Vašoj ljudskosti nedostaje mnogo toga, vaš životni stil je isuviše nizak i obezvređen, nemate ljudskosti i nedostaje vam uvid. Zato treba da se opremite normalnom ljudskošću. Imati savest, razum i uvid; znati govoriti i posmatrati stvari; obraćati pažnju na higijenu; ponašati se kao normalno ljudsko biće – sve su to odlike poznavanja normalne ljudskosti. Kada se u ovim stvarima ponašate na odgovarajući način, onda se smatra da imate prihvatljiv nivo ljudskosti. Takođe morate da se opremite za duhovni život. Morate da spoznate celost Božjeg dela na zemlji i da imate iskustvo Njegovih reči. Trebalo bi da znaš kako da se povinuješ Njegovim zamislima i kako da ispuniš dužnost stvorenog bića. To su dva aspekta onoga u šta treba da uđeš danas – u opremanje sebe za život u ljudskosti i u primenu za život duhovnosti. Oba su neophodna.

Neki ljudi su smešni: oni samo naizgled umeju da se opskrbe osobinama ljudskosti. Njihovom izgledu se ništa ne može zameriti; ono što govore i način na koji govore su odgovarajući, a njihova odeća je veoma dostojanstvena i prikladna. Ali oni su prazni iznutra; oni samo izgledaju kao da poseduju normalnu ljudskost na površini. Postoje neki koji se usredsređuju samo na to šta će da jedu, šta će da obuku i šta da kažu. Postoje čak i oni koji se usredsređuju isključivo na stvari kao što su čišćenje kuće, nameštanje kreveta i na higijenu uopšte. Oni mogu da budu vešti u svemu tome, ali ako bi ih zamolio da kažu nešto o svom znanju o Božjem delu poslednjih dana, ili o grdnji i sudu, ili kušnjama i oplemenjivanju, verovatno ne bi pokazali ni najmanje iskustvo. Možeš da ih pitaš: „Da li znaš nešto o osnovnom Božjem delu na zemlji? Po čemu se delo ovaploćenog Boga danas razlikuje od Isusovog dela? A od Jahveovog dela? Da li su Oni jedan Bog? Da li je On došao da okonča ovo doba ili da spase čovečanstvo?“ Ali takvi ljudi nemaju šta da kažu o tim stvarima. Neki se doteruju lepo, ali površno: sestre se doteruju lepo kao da su cveće, a braća se oblače kao prinčevi ili bogati mladi kicoši. Oni brinu samo o spoljašnjim stvarima, kao što su jelo i odeća; a iznutra su oskudni i nemaju ni najmanje znanje o Bogu. Kakvog smisla može biti u tome? A ima i onih koji su obučeni kao bedni prosjaci – zaista izgledaju kao istočnoazijski robovi! Da li zaista ne razumete šta tražim od vas? Razgovarajte između sebe: šta ste zapravo dobili? Verovali ste u Boga sve ove godine, a ipak to je sve što ste požnjeli – zar vas nije sram? Zar vas nije stid? Svih ovih godina ste tragali na istinitom putu, a danas je vaš rast i dalje manji od vrapčevog! Pogledajte mlade dame među vama, lepe ste kao slike u toj garderobi, sa tom šminkom, međusobno se odmeravate – a šta to merite? Svoje zadovoljstvo? Svoje zahteve? Da li mislite da sam Ja došao da biram manekene? Stvarno ste bestidni! Gde vam je život? Zar ono za čim tragate nije samo vaša ekstravagantna želja? Ti misliš da si tako lepa, ali iako na sebi imaš svakakve vrste fine odeće, zar nisi uistinu crv koji se migolji, rođen u gomili balege? Danas imaš sreću da uživaš u ovim nebeskim blagoslovima ne zbog svoje lepote, već zato što Bog pravi izuzetak uzdižući te. Da li ti i dalje nije jasno odakle potičeš? Na pomen života, ti zaćutiš i ništa ne govoriš, sediš kao kip, ali ipak imaš drskosti da se doteruješ! Još uvek bi rado da nanosiš rumenilo i puder na lice! A pogledaj kicoše među vama, svojeglave ljude koji se po ceo dan razvlače unaokolo, nemarni, sa nonšalantnim izrazom lica. Da li jednoj osobi priliči da se tako ponaša? Čemu svaki od vas, muškarac ili žena, posvećuje svoju pažnju po čitav dan? Da li znate ko vas hrani? Pogledaj svoju odeću, pogledaj šta si požnjeo u svojim rukama, protrljaj svoj stomak – šta si dobio tokom svih ovih godina vere za cenu koju si platio krvlju i znojem? Još uvek planiraš da ideš u razgledanje, još uvek misliš da ulepšaš svoje smrdljivo telo – bezvredne su to težnje! Od tebe se traži da budeš normalna osoba, ali ti sada nisi samo nenormalan, ti si iščašen. Kako takva osoba može imati smelosti da stane pred Mene? Sa takvom ljudskošću, paradirajući svojim čarima i razmećući se svojim telom, živeći uvek u telesnoj požudi – zar nisi potomak poganih demona i zlih duhova? Neću dozvoliti tako poganom demonu dugo da opstane! I nemoj da misliš da ne znam šta misliš u svom srcu. Možda držiš svoju požudu i svoje telo pod strogom kontrolom, ali kako da ne znam misli koje gajiš u svom srcu? Kako mogu da ne znam sve za čim tvoje oči žude? Zar se vi mlade dame ne ulepšavate da biste paradirale svojim telom? Kakvu korist imate od muškaraca? Mogu li vas oni zaista spasiti od mora nevolja? Što se tiče kicoša među vama, svi se oblačite tako da izgledate kao otmena gospoda, ali zar to nije lukavstvo osmišljeno da skrene pažnju na vaš privlačni izgled? Za koga to radite? Kakvu korist imate od žena? Zar one nisu izvor vašeg greha? Vama, muškarcima i ženama, uputio sam mnogo reči, ali vi ste se povinovali samo nekima od njih. Tvrdi ste na ušima, oči su vam zamagljene, a srca tvrda do te mere da u vašim telima nema ničega osim požude, te ste zarobljeni u njoj, nesposobni da pobegnete. Ko želi da vam se približi, vi crvi, vi koji se vrpoljite u prljavštini i brlogu? Ne zaboravite da niste ništa više do oni koje sam uzdigao iz gomile balege, da u početku niste posedovali normalnu ljudskost. Ono što tražim od vas jeste normalna ljudskost koju prvobitno niste posedovali, a ne da paradirate svojom požudom ili da razuzdavate svoje ustajalo telo, koje je đavo uvežbavao tolike godine. Kada se tako obučete, zar se ne bojite da ćete još dublje upasti u zamku? Zar ne znate da ste potekli od greha? Zar ne znate da su vaša tela toliko puna požude da ona čak viri iz vaše odeće i da vas vaša stanja otkrivaju kao nepodnošljivo ružne i pogane demone? Zar vama to nije jasnije nego bilo kome drugom? Vaša srca, vaše oči, vaše usne – nisu li ih sve oskrnavili pogani demoni? Zar ti vaši delovi nisu pogani? Da li misliš da si najsvetiji sve dok ne delaš? Da li misliš da fino odevanje može da prikrije vaše rđave duše? Tako neće moći! Savetujem vam da budete realniji: ne budite prevaranti i foliranti i ne paradirajte unaokolo. Razmećete se svojom požudom jedni pred drugima, ali sve što ćete dobiti zauzvrat biće večna patnja i nemilosrdna grdnja! Kakva je to potreba da namigujete jedni drugima i upuštate se u romantične veze? Da li je to mera vašeg integriteta, obim vašeg poštenja? Prezirem one među vama koji se bave zlom medicinom i vračanjem; prezirem mladiće i devojke među vama koji vole svoje telo. Bolje bi vam bilo da se suzdržite, jer se od vas sada zahteva da posedujete normalnu ljudskost i nije vam dozvoljeno da se razmećete svojom požudom – ipak, vi koristite svaku priliku koju možete, jer je vaše telo prebujno, a vaša požuda prevelika!

Na površini, tvoj život u ljudskosti je vrlo dobro uređen, ali nemaš šta da kažeš kada se od tebe zatraži da govoriš o svom znanju o životu; o tome imaš oskudno znanje. Moraš se opremiti istinom! Tvoj život u ljudskosti se promenio nabolje, što treba da se dogodi i sa životom u tebi; promeni svoje misli, preobrazi svoje poglede na verovanje u Boga, promeni znanje i razmišljanje u sebi i promeni znanje o Bogu kakvo postoji u tvojim predstavama. Kroz obračunavanje, kroz otkrivenja i opskrbu, postepeno menjaj svoje znanje o sebi, o ljudskom životu i o verovanju u Boga; učini svoje razumevanje sposobnim za čistotu. Na taj način se menjaju misli unutar čoveka, menja se način na koji vidi stvari, menja se njegov mentalni stav. Samo se to može nazvati promenom život-naravi. Od tebe se ne traži da po ceo dan čitaš Božje reči, niti da pereš veš i čistiš. Život normalne ljudskosti mora sam po sebi da bude, u najmanju ruku, podnošljiv. Pored toga, kada se baviš spoljnim pitanjima, i dalje moraš da koristiš neki uvid i razum; ali najvažnije je da budeš opremljen istinom o životu. Kada se opremaš za život, moraš da se usredsrediš na jedenje i pijenje Božjih reči, moraš da budeš u stanju da govoriš o poznavanju Boga, o svojim pogledima na ljudski život, a posebno o svom poznavanju dela koje je Bog obavio tokom poslednjih dana. Pošto tragaš za životom, moraš se opremiti ovim stvarima. Kada jedeš i piješ reči Božje, moraš stvarnost svog stanja da porediš sa njima. To jest, kada otkriješ svoje nedostatke u toku svog stvarnog iskustva, moraš da budeš sposoban da pronađeš put do primene, da okreneš leđa svojim pogrešnim motivacijama i predstavama. Ako uvek težiš tim stvarima i svim srcem želiš da ih postigneš, onda ćeš imati put koji ćeš da slediš, nećeš se osećati isprazno, i tako ćeš moći da održiš normalno stanje. Tek tada ćeš biti neko ko nosi breme sopstvenog života, neko ko ima veru. Zašto neki ljudi, nakon što pročitaju Božje reči, nisu u stanju da ih primene? Zar to nije zato što ne mogu da dokuče najvažnije stvari? Zar to nije zato što ne shvataju život ozbiljno? Razlog što ne mogu da shvate ključne stvari i nemaju put do primene jeste taj što kada čitaju Božje reči nisu u stanju da povežu svoja stanja sa njima, niti mogu da ovladaju svojim stanjima. Neki ljudi kažu: „Čitam Božje reči i povezujem svoje stanje sa njima, i znam da sam iskvaren i lošeg kova, ali nisam u stanju da zadovoljim Božju volju.“ Video si samo površinu; ima mnogo istinitih stvari koje ne znaš: kako da ostaviš po strani telesna uživanja, kako da ostaviš po strani samopravednost, kako da promeniš sebe, kako da uđeš u te stvari, kako da poboljšaš svoj kov i od kojeg aspekta da počneš. Dokučio si samo nekoliko stvari na površini, a sve što znaš jeste da si zaista veoma iskvaren. Kada se sretneš sa svojom braćom i sestrama, govoriš o tome kako si iskvaren i čini se da poznaješ sebe i nosiš veliko breme svog života. Zapravo, tvoja iskvarena narav se nije promenila, što dokazuje da nisi pronašao put do primene. Ako vodiš crkvu, moraš biti u stanju da dokučiš stanja braće i sestara i ukažeš na njih. Da li će biti dovoljno reći samo: „Vi ljudi ste neposlušni i nazadni!“? Ne, ti moraš posebno da govoriš o tome kako se ispoljava njihova neposlušnost i nazadnost. Moraš da govoriš o njihovim neposlušnim stanjima, njihovom neposlušnom ponašanju i njihovim sotonskim naravima, i o svemu moraš da govoriš na takav način da budu potpuno uvereni u istinitost tvojih reči. Koristi činjenice i primere da potvrdiš svoje reči i tačno im reci kako mogu da se otrgnu od buntovničkog ponašanja, i ukaži im na put do primene – to je način da se ljudi ubede. Samo oni koji tako čine sposobni su da vode druge; samo oni poseduju istina-stvarnost.

Sada su vam pružene mnoge istine kroz zajedništvo i morate ih iskoristiti. Trebalo bi da možeš da zaključiš koliko ima istine u svemu. Jednom kada i sam budeš umeo i mogao da napraviš razliku između nekoliko aspekata normalne ljudskosti koju treba da poseduješ, između glavnih aspekata promena u nečijoj život-naravi, između produbljivanja vizija i pogrešnih sredstava za saznavanje i doživljavanje koje su ljudi koristili tokom vekova – tek tada ćeš biti na pravom putu. Vernici obožavaju Bibliju kao da je ona Bog; oni pogotovo smatraju da su četiri jevanđelja Novog zaveta četiri različita Isusova lica i govore o Trojstvu Oca, Sina i Svetoga Duha. To je sve vrlo smešno, i vi svi morate to da prozrete; pored toga, morate da imate znanje o suštini Boga koji se ovaploćuje i o delu poslednjih dana. Postoje i one stare metode primene, one zablude i odstupanja koja se odnose na primenu – živeti u duhu, biti ispunjen Svetim Duhom, biti pomiren sa svime što dolazi, potčiniti se autoritetu – koje morate znati; treba da znate kako su ljudi primenjivali ranije i kako ljudi moraju da primenjuju danas. Kako vođe i trudbenici treba da sarađuju u crkvama; kako da ostave po strani samopravednost i snishodljivost; kako braća i sestre treba da žive jedni pored drugih; kako da uspostave normalne odnose sa drugim ljudima i sa Bogom; kako da postignu normalnost u ljudskom životu; šta ljudi treba da poseduju u svom duhovnom životu; kako treba da jedu i piju reči Božje; koje se od Božjih reči odnose na znanje, koje se tiču vizija i koje se od njih odnose na put do primene – zar se o svemu tome nije već govorilo? Ove reči su otvorene za one koji tragaju za istinom, a niko ne dobija povlašćeni tretman. Danas bi trebalo da negujete sposobnost da živite samostalno, a ne da se oslanjate na zavisnički mentalitet. U budućnosti, kada ne bude nikoga da vas vodi, setićeš se ovih Mojih reči. Kada su vremena burna, kada nije moguće voditi crkveni život, kada braća i sestre nisu u stanju da se sastanu jedni sa drugima, kad većina njih živi sama i u najboljem slučaju može da komunicira samo sa ljudima u svojim lokalnim sredinama, upravo u takvim vremenima, imajući u vidu vaš trenutni rast, vi naprosto ne možete da budete postojani. Kada nas nevolje opkole, mnogima je teško da budu postojani. Samo oni koji poznaju put života i opremljeni su sa dovoljno istine u stanju su da nastave da napreduju i postepeno dostižu pročišćenje i preobražaj. Nije lako podnositi nevolje; ako misliš da ćeš ih prebroditi za par dana, onda to dokazuje koliko je tvoje razmišljanje uprošćeno! Ti misliš da ćeš, zahvaljujući poznavanju velikog dela doktrine, moći da budeš postojan, ali to nije slučaj! Ako ne prepoznaješ suštinske stvari u Božjim rečima, ako nisi u stanju da dokučiš ključne osobine istine i nemaš put do primene, onda ćeš, kada dođe vreme i nešto ti se dogodi, upasti u pometnju. Nećeš moći da se odupreš Sotoninom iskušenju, niti početku oplemenjivanja. Ako u tebi nema istine i nedostaju ti vizije, onda, kada dođe vreme, nećeš moći da ne padneš. Izgubićeš svaku nadu i reći: „Pa, ako ću svakako umreti, onda mogu da budem grđen do samog kraja! Bilo da se radi o kazni ili o slanju u ognjeno jezero, neka bude tako – prihvatiću stvari onako kako dolaze!“ Tako je bilo u vreme uslužitelja: neki su verovali da su uslužitelji bez obzira na sve, pa više nisu ni tragali za životom. Pušili su i pili, ugađali svom telu i radili šta su hteli. Neki su se naprosto vratili u svet da rade. Jedna negostoljubiva sredina je takođe takva; ako ne možeš da je prevaziđeš, ako i najmanje popustiš sebi, izgubićeš svaku nadu. Ako ne možeš da prevaziđeš uticaj Sotone, on će te zarobiti pre nego što se osvestiš i ponovo ćeš biti predat uništenju. Dakle, danas moraš da se opremiš istinom; moraš da budeš u stanju da živiš nezavisno; i, kada čitaš Božje reči, moraš da budeš u stanju da tražiš put ka primeni. Da nema vođa ili trudbenika da te zalivaju i usmeravaju, ipak bi trebalo da budeš u stanju da pronađeš put kojim ćeš ići, da pronađeš sopstvene nedostatke, da pronađeš istine kojima bi trebalo da se opremiš i da ih primenjuješ. Da li je Bog mogao stalno da prati čoveka nakon što je došao na zemlju? U okviru svojih predstava, neki ljudi veruju: „Bože, ako nas ne obradiš do određene tačke, onda se Tvoje delo ne može smatrati završenim, jer Te Sotona optužuje.“ Kažem ti, kada završim sa izgovaranjem Svojih reči, onda će Moje delo biti uspešno završeno. Kada više ne budem imao šta da kažem, onda će Moje delo biti završeno. Kraj Mog dela biće dokaz Sotoninog poraza, a kada tako bude, moći će da se kaže da je uspešno ostvareno, bez ikakve optužbe od strane Sotone. Ali ako do trenutka kada Moje delo bude završeno u vama još uvek ne bude promene, to će značiti da su ljudi kao što ste vi van domašaja spasenja i bićete izgnani. Neću činiti više dela nego što je neophodno. Neću nastaviti sa Svojim delom na zemlji sve dok ne budete osvojeni do određene tačke i dok svi ne budete imali jasno znanje o svakom aspektu istine i dok se vaš kov ne poboljša i dok ne budete svedočili iznutra i spolja. To bi bilo nemoguće! Danas, delo koje obavljam u vama treba da vas uvede u život normalne ljudskosti; to je delo uvođenja u novo doba i vođenja čovečanstva u život novog doba. Korak po korak, ovo delo se obavlja i razvija neposredno među vama: učim vas licem u lice; uzimam vas za ruku; govorim vam sve što ne razumete, darujem vam sve što vam nedostaje. Može se reći da je za vas sve ovo delo vaša opskrba za život, da vas takođe vodi u život normalne ljudskosti; ono je posebno namenjeno da obezbedi opskrbu za život ove grupe ljudi tokom poslednjih dana. Za Mene je značaj sveg ovog dela da okonča staro doba i uvede novo; što se tiče Sotone, Ja sam se ovaplotio upravo da bih ga porazio. Delo koje obavljam među vama sada jeste vaša opskrba za današnje vreme i vaše pravovremeno spasenje, ali tokom ovih nekoliko kratkih godina, ispričaću vam sve istine, čitav put života, pa čak i delo budućnosti; to će biti dovoljno da vam omogući da normalno doživite stvari u budućnosti. Sve Moje reči samo su ono što sam vam poverio. Ne dajem nikakav drugi podsticaj; danas su sve reči koje vam govorim Moj podsticaj vama, jer danas nemate iskustva sa mnogim rečima koje govorim i ne razumete njihovo pravo značenje. Jednog dana, vaša iskustva će uroditi plodom baš kao što sam danas govorio. Ove reči su vaše današnje vizije i one su ono od čega ćete zavisiti u budućnosti; one su opskrba za današnji život i podsticaj za budućnost, a nema boljeg podsticaja od tog. To je zato što vreme koje imam da delam na zemlji nije toliko dugo koliko vreme koje vi imate da iskusite Moje reči; Ja samo dovršavam Svoje delo, dok vi tragate za životom, a to je proces koji podrazumeva dugo putovanje kroz život. Tek pošto iskusite mnoge stvari moći ćete potpuno da zadobijete put života; tek tada ćete moći da prozrete kroz pravo značenje reči koje danas izgovaram. Kada budete imali Moje reči u svojim rukama, kada svako od vas bude primio sve Moje naloge, kada vam budem naložio sve što treba da naložim, i kada se delo reči završi, bez obzira na to koliko je dejstvo postignuto, tada će se ostvariti i volja Božija. Nije onako kako ti zamišljaš, da moraš da se promeniš u izvesnoj meri; Bog ne postupa u skladu sa tvojim predstavama.

Ljudi ne postižu razvoj u životu za samo nekoliko dana. Čak i ako svakodnevno jedu i piju Božje reči, to nije dovoljno. Moraju da dožive period razvoja u svom životu. To je neophodan proces. S obzirom na današnji kov ljudi, šta oni mogu da postignu? Bog dela u skladu s potrebama ljudi, postavljajući prikladne zahteve na osnovu njihovog urođenog kova. Pretpostavimo da se ovo delo obavlja sa grupom ljudi dobrog kova: izgovorene reči bile bi uzvišenije od onih koje su vam saopštene, vizije bi bile uzvišenije, a istine bi bile mnogo uzvišenije. Neke reči bi morale da budu oštrije, sposobnije da opskrbe ljudske živote, sposobnije da otkriju tajne. Kada bi govorio među takvim ljudima, Bog bi ih opskrbio u skladu s njihovim potrebama. Zahtevi koji se danas postavljaju pred vas mogu se nazvati najzahtevnijim; ako bi se ovo delo obavljalo sa ljudima višeg kova, onda bi zahtevi bili još viši. Sve Božje delo obavlja se prema urođenom kovu ljudi. Ljudi su danas promenjeni i osvojeni u najvećoj mogućoj meri; nemojte koristiti sopstvene predstave da biste izmerili koliko je ova etapa dela bila delotvorna. Trebalo bi da vam bude jasno šta suštinski posedujete i da nemate previsoko mišljenje o sebi. Na početku, niko od vas nije tragao za životom, već ste bili prosjaci koji su tumarali ulicama. Da vas Bog doradi u meri u kojoj ti zamišljaš, da svi padnete ničice na zemlju, potpuno ubeđeni, kao da ste videli neku veliku viziju – to bi bilo nemoguće! Nemoguće je jer onaj ko nije video čuda Božja ne može u potpunosti da veruje u sve što kažem. Čak i kada biste pažljivo ispitali Moje reči, i dalje im ne biste u potpunosti verovali; takva je ljudska priroda. Oni koji tragaju za istinom doživeće neke promene, dok će se vera koju su nekada imali oni koji ne tragaju za istinom smanjivati, pa čak možda i nestati. Najveća poteškoća kod vas je to što ne možete potpuno da verujete ako niste videli ispunjenje Božjih reči i nije vam sve potaman ako niste videli Njegova čuda. Bez doživljavanja takvih stvari, ko bi mogao biti potpuno odan Bogu? I zato kažem da ono u šta verujete nije Bog, već čuda. Do sada sam jasno govorio o različitim aspektima istine; svaki od njih je potpun, i postoji veoma bliska veza između svih njih. Videli ste ih, a sada ih moraš sprovesti u delo. Danas vam pokazujem put, a u budućnosti bi trebalo da ga sam sprovedeš u delo. Reči koje sada izgovaram postavljaju zahteve ljudima na osnovu njihovih stvarnih okolnosti, a Ja delam u skladu sa njihovim potrebama i stvarima u njima. Praktični Bog je došao na zemlju da obavi praktično delo, da dela u skladu sa stvarnim okolnostima i potrebama ljudi. On nije nerazuman. Kada Bog dela, On ne prisiljava ljude. Odluka da li ćeš da se ženiš ili ne, na primer, treba da se zasniva na stvarnosti tvojih okolnosti; istina ti je jasno saopštena i Ja te ne sprečavam. Neke ljude njihove porodice tlače, tako da ne mogu da veruju u Boga ako se ne venčaju. U tom slučaju im je brak, nasuprot tome, od koristi. Za druge brak ne donosi nikakvu korist, već ih košta onoga što su nekada imali. Tvoj slučaj mora da bude određen tvojim stvarnim okolnostima i tvojom sopstvenom odlučnošću. Nisam ovde da bih izmišljao pravila i propise na osnovu kojih bih vam postavljao zahteve. Mnogi ljudi stalno govore: „Bog je praktičan; Njegovo delo zasniva se na stvarnosti i na stvarnosti naših okolnosti“ – ali da li znaš šta ga zaista čini stvarnim? Dosta je bilo tvojih praznih reči! Božje delo je stvarno i zasnovano je na stvarnosti; ono nema doktrinu, već je potpuno slobodno, sve je otvoreno i neskriveno. Koje su posebne osobine ovih nekoliko načela? Možeš li da kažeš koji su to segmenti Božjeg dela? Moraš da govoriš detaljno, moraš da imaš nekoliko vrsta svedočanstava zasnovanih na iskustvu i moraš da budeš veoma jasan u vezi sa tom osobinom Božjeg dela – moraš je znati, i tek tada ćeš biti kvalifikovan da izgovaraš te reči. Da li bi mogao da odgovoriš ako bi te neko pitao: „Kakvo je delo ovaploćeni Bog učinio na zemlji tokom poslednjih dana? Zašto Ga nazivate praktičnim Bogom? Šta ovde znači ’praktičan’? Možeš li da govoriš o Njegovom praktičnom delu, o tome šta ono konkretno uključuje? Isus je Bog koji se ovaplotio, a Bog današnjice takođe je Bog koji se ovaplotio, koje su onda razlike između Njih? A koje su sličnosti? Koje delo je svako od njih obavio?“ Sve ovo se odnosi na svedočenje! Ne zbunjujte se oko tih stvari. Ima i drugih koji kažu: „Božje delo danas je stvarno. Ono se nikada ne sastoji od prikazivanja čuda i čudesnih dela.“ Zar On zaista ne čini čuda i čudesna dela? Da li si siguran? Da li znaš šta Moje delo zaista jeste? Može se reći da On ne čini čuda i čudesna dela, ali zar nisu čuda delo koje On obavlja i sve reči koje izgovara? Može se reći da On ne čini čuda i čudesna dela, ali to zavisi od toga kako se ona objašnjavaju i kome su namenjena. Bez odlaska u crkvu, On je razotkrio ljudska stanja i bez obavljanja bilo kakvog drugog dela osim govora, On je podstakao ljude da idu napred – zar to nisu čuda? Samo rečima On je osvojio ljude i ljudi rado slede bez izgleda ili nade – zar nije i to čudo? Kada govori, Njegove reči izazivaju određeno raspoloženje u ljudima. Ako se ne osećaju radosno onda se osećaju setno; ako nisu podvrgnuti oplemenjivanju onda su podvrgnuti grdnji. Sa samo nekoliko oštrih reči, On donosi grdnju ljudima – zar to nije natprirodno? Da li bi ljudi mogli da učine tako nešto? Čitao si Bibliju sve ove godine, ali ništa nisi shvatio, nisi stekao uvid; nisi bio u stanju da se odvojiš od tih zastarelih, tradicionalnih načina verovanja. Nemaš načina da shvatiš smisao Biblije. Ipak, On može u potpunosti da shvati Bibliju – zar to nije nešto natprirodno? Da nije bilo ničeg natprirodnog u vezi sa Bogom kada je On došao na zemlju, da li bi mogao da vas osvoji? Bez Njegovog izvanrednog, božanskog dela, ko bi od vas bio ubeđen? Tvojim očima deluje kao da normalna osoba radi i živi s vama – na površini, On izgleda kao normalna, obična osoba; ono što vidiš je fasada normalne ljudskosti, ali u stvari, to je božanstvo na delu. To nije normalna ljudskost, već božanstvo; to je Sâm Bog na delu, delu koje On obavlja koristeći normalnu ljudskost. Dakle, Njegovo delo je i normalno i natprirodno. Delo koje On obavlja čovek ne može da obavlja; a pošto normalni ljudi ne mogu da ga obavljaju, obavlja ga izvanredno biće. Ipak, božanstvo je izvanredno, a ne ljudskost; božanstvo se razlikuje od ljudskosti. Osoba koju Sveti Duh koristi takođe poseduje običnu, normalnu ljudskost, ali nije sposobna da obavi ovo delo. U tome je razlika. Možeš da kažeš: „Bog nije natprirodni Bog; On ne čini ništa natprirodno. Naš Bog govori reči koje su praktične i stvarne. On dolazi u crkvu da obavi pravo i praktično delo. Svakog dana nam se obraća licem u lice i, licem u lice, ukazuje na naša stanja – naš Bog je stvaran! On živi s nama i sve u vezi s Njim potpuno je normalno. Ničim se On u Svojoj pojavi ne izdvaja kao Bog. Ima čak i trenutaka kada se On naljuti i vidimo veličanstvenost Njegovog gneva, a ponekad se smeši i mi vidimo Njegovu nasmejanu pojavu. On je Sâm Bog, koji ima oblik, sačinjen od krvi i mesa, koji je stvaran i prisutan.“ Kada svedočiš na ovaj način, to je nepotpuno svedočanstvo. Kako bi to moglo da bude od pomoći drugima? Ako ne možeš da svedočiš o pravoj priči i suštini dela Sâmog Boga, onda tvoje „svedočanstvo“ nije vredno da se tako nazove!

Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje, ali, u stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu istinitost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjosti normalne ljudskosti, već i o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Ako, gde god da odeš, uzvikneš: „Naš Bog je došao da dela i Njegovo delo je zaista praktično! On nas je zadobio bez natprirodnih radnji, bez ikakvih čuda i čudesnih dela!“ Drugi će pitati: „Na šta misliš kada kažeš da On ne čini čuda i čudesna dela? Kako je mogao da te osvoji a da ne čini čuda i čudesna dela?“ A ti kažeš: „On govori i, ne prikazujući nikakva čuda ili čudesna dela, On nas je osvojio. Njegovo delo nas je osvojilo.“ Na kraju, ako nisi u stanju da kažeš bilo šta od suštinskog značaja, ako ne možeš da govoriš o pojedinostima, da li je ovo istinito svedočanstvo? Kada ovaploćeni Bog osvaja ljude, to čine Njegove božanske reči. Ljudskost to ne može da postigne; to nije nešto što bilo koji smrtnik može da postigne, pa čak ni oni najboljeg kova među normalnim ljudima nisu sposobni za to, jer je Njegovo božanstvo više od bilo kog stvorenog bića. To je ljudima neobično; Stvoritelj je, na kraju krajeva, viši od bilo kog stvorenog bića. Stvorena bića ne mogu biti viša od Stvoritelja; da si ti viši od Njega, On ne bi mogao da te osvoji i On može da te osvoji samo zato što je viši od tebe. Onaj koji može da osvoji ceo ljudski rod je Stvoritelj i niko osim Njega ne može da obavi to delo. Ove reči su „svedočanstvo“ – vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Dakle, ovo se može nazvati svedočenjem, svedočenjem koje je stvarno i istinito. Delo koje je Bog došao da obavi, delo suda i grdnje, ima za cilj da osvoji čoveka, ali On takođe privodi kraju Svoje delo, privodeći doba kraju i obavljajući zaključno delo. On završava čitavo doba, spasavajući celokupni ljudski rod, izbavljajući ljudski rod od greha jednom za svagda; On u potpunosti zadobija ljudski rod, koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo; kada dođeš do samog kraja, ne smeš da budeš u nemogućnosti da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je stvarni značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se toga sprovodi u čoveku? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli jasno da govorite o svim delima koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će tvoje svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao jasno da govoriš o ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji su u pravoj potrazi. Ako si rešen da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegovu volju i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i obavljaš svoju dužnost. Možeš samo da kažeš: „Mi poznajemo Boga. Njegov sud i grdnja veoma su strogi. Njegove reči su veoma oštre; pravedne su i veličanstvene i niko ih ne može osporiti“, ali da li ove reči na kraju opskrbljuju čoveka? Kakav je njihov uticaj na ljude? Da li zaista znaš da ti je ovo delo suda i grdnje od najveće koristi? Božji sud i grdnja razotkrivaju tvoje buntovništvo i iskvarenost, zar ne? Oni mogu da očiste i izbace one prljave i iskvarene stvari iz tebe, zar ne? Da nije bilo suda i grdnje, šta bi bilo od tebe? Da li zaista prepoznaješ činjenicu da te je Sotona iskvario do najveće mere? Danas treba da se opremite ovim stvarima i da ih dobro upoznate.

Vera u Boga danas nije vera koju vi možda zamišljate – da je dovoljno čitati Božje reči, moliti se, pevati, plesati, obavljati svoju dužnost i voditi život normalne ljudskosti. Da li vera zaista može da bude tako jednostavna? Rezultati su ključni. Ne radi se o tome koliko načina imaš da uradiš stvari; već o tome kako tačno možeš da postigneš najbolje rezultate. Možda ćeš biti u stanju da izneseš Božje reči i objasniš nešto od svog znanja, ali kada ih ostaviš po strani, nemaš šta da kažeš. To pokazuje da umeš samo da izgovaraš reči i doktrine, ali da ti nedostaje znanje stečeno iskustvom. U današnje vreme nije dovoljno ako ne uspevaš da dokučiš ono što je ključno – to je od vitalnog značaja za ulazak u stvarnost! Počni da vežbaš sebe ovako: prvo, čitaj Božje reči; dobro se upoznaj s duhovnim terminima u njima; pronađi ključne vizije u njima; prepoznaj delove koji se odnose na primenu; prikupi sve ove elemente, jedan po jedan; uđi u njih iz okvira svog iskustva. To su ključne stvari koje moraš da dokučiš. Najvažnija vežba kada jedeš i piješ Božje reči je sledeća: pošto pročitaš poglavlje Božjih reči, moraš da budeš u stanju da pronađeš ključne delove koji se odnose na vizije, a takođe moraš biti u stanju da pronađeš ključne delove koji se odnose na primenu; koristi vizije kao temelj i koristi primenu kao vodič u životu. To je ono što vam najviše nedostaje i jeste vaša najveća teškoća; u svojim srcima retko obraćate pažnju na njih. Generalno, svi vi postojite u stanju lenjosti, nemotivisani ste, nevoljni da podnesete bilo kakvu ličnu žrtvu; ili pasivno čekate, a neki se čak i žale; oni ne razumeju ciljeve i značaj Božjeg dela i teško im je da tragaju za istinom. Takvi ljudi preziru istinu i na kraju će biti izgnani. Niko od njih ne može da bude usavršen i niko ne može da preživi. Ako ljudi nemaju malo odlučnosti da se odupru silama Sotone, onda za njih nema nade!

Sad, da li je vaša potraga bila delotvorna ili ne, meri se onim što trenutno posedujete. To je ono što se koristi za određivanje vašeg postignuća; to znači da se vaše postignuće otkriva u žrtvama koje ste podneli i stvarima koje ste učinili. Vaše postignuće će postati poznato na osnovu vaše potrage, vaše vere i onoga što ste učinili. Među svima vama ima mnogo onih koji su van domašaja spasenja, jer je danas dan otkrivanja postignuća ljudi i ja neću Svoje delo obavljati smućenog uma; neću voditi u naredno doba one kojima nema spasa. Doći će vreme kada će Moje delo biti završeno. Neću da radim na onim smrdljivim, bezdušnim leševima koji se uopšte ne mogu spasiti; sada su poslednji dani čovekovog spasenja i neću da obavljam beskorisno delo. Ne kudite Nebo i zemlju – dolazi kraj sveta. To je neizbežno. Stvari su došle do ove tačke i ne postoji ništa što ti kao ljudsko biće možeš da učiniš da ih zaustaviš; ne možeš da menjaš stvari po sopstvenoj volji. Juče nisi platio cenu da bi tragao za istinom i nisi bio odan; danas je kucnuo čas, ti si van domašaja spasenja; a sutra ćeš biti izgnan i neće biti prostora za tvoje spasenje. Iako je Moje srce blago i dajem sve od sebe da te spasim, ako se ne trudiš sam za sebe ili ne misliš o sebi, šta Ja onda imam s tim? Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni, zapušteni i propali; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su nadmeni i uobraženi, koji teže samo ličnoj slavi i bogatstvu; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sâmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sâmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji se uzdižu iznad Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i bogatstvo i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, prostakluci i neprikladne reči divljaju među vama; a istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se sveti jezik među vama skrnavi. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i neposlušnosti! Kakav će biti vaš konačni ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji veličaju sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Koja je korist od njihovog spasenja? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od toga na kojem se položaju nalaziš ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoja potraga urodila plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće“ koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i tvoje požudne želje, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, ti si previše buntovan, ti si izvan domašaja spasenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti izgnani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko ste njih ikada poslušali? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se usprotivljuješ. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao“, stvarajući svoje malo carstvo. Vi niste ništa drugo do čopor lisica i pasa koji sve rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažno! U vama nema ni poslušnosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažno i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Mrzim vas pogane demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi pogani demoni i zli duhovi izazivate gađenje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas vas ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače; već vas privlači grešnost; novac; društveni položaj, slava i dobitak; telesna uživanja; lepota muškaraca i čari žena. Šta vas kvalifikuje da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, da ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – postali ste idoli koje ljudi obožavaju. Zar nisi postao arhanđeo? Kada se budu otkrila postignuća ljudi, a to je vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i koji će morati da budu izgnani. Tokom dela spasenja, ja sam ljubazan i dobar prema svim ljudima. Kada se delo zaokruži, otkriće se postignuća različitih vrsta ljudi i tada više neću biti ljubazan i dobar, jer će se otkriti postignuća ljudi i svaki će biti klasifikovan prema svojoj vrsti i više neće biti koristi u obavljanju bilo kakvog dela spasenja, jer će proći doba spasenja, a kada jednom prođe, više se neće vratiti.