344. Sada je Doba carstva. Jesi li ušao u ovo novo doba zavisi od toga jesi li ušao u stvarnost Božjih reči, od toga jesu li Njegove reči postale tvoja život-stvarnost. Božje reči su obznanjene svim ljudima, tako da će na kraju svi ljudi živeti u svetu Božjih reči, a Njegove reči će prosvetiti i prosvetliti svaku osobu iznutra. Ako u ovom vremenu budeš nemaran u čitanju Božjih reči i ne budu te zanimale Njegove reči, to će biti znak da je tvoje stanje pogrešno. Ako nisi u stanju da uđeš u Doba reči, onda Sveti Duh ne deluje u tebi; ako si zakoračio u ovo doba, On će izvršiti Svoje delo. Šta možeš da uradiš na početku Doba reči da bi zadobio delo Svetog Duha? U ovom dobu, i među vama, Bog će ostvariti ovu činjenicu: da svaka osoba proživi reči Božje, da bude u stanju da sprovede istinu u delo i da iskreno voli Boga; da svi ljudi koriste reči Božje kao temelj i kao svoju stvarnost, i da imaju bogobojažljivo srce; i da, sprovodeći reči Božje, čovek upravlja carskom silom zajedno sa Bogom. To je delo koje Bog treba da ostvari. Možeš li da odoliš da ne čitaš reči Božje? Danas mnogi osećaju da ne mogu da izdrže ni dan-dva bez čitanja Njegovih reči. Moraju da čitaju Njegove reči svakog dana, a ako im vreme to ne dozvoljava, dovoljno im je da ih makar slušaju. To je osećanje koje Sveti Duh daje ljudima, i to je način na koji On počinje da ih pokreće. Drugim rečima, On upravlja ljudima putem reči da bi oni mogli da uđu u stvarnost reči Božjih. Ako nakon samo jednog dana bez jedenja i pijenja Božjih reči osetiš tamu i žeđ i ne možeš to da podneseš, to dokazuje da te je Sveti Duh dodirnuo, i da ti On nije okrenuo leđa. Ti si, dakle, onaj koji je deo ovog toka. Međutim, ako posle dan ili dva nejedenja i nepijenja reči Božjih ne osećaš ništa, ako ne osećaš žeđ i uopšte nisi ganut, to dokazuje da ti je Sveti Duh okrenuo leđa. To onda znači da nešto nije u redu sa tvojim unutrašnjim stanjem; nisi ušao u Doba reči i jedan si od onih koji su zaostali. Bog koristi reči da bi vladao ljudima; ti se osećaš dobro ako jedeš i piješ reči Božje; u suprotnom, nema puta koji možeš da slediš. Reči Božje postaju ljudima hrana i sila koja ih pokreće. Biblija kaže da „neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta“ (Matej 4:4). Danas će Bog dovršiti ovo delo, i On će tu činjenicu ostvariti u vama. Kako to da su u prošlosti ljudi danima mogli da ne čitaju Božje reči, a ipak su mogli da jedu i rade kao i obično, dok danas to nije slučaj? U ovom dobu, Bog uglavnom koristi reči da bi vladao svime. Kroz Božje reči čoveku se sudi i on se usavršava, da bi zatim konačno bio primljen u carstvo. Samo Božje reči mogu da opskrbe čovekov život, i samo Božje reči mogu dati čoveku svetlost i put za praktično delovanje, pogotovo u Dobu carstva. Dokle god ne odlutaš izvan stvarnosti Božjih reči, jedući i pijući Njegove reči svakog dana, Bog će biti u stanju da te usavrši.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Doba carstva je Doba reči“

345. U Božjim rečima se nalaze istine koje čovek treba da poseduje, stvari koje su ljudskom rodu najblagotvornije i najkorisnije. Okrepa i nasušna hrana koja treba vašem telu, stvari koje čoveku pomažu da povrati svoju normalnu ljudskost i istine kojima čovek treba da bude opremljen. Što više reč Božju sprovodite u delo, tim pre će vaš život procvetati, a istina će vam postati jasnija. Kako budete imali veći rast, stvari iz duhovnog carstva biće vam jasnije i imaćete više snage da savladate Sotonu. Praktikovanje reči Božje razjasniće vam mnogo od istine koju ne shvatate. Većina ljudi zadovoljava se pukim razumevanjem teksta Božje reči i usredsređuje se na opremanje doktrinama pre nego na produbljivanje praktičnih iskustava, ali zar to nije put fariseja? Mogu li da zadobiju stvarnost rečenice: „Reč Božja je život“, ovakvim postupanjem? Čovekov život ne može da se razvija jednostavnim čitanjem Božje reči, već jedino njenim sprovođenjem u delo. Ako veruješ da razumevanje Božje reči predstavlja sve što ti je potrebno da bi imao život i rast, onda je tvoje shvatanje manjkavo. Istinsko razumevanje Božje reči nastaje sprovođenjem istine u delo, i ti moraš razumeti da se „istina može shvatiti jedino kada se sprovodi u delo“. Danas, posle čitanja reči Božje, možeš samo da kažeš da je znaš, ali ne možeš reći i da je razumeš. Neki kažu da se istina može sprovoditi u delo jedino ako se prethodno razume, ali to je samo delimično tačno, a zasigurno nije potpuno precizno. Pre no što si spoznao istinu, ti tu istinu nisi doživeo. Osećaj da razumeš nešto što si čuo u propovedi nije istinsko razumevanje – to je tek preuzimanje doslovnih reči istine, a to nije isto što i razumevanje njenog pravog značenja. Ako imaš tek površno znanje o istini, to ne znači da si je zapravo shvatio, niti da poseduješ znanje o njoj; pravo značenje istine proizlazi iz njenog doživljavanja. Stoga istinu možete da razumete samo ako je doživite, i tek tada možete da dokučite njene skrivene delove. Produbljivanje vašeg iskustva jedini je način da dokučite konotacije i da razumete suštinu istine. Prema tome, sa istinom možeš da ideš kud ti je volja, ali ako u tebi nema istine, onda ni ne pomišljaj na pokušaj da uveriš ni članove svoje porodice, a kamoli vernike. Bez istine si poput lepršavih pahulja, dok sa istinom možeš da budeš srećan i slobodan, i niko ne može da te napadne. Ma koliko da je neka teorija snažna, ona ne može da prevagne nad istinom. Uz pomoć istine, čitav svet može da se zaljulja, a planine i mora da se pomere, dok nedostatak istine može dovesti do toga da crvi poruše čvrste gradske zidine. To je očigledna činjenica.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo“

346. Bog ne zahteva od ljudi puku sposobnost da govore o stvarnosti; to bi bilo isuviše lako, zar ne? Zašto onda Bog govori o život-ulasku? Zašto On govori o preobraženju? Ako su ljudi sposobni samo za praznu priču o stvarnosti, mogu li oni onda da postignu preobraženje svoje naravi? Dobri vojnici carstva nisu obučeni da budu grupa ljudi koja može samo da govori o stvarnosti ili da se hvali; umesto toga, oni su obučeni da proživljavaju Božje reči u svakom trenutku, da ostanu nepopustljivi bez obzira na smetnje s kojima se suočavaju i da stalno žive shodno Božjim rečima i da se ne vraćaju u svet. To je stvarnost o kojoj Bog govori; to je Božji zahtev prema čoveku. Stoga, ne smatrajte stvarnost o kojoj govori Bog preterano jednostavnom. Puko prosvećenje od Svetog Duha nije isto što i posedovanje stvarnosti. To nije čovekov rast – to je blagodat Božja kojoj čovek ništa ne doprinosi. Svaka osoba mora da izdrži Petrove patnje i, štaviše, da poseduje Petrovu slavu koju će proživeti nakon što zadobije Božje delo. Samo se to može nazvati stvarnošću. Nemoj misliti da poseduješ stvarnost samo zato što možeš da pričaš o njoj; to je zabluda. Takve misli nisu u skladu sa Božjim namerama i nemaju pravo značenje. Nemoj više da govoriš takve stvari – prestani sa takvim izrekama! Svi oni koji imaju apsurdno razumevanje Božje reči jesu nevernici. Nemaju nikakvog pravog znanja, a još manje pravi rast; to su neznalice kojima nedostaje stvarnost. Drugim rečima, svi oni koji žive izvan suštine Božjih reči jesu nevernici. Oni koje ljudi smatraju nevernicima jesu zveri u Božjim očima, a oni koje Bog smatra nevernicima jesu ljudi koji ne žive prema Božjim rečima. Stoga se može reći da su nevernici oni koji ne poseduju stvarnost Božjih reči i koji ne uspevaju da prožive Njegove reči. Božja želja je da učini da svi prožive stvarnost Njegovih reči – ne samo da svi govore o stvarnosti, već da, pored toga, omogući svima da prožive stvarnost Njegovih reči.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo je primena istine posedovanje stvarnosti“

347. Istinski shvatiti Božje reči nije jednostavna stvar. Nemoj da razmišljaš ovako: „Mogu da tumačim bukvalno značenje Božjih reči i svi kažu da mi je tumačenje pravilno i podržavaju me, što znači da razumem Božje reči.“ To nije isto što i razumevanje Božjih reči. Ako si iz Božjih izjava zadobio nešto svetla i stekao neki osećaj o stvarnom značenju Njegovih reči i ako možeš da izraziš koja to namera stoji iza Njegovih reči i kakav će efekat na kraju one postići – ako ti je sve to jasno – može se smatrati da u određenoj meri razumeš Božje reči. Prema tome, razumeti Božje reči nije uopšte jednostavno. Samo zato što umeš da pružiš lepo „upakovano“ objašnjenje bukvalnog značenja Božjih reči, ne znači da ih razumeš. Ma koliko objašnjavao njihovo bukvalno značenje, tvoje objašnjenje se ipak zasniva na ljudskoj mašti i ljudskom načinu razmišljanja. To je beskorisno! Na koji način možeš onda da razumeš Božje reči? Ključ je u potrazi za istinom unutar njih. Samo ćeš na taj način stvarno razumeti Božje reči. Bog nikada ne izgovara prazne reči. Svaka rečenica koju izgovara sadrži pojedinosti koje će sigurno dalje biti otkrivene u Njegovim rečima i koje se mogu izraziti na različite načine. Čovek ne može da dokuči načine na koje Bog izražava istinu. Božje izjave su veoma duboke i nije ih lako dokučiti ljudskim načinom razmišljanja. Ljudi mogu da otkriju skoro celokupno značenje svakog aspekta istine pod uslovom da se potrude. Preostali detalji biće im objašnjeni tokom njihovih kasnijih iskustava kada ih bude prosvetio Sveti Duh. Jedan deo odnosi se na razmišljanje i razumevanje Božjih reči i čitanje istih kako bi se potražilo njihovo konkretno značenje. Drugi deo je razumevanje značenja Božjih reči iskustvenim putem i dobijanjem prosvećenja od Svetog Duha. Stalnim napredovanjem u ova dva aspekta, na kraju ćeš uspeti da shvatiš Božju reč. Ako je tumačiš samo na bukvalnom, tekstualnom nivou ili samo sopstvenim razmišljanjem i maštom, onda čak i ako je kitnjasto i elokventno budeš objašnjavao, svejedno nećeš stvarno razumeti istinu. Sve će se i dalje zasnivati na ljudskom razmišljanju i mašti i neće biti stečeno prosvećenjem Svetog Duha. Ljudi obično tumače Božje reči prema sopstvenim predstavama i mašti i desi se i da pogrešno i van konteksta protumače Božje reči, zbog čega će pogrešno razumeti Boga i suditi Mu, što je problematično. Prema tome, istina se prvenstveno stiče razumevanjem Božjih reči i prosvećenjem Svetog Duha. Ako si u stanju da razumeš i objasniš bukvalno značenje Božje reči, to ne znači da si stekao istinu. Ako bi razumevanje bukvalnog značenja Božjih reči značilo da si shvatio istinu, onda bi ti bilo potrebno samo nešto obrazovanja i znanja, i čemu onda potreba za prosvećenjem Svetog Duha? Da li je Božje delo nešto što ljudski um može da shvati? Prema tome, razumevanje istine ne zasniva se na ljudskim predstavama ili mašti. Potrebno ti je prosvećenje, prosvetljenje i savetovanje Svetog Duha da bi posedovao stvarno iskustvo i znanje. To je proces razumevanja i sticanja istine, ali i neophodan uslov.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako spoznati čovekovu prirodu“

348. Ako ste pročitali mnogo od Božje reči, ali ste pritom samo razumeli značenje reči i nedostaje vam neposrednog znanja o reči Božjoj kroz sopstveno iskustvo, tada nećeš spoznati reč Božju. Što se tebe tiče, Božja reč nije život, već samo mrtvo slovo na papiru. A ako u životu poštuješ samo mrtva slova na papiru, ti onda ne možeš da dokučiš suštinu Božje reči, niti ćeš razumeti Njegove namere. Tek kada Njegovu reč doživiš kroz sopstvena iskustva, otvoriće ti se duhovno značenje Božje reči i jedino kroz iskustvo možeš da dokučiš duhovno značenje mnogih istina i da otključaš tajne Božje reči. Ako Njegovu reč, ma koliko ona jasna bila, ne sprovodiš u delo, onda će sve što si shvatio biti prazne reči i doktrine, koje su za tebe postale verski propisi. Zar to nisu činili i fariseji? Ako reč Božju sprovodite u delo i doživljavate je, ona za vas postaje praktična, a ako ne težite da je sprovedete u delo, tada Božja reč za tebe predstavlja tek nešto više od legende o trećem nebu. U stvari, proces verovanja u Boga je zapravo proces u kojem vi doživljavate Njegovu reč i u kojem vas On zadobija, ili, da pojasnim, verovati u Boga znači spoznati i razumeti Njegovu reč, doživljavati i proživljavati Njegovu reč; takva je stvarnost u pozadini vaše vere u Boga. Ako verujete u Boga i nadate se večnom životu bez nastojanja da Božju reč sprovodite u delo i da zakoračite u istina-stvarnost, vi ste onda glupi. Bilo bi to kao da ste otišli na gozbu na kojoj samo posmatrate hranu i napamet učite sva ta ukusna jela, a da zapravo ništa niste okusili; to bi bilo kao da ništa niste ni jeli ni pili. Zar takva osoba ne bi bila glupa?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo“

349. Božji zahtevi prema ljudima nisu uopšte tako visoki. Sve dok ljudi marljivo i ozbiljno nešto sprovode u delo, dobijaće „prolaznu ocenu“. Istine radi, postizanje razumevanja, spoznavanja i shvatanja istine je složenije od primenjivanja istine. Prvo primenjuj onoliko koliko razumeš i primenjuj ono što si shvatio. Na taj način ćeš biti u stanju da postepeno postigneš pravo znanje i razumevanje istine. Ovo su koraci i sredstva pomoću kojih deluje Sveti Duh. Ako ne upražnjavaš pokornost na ovaj način, nećeš ništa postići. Ako uvek postupaš po sopstvenoj volji, i ne upražnjavaš pokornost, da li će Sveti Duh delovati u tebi? Da li Sveti Duh radi kako ti želiš? Ili On radi prema onome što tebi nedostaje, i na osnovu Božjih reči? Ako ti ovo nije jasno, nećeš biti u stanju da uđeš u istina-stvarnost. Zašto je većina ljudi uložila mnogo truda čitajući Božje reči, ali samo imaju znanje i ne mogu da kažu ništa o pravom putu posle toga? Da li ti misliš da posedovanje znanja znači posedovanje istine? Nije li to konfuzno gledište? Ti si u stanju da izgovoriš onoliko jedinica znanja koliko ima zrna peska na plaži, ali ni jedno od njih ne sadrži pravi put. Zar ne pokušavaš da prevariš ljude postupajući tako? Ne praviš li time ispraznu predstavu, bez suštine koja bi to podržala? Svako takvo ponašanje je štetno za ljude! Što je teorija viša i što je više lišena stvarnosti, to je više nesposobna da uvede ljude u stvarnost. Što je teorija viša, više te čini da se buniš protiv Boga i suprotstavljaš Mu se. Ne udovoljavaj duhovnoj teoriji – nema koristi od toga! Neki ljudi decenijama govore o duhovnoj teoriji i postali su divovi duhovnosti, ali na kraju ipak ne uspevaju da uđu u istina-stvarnost. Pošto nisu primenili niti iskusili Božje reči, nemaju ni principe ni put koji bi primenjivali. Ovakvi ljudi su i sami bez istina-stvarnosti, pa kako onda oni druge ljude dovode na pravi put vere u Boga? Oni mogu samo da odvedu ljude na pogrešan put. Zar ovo ne šteti drugima i njima samima? U najmanju ruku, ti moraš biti u stanju da rešiš stvarne probleme koji su pred tobom. To znači da moraš biti u stanju da primenjuješ i osećaš Božje reči, i da primeniš istinu na delu. Samo je ovo pokornost Bogu. Tek kada imaš život-ulazak, ti si kvalifikovan da radiš za Boga, i samo kada iskreno trošiš za Boga, Bog te može priznati. Nemoj uvek davati velike izjave i govoriti o bombastičnoj teoriji; to nije stvarno. Pontifikacija o duhovnoj teoriji da bi ti se ljudi divili nije svedočenje Bogu, već razmetanje sobom. Od toga nema apsolutno nikakve koristi za ljude i ne uzdiže ih, i može lako dovesti do toga da obožavaju duhovnu teoriju umesto da se usredsrede na primenu istine – i zar to ne navodi ljude na pogrešan put? Nastavljanje ovim putem će dovesti do rasta brojnih ispraznih teorija i pravila koja će ograničiti i zarobiti ljude; to je zaista pogubno. Zato govori više ono što je stvarno, pričaj više o problemima koji stvarno postoje, provedi više vremena tragajući za istinom da bi rešio stvarne probleme; to je ono što je najvažnije. Nemoj da odlažeš da naučiš kako da primenjuješ istinu: ovo je put ulaska u stvarnost. Ne poseži za tuđim iskustvima i znanjima kao za svojom privatnom svojinom i ne čuvaj ih da im se drugi dive. Moraš imati svoj život-ulazak. Samo primenjivanjem istine i pokoravanjem Bogu imaćeš ulazak u život. Ovo bi trebalo da bude ono što svaka osoba upražnjava i na šta se usredsređuje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bolje se usredsredite na stvarnost“

350. Da li je vaše razumevanje istine sastavni deo stanja u kojima se nalazite? U stvarnom životu, najpre moraš da razmisliš o tome koje se istine odnose na ljude, događaje i stvari sa kojima si se susretao; među tim istinama možeš pronaći Božje namere i s Njegovim namerama povezati ono sa čime si se susretao. Ako ne znaš koji se aspekti istine odnose na stvari sa kojima si se susretao, već umesto toga neposredno krećeš u potragu za Božjim namerama, takvim slepim pristupom nećeš moći da ostvariš željene rezultate. Ako želiš da tragaš za istinom i da razumeš Božje namere, najpre treba da sagledaš kakve su te stvari zadesile, s kojim aspektima istine su te stvari povezane, te da u Božjoj reči potražiš konkretnu istinu koja se odnosi na ono što si doživeo. Zatim u toj istini treba da potražiš put praktičnog delovanja koji je dobar za tebe; na taj ćeš način moći indirektno da razumeš Božje namere. Traganje za istinom i njeno sprovođenje u delo ne sastoje se u mehaničkoj primeni neke doktrine ili korišćenju nekakve formule. Istina nije formula, niti podleže zakonu uzročnosti. Istina nije mrtva – ona predstavlja sȃm život, ona je živo biće, ona je pravilo koje stvorena bića moraju da slede i pravilo koje čovek mora imati u životu. To je nešto što moraš, koliko god je to moguće, shvatiti kroz vlastito iskustvo. Bez obzira na fazu koju si u svom iskustvu dostigao, ti si neodvojiv od Božje reči i od istine, a sve što si razumeo u vezi s Božjom naravi i sa onim što Bog ima i što jeste, izraženo je Božijim rečima; Njegove su reči neraskidivo povezane sa istinom. Božja narav i ono što On ima i što jeste, sami po sebi predstavljaju istinu; istina je verodostojna manifestacija Božje naravi i onoga što Bog ima i što jeste. Istina konkretizuje i daje jasnu izjavu o onome što On ima i što jeste; ona ti jasnije saopštava šta Bog voli a šta ne voli, šta želi da radiš a šta ti ne dozvoljava da činiš, koje ljude Bog prezire a u kojima uživa. Iza istina koje Bog izražava, ljudi mogu da vide Njegovo zadovoljstvo i bes, Njegovu tugu i sreću, kao i Njegovu suštinu – to je razotkrivanje Njegove naravi. Osim spoznavanja onoga što Bog ima i što jeste i razumevanja Njegove naravi iz Njegove reči, ono što je najvažnije jeste potreba da se do tog razumevanja dođe kroz praktično iskustvo. Ako se čovek udalji od stvarnog života da bi spoznao Boga, on to neće moći da postigne. Čak i ako postoje ljudi koji iz reči Božje mogu da steknu izvesno razumevanje, to se njihovo razumevanje svodi na teorije i reči, usled čega je ono u neskladu s onim što Sȃm Bog zaista jeste.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III“

351. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da prestaneš da sprovodiš praksu shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš o Bogu, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do borbe. Sotona će pokušati da natera ljude da ga slede, pokušaće da ih natera da slede predstave tela i da se drže interesa tela – ali Božje reči će prosvetiti i prosvetliti ljude iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Bog traži od ljudi da primenjuju istinu pre svega da bi orezao stvari u njima, da bi orezao njihove misli i predstave koje nisu u skladu sa Božjim namerama. Sveti Duh dodiruje ljude u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa bije se bitka: svaki put kada ljudi sprovode istinu ili sprovode ljubav prema Bogu, bije se velika bitka, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca bije se bitka na život i smrt – i tek posle te intenzivne bitke, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što je veliki deo Božijeg dela u suprotnosti sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se bije velika bitka. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će u svojoj tuzi proliti bezbroj suza pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove bitke ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne bitka, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo bitke, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što je umnogome prisutna buntovna priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom koju je tražio da čovek prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „O, Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem čitavog svog života, ipak moram da Ti udovoljim!“ Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjuju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi bitka. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo deo su te cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da ostave po strani ono što u njima treba da bude ostavljeno po strani. Ako to ne učiniš, onda, bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoje spoljašnje teškoće imaju vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; a ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda, bez obzira na to koliko patnje podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a sve teškoće koje nisu potvrđene od Boga uzaludne su. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjim namerama, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi uspeo da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već si samo tražio spoljašnje aktivnosti i zanesenost, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoje teškoće biti uzaludne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

352. Konkretno, hodati Petrovim putem u svojoj veri znači hodati putem potrage za istinom; to je ujedno put istinskog upoznavanja sebe i promene sopstvene naravi. Jedino će hodanjem Petrovim putem čovek zakoračiti na put usavršavanja od strane Boga. Treba tačno znati tačno na koji način treba hodati Petrovim putem i kako to sprovesti u praksi. Pre svega, moraju se po strani ostaviti sopstvene namere, nedolična stremljenja, pa čak i porodica i sve povezano sa sopstvenim telom. Mora se biti svesrdno posvećen, odnosno, čovek se mora potpuno posvetiti Božjoj reči, usredsrediti na jedenje i pijenje Božjih reči, koncentrisati na potragu za istinom i Božje želje u Njegovim rečima i u svemu pokušati dokučiti Božje namere. To je ključni i najosnovniji način primene. To je ono što je Petar uradio pošto je video Isusa i jedino takvom primenom se mogu postići najbolji rezultati. Svesrdna posvećenost Božjoj reči pre svega podrazumeva da se traži istina i Božje želje u Njegovim rečima, da se bude usmeren na to da se dokuče Božje namere i da se razume i dobije više istine iz Božjih reči. Kada je čitao Božje reči, Petar nije bio usredsređen na razumevanje doktrina, a kamoli na sticanje teološkog znanja. Umesto toga, koncentrisao se na to da razume istinu i dokuči Božje namere, kao i da shvati Božju narav i divotu. Petar se takođe trudio da iz Božjih reči shvati razna iskvarena čovekova stanja, kao i čovekovu priroda-suštinu i stvarne nedostatke, ispunivši tako Božje zahteve da bi Mu udovoljio. Veoma veliki broj Petrovih postupaka bio je u skladu sa Božjom voljom. To je bilo najviše u skladu sa Božjim namerama i najbolji način da neko sarađuje dok živi Božje delo. Dok je prolazio stotine iskušenja koja mu je Bog slao, Petar je strogo procenjivao sebe u odnosu na svaku reč Božjeg suda i otkrivenje čoveka i u odnosu na svaku reč Njegovih zahteva čoveku, i težio tome da precizno razume značenje tih reči. Uistinu se trudio da razmisli o svakoj reči koju mu je Isus kazivao i da je zapamti i uspeo je da postigne dobre rezultate. Ovakvom primenom, uspeo je da razume samog sebe iz Božjih reči i ne samo da je shvatio razna čovekova iskvarena stanja i nedostatke, već je takođe dokučio čovekovu suštinu i prirodu. To znači istinski razumeti sebe. Zahvaljujući Božjim rečima, Petar je ne samo dostigao istinsko razumevanje samog sebe, već je ujedno uvideo Božju pravednu narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje namere za Njegovo delo i Božje zahteve prema čovečanstvu. Zahvaljujući tim rečima je uspeo da istinski upozna Boga. Spoznao je Božju narav i Njegovu suštinu; upoznao je i shvatio ono što Bog ima i što jeste, kao i Božju divotu i Božje zahteve za čoveka. Iako se Bog u to vreme nije obraćao onoliko često kao danas, Petar je ipak ostvario rezultate po tim pitanjima. To je bilo nešto retko i dragoceno. Petar je prošao stotine iskušenja, ali nije propatio uzalud. Ne samo da je uspeo da razume samog sebe zahvaljujući Božjim rečima i delu, već je upoznao i Boga. Pored toga, posebno se usredsredio na zahteve Boga čovečanstvu, sadržane u Njegovim rečima. U svakom pogledu u kome bi čovek trebalo da udovolji Bogu da bi bio u skladu sa Njegovim namerama, Petar je uspeo da uloži veliki trud po tim pitanjima i postigne potpunu jasnoću. To je bilo izuzetno korisno u pogledu njegovog ulaska u život. Ma o čemu Bog govorio, sve dok su te reči postajale život i predstavljale istinu, Petar je uspeo da ih utisne u svoje srce da bi o njima često razmišljao i razumeo ih. Pošto je čuo Isusove reči, mogao je da ih utisne u srce, što pokazuje da je bio posebno usredsređen na Božje reči, i na kraju je stvarno postigao rezultate. Drugim rečima, uspeo je da slobodno primenjuje Božje reči, verodostojno primenjuje istinu i bude u skladu sa Božjim namerama, postupa u potpunosti shodno Božjim željama i odustane od svog ličnog mišljenja i svojih maštanja. Na taj način je Petar ušao u stvarnost Božjih reči. Petrova služba uskladila se sa Božjim namerama prvenstveno zato što je to uradio.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako hodati Petrovim putem“

353. Ako svoje srce, telo i svu svoju iskrenu ljubav možeš da posvetiš Bogu, da ih staviš pred Njega, da Mu u potpunosti budeš pokoran i da apsolutno vodiš računa Njegovim namerama – ne zbog tela, ne zbog porodice i ne zbog svojih ličnih želja, već zbog interesa Božjeg doma, uzimajući Božju reč kao načelo i temelj u svemu – na taj način će sve tvoje namere i gledišta biti na pravom mestu, a ti ćeš pred Bogom biti osoba koja prima Njegove hvale. Ljudi koje Bog voli su oni koji su Mu u potpunosti okrenuti; oni su ti koji mogu da budu posvećeni samo Njemu. Ljudi koje Bog prezire su oni koji Mu se samo delimično daju i koji se bune protiv Njega. On prezire one koji veruju u Njega i uvek žele da uživaju u Njemu, iako nisu u stanju da se potpuno daju za Njega. On prezire one koji kažu da Ga vole, a u svojim srcima se bune protiv Njega; On prezire one koji obmanjuju koristeći vešte i sladunjave reči. Oni koji nisu istinski posvećeni Bogu ili koji se nisu istinski pokorili pred Njim varljivi su i po prirodi preterano nadmeni. Oni koji ne mogu biti istinski pokorni pred normalnim, praktičnim Bogom, još su nadmeniji, a pogotovo su poslušno arhanđelovo potomstvo. Ljudi koji se istinski daju za Boga posvećuju Mu svoje celokupno biće i staju pred Njega; oni mogu da se pokoravaju svim Njegovim rečima i delu, i mogu da sprovedu Njegove reči u delo. Oni mogu da prihvate Božje reči i da ih uzmu kao osnovu svog postojanja, i u stanju su da predano istražuju Božje reči kako bi saznali koje delove da primenjuju. Takvi su ljudi koji zaista žive pred Bogom. Ovakva primena u životu će ti biti korisna, a kroz jedenje i pijenje Njegovih reči moći ćeš da zadovoljiš svoje unutrašnje potrebe i nedostatke tako da se tvoja životna dispozicija preobrazi, što će udovoljiti Božjim namerama. Ako budeš delovao u skladu sa Božjim zahtevima, i ukoliko ne budeš zadovoljavao telo, već budeš nastojao da udovoljiš Njegovim namerama, ući ćeš u stvarnost Njegovih reči. Ulazak u stvarnost Božjih reči znači da možeš da izvršiš svoju dužnost i ispuniš zahteve Božjeg dela. Samo se ovakve praktične radnje mogu nazvati ulaskom u stvarnost Njegovih reči. Ako si u mogućnosti da uđeš u ovu stvarnost, onda ćeš posedovati istinu. Ovo je početak ulaska u stvarnost; prvo moraš da prođeš ovu obuku, a tek onda ćeš moći da uđeš u još dublje stvarnosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji zaista vole Boga su oni koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovoj praktičnosti“

354. Bog je praktičan Bog: svekoliko Njegovo delo je praktično, sve reči koje On izgovara su praktične, i sve istine koje On izražava su praktične. Sve ono što nije On rekao je prazno, nepostojeće i nepouzdano. Danas, Sveti Duh treba da vodi ljude u reči Božje. Ako ljudi tragaju za ulaskom u stvarnost, onda moraju da traže stvarnost i spoznaju stvarnost, nakon čega moraju da iskuse stvarnost i prožive stvarnost. Što više ljudi spoznaju stvarnost, to su više u stanju da razaznaju da li su reči drugih stvarne; što više ljudi spoznaju stvarnost, to imaju manje predstava; što više ljudi doživljavaju stvarnost, to više spoznaju dela praktičnog Boga, i lakše im je da se oslobode svojih iskvarenih, sotonskih karakteristika; što ljudi više prihvataju stvarnost, to više spoznaju Boga, pa više preziru telesnost i vole istinu; i što ljudi prihvataju više stvarnosti, to su bliže standardima Božih zahteva. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji su obuzeti stvarnošću, koji znaju stvarnost i koji su kroz iskustvo stvarnosti spoznali praktična Božja dela. Što više sarađuješ sa Bogom na praktičan način i disciplinuješ svoje telo, više ćeš steći delo Svetog Duha, više ćeš razumeti stvarnost, i više ćeš biti prosvetljen od Boga, a samim tim će i veće postati tvoje znanje o praktičnim delima Božjim. Ako si u stanju da živiš u sadašnjoj svetlosti Svetog Duha, onda će ti sadašnji put ka praksi postati jasniji, i bićeš sposobniji da se odvojiš od religioznih predstava i starih postupaka iz prošlosti. Danas je aktuelnost u središtu: što više stvarnosti ljudi prihvataju, to je jasnije njihovo poznavanje istine i bolje razumevanje Božjih namera. Stvarnost može nadvladati sve reči i doktrine, može nadvladati svaku teoriju i stručnost i što se ljudi usredsređuju na više stvarnosti, to više istinski vole Boga i gladniji su i žedniji Njegovih reči. Ako se uvek usredsređuješ na stvarnost, onda će tvoja filozofija za ovozemaljsko ophođenje, religiozne predstave i prirodni karakter prirodno biti izbrisani nakon Božjeg dela. Oni koji ne tragaju za stvarnošću i nemaju znanja o stvarnosti, skloni su da tragaju za onim što je natprirodno i lako će biti obmanuti. Sveti Duh nema načina da deluje u takvim ljudima, pa se zato oni osećaju prazno i tako kao da njihovi životi nemaju smisla.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati stvarnost“

355. Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo u ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav ljudi.“ Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da istražuješ i tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Postoje trenuci kada ne udovoljavaš Bogu. To je zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, iako će biti potrebno više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi zaista mogli da Ga vide i da se povežu sa Njim; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu, omogućavajući im da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš imao ovakve emocije, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

356. U njihovoj veri u Boga, najveća greška ljudi jeste što veruju samo na rečima, a Bog je u potpunosti odsutan iz njihovih svakodnevnih života. Svi ljudi, uistinu, veruju u postojanje Boga, ali Bog nije deo njihovih svakodnevnih života. Usta ljudska izgovaraju brojne molitve Bogu, ali u njihovim srcima nema mnogo mesta za Boga, te ih Bog iznova kuša. Zbog toga što su ljudi nečisti, Bog nema drugog načina do da ih kuša, da bi se osetili postiđeno i spoznali sebe usred ovih kušnji. Da nije tako, čovečanstvo bi se pretvorilo u potomke arhanđela i postalo bi sve iskvarenije. U postupku svoje vere u Boga, svaka osoba odbacuje mnoge od svojih ličnih namera i ciljeva pod neprestanim pročišćenjem Božjim. Da nije tako, Bog ne bi imao načina da upotrebi ikoga, niti ikakav način da nad ljudima obavlja delo koje treba da obavi. Bog prvo pročišćava ljude, te kroz taj proces oni mogu da spoznaju sebe i Bog može da ih promeni. Tek tada Bog unosi Svoj život u njih i samo tako njihova srca mogu u potpunosti da se okrenu Bogu. I tako govorim, verovanje u Boga nije onako prosto kako to ljudi govore. Kako Bog to vidi, ako imaš samo znanje, ali nemaš reč Njegovu kao život i ako si ograničen samo na sopstveno znanje, ali ne možeš da primenjuješ istinu ili da proživljavaš reč Božju, to je onda još veći dokaz da nemaš bogoljubivo srce, i to pokazuje da tvoje srce ne pripada Bogu. Bog se može spoznati verom u Njega: ovo je krajnji cilj i cilj ljudskog traganja. Moraš da uložiš napor u to da proživljavaš reči Božje kako bi se one ostvarile kroz tvoju primenu njih. Ako poznaješ samo doktrine, tvoja će se vera u Boga izjaloviti. Samo ako uz to primenjuješ i proživljavaš reč Njegovu, tvoja se vera može smatrati potpunom i u skladu sa namerama Božjim. Na tom putu, mnogi su ljudi u stanju da govore o brojnim saznanjima, ali u trenutku njihove smrti oči im se pune suzama i oni mrze sebe što su protraćili životni vek i zabadava doživeli duboku starost. Oni samo shvataju doktrine, ali ne mogu da sprovedu istinu u delo niti da svedoče za Boga; umesto toga, oni prosto jure ovamo i onamo, marljivo kao pčele, i tek na samrti napokon vide da im nedostaje istinsko svedočanstvo, da uopšte ne poznaju Boga. A zar to nije prekasno? Zašto ne iskoristiti dan i tragati za istinom koju voliš? Zašto čekati do sutra? Ako za života ne patiš za istinom ili je ne tražiš da bi došao do nje, da li možda želiš da osetiš žal u svom samrtnom času? Ako je tako, zašto onda verovati u Boga? Uistinu, postoje brojna pitanja u kojima ljudi, ako bi uložili makar i najmanji napor, mogu da sprovode istinu u delo i time zadovolje Boga. Samo zbog toga što su srca ljudi vazda posednuta demonima, oni ne mogu da deluju zarad Boga, i neprestano jurcaju naokolo zarad sopstvenog tela, a da na kraju time ništa ne postignu. Zbog toga ljude neprestano saleću nevolje i poteškoće. Zar ih to Sotona ne muči? Zar to nije iskvarenost tela? Ne bi trebalo da nastojiš da zavaraš Boga ispraznim rečima. Umesto toga, moraš da se okreneš konkretnim delima. Ne obmanjuj sebe – u čemu je svrha toga? Šta možeš da stekneš živeći zarad sopstvenog tela i mučeći se za dobit i slavu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Valjalo bi da živiš za istinu jer veruješ u Boga“

357. Ljudi koji iskreno veruju u Boga jesu oni koji su voljni da Božju reč sprovedu u delo i da primenjuju istinu. Ljudi koji mogu zaista da budu postojani u svom svedočenju o Bogu takođe su oni koji su voljni da Njegovu reč sprovedu u delo i mogu istinski da se priklone istini. Svim ljudima koji se služe lukavstvom i nepravdom nedostaje istina i svi redom sramote Boga. Oni koji u crkvi izazivaju razmirice jesu Sotonine sluge, oličenje su Sotone. Takvi ljudi su veoma zlobni. Oni koji nisu pronicljivi i nisu sposobni da se priklone istini, svi gaje zle namere i blate istinu. Štaviše, oni su arhetipski predstavnici Sotone. Oni se ne mogu iskupiti i prirodno će biti eliminisani. Božja porodica ne dozvoljava da u njoj ostanu oni koji ne primenjuju istinu, niti dozvoljava da ostanu oni koji namerno rasturaju crkvu. Međutim, sada nije vreme da se obavi delo izbacivanja; takvi ljudi će jednostavno biti razotkriveni i na kraju eliminisani. Na ove ljude se više neće nepotrebno gubiti vreme; oni koji pripadaju Sotoni ne mogu stajati na strani istine, dok to mogu oni koji traže istinu. Ljudi koji ne primenjuju istinu nisu dostojni da čuju put istine niti su dostojni da svedoče o istini. Istina jednostavno nije za njihove uši; umesto toga, usmerena je ka onima koji je primenjuju. Pre nego što se otkrije kraj svakog pojedinca, oni koji ometaju crkvu i prekidaju Božje delo za sada će najpre biti ostavljeni po strani da bi kasnije bili podvrgnuti obračunavanju. Kada se delo završi, ti ljudi će biti razotkriveni, a zatim će biti eliminisani. Za sada, dok traje opskrbljivanje istinom, biće zanemareni. Kada se ljudskom rodu otkrije cela istina, ti ljudi treba da budu eliminisani; biće to doba kada će svi ljudi biti razvrstani prema svojoj vrsti. Sitni trikovi onih bez pronicljivosti dovešće do toga da budu uništeni od strane zlih ljudi, koji će ih zavesti da se više nikad ne vrate. Upravo takav tretman i zaslužuju jer ne vole istinu, jer nisu u stanju da se priklone istini, jer slede zle ljude i njima se priklanjaju. I zato što sarađuju sa zlim ljudima i Bogu prkose. Oni savršeno dobro znaju da takvi zli ljudi zrače zlom, a ipak stežu svoja srca i okreću leđa istini da bi njih sledili. Zar ne čine zlo svi ovi ljudi koji ne primenjuju istinu, već čine razorne i gnusne stvari? Iako među njima ima onih koji se predstavljaju kao kraljevi, kao i onih koji ih slede, zar ne prkose Bogu na potpuno isti način? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da ih Bog ne spasava? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da Bog nije pravedan? Zar ih ne uništava njihovo sopstveno zlo? Zar ih sopstveno buntovništvo ne odvlači u pakao? Ljudi koji primenjuju istinu na kraju će biti spaseni i usavršeni zahvaljujući istini. Oni koji istinu ne primenjuju na kraju će zahvaljujući istini sami sebi doneti uništenje. Takav kraj čeka one koji primenjuju istinu i one koji to ne čine.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu“