Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Kako Božji izabrani narod treba da se ophodi prema antihristima? Mora da ih raspozna, razotkrije, prijavi i s gnušanjem odbaci. Tek tada će moći sa sigurnošću da sledi Boga do samog kraja i da zakorači na pravi put vere u Boga. Antihristi nisu tvoje starešine, bez obzira na to kako su naveli druge na stranputicu da ih izaberu za starešinu. Ne priznaj ih i ne prihvataj njihovo vođstvo – moraš ih razaznati i s gnušanjem odbaciti jer ti oni ne mogu pomoći da razumeš istinu, ne mogu te podržati i ne mogu te snabdevati. To su činjenice. Ako ne mogu da te uvedu u istina-stvarnost, nisu sposobni ni da budu starešine i delatnici. Ako ne mogu da te uvedu u razumevanje istine i iskustvo Božjeg dela, onda su oni ljudi koji se suprotstavljaju Bogu i treba da ih raspoznaš, razotkriješ i s gnušanjem odbaciš. Sve rade da te navedu na stranputicu da bi ih sledio, da te nateraju da se pridružiš njihovoj grupi da bi podrivao i ometao crkveni rad, da te namame na put antihristȃ, kojim i oni idu. Žele da te odvuku u pakao! Ako ne možeš da prepoznaš šta oni zaista jesu i veruješ da, pošto su tvoje starešine, treba da ih slušaš i da im činiš ustupke, onda si čovek koji izdaje i istinu i Boga – a takvi ne mogu biti spaseni. Ako želiš da budeš spasen, ne samo da moraš da prevaziđeš prepreku velike crvene aždaje i da je raspoznaš, da prozreš njeno rugobno lice i da se potpuno pobuniš protiv nje – već moraš da prevaziđeš i prepreku antihristȃ. Antihrist, u crkvi, nije samo neprijatelj Boga, već i Božjeg izabranog naroda. Ako nisi u stanju da raspoznaš antihrista, velika je verovatnoća da ćeš biti naveden na stranputicu i pridobijen, da ćeš hodati putem antihrista i da će te Bog prokleti i kazniti. Ako se to desi, znači da je tvoja vera u Boga potpuno podbacila. Šta čovek mora da poseduje da bi zadobio spasenje? Pre svega, mora da razume mnoge istine i da bude u stanju da raspozna suštinu, narav i put antihrista. To je jedini način da se osigura da neće, verujući u Boga, obožavati i slediti ljude, kao i jedini način da sledi Boga do samog kraja. Samo čovek koji je u stanju da raspozna antihrista kadar je da istinski veruje u Boga, da Ga sledi i da svedoči za Njega. Neki će onda reći: „Šta da radim ako u ovom trenutku nemam istinu za to?” Moraš se pod hitno opremiti istinom; moraš naučiti da vidiš unutrašnjost ljudi i stvari. Raspoznati antihrista nije lako i zahteva sposobnost da se jasno vidi njegova suština i da se prozreju zavere, trikovi, namere i ciljevi iza svega što on radi. Na taj način te on neće navesti na stranputicu ni kontrolisati i moći ćeš da ostaneš postojan, da bezbedno i sigurno stremiš ka istini i da budeš nepokolebljiv na putu stremljenja ka istini i postizanja spasenja. Ako nisi u stanju da prevaziđeš prepreku antihristȃ, može se reći da si u velikoj opasnosti i da je velika verovatnoća da će te Sotona navesti na stranputicu i zarobiti i da ćeš živeti pod njegovim uticajem. Moguće je da među vama ima onih koji ometaju i sapliću ljude koji streme ka istini i njihovi su neprijatelji. Prihvatate li to? Ima i onih koji se ne usuđuju da se suoče s tom činjenicom, niti se usuđuju da to prihvate kao činjenicu. Ali u crkvama se zaista dešava, i to često, da antihristi navedu ljude na stranputicu; samo što ljudi to nisu u stanju da raspoznaju. Ako nisi kadar da položiš taj test – test antihristȃ, onda te antihristi ili navode na stranputicu i kontrolišu, ili ti nanose patnju, muče te, isteruju, potiskuju i zlostavljaju. Na kraju tvoj bedni mali život neće dugo moći da odoleva i usahnuće; ostaćeš bez vere u Boga i reći ćeš: „Bog uopšte nije pravedan! Gde je bog? Na ovom svetu nema ni pravde ni svetlosti i nema takve stvari poput božjeg spasenja čovečanstva. Možemo slobodno da provodimo dane u radu i sticanju novca!” Odričeš se Boga, udaljavaš se od Boga i ne veruješ više da On postoji; u potpunosti nestaje svaka nada da ćeš zadobiti spasenje. Stoga, ako želiš da stigneš tamo gde će ti biti dato spasenje, prvi ispit koji moraš da položiš je da li si u stanju da opaziš i prozreš Sotonu, a moraš da imaš i hrabrosti da ustaneš i da ga razotkriješ i napustiš. Gde je, dakle, Sotona? Sotona je pored tebe i svuda oko tebe; možda živi čak i u tvom srcu. Ako živiš u sotonskoj naravi, može se reći da pripadaš Sotoni. Sotonu i zle duhove duhovnog carstva ne možeš videti ni dodirnuti, ali Sotone i živi đavoli koji postoje u stvarnom životu – svuda su. Svako ko oseća odbojnost prema istini je zao, a svaki starešina i delatnik koji ne prihvata istinu antihrist je ili lažni starešina. Zar nisu takvi ljudi Sotone i živi đavoli? To su možda upravo ljudi koje obožavaš i na koje se ugledaš; možda upravo ljudi koji te vode i kojima se u svom srcu već odavno diviš, veruješ im, uzdaš se u njih i nadaš im se. A u stvari, oni su prepreke koje ti stoje na putu i ometaju te u stremljenju ka istini i zadobijanju spasenja; oni su lažne starešine i antihristi. Mogu preuzeti kontrolu nad tvojim životom i nad putem kojim koračaš i upropastiti ti šansu da zadobiješ spasenje. Ako ne uspeš da ih raspoznaš i prozreš, možeš u bilo kom trenutku biti naveden na stranputicu i zarobljen. Prema tome, u velikoj si opasnosti. Ako nisi u stanju da se izbaviš iz te opasnosti, Sotonina si žrtva.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”

Kakav stav treba da imaš prema antihristima? Treba da ih razotkrivaš i da se boriš sa njima. Ako si sam ili si u paru i previše ste slabi da se sȃmi suočite sa antihristima, treba da se udružite sa nekolicinom ljudi koji razumeju istinu da biste prijavili i razotkrili te antihriste i ne treba da stanete sve dok oni ne budu uklonjeni. Čuo sam da se, u poslednje dve godine, Božji izabrani narod u pojedinim pastorskim oblastima kontinentalne Kine ujedinio da bi smenio lažne starešine i antihriste sa položaja; neki od tih lažnih starešina i antihrista su čak bili šefovi grupa odgovornih za donošenje odluka, a Božji izabranici su ih ipak smenili. Božji izabrani narod nije morao da čeka odobrenje Višnjeg; rukovodeći se istina-načelima, identifikovao je te lažne starešine i antihriste – koji nisu obavljali stvarni posao i uvek su braću i sestre mučili, ponašali se divlje i ometali rad Božje kuće – i po kratkom postupku izašao na kraj sa njima. Neki su izbačeni iz grupa odgovornih za donošenje odluka, a neki uklonjeni iz crkve – što je odlično! To pokazuje da je Božji izabrani narod već zakoračio na pravi put vere u Boga. Neki Božji izabranici su već razumeli istinu i sada poseduju nešto rasta, ne daju se više kontrolisati ni zavaravati od strane Sotone, imaju hrabrosti da ustanu i da se bore sa Sotoninim zlim silama. To pokazuje i da sile lažnih starešina i antihristȃ više nemaju prednost u crkvi. Pa se oni stoga više ne usuđuju da budu tako očigledni u svojim rečima i delima. Čim otkriju svoje karte, neko će biti tu da ih nadzire, raspozna i odbaci. To znači da, u srcima ljudi koji zaista razumeju istinu, čovekov status, ugled i moć nemaju preovlađujući položaj. Takvi ljudi ne pridaju značaj tim stvarima. Kada je neko u stanju da preduzimljivo traga za istinom i da u zajedništvu razgovara o njoj, kada počne da preispituje i da razmišlja o tome kojim putem treba da idu ljudi koji veruju u Boga i kako treba da se odnose prema starešinama i delatnicima, pa počne duboko da razmišlja o tome koga bi ljudi trebalo da slede, kakva ponašanja karakterišu one koji slede čoveka, a kakva one koji slede Boga, pa zatim, pošto je godinama opipavao u mraku, tražeći te istine i doživljavajući ih, konačno, i ne znajući, postane neko ko može da raspozna i shvati neke istine – to će značiti da mu se rast donekle uvećao. Kada si sposoban da u svim stvarima tragaš za istinom, to znači da si zakoračio na pravi put vere u Boga.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”

Antihristi imaju izrazito pakosne naravi. Ako pokušaš da ih orežeš ili da ih razotkriješ, mrzeće te i u tebe zariti svoje zube poput zmija otrovnica. Ma koliko da se trudiš, nećeš moći da ih skineš sa sebe niti da ih otreseš. Kad se suočite s takvim antihristima, osećate li se uplašeno? Neki se ljudi zaista uplaše i kažu: „Ne usuđujem se da ih orezujem. Tako su svirepi, poput zmija otrovnica, pa ako se u obručima obmotaju oko mene, sa mnom je gotovo.” Kakvi su to ljudi? Premali su rastom i beskorisni, nisu Hristovi dobri vojnici i ne mogu da svedoče o Bogu. Pa, šta treba da učinite kad naiđete na takve antihriste? Ako ti prete ili pokušaju da te liše života, da li bi se uplašio? U takvim situacijama moraš brzo da se ujediniš s braćom i sestrama i da se usprotiviš, istražuješ, prikupljaš dokaze i razotkrivaš antihrista sve dok ne bude uklonjen iz crkve. Time se temeljno rešava problem. Kad otkrijete antihrista i jasno utvrdite da poseduje odlike zle osobe i da je u stanju da druge kažnjava i sveti im se, nemojte čekati da počini zlo i da prikupite dokaze da biste to rešili. To je pasivan pristup i već je doveo do nekoliko gubitaka. Kad antihristi ispolje odlike zle osobe, otkriju svoju podmuklu i zlonamernu narav i na korak su od toga da počnu da deluju, najbolje je da to rešite, da se njima pozabavite, uklonite ih i izbacite. To je najrazumniji pristup. Neki ljudi se plaše odmazde antihristȃ i ne usuđuju se da ih razotkriju. Zar to nije glupo? Nemoćan si da zaštitiš interese Božje kuće, a to samo po sebi pokazuje da nisi odan Bogu. Plašiš se da bi antihrist mogao da ti nađe slabu tačku i da ti se osveti – u čemu je problem? Da li je moguće da ne veruješ u Božju pravednost? Zar ne znaš da u Božjoj kući vlada istina? Čak i ako antihrist uspe da dozna neke iskvarenosti u tebi i od toga napravi problem, ne treba da se plašiš. U Božjoj kući, problemi se rešavaju na osnovu istina-načela. To što je neko učinio prestupe, ne čini ga zlom osobom. Božja kuća nikad ne preduzima mere protiv nekog zbog trenutnog otkrovenja iskvarenosti ili povremenih prestupa. Božja kuća se bavi onim antihristima i zlim ljudima koji po navici stvaraju ometanja i čine zlo, i koji ne prihvataju čak ni delić istine. Božja kuća neće nikada optužiti dobru osobu. Prema svakom se odnosi pošteno. Čak i ako lažne starešine ili antihristi nepravedno optuže dobru osobu, Božja kuća će ih osloboditi optužbe. Crkva neće nikada ukloniti dobru osobu koja može da razotkrije antihriste i koja ima osećaj za pravdu, niti će se takvom osobom baviti. Ljudi se uvek plaše da će im antihristi pronaći slabu tačku kako bi im se osvetili. Ipak, zar se ne plašiš da ćeš uvrediti Boga i izazvati Njegovo gnušanje i odbacivanje? Ako se plašiš da će ti antihrist pronaći slabu tačku i osvetiti ti se, zašto ne bi iskoristio dokaz o zlim delima tog antihrista da ga prijaviš i razotkriješ? Čineći to, zadobićeš odobravanje i podršku Božjeg izabranog naroda i, što je najvažnije, Bog će upamtiti tvoja dobra dela i činove pravde. Pa, zašto to ne učiniš? Pripadnici Božjeg izabranog naroda treba uvek da imaju na umu Božji nalog. Čišćenje od zlih ljudi i antihristȃ je najvažnija bitka u borbi protiv Sotone. Ako ta bitka bude dobijena, ona će postati svedočenje pobednika. Borba protiv Sotona i đavola je iskustveno svedočenje kakvo pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da imaju. To je istina-stvarnost koju pobednici moraju da poseduju. Bog je ljudima podario toliko istine, tako dugo vremena te je predvodio i sa toliko toga te je opskrbio, a sve u cilju da daš svedočanstvo i štitiš crkveni posao. Ispostavlja se da, kad zli ljudi i antihristi čine zla dela i ometaju crkveni posao, ti postaješ plašljiv i povlačiš se, bežeći glavom bez obzira – beskoristan si. Ne možeš da savladaš Sotone, nisi dao svedočanstvo i Bog te prezire. U ovom odsudnom trenutku, moraš da ustaneš i vodiš rat protiv Sotona, razotkriješ zla dela antihristȃ, da ih osudiš i prokuneš, ne ostavljajući im mesto da se sakriju i pročišćujući crkvu od njih. Jedino to se može računati kao izvojevana pobeda nad Sotonama i kao stavljanje tačke na njihovu sudbinu. Ti si jedan od pripadnika Božjeg izabranog naroda, Božji sledbenik. Ne možeš da se plašiš izazova; moraš da postupaš u skladu sa istina-načelima. To znači biti pobednik. Ako se plašiš izazova i praviš kompromise jer se pribojavaš odmazde zlih ljudi ili antihristȃ, onda nisi Božji sledbenik i nisi jedan od pripadnika Božjeg izabranog naroda. Ničemu ne vrediš, niži si čak i od služitelja. Neke kukavice bi mogle reći: „Antihristi su tako zastrašujući; na sve su spremni. Šta ako mi se osvete?” Ovo je govor jednog smetenjaka. Ako se plašiš odmazde antihristȃ, gde ti je vera u Boga? Zar te Bog tolike godine u životu nije štitio? Nisu li i antihristi u Božjim rukama? Ako Bog to ne dozvoli, šta oni mogu da ti učine? Osim toga, ma koliko da su antihristi zli, šta uopšte mogu da urade? Zar pripadnicima Božjeg izabranog naroda nije sasvim lako da se ujedine, da antihriste razotkriju i njima se pozabave? Pa, zašto se onda plašiti antihristȃ? Takvi ljudi su beskorisni i nisu dostojni da slede Boga. Vratite se kući, podižite decu i živite svoj život. Suočeni sa antihristima koji ometaju crkveni posao i nanose štetu Božjem izabranom narodu, kako pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da odreaguju na njihova zla dela? Kako oni koji slede Boga treba da ostanu postojani u svom svedočenju? Kako treba da se bore protiv sila Sotone i antihristȃ? Da li se Bogu pokoravaš i Njemu si odan ili sediš po strani i Boga izdaješ otkriće se sasvim kad antihristi budu pravili ometanja, činili zlo i opirali se Bogu. Ako nisi neko ko se Bogu pokorava i odan Mu je, onda si neko ko Ga izdaje. To su jedine dve mogućnosti. Neki smetenjaci i oni kojima nedostaje razboritost biraju da zauzmu umereni stav i postaju neutralni. U Božjim očima, ovim ljudima nedostaje odanost prema Bogu i Njegovi su izdajnici. Zbog svog kukavičluka, neki smetenjaci se plaše kazne koja dolazi od antihristȃ i u svom srcu se neprestano pitaju: „Šta da uradim?” To nije pitanje koje treba da postaviš. Šta treba da učiniš? (Da ispunjavamo svoje dužnosti, da u potpunosti razotkrijemo zla dela antihristȃ, da braći i sestrama omogućimo da nauče kako da primenjuju razboritost i da odbacuju antihriste. Ne bi trebalo da se bavimo sopstvenom bezbednošću. Najvažnije je da razmotrimo kako da ispunjavamo svoju dužnost kad zli ljudi ometaju crkveni posao.) A ako to utiče na tvoju porodicu? (Bez oklevanja treba da ispunimo svoju dužnost. Zbog zabrinutosti za sigurnost svoje porodice, ne treba da odbacimo svoju dužnost niti da izgubimo postojanost u svom svedočenju.) Tako je. Pre svega, moraš da ostaneš postojan u svom svedočenju i da se do kraja boriš protiv antihristȃ i zlih ljudi, starajući se o tome da za njih ne preostane nijedno mesto u Božjoj kući. Ako su spremni da službuju, neka to rade prema pravilima i neka rade ono što mogu. Ako nisu voljni da službuju, onda svi moraju da se ujedine i da ih izbace kako ne bi mogli da prekidaju, ometaju ili uništavaju crkveni posao u kući Božjoj. Ovo je prva stvar koju treba da uradiš i o kojoj treba postojano da svedočiš. Osim toga, treba da shvatiš da se i tvoja porodica i tvoj život svi nalaze u Božjim rukama i da se Sotona ne usuđuje da postupa ishitreno. Bog je rekao: „Bez Božje dozvole, Sotoni je teško da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog.” U kojoj meri si u stanju da veruješ u ove reči? Borba protiv antihristȃ i zlih ljudi otkriva veličinu tvoje vere. Ako imaš iskrenu veru u Boga, tada imaš istinsko poverenje. Ako u Boga imaš samo malo vere, a ta vera je nejasna i šuplja, onda nemaš istinsko poverenje. Ako ne veruješ da nad svim ovim Bog može da bude suveren i da je Sotona pod Božjom vrhovnom vlašću, i dalje se plašiš antihristȃ i zlih ljudi, možeš da tolerišeš to što čine zlo u crkvi, njihovo ometanje i uništavanje crkvenog posla, možeš da sa Sotonom praviš kompromise ili ga preklinješ za milost kako bi sebe zaštitio, ne usuđujući se da se usprotiviš i protiv njih boriš, i postao si dezerter, onaj koji drugima hoće da ugodi, običan posmatrač, u tom slučaju ti nedostaje iskrena vera u Boga. Tvoja vera u Boga je pod znakom pitanja, što je čini užasno bednom! Kad vidiš da antihristi i zli ljudi u Božjoj kući izazivaju ometanja i prekide, a ti ostaješ ravnodušan; kad izdaješ interese Božje kuće i Njegovog izabranog naroda kako bi zaštitio sopstveni život, svoju porodicu i sve svoje lične interese, onda postaješ izdajica, Juda. To je više nego jasno. U zajedništvu često razgovaramo o antihristima i zlim ljudima i analiziramo ih, raspravljajući o tome kako da ih razaznamo i prepoznamo, a sve stoga da bismo jasno razgovarali o istini i kako bismo ljudima pružili razboritost u pogledu zlih ljudi i antihristȃ da mogu da ih razotkriju. Na taj način, pripadnike Božjeg izabranog naroda antihristi više nikada neće navoditi na pogrešan put niti će ih ometati, i moći će da se oslobode Sotoninog uticaja i ropstva. Međutim, neki ljudi u svom srcu i dalje imaju filozofije za ovozemaljsko ophođenje. Ne pokušavaju da razaznaju zle ljude i antihriste, već igraju ulogu onih koji drugima hoće da ugode. Protiv antihristȃ se ne bore, u odnosu na njih ne postavljaju jasne granice i biraju ublažen, umeren pristup da bi zaštitili sopstvene interese. Ovim đavolima – ovim zlim ljudima i antihristima – oni dozvoljavaju da ostanu u Božjoj kući, prizivajući opasnost negovanjem đavola. Ovim đavolima dopuštaju da besomučno ometaju crkveni posao i da ometaju braću i sestre u izvršavanju dužnosti. Kakvu ulogu ti ljudi igraju? Oni postaju štit za antihriste i njihovi saučesnici. I premda ti možda ne radiš iste stvari kao antihristi niti činiš ista zla dela, u njihovim zlim delima imaš svoj doprinos – proklet si. Antihriste štitiš i tolerišeš ih, dozvoljavajući im da oko tebe prave pustoš, ništa ne preduzimaš niti išta činiš. Zar nemaš svoj doprinos u zlu antihristȃ? Zato neke lažne starešine i oni koji drugima hoće da ugode postaju saučesnici antihristȃ. Svaki onaj ko primeti da antihristi ometaju crkveni posao, ali ih ne razotkrije niti u odnosu na njih postavi jasne granice, postaje njihov pokorni sluga i saučesnik. Tom čoveku nedostaju pokornost i odanost Bogu. U odsudnim trenucima borbe između Boga i Sotone, on staje na Sotoninu stranu, štiteći antihriste i izdajući Boga. Takvi su ljudi Bogu ogavni.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”

Kada otkriješ da je neko antihrist, dozvoli Mi da ti kažem: ako je njihov uticaj značajan, i mnoge starešine i delatnici slušaju njih a ne tebe, i ako ih razotkriješ, vrlo je moguće da ćeš biti izolovan ili uklonjen. Tada moraš pažljivo da razmotriš svoju strategiju. Ne suprotstavljaj im se sam; šanse nisu na tvojoj strani. Počni tako što ćeš stupiti u kontakt sa nekolicinom ljudi koji razumeju istinu i imaju sposobnost rasuđivanja, te zatraži razgovor s njima. Ako se usaglasite, obratite se još dvojici starešina ili delatnika koji mogu da prihvate istinu i da postignu dogovor. Zajedničkim delovanjem nekolicine ljudi razotkrijte antihrista i suočite se s njim. Na ovaj način imate šansu za uspeh. Ako je uticaj antihrista prevelik, možete takođe da napišete prijavu Višnjem. To je najbolji pristup. Ako nekoliko starešina i delatnika zaista pokuša da vas potisne, možete im reći: „Ako ne prihvatite naše razotkrivanje i prijavu, iznećemo to pitanje Višnjem i On će se pobrinuti za vas!” Time povećavate svoje šanse za uspeh, jer se oni neće usuditi da deluju protiv vas. Kada se suočavaš sa antihristima, moraš da usvojiš ovaj pouzdan pristup – nikada ne deluj sam. Ako nemaš podršku nekolicine starešina i radnika, tvoji napori su osuđeni na propast ukoliko ne napišeš prijavu i predaš je Višnjem. Antihristi su izuzetno podmukli i lažljivi. Ako nemaš dovoljno dokaza, uzdrži se od delovanja protiv njih. Ubeđivanje ili rasprava s njima beskorisni su, beskorisno je i pokazivanje ljubavi u pokušaju da ih promeniš, a ni razgovor s njima o istini neće uspeti; nećeš moći da ih promeniš. U situaciji kada ne možeš da ih promeniš, tvoj najbolji smer delovanja nije iskren razgovor s njima, niti ubeđivanje i čekanje da se pokaju. Umesto toga, razotkrij ih i prijavi bez njihovog znanja, dopusti da se Višnji pobrine za njih, te ohrabri više ljudi da ih razotkriju, da ih prijave i da ih odbace, što će na kraju dovesti do toga da budu iskorenjeni iz crkve. Zar to nije dobar pristup? Ako im je cilj da izmame tvoje unutrašnje misli, da te ispitaju i da vide da li možeš bilo kako da ih razaznaš, šta bi trebalo da uradiš ako si ih već prepoznao kao antihriste? (Ne bi trebalo da govorim iskreno sa njima, već da za sada sledim njihove reči, ne dopuštajući im da otkriju da sam ih prepoznao, a zatim bi trebalo da ih u tajnosti razotkrijem i prijavim.) Kakav je ovaj pristup? (Dobar.) Moraš da prozreš spletke đavola i Sotone, kao i da izbegneš aktiviranje njihovih zamki ili upadanje u njihove jame. Kada se suočavaš sa Sotonama i đavolima, moraš da koristiš mudrost i da se uzdržiš od iskrenog razgovora sa njima. To je zato što iskreno možeš da govoriš samo Bogu i istinskoj braći i sestrama. Nikada ne bi trebalo iskreno da govoriš Sotonama, đavolima ili antihristima. Jedino je Bog dostojan da razume šta je u tvom srcu, da ima suverenost nad njim i da ga istražuje. Niko, a posebno ne đavoli i Sotone, nije kvalifikovan da kontroliše ili ispituje tvoje srce. Stoga, ako đavoli i Sotone pokušaju da iz tebe izvuku istinu, imaš pravo da kažeš „ne”, da odbiješ da odgovoriš i da zadržiš informacije – to je tvoje pravo. Ako kažeš: „Ti đavole, želiš da izvučeš reči iz mene, ali neću ti govoriti istinu, neću ti reći. Prijaviću te – šta mi možeš? Ako se usudiš da me mučiš, prijaviću te; ako me mučiš, Bog će te prokleti i kazniti!” Da li to funkcioniše? (Ne, ne funkcioniše.) Biblija kaže: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi” (Matej 10:16). U takvim situacijama, moraš da budeš mudar kao zmija; treba da budeš mudar. Naše srce je pogodno samo da ga Bog istražuje i poseduje, pa treba da bude dato samo Njemu. Samo je Bog dostojan našeg srca, dok Sotone i đavoli to ne zaslužuju! Prema tome, da li antihristi imaju pravo da znaju šta je u našim srcima ili o čemu razmišljamo? Oni nemaju to pravo. Koji je njihov cilj kada pokušavaju da izvuku istinu iz tebe i da te ispituju? Njihov cilj je da te kontrolišu; moraš to jasno da prepoznaš. Zato nemoj iskreno da razgovaraš s njima. Moraš naći načine da ujediniš više braće i sestara, pa da ih zajedno razotkrijete i odbacite, da ih svrgnete s njihovog položaja, kao i da im nikada ne dozvolite da uspeju. Iskorenite ih iz crkve, uskratite im svaku priliku da ponovo ometaju i da vladaju u Božjoj kući.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četrnaesta stavka: Prema Božjoj kući se ophode kao da je njihov lični prostor”

Neki ljudi kažu: „Antihristi su samo ljudi sa iskvarenom naravi. Ljudi imaju ljudske emocije. Ako im se emocionalno obratiš, ako im logično objasniš stvari i razjasniš prednosti i nedostatke, onda kada shvate razloge, možda neće postupati na takav način. Možda će priznati svoje greške, možda će se pokajati i prestati da koračaju putem antihrista. Možda neće uspostaviti svoj lični prostor unutar Božje kuće, niti će privući svoje okorele sledbenike kako bi monopolizovali moć u Božjoj kući i upuštali se u te aktivnosti koji nisu u skladu sa ljudskošću i moralom.” Da li se na antihriste može uticati na taj način? (Ne može.) Da li je iko ikada promenio antihrista? Neki kažu: „Možda ih majka nije pravilno vaspitala od malih nogu, možda su bili razmaženi. Sada, ako njihova majka porazgovara s njima, ili ako osoba s najvećim ugledom u porodici, ili ona koja je najduže vernik, pokuša da ih ubedi, možda će oni prestati da čine ono što antihristi obično čine.” Da li je to istina? (Nije.) Zašto nije? (Ubeđivanje ne funkcioniše; što više govorite, to oni više negoduju. Ako ih tada razotkriješ i ako ih podvrgneš orezivanju, oni će te mrzeti.) Tačno. Zar nisu već dosta slušali Božje reči i istinu? Neki antihristi veruju već deset ili dvadeset godina bez ikakve promene. Dosta su čitali Božje reči, pa zašto onda nije došlo ni do kakve promene? Zato što su im srca ispunjena zlom – čak ni Bog ih ne spasava, pa mogu li onda ljudi da ih promene pomoću ono malo znanja i doktrine koje imaju? U ljudskom društvu, države imaju obrazovanje, a u društvu postoje zakoni, što podstiče ljude da uče da budu dobri i da izbegavaju činjenje zločina. Ali, zašto to ne može da promeni ljude? Da li su državno obrazovanje i sistemi imali ikakav pozitivan uticaj na društvo? Da li te stvari koje promoviše država imaju ikakav obrazovni značaj ili vrednost za čovečanstvo? Da li su delotvorne? (Nisu.) Da li su pravna odeljenja svake zemlje, poput maloletničkih popravnih domova i zatvora, koji su najviša i najstroža mesta za disciplinovanje ljudi, promenili suštinu ljudi? Uzmimo za primer neke silovatelje, lopove i nasilnike – oni idu u zatvor i izlaze iz njega toliko puta da postaju povratnici – da li se na kraju promene? Ne, niko ne može da ih promeni. Suština čoveka se ne može promeniti. Slično tome, ni suština antihrista se ne može promeniti. Primena monopolizacije moći predstavlja suštinu antihrista, a ta suština se ne može promeniti. Kakav je Božji stav prema toj nepromenljivoj vrsti osobe? Da li On čini sve što je u Njegovoj moći da ih promeni i da ih spase, a zatim da postigne preobražaj njihove prirode? Da li Bog sprovodi to delo? (Ne.) Sada kada razumete da Bog ne sprovodi tu vrstu dela, kako vi treba da se ophodite prema antihristima? (Odbacite ih.) Prvo, raspoznajte ih i detaljno analizirajte; kada ih prozrete, odbacite ih. Ne odbacujte nekoga samo na osnovu vaših predstava i uobrazilja, misleći da su arogantni, samopravedni i nalik antihristu. To neće biti dobro; ne smete da budete slepi. Kroz kontakt, istragu i prosuđivanje, postepeno ustanovite i potvrdite da je neko antihrist. Prvo, raspoznajte ih i detaljno ih analizirajte pred svima, raspoznajte ih, a zatim se ujedinite sa onima u crkvi koji teže istini i koji imaju osećaj za pravdu kako biste ih odbacili. Prvo ih raspoznajte i detaljno analizirajte, a zatim ih odbacite – to je najbolji pristup u postupanju sa antihristima.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četrnaesta stavka: Prema Božjoj kući se ophode kao da je njihov lični prostor”

Zašto Božja kuća želi da izbaci antihriste? Da li bi bilo u redu zadržati ih i dozvoliti im da služe? Da li bi bilo u redu dati im priliku da se pokaju? (Ne, ne bi.) Postoji li ikakva šansa da bi oni mogli da streme ka istini? (Antihristi ne mogu da streme ka istini.) Upravo ste otkrili da su antihristi zli ljudi koji pripadaju Sotoni i koji ne mogu da se pokaju, a to je razlog za njihovo izbacivanje. Niko se ne izbacuje tek tako. Božja kuća svaki put iznova pokazuje strpljenje, neprekidno im pružajući prilike da se pokaju i dajući im prostor za manevrisanje, kako se ne bi dogodilo da dobri ljudi budu pogrešno optuženi i kako niko tek tako ne bi bio izbačen ili upropašćen. Njima nije lako da toliki niz godina veruju u Boga; Božja kuća je prema svakome tolerantna sve dok on u potpunosti ne bude prozren, dok u potpunosti ne bude razotkriven. No, mogu li antihristi da se pokaju? Ne mogu da se pokaju. U Božjoj kući oni igraju ulogu Sotoninih pokornih slugu, demontirajući, prekidajući i ometajući posao Božje kuće. Čak i ako su nadareni i imaju neki talenat, oni nikako ne bi mogli da se svojski potrude da dobro izvršavaju svoju dužnost ili da krenu ispravnim putem. Čak i ako antihristi imaju neke korisne aspekte, oni nipošto neće dati pozitivan doprinos Božjem delu u Božjoj kući. Jedino prekidaju, ometaju i podrivaju Božje delo i ne rade dobre stvari. Zadržao si ih da bi ih posmatrao i dao si im priliku da se pokaju, ali oni nisu bili u stanju da se pokaju. Na kraju je usvojeno rešenje da budu izbačeni. Pre nego što si ih izbacio, uveliko si uvideo činjenicu da je takva osoba antihrist koji bi radije umro nego što bi se pokajao, da je neprijateljski nastrojen prema Bogu i istini. Shodno tome, ta osoba je bila izbačena. Da je dobra osoba, da li bi bila izbačena? Da li bi bila izbačena da je mogla da prihvati istinu i pokaje se? U najgorem slučaju bi bila smenjena sa dužnosti i poslata da se bavi duhovnim molitvama i razmišljanjem o sebi, ne bi bila izbačena. Kad Božja kuća odluči da nekoga izbaci, to znači da bi ta osoba, ako bi joj se dozvolilo da ostane, bila prava pošast u Božjoj kući. Ne bi radila dobre stvari, već bi samo izazivala prekide i ometanja i činila svakojake loše stvari. U kojoj god crkvi da se našla, takva osoba bi je ometala sve dok je ne bi razložila na sitne čestice, posao bi stagnirao, većina ljudi bi se osećala veoma malodušno i izgubila bi svoju veru u Boga, a neki ljudi bi čak želeli da sa verom prekinu i ne bi mogli da nastave da izvršavaju svoje dužnosti. Šta je razlog za to? To je izazvano antihristovim ometanjima. Sa antihristima se mora pozabaviti, oni se moraju ukloniti i izbaciti kako bi za ovu crkvu bilo ikakve nade, da bi crkveni život postao normalan i da bi pripadnici Božjeg izabranog naroda zakoračili na pravi put vere u Boga. Neki ljudi kažu: „Bog je ljubav, pa i antihristima treba da pružimo priliku da se pokaju.” Te reči zvuče veoma lepo, no, da li tako stoje stvari? Pažljivo to sagledajte: koji izbačeni antihristi i zli ljudi su kasnije spoznali sebe i bili u stanju da streme ka istini i da je vole? Ko od njih se pokajao? Niko od njih se nije pokajao i svi su tvrdoglavo odbijali da ispovede svoje grehe; i koliko god godina kasnije da ih ponovo vidiš, i dalje su takvi, i dalje se čvrsto drže tih stvari koje su se tada dogodile i ne otpuštaju ih, nastojeći da sebe opravdaju i daju objašnjenje. Njihova se narav nije uopšte promenila. Ako ih ponovo primiš, dozvoliš im da nastave crkveni život i dopustiš im da izvršavaju dužnost, i dalje će prekidati i ometati posao crkve. Poput Pavla, praviće iste stare greške, uzdizaće sebe i o sebi će svedočiti. Oni nikako ne mogu da idu putem stremljenja ka istini i ići će svojim starim putem, putem antihrista, Pavlovim putem. To je osnov za izbacivanje antihristȃ.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”

Slična iskustvena svedočenja:

Kako sam prijavila antihrista