pavle je verovao da, pošto je ugledao veliku svetlost, on mora da svedoči o Gospodu Isusu, ne sme više da progoni Isusove učenike i ne sme više da se protivi Božjem delu. Pavle je bio jedna od visoko rangiranih verskih ličnosti. Bio je veoma obrazovan i nadaren, gledao je na prosečne ljude s visine i imao je jaču ličnost od većine. Ali pošto ga je obasjala „velika svetlost“, mogao je da dela za Gospoda Isusa, da odluči da pati za Boga i da se preda Bogu, što je bio dokaz da poseduje razum. U vreme kada je progonio i hapsio Isusove učenike, Isus mu se ukazao i rekao: „Pavle, zašto Me progoniš?“ Pavle je istog trenutka pao i rekao: „Ko si ti, Gospode?“ Glas sa neba je rekao: „Ja sam Isus koga ti progoniš.“ Najednom, u Pavlu je došlo do buđenja i tek tada je spoznao da je Isus Hristos, da je On Bog. „Moram se pokoriti. Bog mi je dao ovu blagodat – ja sam Ga progonio, ali me On ipak nije kaznio, niti me je prokleo. Moram stradati za Njega.“ Pavle je uvideo da je progonio Gospoda Isusa Hrista i da sada ubija Njegove učenike, da ga Bog nije prokleo, već da ga je obasjao svetlošću. To ga je nadahnulo i on je rekao: „Iako nisam ugledao Njegovo lice, čuo sam Njegov glas i video Njegovu veliku svetlost. Tek sada zaista vidim da me Bog stvarno voli i da je Gospod Isus Hristos uistinu Bog koji ima milosti prema čoveku i oprašta mu grehe za večnost. Uistinu vidim da sam grešnik.“ Iako je nakon toga Bog koristio Pavlove darove da bi delao, zanemarite to na trenutak. Njegova odlučnost u to vreme, njegovo normalno ljudsko poimanje i njegova samosvest – vi niste u stanju to da postignete. Zar do danas niste primili mnogo svetlosti? Zar nisu mnogi ljudi uvideli da se Božja narav sastoji od veličanstva, gneva, suda i grdnje? Kletve, kušnje i oplemenjivanje zadesili su ljude mnogo puta – i šta su naučili? Šta si dobio time što si dovođen u red i orezivan? Stroge reči, bol i sud zadesili su te mnogo puta, ali ti na njih ne obraćaš pažnju. Nemaš čak ni ono malo razuma što je Pavle posedovao – zar nisi krajnje nazadan? Bilo je i mnogo toga što Pavle nije jasno razumeo. Znao je samo da ga je svetlost obasjala, ali nije bio svestan da je oboren; on je lično verovao da nakon što ga je svetlost obasjala, on mora da se dȃ Bogu, da pati zarad Boga, da učini sve da utre put Gospodu Isusu Hristu i da pridobije još grešnika koje će Gospod iskupiti. To je bila njegova odlučnost i jedini cilj njegovog dela – ali kada je delao, bolest ga nikako nije napuštala, sve do smrti. Pavle je delao više od dvadeset godina. Mnogo je propatio i doživeo mnogo progona i mnogo muka, mada su, naravno, one bile mnogo manje od Petrovih kušnji. Koliko je tužno to što ne posedujete čak ni Pavlov razum? Kad je tako, kako bi Bog mogao da se upusti u još veće delo u vama?

Dok je širio jevanđelje, Pavle je pretrpeo velike muke. Delo koje je obavljao, njegova odlučnost, njegova vera, odanost, ljubav, strpljenje i poniznost u to vreme i mnoge druge spoljašnje stvari koje je proživeo, bile su više od vas, današnjih ljudi. U vama, strože rečeno, nema normalnog razuma; vi čak ne posedujete nikakvu savest ili ljudskost. Nedostaje vam toliko toga! Dakle, uglavnom se u onome što proživljavate ne može pronaći normalan razum, niti znaci samosvesti. Iako je Pavle u to vreme patio od telesne bolesti, nastavio je da se moli i traži: „Kakva je to zapravo bolest? Učinio sam sve ovo delo za Gospoda, zašto me nevolja ne napušta? Da li je moguće da me Gospod Isus isprobava? Da li me je kaznio? Da me je kaznio, tada bih umro i bio bih nesposoban da obavim svo ovo delo za Njega, niti bih mogao da dobijem toliko svetlosti. Shvatio je i moju odlučnost.“ Pavle je uvek imao osećaj da je ta bolest Bog koji ga isprobava, da kali njegovu veru i snagu volje – tako je Pavle to video. U stvarnosti, njegova bolest je bila posledica koja je ostala od kada ga je Gospod Isus oborio. To ga je izložilo emotivnom pritisku i obuzdalo ga u njegovom buntovništvu. Ako biste se našli u Pavlovim okolnostima, kako biste postupili? Da li su vaša odlučnost i sposobnost da patite ravne Pavlovoj? Ako bi vas danas spopala neka bolest, ili ako biste bili izloženi velikoj kušnji i ako biste bili primorani da patite, ko zna kako biste se poneli. Da ste zatočeni u kavezu i redovno opskrbljivani, to bi vam bilo u redu. U suprotnom, bili biste baš kao vukovi, bez imalo ljudskosti. Dakle, kada trpite malo ograničenja ili teškoća, to je dobro za vas; ako bi vam se popuštalo bili biste uništeni, a kako biste onda mogli da budete zaštićeni? Danas ste zaštićeni zato što ste grđeni i prokleti i zato što vam se sudi. Zaštićeni ste zato što ste mnogo propatili. Da nije tako, odavno biste zapali u izopačenost. To vam ne otežava stvari namerno – čovekovu prirodu je teško promeniti i tako mora biti da bi se promenila njegova narav. Danas vi čak i ne posedujete savest ili razum koje je Pavle posedovao, niti imate njegovu samosvest. Uvek morate da budete pod pritiskom i uvek mora da vam se sudi i da budete grđeni da biste probudili svoje duhove. Grdnja i sud su nešto najbolje za vaš život. A po potrebi mora postojati i grdnja činjenicama koje dolaze do vas; tek tada ćete se potpuno potčiniti. Vaša priroda je takva da bez grdnje i proklinjanja ne biste bili voljni da pognete glavu, ne biste bili voljni da se pokorite. Bez činjenica pred očima, ne bi bilo efekta. Suviše ste ubogog i bezvrednog karaktera! Bez grdnje i suda, bilo bi vam teško da budete osvojeni i teško da bi vaša nepravednost i neposlušnost bile prevaziđene. Vaša stara priroda je tako duboko ukorenjena. Da ste postavljeni na presto, ne biste znali svoje mesto u vaseljeni, a još manje biste znali kuda ste se uputili. Vi čak i ne znate odakle ste došli, pa kako biste onda mogli da spoznate Gospoda stvaranja? Da nema današnje blagovremene grdnje i kletvi, vaš poslednji dan bi odavno već stigao. A o vašoj sudbini i da se ne govori – zar ona nije u još neposrednijoj opasnosti? Bez ove blagovremene grdnje i suda, ko zna koliko biste postali nadmeni, ili koliko biste postali izopačeni. Ova kazna i sud doveli su vas do današnjice i sačuvali vaše postojanje. Da ste još i „obrazovani“ istim metodama kao i vaš „otac“, ko zna u koje carstvo biste ušli! Vi nemate apsolutno nikakvu sposobnost da kontrolišete sebe, niti da razmišljate o sebi. Za ljude poput vas, ako samo sledite i pokoravate se bez izazivanja bilo kakvih prekida ili ometanja, Moji ciljevi će biti postignuti. Zar vam ne bi bilo bolje da prihvatite današnje grdnje i sud? Šta vam drugo preostaje? Kada je Pavle video Gospoda Isusa kako govori i dela, još uvek nije verovao. Kasnije, kada je Gospod Isus bio prikovan za krst, a zatim vaskrsao, on je znao za to, ali je nastavio s progonom i suprotstavljanjem. To je ono što se podrazumeva pod namernim grehom, i stoga je on oboren. U početku je znao da među Jevrejima postoji Car koji se zove Isus, to je čuo. Kasnije, dok je držao propovedi u hramu i propovedao širom zemlje, napadao je Isusa, uobraženo odbijajući da posluša bilo koga. To njegovo delovanje u ono vreme je predstavljalo ogromnu prepreku za delo. Dok je Isus delao, Pavle nije neposredno progonio i hapsio ljude, već je koristio propovedi i reči da ruši Isusovo delo. Kasnije, nakon što je Gospod Isus Hristos bio prikovan za krst, počeo je da hapsi učenike, žureći od mesta do mesta i čineći sve što je mogao da ih progoni. Tek kada ga je „svetlost“ obasjala, došlo je do buđenja u njemu i osetio je veliko kajanje. Nakon što je oboren, bolest ga nikada više nije napustila. Ponekad je osećao da se njegova muka pogoršala i nije mogao da ustane iz kreveta. Pomislio je: „Šta se dešava? Da li sam zaista oboren?“ Bolest ga nikada nije napustila, i upravo zbog te bolesti učinio je mnogo. Može se reći da je Isus ubacio ovu bolest u Pavla zbog njegove nadmenosti i svojevoljnosti; to je bila kazna za Pavla, ali je takođe tako učinjeno da bi se Pavlova nadarenost iskoristila za Božje delo, kako bi Njegovo delo moglo da se proširi. Zapravo, Božja namera nije bila da spase Pavla, već da ga iskoristi. Ipak, Pavlova narav bila je previše nadmena i samovoljna, pa je u njega umetnut „trn“. Na kraju, kada je Pavle obavio svoje delo, bolest više nije bila tako velika muka za njega, a kako se njegovo delo završavalo, mogao je da izgovori: „Dobru sam bitku izborio, trku sam dovršio, veru sam sačuvao. Osim toga, već mi je pripravljen venac pravednosti“ – tako je rekao jer nije poznavao Božje delo. Među vama ima mnogo takvih kao što je Pavle, ali ako zaista posedujete odlučnost da sledite do kraja puta, nećete biti zlostavljani. Ovde nećemo raspravljati o načinima na koje je Pavle bio buntovan i opirao se; držimo se onog dela njega koji je bio pozitivan i vredan hvale: imao je savest i nakon što je jednom primio „svetlost“, mogao je da se posveti Bogu i da trpi zarad Boga. To mu je bila jača strana. Međutim, ako ima onih koji veruju da je zato što je imao jaku stranu on bio neko ko je bio blagosloven, ako misle da nije baš bio grđen, onda su to reči ljudi lišenih razuma.

Kada se mole i čitaju Božje reči, mnogi kažu da su spremni da se potčine Bogu, ali onda kada su sami postaju raskalašni i ne razmišljaju o tome. Božje reči se uvek iznova izgovaraju, razotkrivajući sloj za slojem, i tek kada je poslednji čovekov sloj izložen, on „pronalazi mir“ i postaje manje ohol i svojeglav, manje nepodnošljivo nadmen. Imajući u vidu stanja kakva su danas vaša, vas i dalje treba nemilosrdno udarati i raskrinkavati i mora vam biti suđeno za svaku sitnicu, tako da ne dobijete priliku da dođete do daha. Za vas je bolje da vas stroga grdnja i sud ne napuste i da osuda i prokletstvo ne budu daleko od vas, dozvoljavajući vam da vidite da se ruka Božjih upravnih odluka nikada ne udaljava od vas. Baš kao u Doba zakona, kada je Aron video da ga Jahve nikada nije napustio (ono što je video bilo je Jahveovo stalno vođstvo i zaštita; Božje vođstvo koje ti danas vidiš je grdnja, prokletstvo i sud), danas te ni ruka Jahveovih upravnih odluka ne napušta. Međutim, postoji jedna stvar oko koje možeš da se opustiš: bez obzira na to kako se suprotstavljaš, buniš i sudiš, neće biti nikakve štete po tvoje telo. Ali ako postoje ljudi koji idu predaleko u svom protivljenju i ometaju delo, to nije prihvatljivo; postoji granica. Ne prekidajte i ne ometajte život crkve i ne prekidajte delo Svetoga Duha. Što se ostalog tiče, možete da radite šta god vam je volja. Ako kažeš da ne želiš da tragaš za životom i želiš da se vratiš u svet, onda idi što pre! Možeš da radiš šta god želiš sve dok to ne ometa Božje delo. Ipak, postoji još jedna stvar koju moraš da znaš: na kraju će svi takvi svojeglavi grešnici biti eliminisani. Danas ti se možda neće prigovarati, ali na kraju će samo jedan deo ljudi moći da svedoči, dok će svi ostali biti u opasnosti. Ako ne želiš da budeš u ovom toku, to je u redu. Prema današnjim ljudima se ophodi trpeljivo; Ja te ne ograničavam, pod uslovom da ne strepiš od sutrašnje grdnje. Ali ako si u ovom toku, moraš svedočiti i moraš biti grđen. Ako želiš da se odrekneš i vratiš se u svet, to je u redu – niko te ne sprečava! Ali ako činiš nešto što je destruktivno i što ometa Božje delo, to ti se nikako ne može oprostiti! Što se tiče onoga što tvoje oči vide i tvoje uši čuju o tome koji su ljudi grđeni, a čije porodice proklete – za sve to postoje granice i ograničenja. Sveti Duh ne čini stvari olako. Na osnovu grehova koje ste počinili, ako biste bili tretirani i shvaćeni ozbiljno u skladu sa svojom nepravednošću, ko bi od vas bio u stanju da preživi? Svi vi biste doživeli nesreću i niko od vas ne bi dobro prošao. Ipak, danas se prema mnogima ophodi sa trpeljivošću. Uprkos tome što sudite, bunite se i protivite, sve dok ne prekidate, Ja ću vas posmatrati sa osmehom. Ako zaista tragate za životom, onda morate da pretrpite malu grdnju i morate da podnesete bol rastanka sa onim što volite da biste otišli na hirurški operacioni sto; ti moraš da istrpiš bol, baš kao što je Petar prihvatio kušnje i patnju. Danas se nalaziš pred sudom koji zaseda. U budućnosti ćete morati da idete na „giljotinu“, a to će se desiti kada se budete „žrtvovali“.

Tokom ove poslednje etape dela u poslednjim danima, možda veruješ da Bog neće uništiti tvoje telo i može se reći da možda nećeš patiti ni od kakve bolesti iako Mu se suprotstaviš i sudiš Mu – ali kada stroge Božje reči stignu do tebe, kada tvoje buntovništvo i otpor i tvoja ružnoća budu raskrinkani, nećeš imati gde da se sakriješ. Naći ćeš se u panici i bićeš na gubitku. Danas morate imati malo savesti. Ne igrajte ulogu zlih koji se suprotstavljaju i bune protiv Boga. Trebalo bi da ustaneš protiv starog pretka; to je rast koji treba da imaš i to je ljudskost koju treba da poseduješ. Ti nikada nisi sposoban da ostaviš po strani svoje buduće izglede ili današnje užitke. Bog kaže: „Dokle god činite sve što je u vašoj moći da Me sledite i da tragate za istinom, sigurno ću vas usavršiti. Jednom kada budete usavršeni, imaćete divno odredište – bićete dovedeni u Moje carstvo da uživate u blagoslovima sa Mnom.“ Obećano vam je divno odredište, ali ono što se od vas zahteva nikada se ne može umanjiti. Postoji i uslov: bez obzira na to da li ćete biti osvojeni ili usavršeni, danas morate biti podvrgnuti nekakvoj kazni i nekakvoj patnji; morate biti kažnjeni i dovedeni u red; morate da slušate Moje reči, da sledite Moj put i da sledite Božju volju – to je ono što vi ljudi treba da činite. Bez obzira na to kako tragaš, moraš jasno da čuješ ovaj put. Ako zaista imaš istinske uvide, onda možeš da nastaviš da ih slediš. Ako veruješ da ovde nema izgleda ili nade, onda možeš da ideš. Ove reči su ti jasno saopštene, ali ako zaista želiš da odeš, to samo pokazuje da nemaš ni najmanje savesti; taj tvoj postupak je dovoljan da dokaže da si demon. Iako kažeš da sve prepuštaš Božjem orkestriranju, na osnovu svog tela i onoga što proživljavaš, i dalje živiš pod Sotoninom vlašću. Iako je Sotona takođe u Božjim rukama, ti i dalje pripadaš Sotoni i tek treba da budeš istinski spasen od strane Boga, jer još uvek živiš pod uticajem Sotone. Kako treba da tragaš da bi bio spasen? Izbor je na tebi – ti treba da izabereš put kojim treba da ideš. Na kraju, ako možeš da kažeš: „Nemam ništa bolje, uzvraćam Božju ljubav svojom savešću, i moram imati malo ljudskosti. Ne mogu da postignem ništa veće, niti je moj kov toliko dobar; ne razumem vizije i značenje Božjeg dela. Ja samo uzvraćam Božju ljubav, činim sve što Bog traži i činim sve što mogu. Kao stvoreno biće, ja ispravno obavljam svoju dužnost“, tada ću biti zadovoljan. To je najveće svedočanstvo za koje si sposoban. To je najviši standard koji se zahteva od jednog dela ljudi: ispunjavanje dužnosti stvorenog bića. Samo uradite onoliko koliko ste sposobni; od vas se ne traži previše. Sve dok činiš sve što možeš, to će biti tvoje svedočanstvo.