Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Iako mnogi ljudi veruju u Boga, malo njih razume šta vera u Boga znači i šta moraju da urade da bi bili u skladu s Božjim namerama. To je zato što, iako im je bliska reč „Bog“ i izrazi kao što je „Božje delo“, ljudi ne poznaju Boga, a još manje poznaju Njegovo delo. Stoga ne treba da čudi to što su svi oni koji ne poznaju Boga smeteni u svojoj veri u Njega. Veru u Boga ljudi ne shvataju ozbiljno, i to isključivo zbog toga što im je verovanje u Boga isuviše strano, isuviše čudno. Na taj način, oni ne uspevaju da ispune Božje zahteve. Drugim rečima, ako ljudi ne poznaju Boga i ne poznaju Njegovo delo, onda oni nisu prikladni za Božju upotrebu, a još manje su u stanju da udovolje Njegovim namerama. „Vera u Boga“ znači verovanje da Bog postoji; to je najjednostavniji koncept kada je reč o verovanju u Boga. Nadalje, verovati u postojanje Boga nije isto što i istinski verovati u Boga, već je to pre neka vrsta proste vere, sa snažnim religijskim prizvukom. Istinska vera u Boga podrazumeva sledeće: na osnovu vere da je Bog suveren nad svim stvarima, čovek doživljava Njegove reči i Njegovo delo, pročišćuje svoju iskvarenu narav, udovoljava Božjim namerama i spoznaje Boga. Samo se takvo putovanje može nazvati „verom u Boga“. Pa ipak, ljudi na veru u Boga često gledaju kao na jednostavnu i beznačajnu stvar. Ljudi koji na ovaj način veruju u Boga izgubili su značenje vere u Boga i, premda bi mogli verovati do samog kraja, nikada neće dobiti Božje odobravanje jer koračaju pogrešnim putem. Danas još uvek ima onih koji u Boga veruju na osnovu reči i prazne doktrine. Oni ne znaju da im nedostaje suština vere u Boga, te stoga ne mogu da prime Božje odobravanje. Uprkos tome, oni se Bogu i dalje mole da ih blagoslovi sigurnošću i dovoljnom blagodati. Zastanimo, utišajmo svoja srca i zapitajmo se: je li moguće da je verovanje u Boga zaista najlakša stvar na svetu? Je li moguće da verovanje u Boga ne znači ništa više od primanja obilja blagodati od Boga? Jesu li ljudi koji u Boga veruju, a da Ga pritom ni ne poznaju, ili pak veruju u Boga, a ipak Mu se protive, zaista sposobni da udovolje Božjim namerama?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Najjednostavniji način da se opiše vera u Boga glasi ovako: čovek veruje da Bog postoji i, na temelju toga, Boga sledi, pokoran Mu je, prihvata Njegovu suverenost, orkestracije i uređenja, obraća pažnju na Njegove reči, živi u skladu sa Njegovim rečima, sve čini u skladu sa Njegovim rečima, istinski je stvoreno biće, boji Ga se i kloni se zla; jedino je ovo istinska vera u Boga. To znači slediti Boga. Ako kažeš da Boga slediš, ali u svom srcu ne prihvataš Božje reči i prema njima gajiš sumnjičav stav, ne prihvataš Njegovu suverenost, orkestracije i uređenja, uvek imaš predstave i pogrešna shvatanja o onome što On čini i uvek si nezadovoljan i tome prigovaraš; ako sa svojim predstavama i uobraziljama uvek pristupaš onome što On čini i to odmeravaš; i ako uvek imaš sopstvene misli i shvatanja – to će izazvati nevolje. To nije doživljavanje Božjeg dela i ne predstavlja način da se On istinski sledi. To nije vera u Boga.

Šta je zapravo vera u Boga? Da li je verovanje u religiju isto što i vera u Boga? Verovati u religiju znači slediti Sotonu; verovati u Boga znači slediti Boga – i samo oni koji slede Hrista jesu ljudi koji istinski veruju u Boga. Onaj koji reči Božje ni najmanje ne prihvata kao sopstveni život nije iskreni vernik u Boga. Bezvernik je i, ma koliko godina da veruje u Boga, od toga nema nikakve koristi. Ako se vernik u Boga bavi samo verskim obredima, ali istinu ne sprovodi u delo, tada on nije vernik u Boga i Bog ga ne priznaje. Šta treba da poseduješ da bi te Bog priznao za Svog sledbenika? Znaš li merila prema kojima Bog odmerava neku osobu? Bog procenjuje da li sve činiš u skladu sa Njegovim zahtevima, da li istinu sprovodiš u delo i istini se pokoravaš na osnovu Njegovih reči. Ovo je merilo prema kome Bog odmerava neku osobu. Božje odmeravanje se ne zasniva na tome koliko godina veruješ u Njega, koliki put si prešao, koliko lepih ponašanja poseduješ, niti na tome koliko reči i doktrina razumeš. On te odmerava na osnovu toga da li stremiš ka istini i na osnovu puta koji si odabrao. Mnogi ljudi na rečima veruju u Boga i veličaju Ga, dok u svom srcu ne vole reči koje Bog kazuje. Ne zanima ih istina. Oduvek smatraju da je život u skladu sa Sotoninim filozofijama ili različitim svetovnim teorijama ono što normalni ljudi čine, da je to način na koji čovek može da se zaštiti i da se tako u svetu vodi život koji vredi. Jesu li to ljudi koji veruju u Boga i koji Ga slede? Ne, nisu.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Čovek ne može biti spasen verovanjem u religiju niti učestvovanjem u verskim obredima“

Istinska vera u Boga ne znači da verujete u Njega samo zato da biste bili spaseni, a još manje zato da biste bili dobri ljudi. To takođe ne znači da u Njega verujete zato da biste dobili ljudsko obličje. Činjenica je da čovekovu veru u Boga ne treba posmatrati samo kao verovanje da Bog postoji i da je On istina, put i život i ništa više od toga. Ne radi se, takođe, ni o prostom priznavanju Boga, niti u verovanju da je On Suveren svih stvari, da je svemoguć, da je stvorio svet i sva stvorenja na njemu, da je On jedinstven i da ima vrhovnu vlast. Vera u Boga ne svodi se na tvoje verovanje u tu činjenicu. Božja je volja da Mu podariš svoje srce i celo svoje biće i da Mu se pokoriš. Drugim rečima, treba da slediš Boga, da Mu dopustiš da te koristi i da čak budeš srećan što možeš da obavljaš službu za Njega – šta god da radiš za Njega upravo je ono što treba uraditi. Nije reč o tome da u Boga treba da veruju samo ljudi koje je On predodredio i izabrao. Činjenica je da celo čovečanstvo treba da se klanja Bogu, da Ga sluša i da Mu se pokorava, zato što je ljude stvorio Bog. Ako znaš da je svrha verovanja u Boga dostizanje spasenja i večnog života, ali pritom uopšte ne prihvataš istinu, niti ideš putem traganja za istinom, ti samog sebe zavaravaš, zar ne? Da li istinu možeš da zadobiješ ako ne tragaš za njom, već samo razumeš doktrinu? Najvažniji deo verovanja u Boga jeste potraga za istinom. Sa svakom istinom, ljudi treba da traže, razmišljaju i istražuju njeno unutrašnje značenje, kao i načine njene primene i ulaska u taj aspekt istine. Vernici moraju da razumeju i da poseduju te stvari.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Budući da veruješ u Boga, onda moraš da jedeš i piješ Njegove reči, da doživljavaš Njegove reči i da Njegove reči proživiš. Samo se to može nazvati verom u Boga! Ako samo pričaš da veruješ u Boga, a pri tom nisi u stanju da nijednu od Njegovih reči sprovedeš u delo ili da stvoriš bilo kakvu stvarnost, to se ne zove verovanjem u Boga. To je pre „traženje da pojedete svoju porciju hleba“. Prazne priče koje se svode samo na tričava svedočenja, beskorisne stvari i površna pitanja, bez posedovanja makar i mrvice stvarnosti – ništa od toga ne predstavlja veru u Boga, a ti naprosto nisi shvatio pravi način verovanja u Boga. Zašto moraš da jedeš i piješ što je više moguće Božjih reči? Ako ne jedeš i ne piješ Njegove reči, nego tražiš samo da se uzdigneš na nebo, je li to verovanje u Boga? Koji je prvi korak koji treba da preduzme onaj ko veruje u Boga? Kojim putem Bog usavršava čoveka? Možeš li biti usavršen bez jedenja i pijenja Božjih reči? Možeš li se smatrati osobom carstva ako reči Božje nisu tvoja stvarnost? Šta tačno znači vera u Boga? Oni koji veruju u Boga bi makar spolja trebalo pristojno da se ponašaju; najvažnije od svega je da poseduju reči Božje. Bez obzira na sve, nikada ne smeš napustiti Njegove reči. Spoznaja Boga i udovoljavanje Njegovim namerama postižu se kroz Njegove reči. U budućnosti, svaka nacija, svaka veroispovest, svaka religija i svaki sektor biće osvojeni kroz Božje reči. Bog će govoriti direktno i svi ljudi će držati reči Božje u svojim rukama i tako će ljudski rod biti usavršen. Iznutra i spolja, sve prožimaju reči Božje: ljudski rod će sopstvenim ustima izgovarati reči Božje, delovati u skladu s Božjim rečima i držati reči Božje u sebi, ostajući uronjen u Božje reči kako iznutra tako i spolja. Tako će ljudski rod biti usavršen. Oni koji udovoljavaju namerama Božjim i mogu da svedoče o Njemu, to su ljudi koji poseduju Božje reči kao svoju stvarnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Doba carstva je Doba reči“

Tvoj stav prema veri u Boga treba da bude ispravan stav i ti treba da tražiš da zadobiješ Božje reči. Treba da jedeš i piješ Božje reči i moraš biti u stanju da proživiš istinu, a naročito moraš biti u stanju da vidiš Njegove praktične postupke, Njegove divne postupke širom vaseljene, kao i praktično delo koje On obavlja u telu. Kroz svoja praktična iskustva, ljudi mogu da shvate kako to Bog obavlja Svoje delo na njima i koje su Njegove namere prema njima. Svrha svega ovoga jeste da se iz ljudi iskoreni iskvarena sotonska narav. Kad iz sebe odagnaš svu nečistoću i nepravednost, kad odbaciš svoje pogrešne namere i razviješ istinsku veru u Boga – samo ćeš sa istinskom verom moći iskreno da zavoliš Boga. Boga možeš iskreno voleti samo na temelju svoje vere u Njega. Može li se ljubav prema Bogu postići bez vere u Njega? Budući da veruješ u Boga, ne možeš imati nikakvih nedoumica u vezi s tim. Neki se ljudi ispune životnom snagom čim vide da će im vera u Boga doneti blagoslove, da bi odmah potom naglo splasnuli, čim shvate da moraju da istrpe oplemenjivanje. Je li to vera u Boga? Naposletku, ti u svojoj veri moraš postići potpunu i bezuslovnu pokornost pred Bogom. Ti veruješ u Boga, ali Mu i dalje postavljaš zahteve, u sebi nosiš mnoge verske predstave koje ne možeš da odbaciš i lične interese kojih ne možeš da se lišiš, a pritom i dalje tražiš telesne blagoslove i želiš da ti Bog spase dušu i telo – sve su to ponašanja ljudi čija su gledišta pogrešna. Iako ljudi s verskim shvatanjima veruju u Boga, oni ne traže da promene svoju narav i ne tragaju za bogopoznanjem, već samo traže da zadovolje interese svog tela. Mnogi među vama poseduju veru koja spada u kategoriju verskih ubeđenja; to nije istinska vera u Boga. Da bi verovali u Boga, ljudi moraju imati srce koje je spremno da strada za Njega i volju da Mu se predaju. Ukoliko ne ispune ova dva uslova, njihova vera u Boga nije validna i oni neće moći da ostvare promene u svojoj naravi. U Boga zaista veruju jedino ljudi koji iskreno tragaju za istinom, koji traže bogopoznanje i tragaju za životom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Ako veruješ u Boga, onda moraš da se pokoriš Bogu, da istinu sprovodiš u delo i da izvršavaš sve svoje dužnosti. Pored toga, moraš da razumeš stvari koje treba da iskusiš. Ako se tvoj doživljaj svodi na to da te Bog orezuje, da te dovodi u red i da ti sudi, ako možeš samo da uživaš u Bogu, ali i dalje ne možeš da osetiš kada te Bog dovodi u red ili te orezuje – to je neprihvatljivo. Možda si, u ovom slučaju oplemenjivanja, u stanju da se čvrsto držiš svoje pozicije, ali to još uvek nije dovoljno; moraš i dalje da marširaš napred. Pouka ljubavi prema Bogu nikada ne prestaje i nema joj kraja. Ljudi na veru u Boga gledaju kao na nešto krajnje jednostavno, ali, čim steknu malo praktičnog iskustva, oni shvataju da vera u Boga nije tako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju. Kada Bog radi na oplemenjivanju čoveka, čovek pati. Što je oplemenjivanje neke osobe snažnije, ona će posedovati bogoljubivije srce i više će od Božje moći u njoj biti otkriveno. I obrnuto, što je oplemenjivanje neke osobe slabije, njeno će srce biti manje bogoljubivo i manje će od Božje moći biti otkriveno u njoj. Što je oplemenjivanje takve osobe snažnije i što ona više muke i bola doživljava, to će njena ljubav prema Bogu biti dublja, njena vera u Boga iskrenija, a njeno znanje o Bogu temeljnije. U svom iskustvu ćeš videti da oni ljudi koji strašno pate tokom oplemenjivanja, koje Bog mnogo orezuje i dovodi u red, i videćeš da su upravo to ljudi koji gaje duboku ljubav prema Bogu i koji temeljnije i prodornije poznaju Boga i da oni koji nisu iskusili da ih Bog orezuje imaju tek površno znanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daruje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.“ Ako su ljudi iskusili da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom poznanju Boga. Što je, dakle, Božje delo u čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe neprobojnije i što je nekompatibilnije s tvojim predstavama, to je Božje delo spremnije da te osvoji, zadobije i učini te savršenim. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U prošlosti je rečeno da će Bog ovu grupu ljudi izabrati, zadobiti i učiniti ih kompletnim u poslednjim danima; to je od izuzetnog značaja. Što je posao koji On u vama obavlja veći, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Šta je prava vera u Boga danas? To je prihvatanje Božje reči kao tvoje život-stvarnosti i spoznavanje Boga putem Njegove reči da bi se dostigla tvoja istinska ljubav prema Njemu. Da bude jasnije: vera u Boga treba da ti omogući da se pokoriš Bogu, da voliš Boga i da ispunjavaš dužnost koju treba da ispunjava stvoreno biće. To je cilj verovanja u Boga. Moraš da dosegneš spoznaju divote Božje, da shvatiš koliko On zaslužuje da Ga se boje, i da spoznaš kako Bog u Svojim stvorenim bićima obavlja delo spasenja i usavršava ih – to su najosnovniji elementi tvoje vere u Boga. Vera u Boga je prvenstveno prelazak iz telesnog života u život ljubavi prema Bogu; iz življenja u iskvarenosti u življenje unutar života Božjih reči; to je izbavljanje od Sotonine vlasti i život pod Božjim staranjem i zaštitom; to je sposobnost pokornosti Bogu, a ne telu; to je dozvoljavanje Bogu da zadobije čitavo tvoje srce, dozvoljavanje Bogu da te usavrši i oslobađanje od iskvarene sotonske naravi. Vera u Boga je tu prvenstveno zato da bi moć i slava Božja mogle da se ispolje u tebi, da bi ti mogao da slediš Božju volju, da ostvariš Božji plan i da budeš sposoban da svedočiš o Bogu pred Sotonom. Vera u Boga ne treba da se vrti oko želje da se ugledaju znamenja i čudesna dela, niti treba da postoji zarad tvog tela. Ona treba da se svede na traganje za spoznajom Boga i na sposobnost pokornosti Bogu, te na to da Mu se, kao Petar, bude pokoran do smrti. To su glavni ciljevi verovanja u Boga. Čovek jede i pije reč Božju da bi spoznao Boga i da bi Mu udovoljio. Jedenje i pijenje reči Božje daje ti dublju spoznaju Boga i tek posle toga možeš da Mu budeš pokoran. Tek kada spoznaš Boga možeš da Ga voliš i to je cilj koji čovek treba da ima u svojoj veri u Boga. Ako u svojoj veri stalno pokušavaš da ugledaš znamenje i čudesna dela, onda je stanovište takve vere u Boga pogrešno. Vera u Boga prvenstveno znači prihvatanje Božje reči kao život-stvarnosti. Božji cilj postiže se samo praktičnom primenom reči Božjih iz Njegovih usta i njihovom primenom u sebi. U svojoj veri u Boga, čovek treba da teži da ga Bog usavrši, da može da se pokori Bogu i da Mu u potpunosti bude pokoran. Ako bez ikakvih primedbi možeš da budeš pokoran Bogu, da vodiš računa o Božjim namerama, da dosegneš Petrov rast, da poseduješ Petrovo ophođenje o kojem je Bog govorio, tada će tvoja vera u Boga biti uspešna i to će značiti da te je Bog zadobio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“

Šta je dakle, tačno, vera u Boga? Vera u Boga je u stvari proces postizanja Božjeg spasenja i proces pretvaranja iz ljudskog bića iskvarenog Sotonom u ono što je, u Božjim očima, istinsko stvoreno biće. Ako neko nastavi da se uzdaje u svoju sotonsku narav i prirodu da bi živeo, da li on, u Božjim očima, ispunjava uslove da bude stvoreno biće? (Ne ispunjava.) Kažeš da veruješ u Boga, priznaješ Boga, priznaješ Njegovu neprikosnovenost i priznaješ da ti On daje sve, ali da li proživljavaš Božje reči? Da li živiš u skladu sa Njegovim zahtevima? Da li slediš Njegov put? Da li stvoreno biće kao što si ti može doći pred Boga? Jesi li u stanju da živiš zajedno sa Bogom? Imaš li bogobojažljivo srce? Da li su ono što proživljavaš i put kojim koračaš u skladu sa Bogom? (Nisu.) Pa šta je onda smisao tvoje vere u Boga? Jesi li zakoračio na pravi put? Ti veruješ u Boga samo formalno i na rečima. Veruješ u Boga i priznaješ ime Božje, priznaješ da je Bog tvoj Stvoritelj i Suveren, ali nisi u suštini prihvatio Njegovu suverenost i Njegove orkestracije i stoga ne možeš biti u celosti u skladu sa Njim. To znači da smisao tvoje vere u Boga još nije u potpunosti ostvaren. Iako veruješ u Boga, nisi još odbacio svoju iskvarenost i postigao spasenje, nisi još zakoračio u istina-stvarnost u koju je trebalo da, u svojoj veri u Boga, zakoračiš. To je greška. Kada ovako na to gledamo, vera u Boga nije jednostavna stvar.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Pošto si toliko dugo vernik, da li su Božje reči tvoj život? Da li je došlo do promene u tvojoj pređašnjoj, iskvarenoj naravi? Da li ti, shodno današnjim rečima Božjim, znaš šta znači imati život, a šta znači nemati ga? Da li vam je to jasno? Dok sledite Boga, od prvenstvene je važnosti da sve treba da bude u skladu sa današnjim rečima Božjim: bilo da tragaš za život-ulaskom ili za udovoljavanjem Božjim namerama, sve treba da se zasniva na današnjim rečima Božjim. Ako ono što deliš u zajedništvu i ono za čim tragaš nije zasnovano na današnjim rečima Božjim, onda su ti reči Božje strane i potpuno si lišen dela Svetog Duha. Ono što Bog želi jesu ljudi koji idu Njegovim stopama. Bez obzira na to koliko je divno i čisto ono što si ranije razumeo, Bog to ne želi, a ako nisi sposoban da takve stvari ostaviš po strani, one će biti ogromna prepreka tvom ulasku u budućnost. Blagosloveni su svi oni koji su u stanju da slede sadašnju svetlost Svetog Duha. Narod prošlih vremena takođe je išao stopama Božjim, ali nije mogao da ih sledi do današnjih dana; to je blagoslov naroda poslednjih dana. Oni koji mogu da slede sadašnje delo Svetog Duha i u stanju su da slede Božje stope tako što će slediti Boga gde god ih On povede – takve ljude Bog blagoslovi. Oni koji ne slede sadašnje delo Svetog Duha nisu zakoračili u delo Božjih reči i, bez obzira koliko se trudili, koliko patili, ili koliko vremena utrošili, Bogu to ništa ne znači i On ih neće hvaliti. Danas se svi oni koji slede sadašnje reči Božje nalaze unutar toka Svetog Duha; oni kojima su reči Božje danas strane nalaze se izvan toka Svetog Duha i takve ljude Bog ne hvali.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope“

Oni koji su Božji sledbenici moraju, u najmanju ruku, biti sposobni da se odreknu svega što imaju. Bog je jednom rekao u Bibliji, „Svaki od vas ko se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik“ (Luka 14:33). Šta znači odreći se svega što imaš? To znači odreći se svoje porodice, odreći se svog posla, odreći se svih ovozemaljskih upletenosti. Da li je to jednostavno učiniti? To je veoma teško. Apsolutno se ne može postići ukoliko nemate volje da to uradite. Kada osoba ima volju za odricanjem, ona prirodno poseduje volju da izdrži teškoće. Ako ne može da izdrži teškoće, ne može ničega da se odrekne, iako možda to želi. Postoje pojedinci koji, pošto se odreknu svoje porodice i distanciraju od svojih voljenih, počnu da žude za domom nakon što duži vremenski period obavljaju svoje dužnosti. Ako zaista ne mogu to da podnesu, mogu krišom da odu u posetu svojoj kući, a onda se vrate da obave svoje dužnosti. Nemoguće je da, za Novu godinu i druge praznike, onima koji su svoje domove napustili da bi obavljali dužnosti ne nedostaju voljene osobe. Zato oni noću, kada svi legnu da spavaju, plaču u tajnosti. Kada se isplaču, mole se Bogu i osećaju se mnogo bolje, nakon čega nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti. Iako su ovi ljudi bili sposobni da se odreknu svojih porodica, oni nisu u stanju da izdrže veliku bol. Ako nisu sposobni da se makar oslobode svojih osećanja prema ovim telesnim vezama, kako će biti sposobni da se zaista daju Bogu? Neki ljudi su sposobni da se odreknu svega što imaju i slede Boga, odričući se svojih poslova i porodice – ali koji je njihov cilj u takvom postupanju? Neki ljudi pokušavaju da dobiju blagodat i blagoslove, a neki su poput Pavla, streme samo ka vencu i nagradi. Neki ljudi se odreknu svega što imaju kako bi zadobili istinu i život i postigli spasenje. Dakle, koje od ovih težnji su u skladu sa Božjim namerama? To je, naravno, težnja za istinom i sticanjem života. Ovo je potpuno u skladu sa Božjim namerama, i to je najvažniji deo verovanja u Boga. (…) Moći ćeš da uđeš u carstvo Božje samo ako se odrekneš svega što ti je najvažnije kako bi sledio Boga, obavljao svoju dužnost, stremio ka istini i zadobio život. Šta znači ući u carstvo Božje? To znači da si sposoban da se odrekneš svega što imaš i da slediš Boga, da obraćaš pažnju na Njegove reči, pokoravaš se Njegovim uređenjima, te Mu se time pokoravaš u svemu; to znači da je On postao tvoj Gospod i tvoj Bog. To za Boga znači da si zakoračio u Božje carstvo i, bez obzira na to koje te nesreće zadese, imaćeš Njegovu zaštitu, moći ćeš da preživiš i bićeš jedan od ljudi iz carstva Božjeg. Bog će te priznati kao Svog sledbenika, ili će ti dati Svoje obećanje da će te usavršiti – a tvoj prvi korak je da obavezno slediš Hrista. Samo tako ćeš imati ulogu u carskoj obuci. Ako ne slediš Hrista, već živiš van carstva Božjeg, Bog te neće priznati. A ako te Bog ne prizna, čak i ako imaš volju za spasenjem i za zadobijanjem Božjeg obećanja i savršenstva, hoćeš li moći da postigneš ove stvari? Nećeš. Ako želiš da zadobiješ Božje odobravanje, prvo moraš da budeš kvalifikovan da uđeš u Njegovo carstvo. Ako možeš da se odrekneš svega što imaš kako bi stremio ka istini, ako možeš da tragaš za istinom dok obavljaš svoju dužnost, ako možeš da delaš u skladu sa načelima i ako je tvoje iskustveno svedočenje istinito, onda si kvalifikovan da uđeš u carstvo Božje i da dobiješ Njegovo obećanje. Ako ne možeš da se odrekneš svega što imaš kako bi sledio Boga, onda nisi kvalifikovan da uđeš u Njegovo carstvo i nemaš pravo na Njegov blagoslov i obećanje. Danas ima mnogo ljudi koji su se odrekli svega što su imali i sada obavljaju dužnosti u Božjoj kući, no to ipak ne znači da će oni biti u mogućnosti da zadobiju istinu. Čovek mora da voli istinu i da bude sposoban da je prihvati pre nego što je zadobije. Ako čovek ne stremi ka istini, ne može da je zadobije. Da ne spominjemo one koji obavljaju svoju dužnost u svoje slobodno vreme – njihovo iskustvo Božjeg dela je toliko ograničeno da će oni mnogo teže zadobiti istinu. Ako čovek ne obavlja svoju dužnost ili ne stremi ka istini, propustiće čudesnu priliku da postigne Božje spasenje i da od Boga bude usavršen. Pojedini ljudi tvrde da veruju u Boga, ali ne obavljaju svoje dužnosti, već streme ka ovozemaljskim stvarima. Da li to znači da se odriču svega što imaju? Ako čovek veruje u Boga na ovaj način, da li može da Ga sledi do samog kraja? Pogledajte učenike Gospoda Isusa: među njima su bili ribari, seljaci i jedan poreski službenik. Kada ih je Gospod Isus pozvao i rekao: „Sledite me“, oni su ostavili svoje poslove i sledili Gospoda. Nisu ni razmišljali o problemu svog zaposlenja, niti o tome hoće li kasnije imati put opstanka u svetu, odmah su sledili Gospoda Isusa. Petar se svesrdno posvetio, ispunjavajući nalog Gospoda Isusa do kraja, pridržavajući se svoje dužnosti. Celog svog života stremio je ka ljubavi Božjoj i na kraju, Bog ga je usavršio. Danas ima pojedinaca koji ne mogu da se odreknu svega što imaju, a ipak žele da uđu u carstvo Božje. Zar oni ne sanjaju?

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Da li znaš šta znači slediti Boga? Da nema vizija, kojim putem bi išao? U današnjem delu, ako nemaš vizije, nećeš uopšte moći da budeš upotpunjen. U koga veruješ? Zašto veruješ u Njega? Zašto Ga slediš? Da li svoju veru vidiš kao neku vrstu igre? Da li svoj život posmatraš kao neku vrstu igračke? Bog današnjice je najveća vizija. Koliko znaš o Njemu? Koliki Njegov deo si video? Videvši Boga današnjice, da li je temelj tvoje vere u Boga čvrst? Da li misliš da ćeš dostići spasenje dokle god Ga slediš na tako haotičan način? Da li misliš da možeš da uhvatiš ribu u mutnoj vodi? Zar je toliko jednostavno? Koliko si predstava vezanih za reči koje Bog izgovara danas ostavio po strani? Da li imaš viziju današnjeg Boga? U čemu leži tvoje razumevanje Boga današnjice? Ti uvek veruješ da možeš da Ga^[a] stekneš samo ako Ga slediš, ili samo ako Ga vidiš i da niko neće moći da te se otarasi. Nemoj da misliš da je slediti Boga lagan posao. Ključ je u tome da moraš da Ga poznaješ, moraš da poznaješ Njegovo delo i moraš imati volju da radi Njega izdržiš teškoće, da žrtvuješ svoj život za Njega i da te On usavrši. To je vizija koju treba da imaš. Neće valjati ako su tvoje misli uvek usmerene ka uživanju u blagodati. Nemoj pretpostavljati da je Bog ovde samo zarad uživanja ljudi ili samo da bi im podario blagodat. Ne bi bio u pravu! Ako neko ne može da rizikuje svoj život da bi Ga sledio i ako neko ne može da napusti sve što na zemlji poseduje da bi Ga sledio, onda sigurno neće moći da nastavi da Ga sledi do kraja! Vizije moraju biti tvoj temelj. Ako te jednog dana zadesi nesreća, šta bi trebalo da uradiš? Da li bi i dalje mogao da Ga slediš? Nemoj olako reći da li bi mogao da slediš do kraja. Bolje ti je da prvo širom otvoriš oči da vidiš koje je doba. Iako ste trenutno možda kao stubovi hrama, doći će vreme kada će sve takve stubove glodati crvi, što će urušiti hram, jer trenutno ima mnogo vizija koje vam nedostaju. Obraćate pažnju samo na svoje male svetove i ne znate koji je najpouzdaniji i najprikladniji način traženja. Vi ne obraćate pažnju na viziju dela današnjice, niti su vam te stvari u srcu. Da li ste nekada pomislili da će vas jednog dana vaš Bog smestiti na mesto koje vam je potpuno nepoznato? Možete li da zamislite šta bi bilo s vama kada bih vam jednog dana sve oteo? Da li bi vaša energija tog dana bila ista kakva je danas? Da li bi se vaša vera ponovo javila? Kada sledite Boga, morate poznavati ovu najveću viziju zvanu „Bog“: to je najbitnije. Takođe, nemojte pretpostavljati da ćete, ako se rastanete od svetovnih ljudi zarad duhovnog života, nužno biti u Božjoj porodici. Ovih dana, Sȃm Bog je na delu među stvorenim bićima; On je taj koji je došao među ljude da obavlja svoje delo – a ne da organizuje kampanje. Čak ni šačica vas nije u stanju da zna da je današnje delo delo Boga nebeskog koji se ovaplotio. Ne radi se o tome da vi budete pretvoreni u izvanredne talentovane osobe; radi se o tome da vam se pomogne da spoznate značaj ljudskog života, da saznate odredište ljudskih bića i upoznate Boga i Njegovu celost. Trebalo bi da znaš da si stvoreno biće u rukama Stvoritelja. Šta treba da razumeš, šta treba da radiš i kako treba da slediš Boga – zar to nisu istine koje moraš da razumeš? Zar to nisu vizije koje treba da vidiš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Morate da razumete delo – ne sledite nasumično!“

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „Ga“.

Kad nemaju nikakve probleme i kad im sve ide kao podmazano, većina ljudi oseća da je Bog moćan, pravedan i divan. Kad ih Bog ispituje, orezuje, grdi ih i dovodi u red, kad On od njih traži da ostave po strani sopstvene interese, da se pobune protiv tela i da istinu sprovode u delo, kada Bog obavlja delo na njima i orkestrira i vlada njihovim sudbinama i njihovim životima, rađa se njihovo buntovništvo i tada dolazi do podele između njih i Boga, koja stvara sukob i jaz između njih i Boga. U takvim trenucima, u njihovom srcu, Bog nije ni najmanje divan; On uopšte nije moćan, jer onim što čini ne ispunjava njihove želje. Bog ih rastužuje; On ih uznemirava; donosi im bol i patnju; zbog Njega se osećaju nelagodno. Oni se zato uopšte ne pokoravaju Bogu, već se, umesto toga, protiv Njega bune i klone Ga se. Postupajući tako, da li istinu sprovode u delo? Da li slede put Božji? Da li slede Boga? Ne. Ma koliko da su brojne tvoje predstave i uobrazilje o Božjem delu i kako god da si se ranije svojevoljno ponašao i bunio protiv Boga, ako zaista stremiš ka istini, prihvataš sud i grdnju Božjih reči, kao i to da te one orezuju; ako, u svemu što On orkestrira, možeš da slediš put Božji, obraćaš pažnju na Njegove reči, naučiš da dokučiš Njegove namere, praktično postupaš u skladu sa Njegovim rečima i Njegovim željama i možeš da se pokoriš putem traganja; i ako možeš da napustiš svu svoju volju, želje, razmišljanja i namere i da ne budeš u sukobu sa Bogom, u tom slučaju ti slediš Boga. Možda kažeš da slediš Boga, ali ako sve radiš prema sopstvenoj volji, uz sopstvene ciljeve i sopstvene planove, ne prepuštajući to Bogu, je li u tom slučaju Bog i dalje tvoj Bog? Ne, nije. Ako Bog nije tvoj Bog, u slučaju kad kažeš da slediš Boga, zar to nisu prazne reči? Nisu li te reči pokušaj da zavaraš ljude? Možda kažeš da slediš Boga, ali ako svi tvoji postupci i dela, tvoj pogled na život i vrednosti, kao i stav i načela uz koje pristupaš stvarima i njima upravljaš, svi redom potiču od Sotone – ako sa svim ovim u potpunosti postupaš prema Sotoninim zakonima i logici, da li si onda Božji sledbenik? (Ne.) (…) Ako se čini da se neka osoba samo spolja svega odrekla i da je obavila svoju dužnost, da naizgled sledi Boga, ali su sve njene misli i svi njeni postupci u skladu sa Sotoninom logikom i filozofijom, da li je ona zaista sledbenik Božji? (Nije.) Nije, jer se stalno buni protiv Boga, istinu ne sprovodi u delo i Bogu se ne pokorava. Zašto onda veruje u Boga? Šta zaista želi da postigne? To je za ne poverovati. Da li ona istinski veruje u Boga? Ne; da to malo lepše izrazim, ona veruje u religiju. Ona možda tvrdi da veruje u Boga, ali je Bog ne priznaje. Bog je smatra zlikovcem i takvu osobu neće spasiti.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Čovek ne može biti spasen verovanjem u religiju niti učestvovanjem u verskim obredima“

Danas mnogi misle da je lako slediti Boga, ali kad Božje delo bude privedeno skoro do samog kraja, saznaćeš šta zaista znači „slediti“. To što si ti i danas, nakon što si osvojen, još uvek u stanju da slediš Boga, nije dokaz da pripadaš onima koji će biti usavršeni. Oni koji nisu u stanju da izdrže kušnje i koji nisu sposobni da usred stradanja odnesu pobedu, naposletku će biti nesposobni da čvrsto stoje, te stoga neće moći da Boga slede do samog kraja. Oni koji uistinu slede Boga sposobni su da izdrže proveru svog dela, dok oni koji Boga ne slede istinski nisu u stanju da izdrže nijednu od Božjih kušnji. Pre ili kasnije, oni će biti proterani, dok će pobednici ostati u carstvu. Da li čovek istinski traži ili ne traži Boga određuje se proverom njegovog dela, odnosno, Božjim kušnjama, i to nema nikakve veze s odlukom samog čoveka. Bog nijednu osobu ne odbacuje iz hira; sve što On čini može potpuno da ubedi čoveka. On ne čini ništa što je čoveku nevidljivo, niti obavlja ikakvo delo koje čoveka ne može da ubedi. Da li je čovekova vera iskrena ili nije, dokazuje se činjenicama i o tome ne može čovek da odlučuje. Nema nikakve sumnje u to da se „pšenica ne može pretvoriti u kukolj, a od kukolja ne može nastati pšenica“. Svi koji Boga iskreno vole na kraju će ostati u carstvu, a Bog neće zlostavljati nikoga ko Ga iskreno voli.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i čovekova praksa“