686. Moje delo traje tek šest hiljada godina, a obećao sam da će i kontrola zlikovca nad celim ljudskim rodom potrajati samo šest hiljada godina. Prema tome, sada je vreme isteklo. Neću više ni nastavljati ni odlagati: tokom poslednjih dana, Ja ću pobediti Sotonu, vratiću svu Svoju slavu i povratiti sve duše koje Mi pripadaju na zemlji, kako bi one, napaćene, mogle pobeći iz mora patnje, i time će biti završen Moj celokupni rad na zemlji. Počev od toga dana, nikada se više neću ovaplotiti na zemlji, a Moj Duh koji je suveren nad svime, nikada više neće delovati na zemlji. Na zemlji ću samo iznova stvoriti ljudski rod, ljudski rod koji je osveštan i koji predstavlja Moj verni grad na zemlji. Ali znajte da neću uništiti ceo svet, niti ću uništiti ceo ljudski rod. Zadržaću tu preostalu trećinu – tu trećinu koja Me voli i koju sam Ja potpuno osvojio i učiniću da ova trećina bude plodna i da se množi na zemlji baš kao što su to Izraelci činili pod zakonom; dobiće obilje ovaca i goveda kojima ću ih hraniti, kao i sva bogatstva zemlje. Ovaj ljudski rod će zauvek ostati sa Mnom, a ipak to neće biti današnji ljudski rod koji je očajno prljav, već ljudski rod koji predstavlja skup svih onih koje sam Ja zadobio. Takav ljudski rod Sotona neće uništiti, ometati niti opsedati, i ostaće jedini ljudski rod na zemlji nakon što Ja pobedim Sotonu. To je ljudski rod koji sam Ja danas osvojio i koji je od Mene zadobio obećanje. I tako, ljudski rod koji bude osvojen tokom poslednjih dana istovremeno je ljudski rod koji će opstati i koji će zadobiti Moje večne blagoslove. Biće to jedini dokaz Moje pobede nad Sotonom i jedini plen iz Moje bitke sa Sotonom. Ovaj ratni plen, koji sam spasao iz Sotonine vlasti, jedina je kristalizacija i plod Mog plana upravljanja od šest hiljada godina. On potiče iz svakog naroda i veroispovesti, iz svakog mesta i države širom vaseljene. Čine ga pripadnici različitih rasa, koji imaju različite jezike, običaje i boju kože, a rašireni su u svim narodima i veroispovestima na planeti, pa čak i u svakom kutku sveta. Najzad, oni će se okupiti kako bi obrazovali kompletan ljudski rod, skup ljudi nedostižan silama Sotone.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva”

687. Kako se Moje reči upotpunjuju, carstvo se na zemlji postepeno gradi i čovek se postepeno vraća u normalno stanje, te se tako na zemlji uspostavlja carstvo u Mom srcu. U tom carstvu, sav narod Božji obnavlja život normalnog čoveka. Nema više ciče zime, koju je zamenio svet prolećnih gradova, u kojima proleće traje čitave godine. Ljudi više nisu izloženi tmurnosti čovečjeg sveta, niti više podnose njegovu hladnoću. Ljudi se ne nadmeću međusobno, države ne idu u rat jedne protiv drugih, niti više ima pokolja i krvi koja iz tog pokolja teče; sva je zemlja ispunjena radošću i svuda sve vrvi od topline među ljudima. Krećem se po svetu, uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi se više ne žali na svoju muku. Danas svi vi živite preda Mnom; sutra ćete svi biti u Mom carstvu. Nije li to najveći blagoslov kojim sam darovao čoveka?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 20. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”

688. Kada se carstvo bude u potpunosti spustilo na zemlju, svi ljudi će povratiti svoj prvobitni izgled. Zato Bog kaže: „Uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi se više ne žali na težak život.” Ovo pokazuje da je dan kada Bog zadobija potpunu slavu upravo onaj dan u kome čovek uživa u svom počinku; ljudi više ne jure unaokolo zbog Sotoninog uznemiravanja, svet prestaje da napreduje, a ljudi žive u miru – jer je mnoštvo zvezda na nebu obnovljeno, kao i sunce, mesec, zvezde i ostalo, a sve planine i reke na nebu i na zemlji, sve su promenjene. A pošto se čovek promenio i pošto se Bog promenio, promeniće se takođe i sve stvari. Ovo je krajnji cilj Božjeg plana upravljanja i to će se na kraju ostvariti.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 20. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”

689. U bljesku munje, sve vrste životinja otkrivaju se u svom pravom obliku. Isto tako, prosvetljen Mojom svetlošću, čovek je povratio svetost koju je nekada posedovao. O, iskvareni stari svete! Najzad se strovalio u prljavu vodu i, potonuvši ispod površine, pretvorio se u mulj! O, sav ljudski rode, Moja sopstvena tvorevino! Konačno su se ljudi ponovo vratili u život na svetlosti, zadobili temelj za postojanje i prestali da se koprcaju u blatu! O, mnoštvo stvari koje držim u Svojim rukama! Kako se, kroz Moje reči, ne mogu obnoviti? Kako, na svetlosti, ne mogu da ostvare svoje funkcije? Zemlja više nije samrtno mirna i tiha, nebo više nije pusto i tužno. Više nerazdvojeni prazninom, nebo i zemlja su ujedinjeni kao jedno, da se nikada ponovo ne razdvoje. Ovom radosnom prilikom, u ovom trenutku ushićenja, Moja pravednost i Moja svetost proširile su se celom vaseljenom i neprestano se veličaju među svim ljudima. Gradovi nebeski se smeju od radosti, a carstvo zemaljsko radosno poskakuje. Ko se u ovom trenutku ne raduje, a ko ne plače? Zemlja u svom iskonskom stanju pripada nebu, a nebo je sjedinjeno sa zemljom. Čovek je nit koja spaja nebo i zemlju, i zbog čovekove svetosti, zbog čovekove obnove, nebo više nije sakriveno od zemlje, a zemlja više nije nema prema nebu. Osmeh zadovoljstva krasi sva ljudska lica, a u svim njihovim srcima je skrivena slast koja ne poznaje granice. Čovek sa čovekom nije u zavadi, niti se ljudi međusobno tuku. Ima li ikoga ko, u Mojoj svetlosti, ne živi u miru sa drugima? Ima li ikoga ko, na Moj dan, sramoti Moje ime? Svoj pogled pun straha svi ljudi usmeravaju prema Meni, a u svom srcu Mi potajno uzvikuju. Ispitao sam svaki njihov postupak: među ljudima koji su očišćeni, više nema onih koji se bune protiv Mene, nema onih koji Me osuđuju. Moja narav prožima sve ljude. Svi ljudi počinju da Me spoznaju, približavaju Mi se i dive Mi se. Čvrsto stojim u duhu čoveka, uzdignut sam do najvišeg vrha u ljudskim očima i tečem kroz krv u ljudskim venama. Radost u čovekovom srcu ispunjava svako mesto na licu zemlje, vazduh je oštar i svež, guste magle više ne prekrivaju zemlju, a sunce blistavo sija.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 18. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”

690. U Mojoj svetlosti, ljudi ponovo vide svetlost. U Mojoj reči, ljudi nalaze stvari u kojima uživaju. Došao sam sa Istoka i potičem sa Istoka. Kad Moja slava zasija, sve su nacije obasjane, sve se iznosi na svetlost i ništa ne ostaje u mraku. Bezmerno je srećan život koji Božji narod s Bogom živi u carstvu. Vode plešu radujući se blagoslovenim životima ljudi, planine uživaju s ljudima u Mom izobilju. Svi se ljudi u Mom carstvu zalažu, naporno rade i pokazuju svoju odanost. U carstvu nema više pobune, nema otpora; nebesa i zemlja zavise jedno od drugog, čovek i Ja se zbližavamo u dubokim osećanjima, kroz slatke radosti života, i oslanjamo se jedan na drugog… U ovom trenutku, Ja zvanično započinjem Svoj život na nebu. Nema više Sotoninih uznemiravanja, a narod ulazi u počinak. Moj izabrani narod, bezmerno blagosloven, živi u Mojoj slavi širom vaseljene, ne kao narod koji živi među drugim narodima, već kao narod koji živi s Bogom. Celo je čovečanstvo prošlo kroz Sotoninu iskvarenost i do taloga ispilo gorčinu i slast života. Kako da se čovek ne raduje sada kada živi u Mojoj svetlosti? Kako može da se olako odrekne ovog divnog trenutka i da pusti da mu izmakne? Ljudi! Pevajte pesmu u svojim srcima i radosno igrajte za Mene! Podignite svoja iskrena srca i prinesite ih Meni! Udarajte u bubnjeve i radosno Mi svirajte! Zračim Svoje ushićenje širom vaseljene! Otkrivam narodu Svoje slavno lice! Uskliknuću iz sveg glasa! Nadmašiću vaseljenu! Ja već carujem među ljudima! Ushićen sam ljudima! Lebdim gore, u plavim nebesima, a ljudi koračaju zajedno sa Mnom. Hodam među ljudima, okružen Svojim narodom! Ljudska su srca radosna, od njihove pesme podrhtava vaseljena, puca empirej! Vaseljenu više ne obavija magla; nema više blata, ne skuplja se mulj. Sveti ljudi vaseljene! Na Mojoj smotri pokazujete svoje pravo lice. Vi niste ljudi prekriveni prljavštinom, već sveci čisti kao žad, svi ste Moji ljubljeni, ushićenje Moje! Sve oživljava! Svi su se sveti vratili da Mi služe na nebu, te bez plača ulaze u Moj topli zagrljaj, ne osećaju teskobu, već Mi se nude, vraćaju se Mojoj kući da Me u svojoj domovini bez prestanka vole! Ne menjajući se do kraja večnosti! Gde je tuga! Gde su suze! Gde je telo! Zemlja je prolazna, ali su nebesa večna. Javljam se svim narodima i svi Me narodi veličaju. Ovaj život i ova lepota, od pamtiveka do kraja vremena, neće se menjati. Ovo je život carstva.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Radujte se, ljudi!”

691. Carstvo se širi među ljudima, stvara se među ljudima i uzdiže se među ljudima; ne postoji sila koja može uništiti Moje carstvo. Ko od vas, iz Moga naroda, koji se danas nalazite u carstvu, nije pripadnik ljudskog roda? Ko se od vas nalazi izvan ljudskog stanja? Kada Moja nova polazna tačka bude javno objavljena, kako li će ljudi reagovati? Videli ste sopstvenim očima stanje ljudskog sveta; zar još niste odagnali misao da ćete zauvek ostati da živite na ovom svetu? Ja sada hodam među Svojim narodom i živim među njim. Danas su blagosloveni oni ljudi koji Me iskreno vole. Blagosloveni su oni koji Mi se pokoravaju, oni će zasigurno ostati u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji su Me spoznali, oni će zasigurno imati vlast u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji streme ka Meni, oni će zasigurno pobeći iz Sotoninih okova i uživati u Mojim blagoslovima. Blagosloveni su oni koji mogu da se pobune protiv samih sebe, oni će biti zadobijeni od Mene i naslediće izobilje Moga carstva. Setiću se onih koji za Mene trče naokolo, prihvatiću one koji se za Mene daju, a onima koji Mi prinose podariću stvari da u njima uživaju. Blagosloviću one koji uživaju u Mojim rečima; oni će zasigurno biti stubovi koji će podupirati sleme u Mom carstvu, i u Mojoj kući će zasigurno uživati u izobilju bez premca i niko neće moći s njima da se poredi. Da li ste ikada prihvatili blagoslove koji su za vas pripremljeni? Da li ste ikada stremili ka obećanjima koja su vam data? Vi ćete se, pod vođstvom Moje svetlosti, probiti kroz obruč sila tame. Zasigurno nećete, usred tame, izgubiti vođstvo svetlosti. Vi ćete zasigurno biti gospodari svega stvorenog. Vi ćete zasigurno biti pobednici pred Sotonom. Kada dođe propast zemlje velike crvene aždaje, vi ćete zasigurno stajati među bezbrojem ljudi kao dokaz Moje pobede. Vi ćete zasigurno stajati postojano i nepokolebljivo u zemlji Sinim. Zbog patnji koje trpite, nasledićete Moje blagoslove i isijavaćete svetlo Moje slave kroz celu vaseljenu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 19. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”

692. Moja mudrost je svuda na zemlji i širom cele vaseljene. Među svim stvarima su plodovi Moje mudrosti, među svim ljudima bujaju remek-dela Moje mudrosti; sve je poput svih stvari u Mom carstvu, a svi ljudi pod Mojim nebom žive u miru kao ovce na Mojim pašnjacima. Krećem se iznad svih ljudi i motrim svuda. Ništa nikada nije izgledalo staro i niko nije kao što je bio. Počivam na tronu, zavaljen nad čitavom vaseljenom i potpuno Sam zadovoljan, jer su sve stvari povratile svoju svetost i mogu ponovo mirno da boravim u Sionu, a ljudi na zemlji mogu da vode spokojan, zadovoljan život pod Mojim vođstvom. Svi narodi upravljaju svime u Mojoj ruci, svi narodi su povratili svoju pređašnju inteligenciju i prvobitni izgled; više nisu prekriveni prašinom, već su u Mom carstvu sveti poput žada, svaki sa licem poput sveca u čovekovom srcu, jer je Moje carstvo uspostavljeno među ljudima.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 16. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”

693. „Krećem se iznad svih ljudi i motrim svuda. Ništa nikada nije izgledalo staro i niko nije kao što je bio. Počivam na tronu, zavaljen nad čitavom vaseljenom (…).” Ovo je ishod sadašnjeg Božjeg dela. Ceo Božji izabrani narod vraća se u svoj prvobitni oblik, zbog čega su anđeli, koji su toliko godina patili, oslobođeni, baš kao što Bog kaže: „lica su im poput sveca u čovekovom srcu”. Budući da anđeli rade na zemlji i Bogu služe na zemlji, i budući da se slava Božja širi svetom, nebo biva spušteno na zemlju, a zemlja podignuta na nebo. Prema tome, čovek je karika koja spaja nebo i zemlju; nebo i zemlja više nisu rastavljeni, nisu više odvojeni, već su povezani kao jedno. U celom svetu postoje samo Bog i čovek. Nema prašine ni prljavštine i sve stvari su obnovljene, poput malenog jagnjeta koje leži na zelenom pašnjaku pod nebom, uživajući u svim Božjim blagodatima. I upravo zbog tog nadolazećeg zelenila isijava dah života, jer Bog dolazi na svet da zanavek živi uz čoveka, kao što je iz Božjih usta rečeno da „mogu ponovo mirno da boravim u Sionu”. Ovo je simbol Sotoninog poraza, ovo je dan Božjeg počinka i ovaj dan će svi ljudi veličati i objavljivati, i svi će ga se sećati. Kada Bog bude počivao na tronu, biće to i vreme kada će Bog završiti Svoje delo na zemlji, a to je baš onaj trenutak kada će sve Božje tajne čoveku biti prikazane; Bog i čovek biće zauvek u harmoniji, nikada razdvojeni – takvi su prelepi prizori carstva!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 16. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”

694. Pobednici će unutar carstva, na osnovu svojih različitih funkcija i svedočenja, služiti bilo kao sveštenici ili sledbenici, a svi oni koji usred stradanja budu odneli pobedu ući će u svešteničko telo carstva. Ovo svešteničko telo biće formirano nakon što delo jevanđelja u celoj vaseljeni bude privedeno kraju. Kada dođe to vreme, od čoveka će se zahtevati da izvršava svoju dužnost u carstvu Božjem i da unutar carstva živi zajedno sa Bogom. Svešteničko telo biće sačinjeno od prvosveštenika i sveštenika, dok će ostali biti sinovi i narod Božji. Sve je to određeno njihovim svedočenjima Bogu tokom stradanja; to nisu titule koje se dodeljuju iz kaprica. Nakon što se ustanovi čovekov status, delo Božje prestaće da postoji, jer će svako biti klasifikovan prema svojoj vrsti i vraćen na svoju prvobitnu poziciju, što je ujedno i znak ostvarenja Božjeg dela, konačni ishod Božjeg dela i čovekove prakse, te kristalizacija vizija Božjeg dela i čovekove saradnje. Na kraju će čovek otpočinuti u carstvu Božjem, a i Bog će se vratiti u svoje prebivalište da se odmori. To će biti konačni ishod 6000 godina duge saradnje između Boga i čoveka.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

695. Jednom kada se delo osvajanja završi, čovek će biti doveden u divan svet. Ovaj život će, naravno, i dalje biti na zemlji, ali ni po čemu neće ličiti na čovekov današnji život. To je život koji će ljudski rod imati nakon što čitav ljudski rod bude osvojen, biće to novi početak za čoveka na zemlji, a za ljudski rod će takav život biti dokaz da je ljudski rod zakoračio u novo i divno carstvo. Biće to početak života čoveka i Boga na zemlji. Premisa tako divnog života mora biti da se čovek, nakon što je pročišćen i osvojen, pokori Stvoritelju. Dakle, delo osvajanja je poslednja etapa Božjeg dela pre ulaska ljudskog roda u divno odredište. Takav život je čovekov budući život na zemlji, najlepši život na zemlji, vrsta života za kojom čovek čezne, vrsta života kakvu čovek nikada ranije nije postigao u istoriji sveta. To je krajnji ishod 6000 godina dugog dela upravljanja; to je ono za čim ljudski rod najviše žudi, a to je i Božje obećanje čoveku. Ali ovo obećanje ne može odmah da se ispuni: čovek će ući u buduće odredište tek kada se delo poslednjih dana završi i kada on u potpunosti bude osvojen, to jest, kada Sotona bude do kraja poražen. Nakon što čovek bude oplemenjen, neće imati grešnu prirodu, zato što će Bog tada već poraziti Sotonu, što znači da neprijateljske sile neće više nasrtati i nikakve neprijateljske sile neće moći da napadnu čovekovo telo. I tako će čovek biti slobodan i osvećen – zakoračiće u večnost.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

696. Kada čovek postigne istinski život čoveka na zemlji i sve sile Sotonine budu zarobljene, čovek će sa lakoćom živeti na zemlji. Stvari neće biti tako složene kao što su danas: ljudski odnosi, društveni odnosi, složeni porodični odnosi – oni donose toliko nevolja, toliko bola! Čovekov život ovde je tako jadan! Jednom kada čovek bude osvojen, njegovo srce i um će se promeniti: posedovaće bogobojažljivo i bogoljubivo srce. Jednom kada budu osvojeni svi oni u vaseljeni koji traže da vole Boga, što znači, kada Sotona bude poražen i kada Sotona – sve sile tame – bude zarobljen, tada će čovekov život na zemlji biti neometan i on će moći da živi slobodno na zemlji. Kada bi čovekov život bio bez telesnih odnosa i složenosti tela, bio bi mnogo lakši. Čovekovi telesni odnosi su previše složeni, a to što čovek poseduje nešto takvo dokaz je da tek treba da se oslobodi Sotoninog uticaja. Kada bi imao isti odnos sa svakim od svoje braće i sestara, kada bi imao isti odnos sa svakim članom svoje porodice, onda ne bi imao nikakvih briga i ne bi morao ni za koga da brineš. Tako bi bilo najbolje i time bi čovek bio pošteđen polovine sopstvene patnje. I dok živi normalnim ljudskim životom na zemlji, čovek bi bio sličan anđelima; iako još uvek sazdan od tela, on će umnogome biti poput anđela. Ovo je konačno obećanje, poslednje obećanje dato čoveku.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

697. Svi oni koje Bog namerava da usavrši primiće Njegove blagoslove i Njegovo nasleđe. Drugim rečima, oni u potpunosti preuzimaju ono što Bog ima i što jeste, tako da to postaje deo njihovog unutrašnjeg bića; sve reči Božje utisnute su u njih; šta god da je Bog, vi ste u stanju da to preuzmete onakvo kakvo jeste i da na taj način proživite istinu. Takva je osoba koju Bog usavršava i koju Bog zadobija. Samo takva osoba ima pravo da primi sledeće blagoslove koje daruje Bog:

1) Da zadobije čitavu Božju ljubav.

2) Da se po svim pitanjima ponaša u skladu s Božjim namerama.

3) Da zadobije Božje vođstvo, život u Božjoj svetlosti i Božje prosvećenje.

4) Da proživi na zemlji lik koji Bog voli; da zaista voli Boga kao što Ga je Petar voleo, razapet zbog Boga i dostojan da umre za nagradu Božje ljubavi; da poseduje istu slavu kao Petar.

5) Da ga svi na zemlji vole, poštuju i da mu se dive.

6) Da prevaziđe svaku potčinjenost smrti i Adu, ne dajući Sotoni priliku da obavlja svoje delo; da bude zaposednut Bogom; da živi u duhu svežine i živahnosti, da se ne zamara.

7) Da oseća neizrecivo ushićenje i uzbuđenje u svakom trenutku svog života, poput onog kada čovek ugleda dolazak dana slave Božje.

8) Da zadobije slavu zajedno sa Bogom i da mu je izraz lica nalik voljenim Božjim svecima.

9) Da postane ono što Bog voli na zemlji, odnosno voljeni sin Božji.

10) Da se preobrazi i uznese s Bogom na treće nebo i prevaziđe telo.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obećanja onima koji su usavršeni”

698. Kada čovek zakorači u večno odredište, čovek će poštovati Stvoritelja, a budući da je čovek zadobio spasenje i zakoračio u večnost, čovek neće tragati ni za kakvim ciljevima, niti će, pored toga, morati da brine da li će ga Sotona uznemiravati. Tada će svaki čovek čuvati svoje mesto i obavljaće svoju dužnost, jer čak i ako nije izložena grdnji ili sudu, svaka osoba će obavljati svoju dužnost. Tada će čovek biti stvoreno biće i po identitetu i po statusu. Više neće biti razlikovanja višeg i nižeg; svaka osoba će naprosto obavljati različitu ulogu. Čovek će, ipak, i dalje živeti na odredištu koje je uređeno i pogodno za ljudski rod; čovek će obavljati svoju dužnost zarad poštovanja Stvoritelja, i to je ljudski rod koji će postati ljudski rod večnosti. Tada će čovek zadobiti život prosvetljen od strane Boga, život pod brigom i zaštitom Boga, život zajedno s Bogom. Ljudski rod će voditi normalan život na zemlji, i svi ljudi će zakoračiti na pravi put. Planom upravljanja za 6000 godina sasvim će se poraziti Sotona, što znači da će Bog čoveku vratiti prvobitni lik koji je imao nakon što ga je stvorio na zemlji, i tako će prvobitne Božje namere biti zadovoljene.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

699. Živeti u počinku znači život bez rata, bez prljavštine i bez ikakve trajne nepravednosti. To je, drugim rečima, život lišen Sotoninih ometanja (ovde se pod „Sotonom” podrazumevaju neprijateljske sile) i Sotonine iskvarenosti, kao i sklonosti ka invaziji bilo koje sile suprostavljene Bogu; to je život u kojem sve sledi svoju vrstu i sve može da se klanja Gospodu stvaranja, život u kojem su nebo i zemlja potpuno mirni – to je ono što se podrazumeva pod „spokojnim životom ljudi”. Kad Bog bude počinuo, nepravednost više neće moći da opstane na zemlji, niti će biti ikakvih daljih invazija neprijateljskih sila, a čovečanstvo će zakoračiti u novo carstvo – ono više neće biti čovečanstvo iskvareno od Sotone, već čovečanstvo koje je spaseno nakon što ga je Sotona iskvario. Dan počinka za čovečanstva ujedno će biti i dan Božjeg počinka. Bog je Svoj počinak izgubio zbog nemogućnosti čovečanstva da uđe u počinak, a ne zbog toga što prvobitno nije mogao da počiva. Ulazak u počinak ne znači da se sve zaustavlja ili da sve prestaje da se razvija, niti to znači da Bog prestaje da radi ili da ljudi prestaju da žive. Znak ulaska u počinak biće uništenje Sotone, kad oni zli ljudi koji su se pridružili njegovom zlodelu budu kažnjeni i zbrisani i kad sve, prema Bogu neprijateljski nastrojene sile, prestanu da postoje. Ulazak Boga u počinak znači da On više neće obavljati Svoje delo spasenja čovečanstva. Ulazak čovečanstva u počinak znači da će svi ljudi živeti unutar Božje svetlosti i pod Njegovim blagoslovima, lišeni Sotonine iskvarenosti, te da više neće biti nepravednosti. Ljudi će, pod Božjom brigom, normalno živeti na zemlji. Kada Bog i čovečanstvo zajedno ulaze u počinak, to znači da je čovečanstvo spaseno i da je Sotona uništen, da je Božje delo u ljudima u potpunosti dovršeno. Bog više neće nastavljati da deluje u ljudima, a oni više neće živeti pod Sotoninom vlašću. Bog, kao takav, neće više biti zauzet, a ljudi neće više biti stalno u pokretu; Bog i čovečanstvo će u počinak ući istovremeno. Bog će se vratiti na Svoje prvobitno mesto i svaka će se osoba vratiti na svoje odgovarajuće mesto. To su odredišta u kojima će Bog i ljudi boraviti nakon što celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju. Bog ima Božje odredište, a ljudi imaju ljudsko odredište. Dok bude počivao, Bog će i dalje sve ljude usmeravati u njihovim životima na zemlji, a ljudi će, dok su u Njegovoj svetlosti, obožavati jednog istinitog Boga na nebu. Bog više neće živeti među ljudima, niti će ljudi moći da sa Bogom žive na Njegovom odredištu. Bog i ljudi ne mogu živeti u istom carstvu; umesto toga, svako od njih ima svoj sopstveni način života. Bog je Onaj koji usmerava čitavo čovečanstvo, a celo je čovečanstvo kristalizacija Božjeg upravljanja. Ljudi su ti koji su vođeni i oni nisu od iste supstance kao Bog. „Počivati” znači vratiti se na svoje prvobitno mesto. Stoga, kada Bog ulazi u počinak, to znači da se vratio na Svoje prvobitno mesto. On više neće živeti na zemlji, niti boraviti među ljudima da bi s njima delio radost i patnju. Kada ljudi ulaze u počinak, to znači da su postali prava stvorena bića; oni će se Bogu klanjati sa zemlje i živeti normalnim ljudskim životom. Ljudi se više neće buniti protiv Boga, niti će mu se opirati, već će se vratiti prvobitnom životu Adama i Eve. Tako će izgledati životi i odredišta Boga i ljudi, nakon što uđu u počinak. Rat između Sotone i Boga neminovno vodi ka Sotoninom porazu. Stoga su Božji ulazak u počinak nakon završetka Njegovog dela upravljanja, te potpuno spasenje ljudskog roda i njegov ulazak u počinak, postali neminovni trendovi. Mesto počinka čovečanstva je na zemlji, dok je Božje mesto počinka na nebu. Dok se u svom počinku budu klanjali Bogu, ljudi će živeti na zemlji, a dok Bog bude u svom počinku vodio preostalo čovečanstvo, On će to činiti sa neba, a ne sa zemlje. Bog će i dalje biti Duh, dok će ljudi i dalje biti telo. Bog i ljudi počivaju na različite načine. Dok Bog bude počivao, On će dolaziti i pojavljivati se među ljudima; dok ljudi budu počivali, Bog će ih voditi u posetu nebesima i dopuštati im da tamo uživaju u životu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

700. Kad ljudi obnove svoj prvobitni izgled i kad oni budu bili u stanju da ispunjavaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se potčine svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji koje Mu se klanja. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će propasti. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti simboli Njegove potpune pobede. Od tog časa, čovečanstvo će ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će On i ljudi da dele. Prljavština i buntovništvo na zemlji će biti već iščezli, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”