Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Suočen sa čovekovim stanjem i čovekovim stavom prema Bogu, Bog je učinio novo delo, dozvolivši čoveku da poseduje i znanje o Njemu i pokornost prema Njemu, kao i ljubav i svedočanstvo. Stoga čovek mora da iskusi Božje oplemenjivanje, kao i Njegov sud i orezivanje, bez čega čovek nikada ne bi spoznao Boga i nikada ne bi bio sposoban da ga istinski voli i da svedoči o njemu. Božje oplemenjivanje čoveka nije sračunato na jednostrano, već na višestruko dejstvo. Zato Bog vrši delo oplemenjivanja onih koji su voljni da traže istinu, kako bi Bog usavršio njihovu rešenost i ljubav. Za one koji su voljni da traže istinu i koji žude za Bogom, ništa nije značajnije, niti od veće pomoći, od oplemenjivanja kao što je ovo. Čoveku nije lako da razume i pojmi Božju narav, jer je Bog, na kraju krajeva, Bog. Konačno, nemoguće je da Bog ima istu narav kao i čovek, i stoga čoveku nije lako da shvati Njegovu narav. Čovek sam po sebi ne poseduje istinu i ona nije lako shvatljiva onima koje je Sotona iskvario; čovek je lišen istine i odlučnosti da istinu sprovede u delo, a ako ne bude patio i ako ne bude oplemenjen ili mu ne bude suđeno, onda njegova odlučnost nikada neće biti usavršena. Za sve ljude, oplemenjivanje je bolno i veoma teško prihvatljivo – ipak, tokom oplemenjivanja, Bog razjašnjava čoveku Svoju pravednu narav i objavljuje šta zahteva od čoveka, i pruža više prosvećenja, i više stvarnog orezivanja; kroz poređenje između činjenica i istine, On daje čoveku veće znanje o sebi samom i o istini, i daje čoveku veće razumevanje Božjih namera, omogućavajući čoveku da ima istinitiju i čistiju ljubav prema Bogu. Takvi su Božji ciljevi u sprovođenju oplemenjivanja. Sva dela koja Bog čini u čoveku imaju svoje ciljeve i značenje; Bog ne obavlja besmislena dela, niti obavlja dela koja nisu od koristi čoveku. Oplemenjivanje ne znači udaljavanje ljudi od Boga, niti njihovo uništavanje u paklu. To radije znači promenu čovekove naravi tokom oplemenjivanja, promenu njegovih namera, njegovih starih stavova, promenu njegove ljubavi prema Bogu i promenu čitavog njegovog života. Oplemenjivanje je pravi ispit za čoveka, i neki oblik stvarne obuke, i samo tokom oplemenjivanja njegova ljubav može služiti sopstvenoj funkciji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Kada Bog radi na oplemenjivanju čoveka, čovek pati. Što je oplemenjivanje neke osobe snažnije, ona će posedovati bogoljubivije srce i više će od Božje moći u njoj biti otkriveno. I obrnuto, što je oplemenjivanje neke osobe slabije, njeno će srce biti manje bogoljubivo i manje će od Božje moći biti otkriveno u njoj. Što je oplemenjivanje takve osobe snažnije i što ona više muke i bola doživljava, to će njena ljubav prema Bogu biti dublja, njena vera u Boga iskrenija, a njeno znanje o Bogu temeljnije. U svom iskustvu ćeš videti da oni ljudi koji strašno pate tokom oplemenjivanja, koje Bog mnogo orezuje i dovodi u red, i videćeš da su upravo to ljudi koji gaje duboku ljubav prema Bogu i koji temeljnije i prodornije poznaju Boga i da oni koji nisu iskusili da ih Bog orezuje imaju tek površno znanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daruje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.“ Ako su ljudi iskusili da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom poznanju Boga. Što je, dakle, Božje delo u čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe neprobojnije i što je nekompatibilnije s tvojim predstavama, to je Božje delo spremnije da te osvoji, zadobije i učini te savršenim. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U prošlosti je rečeno da će Bog ovu grupu ljudi izabrati, zadobiti i učiniti ih kompletnim u poslednjim danima; to je od izuzetnog značaja. Što je posao koji On u vama obavlja veći, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu. Tokom poslednjih dana, Božji plan upravljanja od šest hiljada godina biće priveden kraju. Može li se on zaista lako završiti? Kad On osvoji čovečanstvo, hoće li Njegovo delo biti završeno? Može li to da bude tako jednostavno? Ljudi zaista zamišljaju da je to tako jednostavno, ali ono što Bog čini nije tako jednostavno. Ma koji deo Božjeg dela da se pomene, svaki je od njih čoveku nedokučiv. Kad bi mogao da ga dokučiš, onda bi Božje delo bilo beznačajno i bezvredno. Nedokučivo je delo koje Bog obavlja; ono je u potpunoj suprotnosti s tvojim predstavama, a što je ono s njima nepomirljivije, to se bolje pokazuje da Božje delo ima smisla; kad bi ono bilo u skladu s tvojim predstavama, bilo bi besmisleno. Ti danas osećaš da je Božje delo tako čudesno, a što ti se ono čini čudesnijim, to više osećaš da je Bog nedokučiv i vidiš koliko su veliki Božji postupci. Kad bi On samo na brzinu i površno obavio delo osvajanja čoveka i ništa drugo nakon toga, čovek ne bi bio u stanju da sagleda značaj Božjeg dela. Iako ti sada dobijaš malu dozu oplemenjivanja, ona je ipak veoma korisna za tvoj životni rast; stoga je krajnje nužno da se podvrgnete takvim teškoćama. Danas dobijaš malo oplemenjivanja, ali nakon toga ćeš zaista moći da vidiš Božje postupke i na kraju ćeš reći: „Božja su postignuća tako čudesna!“ To će biti reči koje nosiš u srcu. Pošto su neko vreme doživljavali Božje oplemenjivanje (kušnja služitelja i vreme grdnje), neki su ljudi na kraju kazali: „Zaista je teško verovati u Boga!“ Činjenica da su upotrebili reči „zaista teško“ pokazuje da su Božji postupci nedokučivi, da je Božje delo od velikog značaja i vrednosti i da je Njegovo delo itekako dostojno da ga čovek čuva i neguje. Kada ti, nakon što sam obavio toliko posla, ništa o tome ne bi znao, da li bi onda Moje delo i dalje moglo da bude vredno? Nateraće te da kažeš: „Služenje Bogu je zaista teško, Božji su postupci tako čudesni, a Bog je uistinu mudar! Bog je tako divan!“ Ako nakon određenog perioda sticanja iskustva budeš u stanju da izgovoriš ovakve reči, to će biti dokaz da si u sebi zadobio Božje delo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Na koje su unutrašnje stanje ljudi usmerene kušnje? Usmerene su na buntovničku narav u ljudima koja nije u stanju da udovolji Bogu. Mnogo je toga nečistog u ljudima, i mnogo licemernog, i zato Bog podvrgava ljude kušnjama da bi ih očistio. Ali ako si danas u stanju da udovoljiš Bogu, onda će buduće kušnje za tebe biti savršene. Ako danas nisi u stanju da udovoljiš Bogu, onda će te buduće kušnje dovoditi u iskušenje i ti ćeš nesvesno pokleknuti, i tada nećeš biti u stanju da pomogneš sebi, zato što ne možeš da pratiš korak Božjeg dela i ne poseduješ pravi rast. Dakle, ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada te kušnja zaista zadesi, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati žalost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoje bogoljubivo srce neće promeniti, i postaće još dublje. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko prima Njegovo obećanje. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada te jednog dana stigne kušnja, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas si možda u stanju da stojiš postojano kada te zadesi mala kušnja, ali to ne mora da znači da ćeš biti u stanju da ostaneš postojan i kada te jednog dana sustigne neka veća kušnja. Neki ljudi su uobraženi i misle da su već skoro savršeni. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji i sve izgleda kao da je u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i nalaziš se u stanju inercije, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

Ako ne poznaješ Božju narav, onda ćeš tokom kušnji neminovno pokleknuti, zato što nemaš svest o tome kako Bog usavršava ljude, na koji način ih usavršava, a kada te Božje kušnje sustignu i ne budu odgovarale tvojim predstavama, nećeš biti u stanju da stojiš postojano. Istinska Božja ljubav je čitava njegova narav, a kada se čitava Božja narav prikaže ljudima, šta to onda donosi tvom telu? Kada se ljudima bude pokazala pravedna Božja narav, njihovo telo će neminovno pretrpeti mnogo bola. Ako ne pretrpiš ovaj bol, onda te Bog ne može usavršiti, niti ćeš moći da posvetiš istinsku ljubav Bogu. Ako te Bog usavrši, On će ti svakako prikazati čitavu Svoju narav. Od vremena stvaranja do danas, Bog nikada nije pokazao čoveku čitavu svoju narav – ali u poslednjim danima On to otkriva ovoj grupi ljudi koje je predodredio i izabrao, i usavršavajući ljude On otkriva Svoju narav, kroz šta On upotpunjuje grupu ljudi. Takva je istinska Božja ljubav prema ljudima. Da bi iskusili istinsku Božju ljubav, potrebno je da ljudi istrpe ogroman bol i da plate visoku cenu. Tek posle toga će biti zadobijeni od Boga i moći će da uzvrate svoju istinsku ljubav Bogu, i samo tada će Božje srce biti zadovoljeno. Ako ljudi žele da ih Bog usavrši, i ako žele da slede Njegovu volju, i u potpunosti daju svoju istinsku ljubav Bogu, onda moraju iskusiti mnogo patnje i mnogo muka zbog okolnosti u kojima se nalaze, da bi pretrpeli bol gori od smrti. Naposletku će biti primorani da vrate svoje istinsko srce Bogu. Da li neko zaista voli Boga ili ne otkriva se tokom teškoća i oplemenjivanja. Bog pročišćava ljudsku ljubav, a to se takođe postiže samo tokom teškoća i oplemenjivanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

Ono čemu ljudi koji veruju u Boga teže jeste sticanje blagoslova za budućnost; to je cilj njihove vere u Boga. Mada svi ljudi imaju takvu nameru i tome se nadaju, iskvarenost koja im je u prirodi mora se razrešiti posredstvom kušnji i oplemenjivanja. Morate biti oplemenjeni u svim onim aspektima u kojima niste pročišćeni i u kojima otkrivate iskvarenost – tako je Bog uredio. Bog za tebe stvara okruženje i primorava te da u njemu budeš oplemenjen kako bi mogao da spoznaš vlastitu iskvarenost. Na kraju, dolaziš u situaciju da bi radije umro kako bi se odrekao svojih planova i želja i pokorio se Božjoj suverenosti i Njegovom uređenju. Stoga, ukoliko ljudi nisu nekoliko godina bili podvrgavani oplemenjivanju i ako nisu u određenoj meri propatili, oni u svojim mislima i u svom srcu neće moći da se oslobode ograničenja iskvarenosti vlastitog tela. Ljudi treba da istrpe patnju u svim onim aspektima u kojima su još uvek ograničeni vlastitom sotonskom prirodom i u kojima još uvek imaju vlastite želje i prohteve. Jedino se iz stradanja mogu izvući pouke, što znači da se jedino tako može steći istina i razumeti Božje namere. Razumevanje mnogih istina se, zapravo, postiže iskustvom stečenim tokom bolnih kušnji. Niko ne može da shvati Božje namere, da prepozna Njegovu svemogućnost i mudrost, niti da ceni Njegovu pravednu narav, dok živi u udobnom i opuštenom okruženju ili pod povoljnim okolnostima. To bi bilo nemoguće!

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Normalno je da ljudi, dok su podvrgnuti kušnjama, budu slabi, da u sebi nose negativnost, ili da ne mogu jasno da sagledaju Božje namere i svoj put ka praktičnom delovanju. Ali, u svakom slučaju, ti moraš, baš kao i Jov, verovati u Božje delo i ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je sve stvari u ljudskom životu podario Jahve i da je Jahve ujedno Onaj koji će ih sve oduzeti. Ma kakvim proverama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. Što se tvog iskustva tiče, ma kakvom da si oplemenjivanju kroz Božje reči podvrgnut, ono što Bog od ljudi zahteva, kratko rečeno, jesu njihova vera i njihovo bogoljubivo srce. Ono što On, delujući na ovaj način usavršava, jesu vera, ljubav i težnje ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, ali oni to ne mogu ni da vide, ni da osete; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Potrebno je da ljudi imaju veru onda kad nešto ne može da se vidi golim okom, a tvoja je vera potrebna onda kad ne možeš da se oslobodiš sopstvenih predstava. Kad ne možeš da razumeš Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da svedočiš. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i govorio s njim. To, drugim rečima, znači da ćeš samo iz svoje vere moći da vidiš Boga, a kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti. Bez tvoje vere, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako, pak, nemaš veru, ti onda ne možeš biti usavršen i nećeš moći da vidiš Božje postupke, a kamoli Njegovu svemoć. Ako veruješ da ćeš Njegove postupke videti u svom praktičnom iskustvu, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetliti i iznutra će te voditi. Bez te vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo ako imaš veru i ako ne gajiš sumnje u Boga, samo ako uistinu veruješ u Njega, ma šta da čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i ti ćeš tek tada moći da vidiš Njegove postupke. Sve se to postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se reč „vera“ odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da tragaš za životom i da tražiš istinu, možeš da tražiš znanje o Božjem delu, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u traganju za istinom kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegove namere i da se prema Njegovim namerama brižljivo odnosiš. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš vladati kao car, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno ukazao, ti si tragao za Njim. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da ga vidiš i snašle su te nevolje – da li sad zbog toga gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku tragati za životom i tražiti da udovoljiš Božjim namerama. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

(…) Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira na to kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da se pobuniš protiv tela. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Bog trenutno isprobava ljude. On ne izgovara ni reč, već se skriva i ne ostvaruje direktan kontakt s ljudima. Spolja izgleda kao da On ne obavlja nikakvo delo, ali istina je da još uvek deluje u čoveku. Svako ko traga za život-ulaskom ima viziju svoje potrage za životom, i ne sumnja čak i ako ne razume Božje delo u potpunosti. Dok prolaziš kroz kušnje, čak i kada ne znaš šta Bog želi da uradi i šta želi da postigne, treba da znaš da su Božje misli za ljudski rod uvek dobre. Ako tragaš za Njim iskrenog srca, On te nikada neće napustiti i na kraju će te sigurno usavršiti i odvesti ljude do odgovarajućeg odredišta. Bez obzira na to kako Bog trenutno isprobava ljude, doći će dan kada će im pružiti odgovarajući ishod i dati im odgovarajuću nadoknadu na osnovu onoga što su učinili. Bog neće dovesti ljude do određene tačke i onda ih naprosto odbaciti i zanemariti. To je zato što je Bog pouzdan. U ovoj etapi, Sveti Duh obavlja delo oplemenjivanja. On oplemenjuje svaku osobu. U koracima dela koji se sastoje od kušnje smrću i kušnje grdnjom, oplemenjivanje se obavlja rečima. Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudski rod treba da sarađuje. To je zaista nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira šta Bog čini, bilo da se radi o oplemenjivanju ili čak ako ne govori, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da, pošto je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji tragaju za Njim moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koje to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvoje potrage. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez potrage one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da tragaju za promenom u naravi u svakom trenutku. U tvom praktičnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš i svoje sopstvene nedostatke, treba da tražiš ulazak u svoje praktično iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš to da sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da obavljaš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne tragaju za Bogom i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi moraju osnovni duhovni život da održe normalnim. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš da razumeš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu posvećenost pred licem Boga. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne tragaju za dubljim ulaskom, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi su uvek pohlepni za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i traži život-ulazak i traži promenu u svojoj naravi, on mora da plati cenu i dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Upravo tokom mukotrpnog oplemenjivanja čovek najlakše može da padne pod Sotonin uticaj, pa kako bi onda trebalo da voliš Boga tokom takvog oplemenjivanja? Trebalo bi da prikupiš svoju volju, položiš svoje srce pred Boga i posvetiš Mu sve svoje vreme. Bez obzira na to kako te Bog oplemenjuje, ti treba da budeš u stanju da primeniš istinu kako bi udovoljio Božjim namerama i trebalo bi da preuzmeš na sebe da tražiš Boga i tražiš zajedništvo. U ovakvim vremenima, što si pasivniji, to ćeš biti negativniji i lakše ćeš nazadovati. Kada je neophodno da obaviš svoju funkciju, iako je ne obavljaš dobro, ti činiš sve što možeš, i pritom ne koristiš ništa drugo do svoje bogoljubivo srce; bez obzira na to šta drugi kažu – bilo da kažu da ti ide dobro, ili da ti ide loše – tvoje namere su ispravne i nisi samopravedan, jer deluješ zarad Boga. Kada te drugi pogrešno protumače, možeš da se moliš Bogu i kažeš: „O Bože! Ne tražim od drugih da me podnose, da se lepo odnose prema meni, niti da me razumeju i odobravaju. Samo tražim da mogu da Te volim u svom srcu, da budem spokojan u svom srcu, i da moja savest bude čista. Ne tražim da me drugi hvale, niti da me mnogo cene; samo tražim da Ti udovoljim iz svog srca; izvršavam svoju ulogu čineći sve što mogu i, premda sam nerazuman, glup, lošeg kova i slep, znam da si Ti divan, i voljan sam da Ti posvetim sve što imam.“ Čim se moliš na ovaj način, javlja se tvoje bogoljubivo srce i u srcu ti je mnogo lakše. Upravo to znači upražnjavati ljubav prema Bogu. Kako budeš prolazio kroz iskustva, na svaka dva neuspeha imaćeš jedan uspeh, ili na pet neuspeha dva uspeha, i dok prolaziš kroz takva iskustva, samo usred neuspeha moći ćeš da vidiš Božju divotu i da otkriješ šta u tebi nedostaje. Kada se sledeći put susretneš sa takvim situacijama, treba da postaneš obazriv, da ublažiš svoje korake i češće se moliš. Postepeno ćeš razvijati sposobnost da trijumfuješ u takvim situacijama. Kada se to dogodi, znaćeš da su tvoje molitve bile delotvorne. Kada shvatiš da si ovog puta bio uspešan, osetićeš zadovoljstvo u sebi, a kada se moliš, moći ćeš da osetiš Boga i da osetiš da te prisustvo Svetog Duha nije napustilo – samo tada ćeš znati kako Bog deluje u tebi. Ovakva primena će ti dati put ka iskustvu. Ako ne primenjuješ istinu, Sveti Duh neće biti prisutan u tebi. Ali, ako istinu primeniš kada se susretneš sa stvarima kakve jesu, tada će, iako si povređen iznutra, Sveti Duh naknadno biti s tobom, moći ćeš da osetiš prisustvo Boga kada se moliš, imaćeš snagu da primenjuješ reči Božje, tokom zajedništva sa tvojom braćom i sestrama neće biti ničega što će opterećivati tvoju savest, osećaćeš se spokojno, i na taj način ćeš moći da izneseš na videlo šta si učinio. Bez obzira na to šta drugi kažu, bićeš u stanju da imaš normalan odnos sa Bogom, drugi te neće ograničavati, uzdići ćeš se iznad svega – i time ćeš pokazati da je tvoja primena Božjih reči bila delotvorna.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Za svaki korak Božjeg dela postoji način na koji ljudi treba da sarađuju. Bog oplemenjuje ljude tako da imaju poverenja dok prolaze kroz oplemenjivanje. Bog usavršava ljude tako da oni imaju poverenja da budu usavršeni od strane Boga i da su voljni da prihvate Njegovo oplemenjivanje i da ih Bog orezuje. Duh Božji deluje u ljudima da bi im doneo prosvećenje i prosvetljenje i da bi sarađivali s Njim i vršili primenu. Bog ne govori tokom oplemenjivanja. On ne izgovara Svoj glas, ali ipak ima posla koji ljudi treba da obave. Trebalo bi da se držiš onoga što već imaš, još uvek bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu, da budeš blizu Boga i da svedočiš pred Bogom; na taj način ćeš ispuniti svoju dužnost. Svi vi treba jasno da vidite iz Božjeg dela da Njegove kušnje ljudskog poverenja i ljubavi zahtevaju od ljudi da se više mole Bogu i da se češće naslađuju Božjim rečima pred Njim. Ako te Bog prosveti i učini da razumeš Njegove namere, a ti ipak uopšte ne sprovodiš u delo, nećeš ništa ni zadobiti. Kada primenjuješ Božje reči, i dalje treba da budeš u stanju da Mu se moliš, a kada se naslađuješ Njegovim rečima treba da dođeš pred Njega i tražiš i budeš pun poverenja u Njega, bez traga osećanja i i budeš obeshrabren ili hladan. Oni koji ne primenjuju Božje reči puni su energije tokom skupova, ali padaju u tamu kada se vrate kući. Ima i onih koji čak i ne žele da se okupljaju. Dakle, moraš jasno da vidiš koja je dužnost koju ljudi treba da obavljaju. Ti možda i ne znaš šta su zaista Božje namere, ali možeš da obaviš svoju dužnost, možeš da se moliš kada je to potrebno, možeš da primeniš istinu kada je to potrebno i možeš da radiš ono što ljudi treba da rade. Možeš da podržiš svoju prvobitnu viziju. Na taj način ćeš moći da prihvatiš sledeći korak Božjeg dela. Kada Bog radi na skriven način, problem je ako ne tražiš. Kada On govori i propoveda tokom sabora, ti slušaš sa poletom, ali kada On ne govori, nedostaje ti energije i povlačiš se. Kakva se osoba ponaša na ovakav način? To je neko ko samo prati krdo. Nema stav, nema svedočanstvo, nema viziju! Većina ljudi je takva. Ako nastaviš tim putem, jednog dana kada naiđeš na veliku kušnju, bićeš kažnjen. U Božjem procesu usavršavanja ljudi, veoma je važno imati stav. Ako ne sumnjaš ni u jedan korak Božjeg dela, ako ispunjavaš čovekovu dužnost, ako iskreno podržavaš ono što ti je Bog dao da sprovedeš u delo, to jest, ako se sećaš Božjih opomena i bez obzira na to šta On čini u današnje vreme ne zaboraviš Njegove prekore, ako ne sumnjaš u Njegovo delo, zadržavaš svoj stav, podržavaš svoje svedočanstvo i pobeđuješ na svakom koraku puta, onda će te na kraju Bog usavršiti i pretvoriti u pobednika. Ako si u stanju da budeš postojan u svakom koraku Božjih kušnji, i ako i dalje možeš da budeš postojan na samom kraju, onda si ti pobednik, ti si neko koga je Bog usavršio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da podrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima“ su oni koji su još uvek u stanju da svedoče i održavaju svoje poverenje i odanost Bogu kada su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu bez obzira na sve, onda ti svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom“. Ako je tvoje traganje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sam Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu je održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjujete. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada vršiš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Božje delo u poslednjim danima zahteva ogromno poverenje, poverenje čak i veće od Jovovog. Bez poverenja, ljudi neće moći da nastave da stiču iskustvo, niti će Bog moći da ih usavrši. Kada dođe dan velikih kušnji, biće ljudi koji će napuštati crkve – neki ovde, neki tamo. Biće nekih koji su do tada bili prilično dobri u svojoj potrazi i neće biti jasno zašto više ne veruju. I dogodiće se mnoge stvari koje nećeš razumeti i Bog neće otkriti znakove niti čudesna dela, niti će učiniti nešto natprirodno. Ovo je da bi se videlo da li možeš da budeš postojan – Bog koristi činjenice da oplemeni ljude. Još nisi mnogo propatio. U budućnosti, kada dođu velike kušnje, biće mesta u kojima će svi do jednog napustiti crkvu, a oni sa kojima si imao dobar odnos će otići i napustiti svoju veru. Da li ćeš onda moći da budeš postojan? Kušnje sa kojima si se do sada suočavao bile su manje, a ti si verovatno jedva bio u stanju da ih izdržiš. Ovaj korak uključuje oplemenjivanje i usavršavanje samo rečima. U sledećem koraku, činjenice će te sustići da te usavrše, a onda ćeš biti u opasnosti. Jednom kada postane stvarno ozbiljno, Bog će te savetovati da što pre odeš, a religiozni ljudi će pokušati da te namame da kreneš s njima. Ovo je da bi se videlo da li možeš da nastaviš tim putem, a sve su to kušnje. Trenutne kušnje su male, ali doći će dan kada u nekim domovima roditelji više neće verovati, a u nekim deca više neće verovati. Da li ćeš moći da nastaviš? Što dalje ideš, to će tvoje kušnje biti veće. Bog obavlja Svoje delo oplemenjivanja ljudi u skladu sa njihovim potrebama i njihovim rastom. Tokom etape Božjeg usavršavanja ljudskog roda, nemoguće je da će broj ljudi nastaviti da raste – on će se samo smanjivati. Ljudi samo kroz ova oplemenjivanja mogu biti usavršeni. Možeš li da izdržiš orezivanje, da bivaš dovođen u red, isproban, grđen, proklet? Kada vidiš crkvu u posebno dobroj situaciji, gde sve sestre i braća traže sa velikom poletom, ti se osećaš ohrabreno. Kada dođe dan u kojem će svi oni otići, neki od njih više neće verovati, neki će otići za poslom ili brakom, a neki će pristupiti religiji; da li ćeš onda moći da budeš postojan? Da li ćeš biti u stanju da iznutra ostaneš neometen? Božje usavršavanje ljudi nije tako jednostavna stvar! On koristi mnoge stvari da oplemeni ljude. Ljudi to vide kao metode, ali u prvobitnoj Božjoj nameri to uopšte nisu metode, već činjenice. Naposletku, kada On bude oplemenio ljude do određene tačke i oni više ne budu imali nikakvih pritužbi, ova etapa Njegovog dela će biti upotpunjena. Veliko delo Svetog Duha je da te usavrši, a kada On ne deluje i skriva se, to je još više u cilju da te usavrši, a posebno se na taj način može videti da li ljudi gaje ljubav prema Bogu, da li imaju istinsko poverenje u Njega. Kada Bog govori jasno, nema potrebe da tragaš; samo kada je skriven treba da tragaš i osetiš svoj put kojim ćeš ići. Trebalo bi da budeš u stanju da ispuniš dužnost stvorenog bića i bez obzira na to šta tvoj budući ishod i tvoje odredište mogu biti, ti bi trebalo da budeš u stanju da tragaš za znanjem i za ljubavlju prema Bogu tokom godina dok si živ, i bez obzira na to kako se Bog odnosi prema tebi, ti bi trebalo da budeš u stanju da izbegneš da se žališ. Postoji jedan uslov da Sveti Duh deluje u ljudima. Moraju da osećaju žeđ i da traže, i ne smeju da budu bezdušni ili da sumnjaju u Božje postupke, i moraju da budu u stanju da podrže svoju dužnost u svakom trenutku; samo na taj način mogu zadobiti delo Svetog Duha. U svakom koraku Božjeg dela, ono što se zahteva od ljudi je ogromno poverenje i dolazak pred Boga radi traženja – samo putem iskustva ljudi mogu da otkriju koliko je Bog drag i kako Sveti Duh deluje u ljudima. Ako ne doživiš, ako ne osetiš svoj put kroz to, ako ne tražiš, onda nećeš zadobiti ništa. Moraš da osetiš svoj put kroz sopstvena iskustva, i samo kroz takva iskustva možeš da vidiš Božja dela i da prepoznaš Njegovu čudesnost i nedokučivost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svi se vi nalazite usred kušnje i oplemenjivanja. Kako treba voleti Boga tokom oplemenjivanja? Kada dožive oplemenjivanje, ljudi su u stanju da pruže istinsku hvalu Bogu, a tokom oplemenjivanja mogu da uvide da im mnogo toga nedostaje. Što je vaše oplemenjivanje jače, to ste više u stanju da se pobunite protiv tela; što je oplemenjivanje ljudi jače, jača je i njihova ljubav prema Bogu. To je ono što treba da razumete. Zašto ljudi moraju da budu oplemenjeni? Kakvo se dejstvo time postiže? Koji je značaj Božjeg dela oplemenjivanja u čoveku? Ako zaista tražiš Boga, onda ćeš, kada iskusiš Njegovo oplemenjivanje do određene tačke, osetiti da je ono izuzetno dobro i krajnje neophodno. Kako čovek treba da voli Boga dok traje oplemenjivanje? Tako što će iskoristiti odlučnost da voli Boga da bi prihvatio Njegovo oplemenjivanje: tokom oplemenjivanja podnosiš unutrašnje muke, kao da ti neko uvrće nož u srcu, ali ti si ipak voljan da Bogu udovoljiš koristeći svoje bogoljubivo srce, i nemaš volju da udovoljavaš telu. To je značenje primene ljubavi prema Bogu. Osećaš bol u sebi, tvoja patnja dostiže određenu tačku, ali ti si i dalje spreman da staneš pred Boga i da se moliš, govoreći: „O Bože! Ne mogu da Te napustim. Iako je u meni tama, želim da Ti udovoljim; Ti znaš moje srce, i ja želim da Ti uložiš više Svoje ljubavi u mene.“ To se primenjuje tokom oplemenjivanja. Ako koristiš svoje bogoljubivo srce kao temelj, oplemenjivanje te može približiti Bogu i učiniti da budeš prisniji sa Bogom. Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda će za tebe, tokom oplemenjivanja, biti nemoguće da se odrekneš Boga ili da napustiš Boga. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoj razgovor sa Bogom sve učestaliji. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Onog dana kada te iznenada zadese Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da svedočiš o Bogu. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Svedočeći o Bogu, zaista ćeš Ga voleti, rado ćeš Mu dati svoj život, i bićeš svedok Božji i miljenik Božji. Ljubav koja je iskusila oplemenjivanje jaka je, a ne slaba. Bez obzira na to kada ili kako te Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da odustaneš od svojih briga o tome da li ćeš preživeti ili umreti, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Samo tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli, i koga je Bog zaista usavršio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Kada je Jov po prvi put bio podvrgnut kušnji, oduzeta mu je sva imovina i sva njegova deca, ali on zbog toga nije pao, niti izgovorio išta što bi predstavljalo greh protiv Boga. Nadvladao je Sotonina iskušenja, svoju materijalnu imovinu i svoje potomstvo, i odoleo kušnji tokom koje je ostao bez celokupnog ovozemaljskog imanja, što znači da je bio u stanju da se Bogu pokorava čak i kad mu je sve uzeo, a takođe je mogao da Mu ponudi zahvalnost i pohvalu zbog svega što je učinio. Tako se Jov držao tokom prvog iskušenja od Sotone i takvo je bilo njegovo svedočenje tokom prve Božje kušnje. Prilikom druge kušnje, Sotona je posegao rukom da povredi Jova i, mada je Jov osetio bol kakav nikada ranije nije osetio, njegovo je svedočenje ipak bilo dovoljno snažno da ljude zaprepasti. Svoju snagu, uverenost i pokornost prema Bogu, kao i svoj strah od Boga, iskoristio je da još jednom porazi Sotonu, a Bog je njegovo držanje i svedočenje još jednom priznao i pohvalio. Dok je bio podvrgnut iskušenju, Jov je svoje stvarno držanje koristio kako bi Sotoni stavio do znanja da telesni bol ne može da utiče na njegovu veru i pokornost prema Bogu, niti da ga liši odanosti Bogu i bogobojažljivog srca; on se zbog pretnje smrću ne bi odrekao ni Boga ni vlastitog savršenstva i poštenja. Jovova odlučnost je od Sotone napravila kukavicu, Jovova vera mu je ulivala drhtavicu i strah, a zbog žestine kojom se protiv njega borio na život i smrt, u Sotoni se rodila strašna mržnja i ogorčenost; zahvaljujući Jovovom savršenstvu i poštenju, Sotona mu ništa više nije mogao, te je stoga odustao od daljih napada, kao i od optužbi koje je protiv njega izneo pred Bogom Jahveom. To je značilo da je Jov nadvladao svet, da je nadvladao vlastito telo, nadvladao Sotonu i pobedio smrt; u potpunosti i do kraja, postao je čovek koji pripada Bogu. Tokom obe ove kušnje, Jov je bio postojan u svom svedočenju, uistinu je proživljavao vlastito savršenstvo i poštenje, i proširio opseg vlastitih životnih načela u pogledu straha od Boga i izbegavanja zla. Nakon što je prošao kroz te dve kušnje, u Jovu se rodilo jedno bogatije iskustvo, koje ga je učinilo zrelijim i mudrijim, učinilo ga jačim i osnažilo njegova ubeđenja, a ujedno ga još snažnije uverilo u ispravnost i vrednost integriteta kojeg se čvrsto držao. Zahvaljujući kušnjama kojima ga je Bog Jahve podvrgnuo, stekao je dublje razumevanje i osećaj za Božju brigu o ljudima, a ujedno je mogao i da uvidi dragocenost Božje ljubavi, te je, od tog trenutka, svom strahu od Boga pridodao još i pažnju i ljubav prema Njemu. Kušnje Boga Jahvea ne samo da Jova nisu udaljile od Njega, već Mu je njegovo srce prišlo još bliže. Kad je telesni bol, koji je Jov trpeo, dostigao svoj vrhunac, zbog zabrinutosti Boga Jahvea, koju je takođe osećao, Jov nije imao drugog izbora osim da prokune dan kada se rodio. Takvo njegovo držanje nije bilo nešto što je unapred isplanirano, već prirodno otkrovenje brige i ljubavi prema Bogu u njegovom srcu, prirodno otkrovenje koje je poteklo iz njegove brige i ljubavi prema Bogu. Drugim rečima, pošto je mrzeo sebe, i pošto nije ni hteo ni mogao da podnese da Bog zbog njega pati, to su njegova briga i ljubav prema Njemu dostigli tačku nesebičnosti. Jov je, u to vreme, svoje dugogodišnje divljenje i čežnju prema Bogu, kao i svoju odanost Bogu, uzdigao na nivo brige i ljubavi. Ujedno je na nivo brige i ljubavi uzdigao i svoju veru i pokornost prema Bogu, kao i svoj strah od Boga. Nije sebi dozvolio da učini išta što bi Bogu nanelo štetu, da Ga svojim ponašanjem na bilo koji način povredi, niti da Ga iz vlastitih razloga rastuži ili ožalosti, pa čak ni da ga oneraspoloži. Iako je on i dalje bio isti onaj Jov odranije, u Božjim su očima njegova vera, pokornost i strah od Boga doneli Bogu potpuni užitak i zadovoljstvo. Tada je Jov dostigao savršenstvo kojem se Bog nadao; postao je neko ko je uistinu dostojan da u Božjim očima bude nazvan „savršenim i poštenim“ čovekom. Njegova pravedna dela omogućila su mu da nadvlada Sotonu i da postojano svedoči o Bogu. Ta su ga pravedna dela ujedno učinila savršenim i omogućila mu da vrednost vlastitog života uzdigne i prevaziđe kao nikada pre, a takođe su ga učinila i prvom osobom koju Sotona više nije napadao, niti iskušavao. Pošto je bio pravedan, Sotona ga je optužio i iskušavao; zbog svoje pravednosti predat je u ruke Sotoni, a zahvaljujući njoj je i nadvladao Sotonu i bio postojan u svom svedočenju. Od tog trenutka, Jov je postao prvi čovek koji više nikad neće biti predat Sotoni u ruke, koji je uistinu stupio pred Božji presto i živeo u svetlosti, pod Božjim blagoslovima, i koji je lišen daljeg Sotoninog špijuniranja i pustošenja… U Božjim je očima postao pravi čovek; bio je slobodan…

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“

Svrha oplemenjivanja leži prvenstveno u usavršavanju vere kod ljudi. Ono što se naposletku time postiže jeste da ti želiš da odeš, ali u isto vreme i ne možeš da odeš; neki su ljudi u stanju da veruju čak i onda kad su lišeni i poslednjeg tračka nade; a ljudi se, u pogledu sopstvenih izgleda za budućnost, ničem više ne nadaju. Tek tada će Božje oplemenjivanje biti dovršeno. Ljudi još uvek nisu dostigli fazu u kojoj lebde između života i smrti, a pri tom nisu okusili smrt, što znači da proces oplemenjivanja još uvek nije završen. Čak ni oni koji su dostigli fazu služitelja nisu u potpunosti oplemenjeni. Jov je bio podvrgnut krajnjem oplemenjivanju, a nije imao na šta da se osloni. Ljudi moraju da se podvrgnu oplemenjivanju do te mere da izgube svaku nadu i da nemaju na šta da se oslone – samo je to istinsko oplemenjivanje. U vreme služitelja, ako ti je srce uvek bilo tiho pred Bogom i ako si se uvek, ma šta da je On činio i ma kakve da su Njegove namere bile prema tebi, pokoravao Njegovim uređenjima, ti bi na kraju puta razumeo sve što je Bog do tada učinio. Ti bi bio podvrgnut kušnjama Jova, a istovremeno bi bio podvrgnut i Petrovim kušnjama. Kada je Jov bio isproban, on je svedočio, da bi mu se naposletku otkrio Jahve. Tek pošto je svedočio, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Skrivam se od zemlje ogrezle u prljavštini, ali se pokazujem svetom carstvu“? To znači da si dostojan da vidiš Božje lice samo onda kad poseduješ svetost i kad svedočiš. Ako ne možeš da svedočiš za Njega, ti onda nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da svedočiš za Njega i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božje pojavljivanje. Ako si, pak, poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo i nije se žalio na Boga, koji je bio u stanju da prezre svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti stalni Božji svedok. Ako ti, nakon što se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju, još uvek možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se ukazati. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako te zadese mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ti ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih stekneš znanje o Božijim postupcima, te ako usred oplemenjivanja u sebi otkriješ bogoljubivo srce, onda si ti postojani svedok. Ako živiš u spokojnom domu, uživaš u telesnim udobnostima, ako te niko ne progoni, a tvoja braća i sestre po veri te slušaju, možeš li onda da pokažeš svoje bogoljubivo srce? Može li jedna takva situacija da te oplemeni? Samo se kroz oplemenjivanje može pokazati tvoje bogoljubivo srce i samo kroz dešavanja koja se ne poklapaju s tvojim predstavama možeš biti usavršen. Služeći se mnogim protivrečnim i negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i obmane – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i na taj način usavršava tvoju sposobnost prepoznavanja Sotone, kako bi ti mogao da ga omrzneš i protiv njega se pobuniš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Što je jače Božje oplemenjivanje, ljudska srca mogu više da vole Boga. Mučenje u njihovim srcima korisno im je za život, sposobniji su da budu u miru pred Bogom, njihov odnos sa Bogom je prisniji, i oni su sposobniji da vide uzvišenu Božju ljubav i Njegovo uzvišeno spasenje. Petar je prošao kroz iskustvo oplemenjivanja stotinama puta, a Jov je prošao nekoliko kušnji. Ako želite da vas Bog usavrši, onda i vi morate da se podvrgnete oplemenjivanju stotinama puta; samo ako prođete kroz ovaj proces i oslonite se na ovaj korak, moći ćete da udovoljite Božjim namerama i bićete spremni da vas Bog usavrši. Oplemenjivanje je najbolje sredstvo kojim Bog usavršava ljude; samo oplemenjivanje i mukotrpne kušnje mogu da iznesu istinsku ljubav prema Bogu u ljudskim srcima. Bez teškoća, ljudima nedostaje istinska ljubav prema Bogu; ako nisu isprobani iznutra, ako nisu istinski podvrgnuti oplemenjivanju, onda će njihova srca uvek plutati oko spoljašnjosti. Kada budete oplemenjeni do određene tačke, uvidećete svoje slabosti i teškoće, uvidećete koliko vam toga nedostaje i da niste u stanju da prevaziđete mnoge probleme sa kojima se susrećete, i uvidećete koliko je veliko vaše buntovništvo. Samo tokom kušnji ljudi su u stanju da zaista saznaju svoje pravo stanje; kušnje čine ljude sposobnijim za usavršavanje.

Petar je tokom života iskusio oplemenjivanje stotinama puta i prošao je kroz mnoge bolne nevolje. Ovo oplemenjivanje postalo je osnova njegove uzvišene ljubavi prema Bogu, i najznačajnije iskustvo u celom njegovom životu. To što je bio u stanju da poseduje uzvišenu Božju ljubav bilo je, u nekom smislu, ishod njegove rešenosti da voli Boga; međutim, još važniji razlozi bili su oplemenjivanje i patnja kroz koje je prošao. Ova patnja postala je njegov vodič na putu ljubavi prema Bogu, i stvar koja mu se najviše urezala u pamćenje. Ako ljudi ne prolaze kroz bol oplemenjivanja kada vole Boga, onda je njihova ljubav puna nečistoća i njihovih ličnih izbora; ljubav kao što je ova puna je Sotoninih ideja i krajnje je nesposobna da udovolji Božjim namerama. Imati odlučnost da voliš Boga nije isto što i istinski voleti Boga. Iako je sve o čemu razmišljaju u svojim srcima vezano za udovoljavanje Bogu i za ljubav prema Njemu, i mada su njihove misli naizgled potpuno posvećene Bogu i lišene bilo kakvih ljudskih ideja, ipak, kada se njihove misli stave pred Boga, On ne hvali niti blagosilja takve misli. Čak i kada su ljudi u potpunosti razumeli sve istine – kada su ih sve spoznali – ne može se reći da je to znak ljubavi prema Bogu, ne može se reći da ovi ljudi zaista imaju stvarnost ljubavi prema Bogu. Uprkos tome što su, i ne prošavši kroz oplemenjivanje, ljudi razumeli mnoge istine, oni nisu u stanju da ih primene; samo tokom oplemenjivanja ljudi mogu da razumeju pravo značenje ovih istina, samo tada ljudi mogu zaista da cene njihovo unutrašnje značenje. Tada, kada ponovo budu pokušali, biće u stanju da pravilno primene istinu, u skladu sa Božjim namerama; tada će njihove ljudske ideje biti umanjene, njihova ljudska iskvarenost oslabljena, i njihova ljudska osećanja smanjena; samo tada će njihova primena biti istinska manifestacija ljubavi prema Bogu. Dejstvo istine ljubavi prema Bogu ne postiže se govornim znanjem niti mentalnom voljom, niti se može postići samo razumevanjem te istine. Ono zahteva da ljudi plaćaju cenu, da prolaze kroz mnogo gorčine tokom oplemenjivanja, i tek tada će njihova ljubav postati čista i u skladu sa Božjim namerama. U Svom zahtevu da ga čovek voli, Bog ne zahteva da ga čovek voli koristeći strast ili sopstvenu volju; samo kroz odanost i upotrebu istine u služenju Njemu, čovek može istinski da Ga voli.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Koliko danas voliš Boga? A koliko tek znaš o svemu onome što je Bog učinio u tebi? To je ono što treba da naučiš. Kada je Bog stigao na zemlju, sve što je učinio u čoveku i dozvolio čoveku da vidi bilo je da bi Ga čovek zavoleo i istinski spoznao. Uzrok tome što je čovek sposoban da pati za Boga i što je uspeo da stigne ovako daleko, s jedne strane je Božja ljubav, a s druge Božje spasenje; štaviše, to je zbog suda i dela grdnje koje je Bog sproveo u čoveku. Ako ste lišeni Božjeg suda, grdnje i kušnji, i ako vas Bog nije izložio patnji, onda, iskreno rečeno, ne volite Boga istinski. Što je veće Božje delo u čoveku i što je veća čovekova patnja, to je očiglednije koliko je Božje delo smisleno, i za toliko je čovekovo srce sposobnije da istinski voli Boga. Kako da naučiš da voliš Boga? Bez muke i oplemenjivanja, bez bolnih kušnji – i da je, povrh toga, Bog čoveku dao samo blagodat, ljubav i milost – da li bi bio u stanju da dostigneš tačku istinske ljubavi prema Bogu? S jedne strane, tokom Božjih kušnji čovek upoznaje svoje nedostatke i shvata da je beznačajan, dostojan prezira i neugledan, da nema ništa i da nije ništa; s druge strane, kada ga kuša, Bog stvara za čoveka različita okruženja koja ga čine sposobnijim da iskusi divotu Boga. Iako je bol veliki, a ponekad i neizdrživ – dostiže čak i nivo slamajuće tuge – kada to iskusi, čovek uviđa kako je divno Božje delo u njemu, i tek na tom temelju se u čoveku rađa prava ljubav prema Bogu. Danas čovek shvata da Božja blagodat, ljubav i milost same po sebi nisu dovoljne da bi on mogao istinski da spozna sebe, a još manje da upozna suštinu čoveka. Samo kroz Božje oplemenjivanje i sud i za vreme samog procesa oplemenjivanja čovek može spoznati svoje nedostatke i saznati da nema ništa. Stoga je čovekova ljubav prema Bogu izgrađena na temelju oplemenjivanja i suda od Boga. Ako uživaš samo u blagodati Božjoj, imajući miran porodični život ili materijalne blagoslove, onda nisi zadobio Boga i tvoje verovanje u Boga se ne može smatrati uspešnim. Bog je već izveo jednu etapu dela blagodati u telu, i već je ljudima podario materijalne blagoslove, ali čovek ne može biti usavršen samo putem blagodati, ljubavi i milosti. Kroz svoja iskustva, čovek donekle susreće Božju ljubav i vidi Božju ljubav i milost, ali pošto ih je iskusio neko vreme, uviđa da Božja blagodat i Njegova ljubav i milost nisu u stanju da usavrše čoveka, niti su u stanju da otkriju ono što je iskvareno u čoveku; nisu u stanju da oslobode čoveka od njegove iskvarene naravi niti da usavrše njegovu ljubav i veru. Božje delo blagodati bilo je delo u jednom razdoblju, a čovek se ne može osloniti na uživanje u Božjoj blagodati da bi spoznao Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Danas većina ljudi nema to znanje. Oni veruju da patnja ničemu ne služi, da ih se svet odrekao, da je njihov lični život mučan, da ih Bog ne voli i da su im izgledi sumorni. Patnja kod nekih ljudi dostiže krajnost, a njihove misli se okreću smrti. To nije istinska ljubav prema Bogu; takvi ljudi su kukavice, nisu istrajni, slabi su i nemoćni! Bog je željan da Ga čovek voli, ali što Ga čovek više voli, to je veća čovekova patnja, i što Ga čovek više voli, to su teže njegove kušnje. Ako Ga voliš, onda će te zadesiti svakakve patnje – a ako Ga ne voliš, tada će ti možda sve ići glatko i sve će biti mirno oko tebe. Kada voliš Boga, osetićeš da je mnogo toga oko tebe nesavladivo, a zato što je tvoj rast isuviše mali bićeš oplemenjen; štaviše, nećeš biti sposoban da udovoljiš Bogu i uvek ćeš osećati da su Božje namere previše uzvišene, da su izvan domašaja čoveka. Zbog svega toga bićeš oplemenjen – zato što u tebi ima mnogo slabosti i mnogo toga što nije u stanju da udovolji Božjim namerama, bićeš oplemenjen iznutra. Ipak, mora vam biti jasno da se pročišćenje postiže samo putem oplemenjivanja. Stoga, u ovim poslednjim danima nužno je da svedočite o Bogu. Bez obzira na to kolika je vaša patnja, treba da idete do samog kraja, pa i prilikom poslednjeg daha, ipak morate biti verni Bogu i pokoriti se Božjoj milosti; samo to je istinska ljubav prema Bogu, i samo to je snažno i odlučno svedočanstvo. Kada vas Sotona bude iskušavao, recite: „Moje je srce Božje i Bog me je već zadobio. Ne mogu da ti udovoljim – moram sve svoje da posvetim udovoljavanju Bogu.“ Što više udovoljavaš Bogu, to te Bog više blagosilja i to je veća snaga tvoje ljubavi prema Njemu; tako ćeš i ti posedovati veru i odlučnost i osetićeš da ništa nije vrednije ili značajnije od života provedenog u ljubavi prema Bogu. Može se reći da dokle god čovek voli Boga, neće tugovati. Premda naiđu vremena kada ti je telo slabo i opterećeno mnogim stvarnim neprilikama, ako se tokom takvih vremena budeš zaista oslanjao na Boga, u duhu ćeš biti utešen, bićeš mentalno i duševno stabilan i imaćeš u šta da se pouzdaš. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge okolnosti i tako se nećeš žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, poželećeš da pevaš, plešeš i moliš se, da se okupljaš sa drugima i razgovaraš, da razmišljaš o Bogu i osetićeš da se svi ljudi, pitanja i stvari oko tebe koje je Bog organizovao, uklapaju. Ako ne voliš Boga, sve na šta spustiš pogled biće ti nepodnošljivo, a tvojim očima ništa neće prijati; u duhu nećeš biti slobodan, već potlačen, u srcu ćeš se uvek žaliti na Boga, uvek ćeš osećati da si na velikim mukama i da je to veoma nepravedno. Ako ne tragaš zarad sreće, već da bi zadovoljio Boga i da te Sotona ne bi optužio, onda će ti takvo traganje pružiti veliku snagu da voliš Boga. Čovek je u stanju da ispuni sve što je rečeno od Boga, i sve što čini je u stanju da zadovolji Boga – upravo to znači biti obuzet stvarnošću. Traganje za udovoljavanjem Bogu je upotreba tvog bogoljubivog srca da Njegove reči sprovedeš u delo; bez obzira na vreme – čak i kada drugi onemoćaju – u tebi još uvek postoji bogoljubivo srce i ti čezneš za Bogom i Bog ti nedostaje iz dubine duše. To je pravi rast. Veličina tvog rasta zavisi od toga koliko je tvoje srce bogoljubivo, od toga da li si u stanju da budeš postojan kad si na probi, da li si slab u određenim okolnostima, i da li možeš da ostaneš čvrst kada te tvoja braća i sestre odbacuju; činjenice će pokazati kakvo je tačno tvoje bogoljubivo srce. Iz mnogih Božjih dela može se videti da Bog zaista voli čoveka, iako oči čovekovog duha tek treba da budu potpuno otvorene i on nije u stanju da jasno vidi veliki deo Božjeg dela i Njegovih namera, niti mnoge divne stvari o Bogu; čovek ima premalo istinske ljubavi prema Bogu. Sve ovo vreme si verovao u Boga, a danas je Bog ukinuo sva sredstva za bekstvo. Realno govoreći, i nemaš drugog izbora nego da odabereš pravi put, pravi put na koji su te naveli strogi sud i vrhovno spasenje Božje. Tek pošto iskusi teškoće i oplemenjivanje, čovek spozna da je Bog divan. Na osnovu iskustva sve do današnjeg dana, može se reći da je čovek spoznao deo Božje divote, ali to još uvek nije dovoljno, jer čoveku toliko toga nedostaje. Čovek mora da iskusi više Božjeg čudesnog dela, a više od svega oplemenjivanje kroz patnju koju je Bog obezbedio. Tek tada se čovekova životna dispozicija može promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“