686. Moje delo traje tek šest hiljada godina, a dopustio sam da i kontrola Zloga nad celim ljudskim rodom potraje šest hiljada godina. Prema tome, sada je vreme isteklo. Više ne želim ni da nastavim niti da odlažem: tokom poslednjih dana, Ja ću pobediti Sotonu, vratiću svu Svoju slavu i povratiti sve duše koje Mi pripadaju na zemlji, kako bi one, napaćene, mogle pobeći iz mora patnje, i time će biti završeno Moje celokupno delo na zemlji. Od ovog dana pa nadalje, nikada se više neću ovaplotiti na zemlji, a Moj Duh, koji je suveren nad svime, nikada više neće delovati na zemlji. Na zemlji ću samo iznova stvoriti ljudski rod, ljudski rod koji je osvećen i koji je Moj verni grad na zemlji. Ali znajte da neću uništiti ceo svet, niti ću uništiti ceo ljudski rod. Zadržaću tu preostalu trećinu – tu trećinu koju sam temeljno osvojio i koja Me voli i učiniću da ova trećina bude plodna i da se množi na zemlji baš kao što su to Izraelci činili pod zakonom; dobiće obilje ovaca i goveda kojima ću ih hraniti, kao i sva bogatstva zemlje. Ovaj ljudski rod će zauvek ostati sa Mnom, a ipak to neće biti današnji ljudski rod koji je očajno prljav, već ljudski rod koji predstavlja skup svih onih koje sam Ja zadobio. Takav ljudski rod Sotona neće oštetiti, ometati niti opsedati, i biće jedini ljudski rod koji nastavlja da živi na zemlji nakon što pobedim Sotonu. To je ljudski rod koji sam Ja danas osvojio i koji je od Mene zadobio obećanje. I tako, ljudski rod koji bude osvojen tokom poslednjih dana istovremeno je ljudski rod koji će ostati i koji će zadobiti Moje večne blagoslove. Biće to jedini dokaz Mog trijumfa nad Sotonom i jedini plen iz Mog rata sa Sotonom. Ovaj ratni plen, koji sam spasao iz Sotonine vlasti, jedina je kristalizacija i plod Mog plana upravljanja od šest hiljada godina. On potiče iz svakog naroda i veroispovesti, iz svakog mesta i države unutar vaseljene. Čine ga ljudi različitih etničkih pripadnosti, koji imaju različite jezike, običaje i boje kože, a rašireni su u svim narodima i veroispovestima na planeti, pa čak i u svakom kutku sveta. Naposletku, oni će se ujediniti kako bi sačinili celovit ljudski rod, zajednicu ljudi koja je van domašaja sila Sotone.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od tela ne može izbeći dan srdžbe”

687. Kako se Moje reči upotpunjuju, carstvo se na zemlji postepeno gradi i čovek se postepeno vraća u normalno stanje, te se tako na zemlji uspostavlja carstvo u Mom srcu. U tom carstvu, sav narod Božji obnavlja život normalnog čoveka. Nema više ciče zime, koju je zamenio svet prolećnih gradova, u kojima proleće traje čitave godine. Ljudi više nisu izloženi tmurnosti čovečjeg sveta, niti više podnose njegovu hladnoću. Ljudi se ne nadmeću međusobno, države ne idu u rat jedne protiv drugih, niti više ima pokolja i krvi koja iz tog pokolja teče; sva je zemlja ispunjena radošću i svuda sve vrvi od topline među ljudima. Hodam po celom svetu, uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi više ne poverava svoje jade. Danas svi vi živite preda Mnom; sutra ćete svi biti u Mom carstvu. Nije li to najveći blagoslov kojim sam darovao čoveka?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 20. poglavlje

688. Kada se carstvo bude u potpunosti spustilo na zemlju, svi ljudi će povratiti svoj prvobitni izgled. Zato Bog kaže: „Uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi više ne poverava svoje jade.” Ovo pokazuje da je dan kada Bog zadobija potpunu slavu upravo onaj dan u kome čovek uživa u svom počinku; ljudi više ne jure unaokolo zbog Sotoninog uznemiravanja, svet prestaje da napreduje, a ljudi žive u miru – jer su zvezde na nebu obnovljene, kao i sunce, mesec, zvezde i ostalo, a sve planine i reke na nebu i na zemlji, sve su promenjene. A pošto se čovek promenio i pošto se Bog promenio, sve stvari će se promeniti. Ovo je krajnji cilj Božjeg plana upravljanja i to će se na kraju ostvariti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 20. poglavlje

689. U bljesku munje, sve vrste životinja otkrivaju se u svom istinskom obličju. Isto tako, prosvetljen Mojom svetlošću, čovek je povratio svetost koju je nekada posedovao. O, iskvareni stari svete! Najzad se strovalio u prljavu vodu i, potonuvši ispod površine, pretvorio se u blato! O, sav ljudski rode, Moja sopstvena tvorevino! Konačno su se ljudi ponovo vratili u život na svetlosti, dobili temelj za postojanje i prestali da se koprcaju u blatu! O, sva stvorenja koja držim u Svojim rukama! Kako se ne bi obnovila usred Mojih reči? Kako, na svetlosti, ne mogu da ostvare svoje funkcije? Zemlja više nije samrtno mirna i tiha, nebo više nije pusto i turobno. Nebo i zemlja, više nerazdvojeni prazninom, ujedinjeni su kao jedno, nikada više da se ne razdvoje. Ovom radosnom prilikom, u ovom trenutku ushićenja, Moja pravednost i Moja svetost proširile su se iznad vaseljene i širom nje i neprestano se veličaju među svim ljudima. Nebeski gradovi se smeju od radosti, a carstvo zemaljsko radosno poskakuje. U ovo vreme, ko se ne raduje? I ko ne plače? Zemlja u svom iskonskom stanju pripada nebu, a nebo je sjedinjeno sa zemljom. Čovek je spona koja sjedinjuje nebo i zemlju. Zbog čovekove svetosti, zbog čovekove obnove, nebo više nije skriveno od zemlje, a zemlja više nije nema prema nebu. Lica svih ljudi krase osmesi zadovoljstva, a u svim njihovim srcima je skrivena slast koja ne poznaje granice. Ljudi se ne svađaju niti se međusobno tuku. Ima li ikoga ko, u Mojoj svetlosti, ne živi u miru sa drugima? Ima li ikoga ko, na Moj dan, sramoti Moje ime? Svoj pogled pun straha svi usmeravaju prema Meni, a u svom srcu Mi potajno uzvikuju. Ispitao sam svaki njihov postupak: među ljudima koji su očišćeni, više nema onih koji se bune protiv Mene, nema onih koji Mi sude. Moja narav prožima sve ljude. Svi počinju da Me spoznaju, približavaju Mi se i ugledaju se na Mene. Čvrsto stojim u duhu čoveka, uzdignut sam do najvišeg vrha u ljudskim očima i tečem kroz krv u ljudskim venama. Radost u čovekovom srcu ispunjava svako mesto na licu zemlje, vazduh je oštar i svež, guste magle više ne prekrivaju zemlju, a sunce blistavo sija.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 18. poglavlje

690. U Mojoj svetlosti, ljudi ponovo vide svetlost. U Mojoj reči, ljudi zadobijaju ono što im donosi uživanje. Došao sam sa Istoka, krenuo sam sa Istoka. Kada Moja slava zasija, bezbrojne nacije bivaju obasjane, sve je prosvetljeno i nijedna stvar ne ostaje u tami. Bezmerno je srećan život koji Božji narod s Bogom živi u carstvu. Vode plešu radujući se blagoslovenim životima ljudi, planine uživaju s ljudima u Mom izobilju. Svi se ljudi u Mom carstvu zalažu, naporno rade i pokazuju svoju posvećenost. U carstvu buntovništva više nema, nema više otpora; nebesa i zemlja zavise jedno od drugog, čovek i Ja se zbližavamo u dubokim osećanjima, živeći slatko zajedno i oslanjajući se jedan na drugog… U ovom trenutku, Ja zvanično započinjem Svoj život na nebu. Nema više Sotoninih ometanja, a narod ulazi u počinak. U vaseljeni, Moj izabrani narod živi u svetlosti Moje slave, bezmerno blagosloven, ne kao ljudi koji žive među ljudima, već kao ljudi koji žive s Bogom. Svi su ljudi prošli kroz Sotoninu iskvarenost i do taloga ispili gorčinu i slast života. Sada, živeći u Mojoj svetlosti, kako da se oni ne raduju? Kako mogu olako da se odreknu ovog divnog trenutka i dopuste da im izmakne? Ljudi! Pohitajte da zapevate pesmu u svojim srcima i radosno igrajte za Mene! Pohitajte da podignite svoja iskrena srca i prinesite ih Meni! Pohitajte da udarite u svoje bubnjeve i radosno Mi svirajte! Svoju radost izlivam odozgo, iznad vaseljene! Otkrivam narodu Svoje slavno lice! Uskliknuću iz sveg glasa! Nadmašiću vaseljenu! Ja već carujem među ljudima! Ushićen sam ljudima! Lebdim gore, u plavim nebesima, a ljudi koračaju zajedno sa Mnom. Hodam među ljudima i oni Me okružuju! Ljudska srca se prelivaju od klicanja, njihove gromoglasne pesme tresu vaseljenu, prolamajući nebesa! Vaseljenu više ne obavija magla; nema više blata, ne skuplja se mulj. Sveti ljudi vaseljene! Pod Mojim ispitivanjem oni pokazuju svoje istinsko lice. Oni nisu ljudi prekriveni prljavštinom, već sveci čisti kao žad; svi su oni Moji ljubljeni, svi su oni Moja naslada! Sve se vraća u život! Svi sveti su se vratili da Mi služe na nebu, ulazeći u Moj topli zagrljaj; više ne plaču, više ne brinu, prinose se Meni, vraćaju se u Moj dom i u svojoj domovini voleće Me bez prestanka! Ne menjajući se do kraja večnosti! Gde je tuga! Gde su suze! Gde je telo! Zemlje više nema, a nebesa ostaju zanavek. Ja se pojavljujem bezbrojnim ljudima i bezbrojni ljudi me veličaju. Ovaj život i ova lepota, od pamtiveka do kraja vremena, neće se menjati. Ovo je život carstva.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Radujte se, ljudi!”

691. Carstvo se širi među ljudima, stvara se među ljudima i uzdiže se među ljudima; ne postoji sila koja može uništiti Moje carstvo. Moj narode, koji si u carstvu današnjice, ko od vas nije pripadnik ljudskog roda? Ko se od vas nalazi izvan ljudskog stanja? Kada Moja nova polazna tačka bude javno objavljena, kako li će ljudi reagovati? Videli ste sopstvenim očima stanje ljudskog sveta; zar još niste odagnali misao da ćete zauvek živeti na ovom svetu? Ja sada hodam među Svojim narodom i živim među njim. Danas su blagosloveni oni ljudi koji Me iskreno vole. Blagosloveni su oni koji Mi se pokoravaju, oni će zasigurno ostati u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji su Me spoznali, oni će imati vlast u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji streme ka Meni, oni će zasigurno pobeći iz Sotoninih okova i uživati u Mojim blagoslovima. Blagosloveni su oni koji mogu da se pobune protiv samih sebe, oni će biti zadobijeni od Mene i naslediće izobilje Moga carstva. Setiću se onih koji za Mene trče naokolo, prihvatiću one koji se za Mene daju, a onima koji Mi prinose podariću stvari da u njima uživaju. Blagosloviću one koji uživaju u Mojim rečima; oni će zasigurno biti stubovi Mog carstva, u Mojoj kući će se obogatiti van svake mere i s njima niko neće moći da se poredi. Da li ste ikada prihvatili blagoslove koji su za vas pripremljeni? Da li ste ikada stremili ka obećanjima koja su vam data? Vi ćete se, pod vođstvom Moje svetlosti, probiti kroz stisak sila tame. Zasigurno nećete, usred tame, izgubiti vođstvo svetlosti. Vi ćete zasigurno biti gospodari svega stvorenog. Vi ćete zasigurno biti pobednici pred Sotonom. Kada dođe propast zemlje velike crvene aždaje, vi ćete zasigurno stajati među bezbrojem ljudi kao dokaz Moje pobede. Vi ćete zasigurno stajati postojano i nepokolebljivo u zemlji Sinim. Zbog patnji koje trpite, nasledićete Moje blagoslove i isijavaćete Moje slavno svetlo po celoj vaseljeni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 19. poglavlje

692. Moja mudrost je svuda na zemlji i širom cele vaseljene. Među svim stvarima su plodovi Moje mudrosti, među mnoštvom ljudi bujaju remek-dela Moje mudrosti; sve je poput svih stvari u Mom carstvu, a svi ljudi pod Mojim nebom žive u miru kao ovce na Mojim pašnjacima. Krećem se iznad bezbrojnih ljudi i motrim svuda. Ništa nikada ne izgleda staro i niko nije kao što je bio. Počivam na prestolu, zavaljen nad čitavom vaseljenom i potpuno sam zadovoljan, jer su sva stvorenja povratila svoju svetost i mogu ponovo mirno da prebivam u Sionu, a ljudi na zemlji mogu ponovo da žive i rade u miru i zadovoljstvu pod Mojim smernicama. U Mojoj ruci, Moji bezbrojni ljudi upravljaju svime. Oni su povratili svoju pređašnju inteligenciju i prvobitni izgled; više nisu prekriveni prašinom, već su u Mom carstvu sveti poput žada, svaki sa licem poput sveca u čovekovom srcu, jer je Moje carstvo uspostavljeno među ljudima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 16. poglavlje

693. „Krećem se iznad bezbrojnih ljudi i motrim svuda. Ništa nikada ne izgleda staro i niko nije kao što je bio. Počivam na tronu, zavaljen nad čitavom vaseljenom (…).” Ovo je ishod sadašnjeg Božjeg dela. Ceo Božji izabrani narod vraća se u svoje prvobitno obličje, zbog čega su anđeli, koji su toliko godina patili, oslobođeni, baš kao što Bog kaže: „lica su im poput sveca u čovekovom srcu”. Budući da anđeli rade na zemlji i Bogu služe na zemlji, i budući da se slava Božja širi svetom, nebo biva spušteno na zemlju, a zemlja podignuta na nebo. Prema tome, čovek je karika koja spaja nebo i zemlju; nebo i zemlja više nisu rastavljeni, nisu više odvojeni, već su povezani kao jedno. U celom svetu postoje samo Bog i čovek. Nema prašine ni prljavštine i sve stvari su obnovljene, poput malenog jagnjeta koje leži na zelenom pašnjaku pod nebom, uživajući u svim Božjim blagodatima. I upravo zbog tog nadolazećeg zelenila isijava dah života, jer Bog dolazi na svet da zanavek živi uz čoveka, kao što je iz Božjih usta rečeno da „mogu ponovo mirno da boravim u Sionu”. Ovo je simbol Sotoninog poraza, ovo je dan Božjeg počinka i ovaj dan će mnoštvo ljudi veličati, proglašavati i pamtiti. Kada Bog počiva na prestolu, to je ujedno i vreme kada On privodi kraju Svoje delo na zemlji, a to je i sâm trenutak kada će sve Božje tajne biti otkrivene čoveku; Bog i čovek biće zauvek u harmoniji, nikada razdvojeni – takvi su prelepi prizori carstva!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 16. poglavlje

694. Pobednici će unutar carstva, na osnovu svojih različitih funkcija i svedočenja, služiti bilo kao sveštenici ili sledbenici, a svi oni koji usred stradanja budu odneli pobedu ući će u svešteničko telo carstva. Ovo svešteničko telo biće formirano nakon što delo jevanđelja u vaseljeni bude privedeno kraju. Kada dođe to vreme, od čoveka će se zahtevati da izvršava svoju dužnost u carstvu Božjem i da unutar carstva živi zajedno sa Bogom. Svešteničko telo biće sačinjeno od prvosveštenika i sveštenika, dok će ostali biti sinovi i narod Božji. Oni će biti podeljeni na osnovu svojih svedočenja o Bogu tokom stradanja; to nisu titule koje se dodeljuju iz kaprica. Nakon što se ustanovi čovekov status, delo Božje prestaće da postoji, jer će svaki čovek biti razvrstan prema svojoj vrsti i vraćen na svoju prvobitnu poziciju, što je ujedno i znak ostvarenja velikog Božjeg dela, konačni ishod Božjeg dela i čovekove prakse, te kristalizacija vizija Božjeg dela i čovekove saradnje. Na kraju će čovek ući u carstvo Božje i tamo pronaći počinak, a i Bog će se vratiti u svoje prebivalište da počine. To će biti konačni ishod 6000 godina duge saradnje između Boga i čoveka.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

695. Nakon što delo osvajanja bude dovršeno, čovek će biti doveden u divan svet. Ovaj život će, naravno, i dalje biti na zemlji, ali ni po čemu neće ličiti na čovekov današnji život. To je život koji će ljudski rod imati nakon što čitav ljudski rod bude osvojen, biće to novi početak za čoveka na zemlji. Za ljudski rod će takav život biti dokaz da je ljudski rod zakoračio u novo i divno carstvo; biće to početak života Boga i čoveka na zemlji. Preduslov za tako divan život mora biti da se čovek, nakon što je pročišćen i osvojen, pokori Stvoritelju. Dakle, delo osvajanja je poslednja etapa Božjeg dela pre ulaska ljudskog roda u divno odredište. Takav život je čovekov budući život na zemlji, najlepši život na zemlji, vrsta života za kojom čovek čezne, vrsta života kakvu čovek nikada ranije nije postigao u istoriji sveta. To je krajnji ishod 6000 godina dugog dela upravljanja; to je ono za čim ljudski rod najviše žudi, a to je i Božje obećanje čoveku. Ali ovo obećanje ne može odmah da se ispuni: čovek će ući u buduće odredište tek kada se delo poslednjih dana završi i kada on u potpunosti bude osvojen, to jest, kada Sotona bude do kraja poražen. Nakon što čovek bude oplemenjen, neće imati grešnu prirodu, zato što će Bog tada već poraziti Sotonu, što znači da neprijateljske sile neće više nasrtati i nikakve neprijateljske sile neće moći da napadnu čovekovo telo. I tako će čovek biti slobodan i osvećen – zakoračiće u večnost.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

696. Kada čovek postigne istinski ljudski život na zemlji i sve sile Sotonine budu zarobljene, čovek će živeti sasvim lako na zemlji. Stvari neće biti tako složene kao što su danas: međuljudski odnosi, društveni odnosi, složeni porodični odnosi – oni donose toliko nevolja, toliko bola! Tako je mučno živeti usred svega toga! Jednom kada čovek bude osvojen, njegovo srce i um će se promeniti. On će imati bogobojažljivo i bogoljubivo srce. Jednom kada budu osvojeni svi oni u vaseljeni koji traže da vole Boga, što znači, kada Sotona bude poražen i kada Sotona – sve sile tame – bude zarobljen, tada će čovekov život na zemlji biti neometan i on će moći da živi slobodno na zemlji. Kada bi čovekov život bio bez telesnih odnosa i složenih telesnih stvari, on bio bi mnogo lakši. Čovekovi telesni odnosi su previše složeni, a to što čovek poseduje nešto takvo dokaz je da tek treba da se oslobodi Sotoninog uticaja. Kada bi imao isti odnos sa svakim od braće i sestara, kada bi imao isti odnos sa svakim članom svoje porodice, onda te ništa ne bi mučilo i ne bi morao da brineš ni o kome. Tako bi bilo najbolje i time bi čovek bio pošteđen polovine sopstvene patnje. I dok živi normalnim ljudskim životom na zemlji, čovek bi bio sličan anđelima; iako još uvek sazdan od tela, on će umnogome biti poput anđela. Ovo je konačno obećanje, poslednje obećanje dato čoveku.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

697. Svi oni koje Bog namerava da usavrši primiće Njegove blagoslove i Njegovo nasleđe. Drugim rečima, oni u potpunosti prihvataju ono što Bog ima i što jeste, tako da to postaje deo njihovog unutrašnjeg bića; sve reči Božje utisnute su u njih; i šta god da je Bog, oni su u stanju da sve to prihvate upravo onakvim kakvo jeste. Na taj način oni proživljavaju istinu. Takva je osoba koju Bog usavršava i koju Bog zadobija. Samo takva osoba ima pravo da nasledi sledeće blagoslove koje daruje Bog:

1) Da zadobije čitavu Božju ljubav.

2) Da se po svim pitanjima ponaša u skladu s Božjim namerama.

3) Da zadobije Božje vođstvo, da živi u Božjem prosvetljenju i da zadobije Božje prosvećenje.

4) Da proživi na zemlji lik koji Bog voli; da bude poput Petra, koji je Boga istinski voleo, koji je razapet zbog Boga i bio dostojan da umre za Boga; da poseduje istu slavu kao Petar.

5) Da ga svi na zemlji vole, visoko cene i da mu se dive.

6) Da prevaziđe svaku potčinjenost smrti i Adu, ne dajući Sotoni priliku da obavlja svoje delo; da bude ispunjen Bogom; da živi u duhu svežine i živahnosti, da se ne oseća prezasićeno.

7) Da oseća neizrecivo ushićenje i uzbuđenje u svakom trenutku svog života, poput onog kada čovek ugleda dolazak dana slave Božje.

8) Da zadobije slavu zajedno sa Bogom i da mu je izraz lica nalik onim voljenim Božjim svetima.

9) Da postane ono što Bog voli na zemlji, odnosno voljeni sin Božji.

10) Da se preobrazi i uznese s Bogom na treće nebo i prevaziđe telo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obećanja onima koji su usavršeni”

698. Kad zakorači u večno odredište, čovek će obožavati Stvoritelja, a budući da će čovek biti spasen i zakoračiti u večnost, čovek više neće stremiti ni prema kakvim ciljevima, a još manje će morati da brine o tome da će ga Sotona opsedati. U tom trenutku će se svaki čovek držati svog mesta i obavljaće svoju dužnost, te čak i ako ne bude izložen grdnji ili sudu, svaki će čovek obavljati svoju dužnost. Tada će čovek biti stvoreno biće i po identitetu i po statusu. Više neće biti razlikovanja višeg i nižeg; naprosto će svaki čovek obavljati različitu funkciju. Čovek će, ipak, i dalje živeti na odredištu koje je uređeno i pogodno za ljudski rod; čovek će obavljati svoju dužnost zarad obožavanja Stvoritelja i upravo će ovaj ljudski rod biti ljudski rod večnosti. Tada će čovek zadobiti život prosvetljen od strane Boga, život pod Božjom brigom i zaštitom i živeće zajedno s Bogom. Ljudski rod će voditi normalan život na zemlji, i svi ljudi će zakoračiti na pravi put. Planom upravljanja od 6000 godina Sotona će sasvim biti poražen, što znači da će Bog čoveku obnoviti prvobitni lik koji je imao nakon što ga je On stvorio na zemlji, pa će tako biti udovoljeno prvobitnim Božjim namerama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

699. Život u počinku znači život bez rata, bez prljavštine i bez ikakve nepravednosti. To je, drugim rečima, život lišen Sotoninih ometanja (ovde se pod „Sotonom” podrazumevaju neprijateljske sile) i Sotonine iskvarenosti, kao i bez zadiranja bilo koje sile koja se suprotstavlja Bogu; to je život u kome je sve razvrstano prema svojoj vrsti i može da obožava Stvoritelja, i u kome su nebo i zemlja potpuno spokojni. To je život počinka za ljude. Kad Bog bude počinuo, nepravednost više neće postojati na zemlji, niti će biti ikakvih daljih zadiranja neprijateljskih sila, a ljudski rod će zakoračiti u novo carstvo – ono više neće biti čovečanstvo iskvareno od Sotone, već čovečanstvo koje je spaseno nakon što ga je Sotona iskvario. Dan počinka za čovečanstvo ujedno će biti i dan Božjeg počinka. Bog je Svoj počinak izgubio zbog nemogućnosti čovečanstva da uđe u počinak; nije reč o tome da On prvobitno nije imao nikakav počinak. Ulazak u počinak ne znači da prestaje aktivnost svih stvari niti da prestaje razvoj svih stvari, niti to znači da Bog prestaje da dela ili da ljudi prestaju da žive. Znak ulaska u počinak je u tome da je Sotona uništen, da su oni zli ljudi koji su mu se pridružili u njegovim zlodelima bili kažnjeni i zbrisani, te da sve prema Bogu neprijateljski nastrojene sile prestaju da postoje. Ulazak Boga u počinak znači da On više neće obavljati Svoje delo spasenja čovečanstva. Ulazak čovečanstva u počinak znači da će svi ljudi živeti unutar Božje svetlosti i pod Njegovim blagoslovima, lišeni Sotonine iskvarenosti, više neće biti nepravednosti i svi ljudi će, pod Božjom brigom, normalno živeti na zemlji. Kada Bog i čovečanstvo zajedno ulaze u počinak, to znači da je čovečanstvo spaseno i da je Sotona uništen, da je Božje delo na ljudima u potpunosti dovršeno. Bog više neće nastavljati da deluje na ljudima, a oni više neće živeti pod Sotoninom vlašću. Bog, kao takav, neće više biti zauzet, a ljudi neće više biti stalno u pokretu; Bog i čovečanstvo će u počinak ući istovremeno. Bog će se vratiti na Svoje prvobitno mesto i svaka će se osoba vratiti na svoje odgovarajuće mesto. To će biti odgovarajuća odredišta Boga i ljudi nakon što celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju. Bog ima Božje odredište, a ljudi imaju mesto na koje će otići. Dok bude počivao, Bog će i dalje sve ljude predvoditi da žive na zemlji, a ljudi će, dok su u Njegovoj svetlosti, obožavati jednog istinitog Boga na nebu. Bog neće živeti među ljudima, niti će ljudi moći da sa Bogom žive na Njegovom odredištu. Bog i ljudi ne mogu živeti u istom carstvu; umesto toga, svako od njih ima svoj sopstveni način života. Bog je Onaj koji predvodi ceo ljudski rod, a ceo ljudski rod je kristalizacija Božjeg upravljanja. Ljudi su ti koji su vođeni i oni nisu od iste supstance kao Bog. „Počivati” znači vratiti se na svoje prvobitno mesto. Stoga, kada Bog ulazi u počinak, to znači da se vratio na Svoje prvobitno mesto. On više neće živeti na zemlji, niti boraviti među ljudima da bi s njima delio radost i patnju. Kada ljudi ulaze u počinak, to znači da su postali prava stvorena bića; oni će se Bogu klanjati sa zemlje i živeti normalnim ljudskim životom. Ljudi se više neće buniti protiv Boga, niti će mu se opirati, već će se vratiti prvobitnom životu Adama i Eve. Tako će izgledati životi i odredišta Boga i ljudi, nakon što uđu u počinak. Rat između Sotone i Boga neminovno vodi ka Sotoninom porazu. Stoga su Božji ulazak u počinak nakon završetka Njegovog dela upravljanja, te potpuno spasenje ljudskog roda i njegov ulazak u počinak, postali neminovni trendovi. Mesto počinka čovečanstva je na zemlji, dok je Božje mesto počinka na nebu. Ljudi će obožavati Boga dok budu počivali, živeći na zemlji. Bog će prevoditi preostale ljude dok bude počivao. On će ih predvoditi sa neba, a ne sa zemlje. Bog će i dalje biti Duh, dok će ljudi i dalje biti telo. Bog i ljudi imaju sopstvene načine počinka. Dok Bog bude počivao, On će dolaziti i pojavljivati se među ljudima; dok ljudi budu počivali, Bog će ih voditi u posetu nebesima i dopuštati im da tamo uživaju u životu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

700. Kad ljudi obnove svoj prvobitni izgled i kad oni budu bili u stanju da ispunjavaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se pokore svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji koje Mu se klanja. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će propasti. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti znaci Njegove potpune pobede. Od tog časa, čovečanstvo će ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će On i ljudi da dele. Prljavština i buntovništvo na zemlji će biti već iščezli, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”