Vašoj ljudskosti nedostaje mnogo toga, vaš životni stil je isuviše nizak i obezvređen, nemate ljudskosti i nedostaje vam uvid. Zato treba da se opremite normalnom ljudskošću. Imati savest, razum i uvid; znati govoriti i posmatrati stvari; obraćati pažnju na higijenu; imati obličje normalnog ljudskog bića – sve su to odlike poznavanja normalne ljudskosti. Kada se u ovim stvarima ponašate na odgovarajući način, onda se smatra da je vaša ljudskost u skladu s merilom. Takođe morate da se opremite za duhovni život. Morate da spoznate celost Božjeg dela na zemlji i da imate iskustvo Njegovih reči. Trebalo bi da znaš kako da se pokoriš Njegovim zamislima i kako da ispuniš dužnost stvorenog bića. To su dva aspekta onoga u šta treba da uđeš danas – u opremanje sebe za život ljudskosti i u praktično delovanje za duhovni život. Oba su neophodna.

Neki ljudi su smešni: oni samo naizgled umeju da se opskrbe osobinama ljudskosti. Njihovom izgledu se ništa ne može zameriti; ono što govore i način na koji govore su odgovarajući, a njihova odeća je veoma dostojanstvena i prikladna. Ali oni su prazni iznutra; oni samo izgledaju kao da poseduju normalnu ljudskost na površini. Postoje neki koji se usredsređuju samo na to šta će da jedu, šta će da obuku i šta da kažu. Postoje čak i oni koji se usredsređuju isključivo na stvari kao što su čišćenje kuće, nameštanje kreveta i na higijenu uopšte. Oni mogu da budu vešti u svemu tome, ali ako bi ih zamolio da kažu nešto o svom znanju o Božjem delu poslednjih dana, ili o grdnji i sudu, ili kušnjama i oplemenjivanju, ne bi mogli da ti pokažu ni najmanje iskustvo. Možeš da ih pitaš: „Da li znaš nešto o osnovnom Božjem delu na zemlji? Po čemu se delo ovaploćenog Boga danas razlikuje od Isusovog dela? A od Jahveovog dela? Da li su Oni jedan Bog? Da li je On došao da okonča ovo doba ili da spase čovečanstvo?” Ali takvi ljudi nemaju šta da kažu o tim stvarima. Neki se doteruju lepo, u smislu spoljašnjeg izgleda. Sestre se doteruju lepo kao da su cveće, a braća se oblače kao prinčevi ili bogati mladi kicoši. Oni brinu samo o spoljašnjim stvarima, kao što su jelo i odeća; a iznutra su oskudni i nemaju ni najmanje znanje o Bogu. Kakvog smisla može biti u tome? A ima i onih koji su obučeni kao bedni prosjaci – zaista izgledaju kao istočnoazijski robovi! Da li zaista ne razumete šta tražim od vas? Razgovarajte u zajedništvu između sebe: šta ste zapravo dobili? Verovali ste u Boga sve ove godine, a ipak to je sve što ste požnjeli – zar vas nije sram? Zar vas nije stid? Svih ovih godina ste tragali na istinitom putu, a danas je vaš rast i dalje manji od vrapčevog! Pogledajte mlade princeze među vama, lepe ste kao slike u toj garderobi, sa tom šminkom, međusobno se odmeravate – a šta to merite? Svoje zadovoljstvo? Svoje zahteve? Da li mislite da sam Ja došao da biram manekene? Stvarno ste bestidni! Gde vam je život? Zar ono za čim tragate nije samo vaša ekstravagantna želja? Ti misliš da si tako lepa, ali iako na sebi imaš svakakve vrste fine odeće, zar nisi i dalje crv koji se migolji, rođen u gomili balege? Danas imaš sreću da uživaš u ovim nebeskim blagoslovima ne zbog svoje lepote, već zato što Bog pravi izuzetak uzdižući te. Da li ti i dalje nije jasno odakle potičeš? Na pomen života, ti zaćutiš i ništa ne govoriš, sediš kao kip, ali ipak imaš drskosti da se doteruješ! I dalje ti pada na pamet da stavljaš rumenilo i puder na lice! A pogledaj kicoše među vama – oni su naprosto nepristojni. Po ceo dan se šetkaju unaokolo s nonšalantnim izrazom lica – kuda god da pođu, nedostaje im i najmanji osećaj za pristojnost. Imaju li oni ljudsko obličje? Čemu svaki od vas, muškarac ili žena, posvećuje svoju pažnju po čitav dan? Da li znate ko vas hrani? Pogledaj svoju odeću, pogledaj šta si požnjeo u svojim rukama, protrljaj svoj stomak – kakve si rezultate dobio od davanja celog svojeg srca tokom svih ovih godina vere? Još uvek planiraš da ideš u razgledanje, još uvek misliš da ulepšaš svoje smrdljivo telo – sve je to bezvredno! Od tebe se traži da budeš normalna osoba, ali ti sada nisi samo nenormalan, ti si iščašen. Kako takva osoba može imati smelosti da stane pred Mene? Sa takvom ljudskošću, paradirajući svojim čarima i razmećući se svojim telom, živeći uvek u telesnoj požudi – zar nisi potomak poganih demona i zlih duhova? Neću dozvoliti tako poganom demonu dugo da opstane! I nemoj da misliš da ne znam šta misliš u svom srcu. Možda ne puštaš na volju svojoj požudi i svom telu, ali kako da ne znam misli koje gajiš u svom srcu? Kako mogu da ne znam sve za čim tvoje oči žude? Zar se vi mlade princeze ne ulepšavate da biste paradirale svojim telom? Kakvu korist imate od muškaraca? Mogu li vas oni zaista spasiti od mora nevolja? Što se tiče kicoša među vama, svi se oblačite tako da izgledate kao pristojna gospoda, ali zar to nije takođe osmišljeno da skrene pažnju na vaš privlačni izgled? Za koga to radite? Kakvu korist imate od žena? Zar one nisu izvor vašeg greha? Svima vama, muškarcima i ženama, uputio sam mnogo reči, ali vi ste se povinovali samo nekima od njih. Tvrdi ste na ušima, oči su vam zamagljene, a srca nepopustljiva do te mere da u vašim telima nema ničega osim požude, te ste zarobljeni u njoj, nesposobni da pobegnete. Ko želi da vam se približi, vi crvi, vi koji se vrpoljite u prljavštini i brlogu? Ne zaboravite da niste ništa više do oni koje sam uzdigao iz gomile balege, da u početku niste posedovali normalnu ljudskost. Ono što tražim od vas jeste normalna ljudskost koju prvobitno niste posedovali, a ne da paradirate svojom požudom ili da razuzdavate svoje ustajalo telo, koje su đavoli uvežbavali tolike godine. Kada se tako obučete, zar se ne bojite da ćete još dublje upasti u zamku? Zar ne znate da ste potekli od greha? Zar ne znate da su vaša tela ispunjena požudom? To je dostiglo tačku da vaša požuda čak viri iz vaše odeće, otkrivajući vaš nepodnošljivo ružan izgled, kao prljavih demona? Zar vama sve to nije jasnije nego bilo kome drugom? Vaša srca, vaše oči, vaše usne – nisu li ih sve oskrnavili prljavi demoni? Zar ti vaši delovi nisu prljavi? Da li mislite da ste najsvetiji sve dok ništa ne činite? Da li mislite da raskošna odeća može da prikrije vaše rđave duše? Tako neće moći! Savetujem vam da budete realniji: da ne budete prevaranti i lažljivci i da se ne šepurite. Razmećete se svojom požudom jedni pred drugima, ali sve što ćete dobiti zauzvrat biće večna patnja i nemilosrdna grdnja! Kakva je to potreba da namigujete jedni drugima i upuštate se u romantične veze? Da li je to vaša čestitost? Da li je to vaša nepopustljiva ispravnost? Prezirem one među vama koji se bave zlom medicinom i vračanjem; prezirem mladiće i devojke među vama koji vole svoje telo. Bolje bi vam bilo da se suzdržite, jer se od vas sada zahteva da posedujete normalnu ljudskost, nije vam dozvoljeno da se razmećete svojom požudom – ipak, vi koristite svaku priliku koju možete, jer je vaše telo prebujno, a vaša požuda prevelika!

Tvoj spoljašnji život u ljudskosti je vrlo dobro uređen, ali nemaš šta da kažeš kada se od tebe zatraži da govoriš o svom znanju o životu; o tome imaš oskudno znanje. Moraš se opremiti istinom! Tvoj život u ljudskosti se promenio nabolje, što treba da se dogodi i sa životom u tebi; promeni svoje misli, preobrazi svoje poglede na verovanje u Boga, promeni znanje i razmišljanje u sebi i promeni znanje o Bogu kakvo postoji u tvojim predstavama. Kroz orezivanje, kroz razotkrivanje i opskrbu, postepeno menjaj svoje znanje o sebi, o ljudskom životu i o veri u Boga, kako bi ono postalo čisto. Na taj način se menjaju čovekove misli, menja se način na koji on posmatra stvari i menja se njegovo mentalno stanje. Samo se to može nazvati promenom život-naravi. Od tebe se ne traži da po ceo dan držiš i čitaš knjigu Božjih reči, niti da pereš veš i čistiš. Naravno, tvoj život u normalnoj ljudskosti mora da bude prihvatljiv – to je apsolutni minimum. Pored toga, kada se baviš spoljašnjim stvarima, moraš da koristiš malo uvida i razuma; ali ono što je najvažnije jeste da budeš opremljen istinama koje se tiču života. Kada se opremaš za život, moraš da se usredsrediš na jedenje i pijenje Božjih reči, moraš da budeš u stanju da govoriš o poznavanju Boga, o svojim pogledima na ljudski život, a posebno o svom poznavanju dela koje je Bog obavio tokom poslednjih dana. Pošto tragaš za životom, moraš se opremiti ovim stvarima. Kada jedeš i piješ reči Božje, moraš da ih povežeš sa sopstvenim stvarnim stanjem. Odnosno, kroz svoja stvarna iskustva moraš da otkriješ svoje nedostatke, a zatim moraš da budeš sposoban da pronađeš put za primenu, da se pobuniš protiv svojih pogrešnih motiva i predstava. Ako uvek ulažeš trud u tom pogledu i ako u ove stvari uneseš svoje srce, onda ćeš imati put koji ćeš slediti, nećeš se osećati prazno i tako ćeš moći da održiš normalno stanje. Tek tada ćeš biti neko ko nosi breme za sopstveni život, neko ko ima veru. Zašto neki ljudi, nakon što pročitaju Božje reči, nisu u stanju da ih sporvedu u delo? Zar to nije zato što ne mogu da dokuče ključne stvari? Zar to nije zato što su površni u vezi sa životom? Razlog što ne mogu da shvate ključne stvari i nemaju put do primene jeste taj što kada čitaju Božje reči nisu u stanju da povežu svoja stanja sa njima, niti mogu da dokuče sopstvena stanja. Neki ljudi kažu: „Kada čitam Božje reči, povezujem ih sa sopstvenim stanjem i znam da sam iskvaren i lošeg kova, ali nisam u stanju da udovoljim Božjim namerama.” Video si samo površinu; ima mnogo stvarnih stvari koje ne znaš: kako da ostaviš po strani telesna uživanja, kako da ostaviš po strani samopravednost, kako da promeniš sebe, kako da uđeš u te stvari, kako da poboljšaš svoj kov i od kojeg aspekta da počneš. Dokučio si samo nekoliko stvari na površini, a sve što znaš jeste da si zaista veoma iskvaren. Kada se sretneš sa svojom braćom i sestrama, govoriš o svojoj iskvarenosti i čini se da poznaješ sebe i nosiš veliko breme svog života. Zapravo, tvoje iskvarene naravi se nisu promenile, što dokazuje da nisi pronašao put primene. Ako vodiš crkvu, moraš biti u stanju da dokučiš stanja braće i sestara i ukažeš na njih. Da li će biti dovoljno reći samo: „Vi ljudi ste buntovni i nazadni!”? Moraš da navedeš konkretna ispoljavanja toga kako su tačno buntovni i nazadni – drugim rečima, moraš da govoriš o njihovim buntovnim stanjima, njihovim buntovnim ponašanjima i njihovim sotonskim naravima – tako da budu potpuno ubeđeni. Moraš da budeš u stanju da izneseš činjenice i primere kako bi objasnio problem, i da tačno kažeš kako mogu da se oslobode tih buntovnih ponašanja, ukazujući na put primene – samo tada će to biti ubedljivo. Samo oni koji tako čine sposobni su da vode druge; samo oni poseduju istina-stvarnost.

Sada su vam pružene mnoge istine kroz razgovor u zajedništvu i morate ih iskoristiti. Trebalo bi da možeš da zaključiš koliko ima istine u svemu. Aspekti koje normalna ljudskost treba da poseduje, glavni aspekti promene život-naravi, produbljivanje vizija, i to koliko pogrešnih shvatanja i pogrešnih načina doživljavanja stvari kod ljudi kroz sve vekove i pokolenja možeš da dokučiš – moraš da budeš u stanju da raspoznaš te stvari i da imaš znanje o tim stvarima, jer samo tada ćeš biti na pravom putu. Vernici obožavaju Bibliju kao da je ona Bog; oni pogotovo smatraju da su četiri jevanđelja Novog zaveta četiri različita Isusova lica i takođe imaju koncept Trojstva Oca, Sina i Svetoga Duha. To je sve vrlo izopačeno, i vi svi morate to da prozrete; pored toga, morate da imate znanje o suštini Boga koji se ovaploćuje i o delu poslednjih dana. Postoje i one stare metode primene, one besmislice i odstupanja koja se odnose na primenu – živeti u duhu, biti ispunjen Svetim Duhom, izdržati sve što se dogodi, potčiniti se autoritetu – koje morate znati; treba da znate kako su ljudi primenjivali ranije i kako ljudi moraju da primenjuju danas. Kako vođe i trudbenici treba da sarađuju u crkvama; kako da ostave po strani samopravednost i snishodljivost; kako braća i sestre treba da žive jedni pored drugih; kako da uspostave normalne odnose sa drugim ljudima i sa Bogom; kako da postignu normalan život ljudskosti; šta ljudi treba da poseduju u svom duhovnom životu; kako treba da jedu i piju reči Božje; koje se od Božjih reči odnose na znanje, koje se tiču vizija i koje se od njih odnose na put do primene – zar se o svemu tome nije već govorilo? Ove reči su otvorene za one koji teže istini, i ni prema kome se ne pokazuje naklonost. Danas bi trebalo da razvijate sposobnost da živite samostalno, a ne da se oslanjate na mentalitet zavisnosti. U budućnosti, kada ne bude nikoga da vas vodi, setićeš se ovih Mojih reči. U vreme nedaća, neće biti moguće voditi crkveni život, braća i sestre neće moći da se sastanu jedni sa drugima, većina njih će živeti sama i u najboljem slučaju moći će da razgovara u zajedništvu samo sa ljudima u svojoj lokalnoj sredini. S obzirom na vaš trenutni rast, vi naprosto nećete moći da budete postojani. Kada nas nevolje opkole, mnogima će biti teško da budu postojani. Samo oni koji poznaju put života i opremljeni su sa dovoljno istine biće u stanju da nastave da napreduju i da postepeno dostižu pročišćenje i preobražaj. Nije lako podnositi nevolje; ako misliš da ćeš ih prebroditi za par dana, onda je tvoje razmišljanje veoma uprošćeno! Ti misliš da ćeš, zahvaljujući poznavanju velikog dela doktrine, moći da budeš postojan, ali to nije slučaj! Ako ne prepoznaješ suštinske stvari u Božjim rečima, ako nisi u stanju da dokučiš ključne osobine istine i nemaš put do primene, onda ćeš, kada dođe vreme i nešto ti se dogodi, upasti u pometnju. Nećeš moći da se odupreš Sotoninom mamljenju, niti početku oplemenjivanja. Ako u tebi nema istine i nedostaju ti vizije, onda, kada dođe vreme, nećeš moći da ne padneš. Izgubićeš svaku nadu i reći: „Pa, ako ću svakako umreti, onda mogu da budem grđen do samog kraja! Bilo da se radi o kazni ili o slanju u ognjeno jezero, neka bude tako – živeću svaki dan onako kako dolazi!” Tako je bilo u vreme služitelja: neki su verovali da su služitelji bez obzira na sve, pa više nisu ni težili životu. Pušili su i pili, ugađali svom telu i radili svašta. Neki su se naprosto vratili u svet da rade. Jedna negostoljubiva sredina je takođe takva; ako ne možeš da je prevaziđeš, ako i najmanje popustiš sebi, izgubićeš svaku nadu. Ako ne možeš da prevaziđeš uticaj Sotone, on će te zarobiti pre nego što se osvestiš i ponovo ćeš biti predat uništenju. Dakle, danas moraš da se opremiš istinom; moraš da budeš u stanju da živiš nezavisno; i, kada čitaš Božje reči, moraš da budeš u stanju da tražiš put ka primeni. Da nema vođa ili trudbenika da te zalivaju i usmeravaju, ipak bi trebalo da budeš u stanju da pronađeš put kojim ćeš ići, da pronađeš sopstvene nedostatke, da pronađeš istine kojima bi trebalo da se opremiš i da ih primenjuješ. Da li je Bog mogao stalno da prati čoveka nakon što je došao na zemlju? U okviru svojih predstava, neki ljudi veruju: „Bože, ako nas ne obradiš do određene tačke, onda se Tvoje delo ne može smatrati završenim, jer bi Te Sotona optužio.” Kažem ti, kada završim sa izgovaranjem Svojih reči, onda će Moje delo biti uspešno završeno. Kada više ne budem imao šta da kažem, onda će Moje delo biti završeno. Kraj Mog dela biće dokaz Sotoninog poraza, a kada tako bude, moći će da se kaže da je uspešno ostvareno, i jednostavno nema nikakve optužbe od strane Sotone. Ali ako do trenutka kada Moje delo bude završeno u vama još uvek ne bude promene, to će značiti da su ljudi kao što ste vi van domašaja spasenja i bićete eliminisani. Neću činiti više dela nego što je neophodno. Nije slučaj da ću završiti Svoje delo na zemlji tek kad budete osvojeni u određenoj meri, kad budete imali jasno znanje o svakom aspektu istine, kad se vaš kov ne poboljša i kad budete svedočili iznutra i spolja. To bi bilo nemoguće! Danas, delo koje obavljam u vama treba da vas uvede u život normalne ljudskosti; to je delo uvođenja u novo doba i vođenja čovečanstva u život novog doba. Svaki korak ovog dela se obavlja i razvija neposredno među vama: učim vas licem u lice i uzimam vas za ruku; govorim vam sve što ne razumete, darujem vam sve što vam nedostaje. Može se reći da je sve ovo delo opskrba za vaš život, da vas takođe vodi u život normalne ljudskosti; ono je posebno namenjeno da opskrbi život ove grupe ljudi tokom poslednjih dana. Za Mene je značaj sveg ovog dela da okonča staro doba i uvede novo; što se tiče Sotone, Ja sam se ovaplotio upravo da bih ga porazio. Delo koje obavljam među vama sada jeste vaša sadašnja opskrba i vaše pravovremeno spasenje, ali tokom ovih nekoliko kratkih godina, ispričaću vam sve istine, čitav put života, pa čak i delo budućnosti; to će biti dovoljno da vam omogući da normalno doživite stvari u budućnosti. Sve Moje reči su vam Moje jedino podsticanje. Ne dajem nikakav drugi podsticaj; danas su sve reči koje vam govorim Moj podsticaj vama, jer danas nemate iskustva sa mnogim rečima koje govorim i ne razumete njihovo pravo značenje. Jednog dana, vaša iskustva će se ostvariti baš kao što sam danas govorio. Ove reči su vaše današnje vizije i one su ono od čega ćete zavisiti u budućnosti; one su opskrba za vaš današnji život i podsticaj za budućnost, a nema boljeg podsticaja od tog. To je zato što vreme koje imam da delam na zemlji nije toliko dugo koliko vreme koje vi imate da iskusite Moje reči; Ja samo dovršavam Svoje delo, dok vi tragate za životom, a to je proces koji podrazumeva dugo životno putovanje. Tek pošto iskusite mnoge stvari moći ćete potpuno da zadobijete put života; tek tada ćete moći da prozrete kroz pravo značenje reči koje danas izgovaram. Svi vi imate Moje reči u svojim rukama, svako od vas je primio sve Moje naloge, i Ja sam vam poverio sve što je trebalo. Bez obzira na to koliko je veliki efekat postignut, sve u svemu, kada se delo reči privede kraju, Božja volja biće izvršena. Nije onako kako ti zamišljaš, da moraš da se promeniš u izvesnoj meri; Bog ne postupa u skladu sa tvojim predstavama.

Ljudi ne postižu razvoj u životu za samo nekoliko dana. Čak i ako svakodnevno jedu i piju Božje reči, to nije dovoljno. Moraju da dožive period razvoja u svom životu. To je neophodan proces. S obzirom na današnji kov ljudi, šta oni mogu da postignu? Bog dela u skladu s potrebama ljudi, postavljajući prikladne zahteve na osnovu njihovog urođenog kova. Pretpostavimo da se ovo delo obavlja sa grupom ljudi dobrog kova: izgovorene reči bile bi uzvišenije od onih koje su vam saopštene, vizije bi bile uzvišenije, a istine bi bile mnogo uzvišenije. Neke reči bi morale da budu strože, sposobnije da opskrbe živote ljudi, sposobnije da otkriju tajne. Kada bi govorio među takvim ljudima, Bog bi ih opskrbio u skladu s njihovim potrebama. Zahtevi koji se danas postavljaju pred vas mogu se nazvati najvećim zahtevima od vas; ako bi se ovo delo obavljalo sa ljudima višeg kova, onda bi zahtevi bili još viši. Sve Božje delo obavlja se prema urođenom kovu ljudi. Ljudi su danas promenjeni i osvojeni u najvećoj mogućoj meri; nemojte koristiti sopstvene predstave da biste izmerili rezultate ove etapa dela. Trebalo bi da vam bude jasno šta suštinski posedujete i da nemate previsoko mišljenje o sebi. Na početku, niko od vas nije se ubrajao u ljude koji streme ka životu. Bili ste prosjaci koji su tumarali ulicama. Da vas Bog doradi u meri u kojoj vi zamišljate, da svi padnete ničice na zemlju, potpuno ubeđeni, kao da ste videli neku veliku viziju – to bi bilo nemoguće! Nemoguće je jer onaj ko nije video čuda Božja ne može u potpunosti da veruje u sve što kažem, čak i kada biste detaljno ispitali Moje reči, i dalje im ne biste u potpunosti verovali. Takva je ljudska priroda. Oni koji tragaju za istinom doživeće neke promene, dok će se vera koju su nekada imali oni koji ne tragaju za istinom smanjivati, pa čak možda i nestati. Najveća poteškoća kod vas je to što ne možete potpuno da verujete ako niste videli ispunjenje Božjih reči i nije vam sve potaman ako niste videli Njegova čuda. Bez doživljavanja takvih stvari, ko bi mogao biti potpuno odan Bogu? I zato kažem da ono u šta verujete nije Bog, već čuda. Do sada sam podrobno govorio o različitim aspektima istine; svaki od njih je potpun, i postoji veoma bliska veza između svih njih. Videli ste ih, a sada ih morate sprovesti u delo. Danas vam pokazujem put, a u budućnosti bi trebalo da ga sam sprovedeš u delo. Reči koje sada izgovaram postavljaju zahteve ljudima na osnovu njihovih stvarnih okolnosti, a Ja delam u skladu s njihovim potrebama i s onim što imaju u sebi. Praktični Bog je došao na zemlju da obavi praktično delo, da dela u skladu sa stvarnim okolnostima i potrebama ljudi. On nije nerazuman. Kada Bog dela, On ne prisiljava ljude. Odluka da li ćeš da se ženiš ili ne, na primer, treba da se zasniva na stvarnosti tvojih okolnosti; istina ti je jasno saopštena i Ja te ne sputavam. Neke ljude njihove porodice tlače, tako da ne mogu da veruju u Boga ako se ne venčaju. U tom slučaju im je brak od koristi. Za druge brak ne donosi nikakvu korist, već ih košta onoga što su nekada imali. Tvoj slučaj mora da bude određen tvojim stvarnim okolnostima i tvojom sopstvenom odlučnošću. Nisam ovde da bih izmišljao pravila i odredbe na osnovu kojih bih vam postavljao zahteve. Mnogi ljudi stalno govore: „Bog je praktičan; Njegovo delo zasniva se na stvarnosti i na stvarnosti naših okolnosti” – ali da li znaš po čemu je zaista praktičan? Dosta je bilo tvojih praznih reči! Božje delo je praktično i zasnovano je na stvarnosti; ono nema pravila, već je potpuno slobodno, sve je objavljeno i otkriveno. Koje su posebne osobine ovih nekoliko načela? Možeš li da kažeš koji su segmenti Božjeg dela ovakvi? Moraš da govoriš detaljno, moraš da imaš nekoliko vrsta svedočanstava zasnovanih na iskustvu i moraš da budeš veoma jasan u vezi sa tom osobinom Božjeg dela – moraš je znati, i tek tada ćeš biti kvalifikovan da izgovaraš te reči. Da li bi mogao da odgovoriš ako bi te neko pitao: „Kakvo je delo ovaploćeni Bog učinio na zemlji tokom poslednjih dana? Zašto Ga nazivate praktičnim Bogom? Šta ovde obuhvata izraz ’praktičan’? Možeš li da govoriš o Njegovom praktičnom delu, o tome šta ono konkretno uključuje? Isus je Bog koji se ovaplotio, a Bog današnjice takođe je Bog koji se ovaplotio, koje su onda razlike između Njih? A koje su sličnosti? Koje delo je svako od njih obavio?” Sve ovo se odnosi na svedočenje! Ne budite smeteni oko tih stvari. Ima i drugih koji kažu: „Božje delo danas je praktično. Ono se nikada ne sastoji od prikazivanja čuda i čudesnih dela.” Zar On zaista ne čini čuda i čudesna dela? Da li si siguran? Da li znaš šta Moje delo zaista jeste? Može se reći da On ne čini čuda i čudesna dela, ali zar nisu čuda delo koje On obavlja i sve reči koje izgovara? Može se reći da On ne čini čuda i čudesna dela, ali to zavisi od toga kako se ona objašnjavaju i kome su namenjena. Bez odlaska u crkvu, On je pogodio tačno u srž ljudskih stanja i bez obavljanja bilo kakvog drugog dela osim govora, On je podstakao ljude da idu napred – zar to nisu čuda? Samo rečima On je osvojio ljude i ljudi rado slede bez izgleda ili nade – zar nije i to čudo? Kada govori, Njegove reči uvlače ljude i određenu atmosferu: ako se ne osećaju radosno onda se osećaju setno, i ako nisu podvrgnuti oplemenjivanju onda su podvrgnuti grdnji. Sa samo nekoliko oštrih reči, On donosi grdnju ljudima – zar to nije natprirodno? Da li bi ljudi mogli da učine tako nešto? Čitao si Bibliju svih tih godina, ali ništa nisi razumeo i nisi mogao ništa da prozreš; bio si nesposoban da se odvojiš od tih zastarelih, tradicionalnih načina verovanja i nisi imao načina da razumeš šta se zapravo dešava sa Biblijom. Ipak, On to može da prozre – zar to nije nešto natprirodno? Da nije bilo ničeg natprirodnog u vezi sa Bogom kada je On došao na zemlju, da li bi mogao da vas osvoji? Bez Njegovog izvanrednog dela u božanstvu, ko bi među vama bio ubeđen? U vašim očima, izgleda kao da normalan čovek radi i živi sa vama, neko sa spoljašnjošću normalnog, običnog čoveka, sa spoljašnjošću normalne ljudskosti – ali zapravo, to je božanstvo na delu. To nije normalna ljudskost na delu, to je božanstvo, to je sam Bog; samo što On obavlja delo kroz normalnu ljudskost. Dakle, Njegovo delo je i normalno i natprirodno. Delo koje On obavlja čovek ne može da obavlja; a pošto normalni ljudi ne mogu da ga obavljaju, obavlja ga izvanredna osoba. Ali ta izvanrednost je božanstvo. Nije reč o tome da je ljudskost izvanredna, već da se božanstvo razlikuje od ljudskosti. Osoba koju Sveti Duh koristi takođe poseduje običnu, normalnu ljudskost, ali nije sposobna da obavi ovo delo. U tome je razlika. Možeš da kažeš: „Bog nije natprirodni Bog; On ne čini ništa natprirodno. Naš Bog govori reči na praktičan način. On dolazi u crkvu da obavlja delo na praktičan način. Svakog dana nam se obraća licem u lice i, licem u lice, ukazuje na naša stanja – naš Bog je praktičan! On živi s nama i sve u vezi s Njim potpuno je normalno. Ničim se On u Svojoj pojavi ne izdvaja kao Bog. Ima čak i trenutaka kada se On naljuti i vidimo veličanstvenost Njegovog gneva, a ponekad se smeši i mi vidimo Njegovu nasmejanu pojavu. On je Sȃm Bog, koji ima oblik, sačinjen od krvi i mesa, koji je praktičan.” Kada svedočiš na ovaj način, to je nepotpuno svedočanstvo. Kako bi to moglo da bude od pomoći drugima? Ako ne možeš da svedočiš o pravoj priči i suštini dela Sȃmog Boga, onda tvoje „svedočanstvo” nije vredno da se tako nazove!

Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje. U stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu praktičnost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne treba samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjoj ljušturi normalne ljudskosti, već treba da svedočiš o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Pretpostavimo da, gde god da odeš, uzvikneš: „Naš Bog je došao da dela i Njegovo delo je zaista praktično! On nas je zadobio bez natprirodnih radnji, bez ikakvih čuda i čudesnih dela!” Drugi će pitati: „Na šta misliš kada kažeš da On ne čini čuda i čudesna dela? Kako je mogao da te osvoji a da ne čini čuda i čudesna dela?” A ti kažeš: „On govori i, ne prikazujući nikakva čuda ili čudesna dela, On nas je osvojio. Njegovo delo nas je osvojilo.” Na kraju krajeva, nisi u stanju da kažeš bilo šta o suštini i ne možeš da govoriš o pojedinostima. Da li je to svedočanstvo? Kada ovaploćeni Bog osvaja ljude, Njegov govor u božanstvu je to što ih osvaja. Njegova ljudskost to ne može da postigne; to nije nešto što bilo koji smrtnik može da postigne, pa čak ni oni najboljeg kova među normalnim ljudima nisu sposobni za to, jer je Njegovo božanstvo više od bilo kog stvorenog bića. To je ljudima neobično; Stvoritelj je, na kraju krajeva, viši od bilo kog stvorenog bića. Stvorena bića ne mogu biti viša od Stvoritelja; da si ti viši od Njega, On ne bi mogao da te osvoji i On može da te osvoji samo zato što je viši od tebe. Onaj koji može da osvoji ceo ljudski rod je Stvoritelj i niko osim Njega ne može da obavi to delo. „Ovo je svedočanstvo” – ovo je vrsta svedočanstva koje treba da daš. Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Ovo je svedočanstvo – praktično svedočanstvo! On je došao da obavi delo suda i grdnje kako bi osvojio čoveka; ali On je takođe došao da privede kraju svoje delo, da okonča doba i da sprovede delo zaključenja – da okonča čitavo doba, spasi celokupan ljudski rod, temeljno spasi ljudski rod od greha i u potpunosti zadobije ljudski rod koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo, nemoj da budeš u nemogućnosti na kraju da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je tačno značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se od nje ostvarilo u ljudima? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli podrobno da objasnite sve delo koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će vaše svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao podrobno da objasniš ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji streme s iskrenim srcem. Ako imaš rešenost da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost. Možeš samo da kažeš: „Mi poznajemo Boga. Njegov sud i grdnja veoma su strogi. Njegove reči su veoma oštre; On je pravedan i veličanstven i niko ne može da mu nanese uvredu”, ali da li ove reči na kraju opskrbljuju čoveka? Kakav je njihov uticaj na ljude? Da li zaista znaš da ti je ovo delo suda i grdnje od najveće koristi? Božji sud i grdnja razotkrivaju tvoje buntovništvo i iskvarenost, zar ne? Oni mogu da očiste i izbace one prljave i iskvarene stvari iz tebe, zar ne? Da nije bilo suda i grdnje, šta bi bilo od tebe? Da li zaista prepoznaješ činjenicu da te je Sotona iskvario do najveće mere? Danas treba da se opremite ovim stvarima i da ih dobro upoznate.

Vera u Boga danas nije vera koju vi možda zamišljate – da je dovoljno čitati Božje reči, moliti se, pevati, plesati, obavljati svoju dužnost i voditi život normalne ljudskosti. Da li vera zaista može da bude tako jednostavna? Rezultati su ključni. Ne radi se o tome koliko aktivnosti preduzimaš; već o tome kako tačno možeš da postigneš najbolje rezultate. Možda ćeš biti u stanju da izneseš Božje reči i objasniš nešto od svog znanja, ali kada ih ostaviš po strani, nemaš šta da kažeš. To pokazuje da umeš samo da izgovaraš reči i doktrine, ali da nemaš znanje koje dolazi iz iskustva. U današnje vreme nije dovoljno ako ne uspevaš da dokučiš ono što je ključno – to je od vitalnog značaja za ulazak u stvarnost! Počni da vežbaš sebe ovako: prvo, čitaj Božje reči; dobro se upoznaj s duhovnim terminima u njima; pronađi ključne vizije u njima, prepoznaj delove koji se odnose na primenu prikupi sve ove elemente, jedan po jedan i unesi ih u svoja iskustva kako bi ušao u njih. To su ključne stvari koje moraš da dokučiš. Najvažnija vežba kada jedeš i piješ Božje reči je sledeća: pošto pročitaš poglavlje Božjih reči, moraš da budeš u stanju da pronađeš ključne delove koji se odnose na vizije, a takođe moraš biti u stanju da pronađeš ključne delove koji se odnose na primenu; koristi vizije kao temelj i koristi primenu kao vodič u životu. To je ono što vam najviše nedostaje i jeste vaša najveća teškoća; u svojim srcima retko obraćate pažnju na njih. Uopšteno govoreći, svi vi se nalazite u sledećem stanju: lenji ste, ne trudite se da napredujete, niste voljni da podnesete bilo kakvu ličnu žrtvu ili pasivno čekate – neki od vas se čak i žale – ne razumete ciljeve i značaj Božjeg dela, i teško vam je da stremite ka istini. Takvi ljudi imaju odbojnost prema istini i na kraju će biti eliminisani. Niko od njih ne može da bude usavršen i niko ne može da preživi. Ako ljudi nemaju malo odlučnosti da se odupru silama Sotone, onda za njih nema nade!

Sad, da li je vaše stremljenje bilo delotvorno ili ne, meri se onim što trenutno posedujete. To je ono što se koristi za određivanje vašeg ishoda; to znači da se vaš ishod otkriva na osnovu žrtava koje ste podneli i stvarima koje ste učinili. Vaš ishod se može otkriti na osnovu vašeg stremljenja, vaše vere i onoga što ste učinili. Među svima vama ima mnogo onih koji su van domašaja spasenja, jer je danas dan otkrivanja ishoda ljudi i ja neću Svoje delo obavljati smućenog uma; neću voditi u naredno doba one kojima nema spasa. Doći će vreme kada će Moje delo biti završeno. Neću da radim na onim smrdljivim, bezdušnim leševima koji se uopšte ne mogu spasiti; sada su poslednji dani čovekovog spasenja i neću da obavljam beskorisno delo. Ne kudite Nebo i zemlju – dolazi kraj sveta, to je neizbežno. Stvari su došle do ove tačke i ne postoji ništa što ti kao ljudsko biće možeš da učiniš da ih zaustaviš; ne možeš da menjaš stvari po sopstvenoj volji. Juče nisi platio cenu da bi tragao za istinom i nisi bio posvećen; danas je kucnuo čas, ti si van domašaja spasenja; a sutra ćeš biti eliminisan i neće biti prostora za tvoje spasenje. Iako sam Ja nežan i mekog srca i dajem sve od sebe da te spasim, ako se ne trudiš sam za sebe ili ne misliš o sebi, šta Ja onda imam s tim? Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni i slomljeni; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su oholi i uobraženi, koji se bore samo za ličnu slavu i dobitak; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sȃmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sȃmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji uzdižu sebe više nego što uzdižu Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i dobit i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, bogohulne reči i neprikladne reči divljaju među vama; istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se svete reči među vama skrnave. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i buntovništvu! Kakav će biti vaš ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji uzdižu sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Kakvu vrednost ima njihovo spasavanje? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od dužine tvog službovanja ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoje stremljenje urodilo plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće” koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i zaslepljeno je tvojim požudnim željama, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, u tebi ima previše buntovništva, ti si izvan mogućnosti iskupljenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti eliminisani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko je toga čemu ste se ikad pokorili? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se protiviš. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao”, stvarajući svoje malo carstvo. Vi ste čopor lisica i pasa koji ne radi ništa osim što rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažljivo! U vama nema ni pokornosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažljivo i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Krajnje mrzim vas prljave demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi prljavi demoni i zli duhovi izazivate gnušanje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas, ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače vaša srca. Naprotiv, privlače ih grešnost, kao i novac, status, slava, dobitak, telesni užici, te lepota muškaraca i koketnost žena. Kako vas to čini podobnim da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, a da i ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – vi ste zapravo postali idoli koje ljudi obožavaju. Nije li svako od vas postao arhanđel? Kada se budu otkrili ishodi ljudi, što je takođe vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i moraće da budu eliminisani. Tokom dela spasenja, ja sam ljubazan i dobar prema svim ljudima. Kada se delo zaokruži, otkriće se postignuća različitih vrsta ljudi i tada više neću biti ljubazan i dobar, jer će se otkriti postignuća ljudi i svaki će biti razvrstan prema svojoj vrsti i više neće biti koristi u obavljanju bilo kakvog dela spasenja, jednostavno zato što će proći doba spasenja, a kada jednom prođe, više se neće vratiti.