Božje reči iz Biblije:

„Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete. Što je više od ovoga, od Zloga je“ (Matej 5:37).

„Oni slede Jagnje kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka čovečanstva kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu. Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni“ (Otkrivenje 14:4-5).

„U njega neće ući ništa što je nečisto, niti iko ko čini što je gadno i neistinito“ (Otkrivenje 21:27).

„Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko“ (Matej 18:3).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bezgrešni i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što zborim veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog“, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!“ Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno“, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima“, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. Ako ti prija srcu da tražiš put istine, onda si neko ko uvek obitava na svetlosti. Ako ti je veoma drago da služiš u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu za sebe, već si naprosto poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, ako si voljan da daš sve od sebe, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i nepokolebljiv si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne pomišljaš na sebe niti uzimaš za sebe, tvrdim da takve ljude miluje svetlost i da će oni doveka živeti u carstvu. Trebalo bi da znaš obitavaju li u tebi istinska vera i odanost, jesi li trpeo muke zarad Boga i jesi li se potpuno potčinio Bogu. Ako ti sve ovo nedostaje, u tebi onda preostaju samo buntovništvo, lažljivost, pohlepa i prigovor. Pošto tvoje srce nije ni izbliza pošteno, ti nikada nisi bio blagonaklono priznat od Boga i nikada nisi živeo na svetlosti. Kakva će čovekova sudbina na kraju biti zavisi od toga ima li iskreno i vatreno srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što ti je i suđeno. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti zboriš istinu, da li ti i dalje očekuješ da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog čuva kao zenicu oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda Božja kuća mogla da ugosti nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

Uživam u onima koji nisu sumnjičavi prema drugima i volim one koji spremno prihvataju istinu; ovim dvema vrstama ljudi posvećujem veliku pažnju jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si lažljiv, onda ćeš biti rezervisan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako si sklon da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, slabog karaktera, lišen pravednosti i razuma, bez osećaja za pravdu, predan opakim taktikama, varljiv i lukav, poklonik zla i tame i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli zato što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da Mi ugađaju upravo oni koji Mi laskaju i ulizuju se, a da će oni koji nemaju takve veštine biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim nerazumevanjem; još gore je vaše huljenje Božjeg duha klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti i okrenuti protiv Mene.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

Mnogo je ljudi koji baš i ne razumeju šta je tačno poštena osoba. Neki kažu da su pošteni ljudi oni koji su bezazleni i iskreni, koji su zlostavljani i odbačeni gde god da odu, ili koji su spori i uvek govore i deluju s pola koraka zakašnjenja u odnosu na druge. Neki praznoglavci i neuki ljudi, koji prave takve gluposti da ih drugi gledaju sa visine, takođe opisuju sebe kao poštene ljude. I svi oni neobrazovani ljudi iz nižih slojeva društva, koji se osećaju manje vrednim, takođe kažu da su pošteni ljudi. U čemu se sastoji njihova greška? Oni ne znaju šta je poštena osoba. Šta je izvor njihovog pogrešnog shvatanja? Glavni razlog je to što ne shvataju istinu. Oni veruju da su „pošteni ljudi“ o kojima Bog govori budale i idioti, da su neobrazovani, spori na jeziku, zlostavljani i potlačeni i da ih je lako zavesti i prevariti. Tu se podrazumeva da su predmeti Božjeg spasenja ljudi bez mozga sa dna društvene lestvice nad kojima se drugi često iživljavaju. Koga će Bog spasiti ako ne te ponižene, sirote ljude? Zar to nije opšte uverenje? Da li su to zaista ljudi koje Bog spašava? To je pogrešno tumačenje Božje volje. Ljudi koje Bog spašava su oni koji vole istinu, koji imaju kov i sposobnost da razumeju, svi su oni ljudi koji imaju savest i razum, koji su u stanju da ispunjavaju Božje naloge i dobro obavljaju svoju dužnost. Oni su ljudi koji su u stanju da prihvate istinu i odbace svoju iskvarenu narav, i oni su ljudi koji zaista vole Boga, poslušni su Bogu i obožavaju Boga. Iako je većina tih ljudi sa dna društvene lestvice, iz radničkih i seljačkih porodica, oni svakako nisu ljudi pomućenog uma, prostaci, niti besposličari. Naprotiv, to su pametni ljudi koji su u stanju da prihvate istinu, da je primene i da joj se pokore. Oni su svi pravedni ljudi koji bi se odrekli ovozemaljske slave i bogatstva da bi sledili Boga i zadobili istinu i život – oni su najmudriji od svih ljudi. To su sve pošteni ljudi koji zaista veruju u Boga i koji Mu se zaista daju. Oni mogu da zadobiju Božje odobravanje i blagoslov, i mogu da budu usavršeni u Njegov narod i stubove Njegovog hrama. To su ljudi od zlata, srebra i skupocenih dragulja. Oni zbunjeni, nepromišljeni, apsurdni i beskorisni ljudi će biti izgnani. Kako nevernici i apsurdni ljudi vide Božje delo i plan upravljanja? Kao smetlište, zar ne? Ti ljudi nisu samo lošeg kova, već su i apsurdni. Bez obzira na to koliko Božjih reči pročitali, oni ne mogu da shvate istinu, i bez obzira na to koliko propovedi čuju, oni nisu u stanju da uđu u stvarnost – ako su toliko nepromišljeni, mogu li i dalje biti spašeni? Da li bi Bog mogao da poželi takvu osobu? Bez obzira na to koliko godina veruju u Boga, još uvek ne razumeju nijednu istinu, još uvek pričaju gluposti, a ipak sebe smatraju poštenim – zar nemaju stida? Takvi ljudi ne shvataju istinu. Oni uvek pogrešno tumače Božju volju, a ipak, gde god da se nađu, uporno ponavljaju svoja pogrešna tumačenja, propovedajući ih kao istinu, govoreći ljudima: „Dobro je malo biti zlostavljan, ljudi treba malo da izgube, treba da budu malo nepromišljeni – oni su predmeti Božjeg spasenja i oni su ljudi koje će Bog spasiti.“ Ljudi koji govore takve stvari su odvratni; to donosi veliko poniženje Bogu! To je tako odvratno! Stubovi Božjeg carstva i pobednici koje Bog spašava su svi ljudi koji shvataju istinu i koji su mudri. To su oni koji će imati udela u nebeskom carstvu. Svi oni koji su bezumni i neznalice, bestidni i nerazumni, koji ne razumeju ni trunku istine, koji su prostaci i glupaci – zar nisu svi beskorisni? Kako bi takvi ljudi mogli da imaju udela u nebeskom carstvu? Pošteni ljudi o kojima Bog govori su oni koji mogu da sprovedu istinu u delo kada je jednom shvate, koji su mudri i pametni, koji se naprosto otvaraju prema Bogu i koji deluju prema načelu i u potpunosti su poslušni Bogu. Svi oni imaju bogobojažljivo srce, usredsređeni su da postupaju shodno načelima i svi teže apsolutnoj poslušnosti Bogu i vole Boga u svom srcu. Samo su oni zaista pošteni ljudi. Ako neko čak i ne zna šta znači biti pošten, ako ne može da vidi da je suština poštenih ljudi apsolutna poslušnost Bogu, bogobojažljivost i izbegavanje zla, ili da su pošteni ljudi pošteni zato što vole istinu, zato što vole Boga, i zato što primenjuju istinu – onda je takva osoba vrlo bezumna i zaista ne poseduje moć razlučivanja. Pošteni ljudi nisu nimalo bezazleni, pometeni, neuki i budalasti pojedinci kako ih neki zamišljaju; oni su ljudi sa normalnom ljudskošću, koji imaju savest i razum. Kod poštenih ljudi je pametno to što su u stanju da slušaju Božje reči i da budu pošteni i zato ih je Bog blagoslovio.

Ništa nema veći značaj od Božjeg zahteva da ljudi budu pošteni – On traži da ljudi žive pred Njim, da prihvate Njegov nadzor i da žive u svetlosti. Samo pošteni ljudi su pravi pripadnici ljudske rase. Ljudi koji nisu iskreni su zveri, oni su životinje koje šetaju uokolo u ljudskoj odeći, oni nisu ljudska bića. Da biste težili da budete poštena osoba, morate se ponašati u skladu sa Božjim zahtevima; morate proći kroz sud, grdnju, obračun i orezivanje. Kada se vaša pokvarena narav očisti i kada budete u stanju da primenjujete istinu i živite prema Božjim rečima, tek tada ćete biti poštena osoba. Ljudi koji su neuki, budalasti i bezazleni svakako nisu pošteni ljudi. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, Bog od njih traži da poseduju normalnu ljudskost, da odbace svoju lažljivost i maske, da ne lažu niti obmanjuju druge, da verno obavljaju svoju dužnost i da budu u stanju da Ga istinski vole i slušaju. Samo takvi pojedinci su narod Božjeg carstva. Bog zahteva da ljudi budu dobri Hristovi vojnici. Kakvi su dobri Hristovi vojnici? Moraju da budu opremljeni istina-stvarnošću i da budu jednog srca i uma sa Hristom. U bilo koje vreme i na bilo kojem mestu, oni moraju da budu u stanju da veličaju i svedoče o Bogu i da koriste istinu u ratu protiv Sotone. Oni u svemu moraju da stoje na Božjoj strani, da svedoče i proživljavaju istina-stvarnost. Moraju da budu u stanju da ponize Sotonu i ostvare čudesne pobede za Boga. To znači biti dobar Hristov vojnik. Dobri Hristovi vojnici su pobednici, oni su ti koji pobeđuju Sotonu. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, a ne lažljivi, Bog od njih ne traži da budu budale, već da se oslobode svoje lažljive naravi, da uspeju da Mu budu pokorni i da Mu donesu slavu. To je ono što može da se postigne primenom istine.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja“

Poštena osoba je ona koja može da prihvati istinu – ne jadni bednik, ništarija, idiot ili bezazlena osoba. Trebalo bi da budete u stanju da razaznate te stvari, zar ne? Često čujem da neki ljudi kažu: „Ja nikada ne lažem – mene uvek lažu. Tamo me ljudi uvek maltretiraju. Bog je rekao da On podiže siromašne sa smetlišta, a ja sam jedan od njih. To je Božja blagodat. Bog se sažali na ljude poput nas, bezazlene ljude koji nisu dobrodošli u društvu. To je uistinu Božja milost!“ Kada Bog kaže da On podiže siromašne sa smetlišta, to ima svoju praktičnu stranu. Iako to shvataš, to nije dokaz da si poštena osoba. U stvari, neki ljudi su samo budale, idioti; oni su glupaci bez apsolutno ikakvih veština, lošeg su kova i ne razumeju istinu. Takva osoba nema apsolutno nikakve veze s poštenim ljudima o kojima Bog govori. Činjenica je da Bog podiže siromašne sa smetlišta, ali nisu idioti i glupaci ti koje podiže. Tvoj kov je urođeno veoma mali, a ti si idiot, ništarija, i mada si rođen u siromašnoj porodici i član si niže društvene klase, ipak nisi predmet Božjeg spasenja. Samo zato što si mnogo propatio i bio diskriminisan u društvu, samo zato što su te maltretirali i varali, nemoj misliti da te to čini poštenom osobom. Ako tako misliš, onda se grdno varaš. Da li si se držao neke netačne interpretacije ili iskrivljenog shvatanja o tome šta je poštena osoba? Da li vam je ovaj razgovor u zajedništvu nešto razjasnio? Biti poštena osoba nije ono što ljudi misle da jeste; nije biti iskren govornik koji se uzdržava od dvosmislenosti. Osoba može po prirodi biti vrlo direktna, ali to ne znači da se ne bavi smicalicama ili prevarom. Svi iskvareni ljudi imaju iskvarene naravi koje su prepredene i lažljive. Kada ljudi žive u ovom svetu, pod Sotoninim uticajem, vođeni i kontrolisani njegovom silom, nemoguće je da budu pošteni. Oni mogu da postanu samo još lažljiviji.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Najosnovnija praksa pomoću koje čovek može da postane pošten“

Na koji se način ispoljava poštena osoba? Pre svega, ona nimalo ne sumnja u Božje reči. To je jedno od ispoljavanja poštene osobe. Osim toga, najvažnije ispoljavanje jeste u traženju istine i njenoj primeni u svim stvarima – to je ono najosnovnije. Kažeš da si pošten, ali Božje reči uvek potiskuješ u pozadinu svesti i samo radiš ono što ti se prohte. Da li je to ispoljavanje poštene osobe? Kažeš: „Iako sam lošeg kova, u srcu sam pošten.“ Pa ipak, kada ti neka dužnost zapadne, plašiš se da patiš i da snosiš odgovornost ako je dobro ne obavljaš, te tražiš izgovore da svoju dužnost izbegneš ili predlažeš da je neko drugi obavi. Je li to ispoljavanje poštene osobe? Jasno da nije. Kako, dakle, treba da se ponaša poštena osoba? Treba da se pokorava Božjim uređenjima, da bude odana dužnosti koju treba da obavlja i da teži tome da zadovolji Božje namere. To se ispoljava na nekoliko načina: s iskrenošću u srcu čovek prihvata svoju dužnost, ne uzimajući u obzir svoje telesne interese, u tome nije neodlučan i ne spletkari u sopstvenu korist. To su ispoljavanja poštenja. Još jedno je u tome da si svim svojim srcem i snagom predan dobrom obavljanju dužnosti, da radiš stvari kako treba i uneseš se svim srcem i ljubavlju u svoju dužnost da Bogu udovoljiš. To su ispoljavanja koja poštena osoba treba da ima dok obavlja svoju dužnost. Ako ono što znaš i što razumeš ne izvršavaš, i ako ulažeš tek 50 ili 60 odsto svog truda, u tom slučaju nisi svim srcem i snagom u tome. Naprotiv, izvlačiš se i zabušavaš. Jesu li pošteni ljudi koji svoje dužnosti tako obavljaju? Nikako nisu. Bog nema koristi od takvih ljigavih i lažnih ljudi; oni moraju biti eliminisani. Za obavljanje dužnosti, Bog koristi samo poštene ljude. Čak i odani službenici moraju biti pošteni. Ljudi koji su večito površni i prepredeni i koji iznalaze načine da zabušavaju, svi su redom lažljivi, i svi su demoni. Niko od njih istinski ne veruje u Boga i svi će biti eliminisani. Neki ljudi razmišljaju: „Biti poštena osoba se svodi samo na to da se govori istina i da se ne izgovaraju laži. Zaista je lako biti poštena osoba.“ Šta mislite o ovom osećanju? Da li je ljudsko poštenje toliko ograničenih razmera? Sigurno da nije. Moraš da ogoliš svoje srce i da ga predaš Bogu; to je stav koji poštena osoba treba da ima. Baš zato je pošteno srce tako dragoceno. Šta se ovim nagoveštava? Da pošteno srce može da kontroliše tvoje ponašanje i da promeni tvoje stanje. Može te navesti da doneseš ispravne odluke, da se pokoriš Bogu i dobiješ Njegovo priznanje. Takvo srce je zaista dragoceno. Ako imaš takvo pošteno srce, onda u tom stanju treba da živiš, tako treba da se ponašaš i to predstavlja način na koji treba da daješ sebe.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Zašto Bog traži od ljudi da budu iskreni? Da li zato da bi ih lakše razumeo? Naravno da ne. Bog od ljudi zahteva da budu iskreni zato što On iskrene ljude voli i blagosilja. Biti iskren znači biti savestan i razuman čovek. Označava nekog kome se može verovati, koga Bog voli i ko je u stanju da sprovodi istinu u delo i da voli Boga. Iskrenost je najosnovnija manifestacija nekoga ko ima normalnu ljudskost i ko proživljava istinsko ljudsko obličje. Ako neka osoba nikad nije bila iskrena, niti je ikada razmatrala mogućnost da postane iskrena, onda ona istinu ne može ni da razume, a kamoli da je stekne. Ako Mi ne veruješ – probaj, pa ćeš se i sam u to uveriti. Samo ako si iskren, tvoje će srce moći da se otvori Bogu, moći ćeš da prihvatiš istinu, istina će moći da postane tvoj život, a ti ćeš moći da je razumeš i da je stekneš. Nasuprot tome, ako ti je srce uvek zatvoreno, ako se ni pred kim ne otvaraš i nikome ne govoriš ono što ti na srcu leži, pa stoga niko ni ne može da te razume, onda to znači da si se ogradio bedemima i da si od svih ljudi najlažljiviji. Ako u Boga veruješ, ali ipak nisi u stanju da Mu se u potpunosti otvoriš, ako možeš da Ga lažeš ili da Ga svojim preuveličavanjima obmanjuješ, ako nisi sposoban da Mu otvoriš svoje srce i ako još uvek možeš da pred Njim vrdaš i da skrivaš svoje namere, time ćeš samo nauditi sebi, a Bog će te ignorisati i neće delovati u tebi. Ništa od istine nećeš razumeti, niti ćeš išta steći od istine. Da li sada shvatate važnost traganja za istinom i sticanja istine? Šta prvo treba da uradite da biste tragali za istinom? Treba da budete iskreni. Samo oni koji teže iskrenosti mogu spoznati koliko su duboko iskvareni i da li zaista poseduju nešto od ljudskog obličja, i samo oni mogu jasno da sagledaju vlastitu meru ili da uvide sopstvene nedostatke. Jedino kada primene iskrenost, ljudi mogu da postanu svesni koliko lažu i koliko duboko skrivaju vlastitu lažljivost i neiskrenost. Samo kada primenjuju iskrenost, ljudi mogu postepeno da spoznaju istinu o vlastitoj iskvarenosti i vlastitu priroda-suštinu, a njihova iskvarena narav će se jedino tada neprestano pročišćavati. I samo neprekidnim pročišćavanjem sopstvene iskvarene naravi, ljudi će moći da steknu istinu. Izdvojte vreme da iskusite ove reči. Bog ne usavršava one koji su lažljivi. Ako ti srce nije iskreno – ako nisi iskrena osoba – nećeš od Boga biti zadobijen. Isto tako, nećeš zadobiti istinu niti ćeš moći da zadobiješ Boga. Šta znači ako ne zadobiješ Boga? Ako ne zadobiješ Boga i ako ne budeš razumeo istinu, onda nećeš spoznati Boga, te stoga nikako nećeš moći da se uskladiš s Bogom, što znači da ćeš u tom slučaju biti neprijatelj Božji. Ako nisi u skladu s Bogom, onda Bog nije tvoj Bog; a ako Bog nije tvoj Bog, ti ne možeš da budeš spasen. Ako ne tragaš da bi bio spasen, zašto onda veruješ u Boga? Ukoliko ne budeš mogao da postigneš spasenje, zauvek ćeš biti ljuti neprijatelj Božji, i kraj će ti biti određen. Prema tome, ako žele da budu spaseni, ljudi za početak moraju biti iskreni. Na kraju, oni koje je Bog zadobio bivaju obeleženi. Znate li o kakvom se belegu radi? To je u zapisano u biblijskom Otkrivenju: „Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni“ (Otkrivenje 14:5). Ko su „oni“? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio. Kako Bog opisuje te ljude? Kakve su karakteristike i izrazi njihovog ponašanja? Oni su neporočni. Nikad ne lažu. Verovatno svi možete da razumete i da dokučite šta znači nikada ne lagati: to znači biti iskren. Na šta se odnosi izraz „neporočni“? Označava ljude koji ne čine zlo. A na čemu se zasniva nečinjenje zla? Ono se, bez sumnje, zasniva na strahu od Boga. Prema tome, biti neporočan znači bojati se Boga i kloniti se zla. Kako Bog definiše neporočnog čoveka? Sa stanovišta Boga, savršeni su samo oni koji se boje Boga i klone se zla; neporočni ljudi su, dakle, oni koji se boje Boga i klone se zla, a samo savršeni ljudi su neporočni. Ovo je u potpunosti tačno. Ako neko svakoga dana laže, zar to nije porok? Zar nije porok ako ljudi govore i ponašaju se po vlastitoj volji? Ako za svoje postupke uvek traže priznanje i ako od Boga stalno traže nagradu, zar to nije porok? Ako Boga nikad nisu veličali i ako uvek svedoče o samima sebi, zar to nije porok? Ako svoju dužnost obavljaju površno, ako se ponašaju oportunistički, ako imaju zle namere i svaki posao samo otaljavaju, zar to nije porok? Sva ova otkrivenja iskvarene naravi predstavljaju poroke. Stvar je naprosto u tome da ljudi to ne mogu spoznati pre nego što budu razumeli istinu. U ovom trenutku, svi vi znate da ova otkrivenja iskvarenosti predstavljaju poroke i prljavštinu; do ovakvog rasuđivanja ste uspeli da dođete tek nakon što ste razumeli delić istine. Sve što se tiče otkrivenja iskvarenosti povezano je s lažima; biblijske reči „laž nikad nisu izustili“ ključni su element za preispitivanje da li ste poročni ili ne. Prema tome, prilikom prosuđivanja o tome da li je neka osoba u svom životu doživela rast ili nije, treba voditi računa i o sledećem dodatnom pokazatelju: da li je ta osoba na putu da postane iskrena, koliko u njenim rečima ima laži i da li se intenzitet tih laži postepeno smanjuje ili je isti kao pre. Ako se intenzitet tvojih laži, u šta spadaju i sve zamaskirane i obmanjujuće reči, postepeno smanjuje, to je dokaz da si počeo da ulaziš u stvarnost i da tvoj život raste. Zar ovo nije veoma praktičan način gledanja na stvari? (Jeste.) Ako ti se učini da si već ostvario određeni rast, ali da se intenzitet tvojih laži uopšte nije smanjio i da se, u osnovi, ne razlikuješ od nevernika, da li je to onda normalno ispoljavanje ulaska u istina-stvarnost? (Nije.) Kad neka osoba zakorači u istina-stvarnost, ona će ponajpre izgovarati mnogo manje laži i u osnovi će biti iskrena. Ako previše lažeš i ako su ti reči isuviše zaprljane, to je dokaz da se nisi ni za dlaku promenio i da još uvek nisi iskrena osoba. A ako nisi iskren, ne možeš da zakoračiš u život, pa kakav bi onda rast uopšte i mogao da iskusiš? Tvoja iskvarena narav je ostala netaknuta, a ti si i dalje nevernik i đavo. Iskrenost je pokazatelj na osnovu kojeg se može suditi o tome da li je neka osoba u svom životu doživela rast ili nije; ljudi moraju znati kako da ove stvari sa upoređuju sa sobom i kako da sami sebi odmeravaju.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šest pokazatelja životnog rasta“

Samo pošteni ljudi su pouzdani, imaju savest i razum, i dostojni su da se nazivaju ljudima. Ako neko može da prihvati istinu dok ispunjava svoje dužnosti i ako može da se ponaša u skladu sa načelima, te da pravilno ispunjava svoje dužnosti, onda je ta osoba stvarno poštena i zaista je dostojna poverenja. A ti što mogu dobiti Božje spasenje pošteni su ljudi. Biti poštena osoba od poverenja nije u vezi sa tvojim sposobnostima niti izgledom, a još manje sa tvojim kovom, stručnošću i talentima. Sve dok prihvataš istinu, ponašaš se odgovorno, imaš savest i razum i možeš biti pokoran Bogu – to je dovoljno. Bez obzira na sposobnosti koje osoba ima, pravo pitanje jeste da li ima ili nema vrlina. U trenutku kad neko ostane bez vrlina, ne može se više smatrati ljudskim bićem, već je to zver. Ti što su izgnani iz Božje kuće izgnani su jer su bez ljudskosti i vrline. Zato ljudi koji veruju u Boga moraju biti u stanju da prihvate istinu, da budu pošteni, da poseduju makar savest i razum, da budu sposobni da dobro ispunjavaju svoje dužnosti i da ispunjavaju Božji nalog. Samo oni mogu dobiti Božje spasenje; oni iskreno veruju u Njega i iskreno Mu se daju. To su ljudi koje Bog spašava.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Samo pošteni ljudi mogu da istraju u primeni istine i da uspeju da deluju principijelno, kao i da obave svoje dužnosti poštujući standarde. Ljudi koji se ponašaju principijelno obavljaju svoje dužnosti pedantno kada su dobro raspoloženi; nisu površni, nisu nadmeni, niti se hvale da bi drugi imali visoko mišljenje o njima. Kada su loše raspoloženi, mogu da obavljaju svoje svakodnevne zadatke jednako ozbiljno i odgovorno, pa čak i ako naiđu na nešto što je štetno za obavljanje njihovih dužnosti, ili što ih malo pritiska ili izaziva uznemirenost dok te dužnosti obavljaju, oni su i dalje u stanju da utišaju svoja srca pred Bogom i da se pomole: „Koliki god da je problem s kojim se suočavam – pa i nebo da se sruši – dok sam živ, odlučan sam da dam sve od sebe da ispunim svoju dužnost. Svaki dan koji živim jeste dan u kojem moram dobro da obavljam svoju dužnost, tako da sam dostojan ove dužnosti koju mi je podario Bog, kao i ovog daha koji je On stavio u moje telo. Kolike god teškoće da me snađu, sve ću to ostaviti po strani, jer je ispunjavanje moje dužnosti najvažnije od svega!“ Oni na koje ne utiče nijedna osoba, događaj, stvar ili okruženje, koji nisu sputani nikakvim raspoloženjem niti spoljašnjom situacijom i koji svoje dužnosti i pozive koje im je Bog poverio stavljaju na prvo mesto – to su ljudi koji su odani Bogu i koji Mu se iskreno pokoravaju. Takvi ljudi su dostigli ulazak u život i ušli u istina-stvarnost. To je jedan od najvernijih i najpraktičnijih izraza proživljavanja istine.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Život-ulazak započinje vršenjem dužnosti“

Kada Bog spasava ljude, On im omogućava da se otmu Sotoninom uticaju i odbace njihove iskvarene naravi, da postanu pošteni ljudi i da žive po Njegovim rečima. Živeti kao poštena osoba oslobađa i pruža slobodu, i mnogo manje je bolno. To je najsrećniji život. Pošteni ljudi su jednostavniji. Oni govore ono što im je na srcu i govore ono što misle. Oni u svojim rečima i delima slede svoju savest i svoj razum. Spremni su da teže istini, a kada je shvate, primenjuju je u praksi. Kada ne mogu da prozru nešto, spremni su da tragaju za istinom, a onda rade sve što je u skladu s njom. Traže Božje želje svuda i u svemu, a zatim ih slede u svojim postupcima. Može postojati nekoliko oblasti u koje nisu upućeni i moraju da se opreme istina-načelima, a to zahteva od njih da stalno rastu. Imati takva iskustva znači da oni mogu da postanu pošteni, mudri ljudi i da se u potpunosti se usklade sa Božjim namerama. Ali lažovi nisu takvi. Oni žive po sotonskim naravima, otkrivaju svoju iskvarenost, ali se plaše da bi drugi tako mogli da nađu nešto što bi mogli da iskoriste protiv njih. Stoga kao odgovorkoriste nepoštene i lažljive trikove. Boje se vremena kada će sve biti otkriveno, pa koriste sva moguća sredstva da izmisle laži i prikriju ih, a kada se ukaže propust, oni lažu još više da bi ga zabašurili. Uvek lažu i prikrivaju svoje laži – zar nije naporno tako živeti? Stalno se upinju da smisle laži i da ih prikriju. Naprosto, to je previše naporno. Zato lažovi, koji dane provode smišljajući laži i prikrivajući ih, imaju tako iscrpljujuće i bolne živote! Drugačije je, međutim, sa poštenim ljudima. Kao poštena osoba, čovek nema toliko toga da uzima u obzir kada govori i dela. U većini slučajeva, poštena osoba može samo da govori istinu. Tek kada se određena stvar dotakne njenih interesa, ona malo više upinje svoj um – možda malo laže da zaštiti svoje interese, da sačuva svoju sujetu i ponos. Ovakve laži su ograničene, pa govor i postupci nisu toliko iscrpljujući za poštene ljude. Namere lažova su mnogo komplikovanije od namera poštenih ljudi. Njihova razmatranja su isuviše višestrana: moraju da uzmu u obzir svoj ugled, reputaciju, profit i položaj; i moraju da zaštite svoje interese – a uz sve to ne smeju da dozvole drugima da uvide bilo kakve nedostatke niti da odaju igru, tako da moraju da razbijaju glavu oko smišljanja laži. Štaviše, lažovi imaju velike, preterane želje, i mnogo zahteva. Moraju da osmisle načine da ostvare svoje ciljeve, pa moraju da nastave da lažu i varaju, i što više laži govore, to više laži moraju da prikrivaju. Zato je život lažova toliko naporniji i bolniji od života poštenog čoveka. Neki ljudi su relativno pošteni. Ako mogu da streme ka istini, da promišljaju sebe bez obzira na to koje laži su izrekli, da prepoznaju podvalu u koju su se upustili, šta god to bilo, da je posmatraju u svetlu Božjih reči da bi je detaljno analizirali i razumeli i pokušali da je promene, onda će za samo nekoliko godina moći da se oslobode velikog dela svojih laži i podvala. Tada će postati osoba koja je u osnovi poštena. Ovakav život ne samo da ih oslobađa od mnogo bola i iscrpljenosti, već im donosi i mir i sreću. U mnogim stvarima, oni će biti oslobođeni ograničenja slave, dobiti, položaja, sujete i ponosa, i prirodno će živeti slobodnim i nesputanim životom.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Najosnovnija praksa pomoću koje čovek može da postane pošten“

To što Bog traži da ljudi budu pošteni dokazuje da On zaista prezire i ne voli lažljive ljude. Božja odbojnost prema lažljivim ljudima je odbojnost prema njihovom načinu obavljanja stvari, prema njihovim naravima, njihovim namerama i njihovim metodama prevare; Bog ne voli ništa od toga. Ako su lažljivi ljudi u stanju da prihvate istinu, da priznaju svoje varljive naravi i spremni su da prihvate Božje spasenje, onda i za njih ima nade da će biti spaseni – jer se Bog prema svima odnosi jednako, kao i istina. Dakle, ako želimo da postanemo ljudi koji ugađaju Bogu, prvo što moramo da učinimo jeste da promenimo naša načela ponašanja. Ne možemo više da živimo po sotonskom načinu razmišljanja, ne može život više da nam se rukovodi lažima i prevarama. Moramo da odbacimo sve svoje laži i da postanemo pošteni ljudi. Tada će Bog na nas drugačije gledati. Ranije su se ljudi, živeći sa drugima, uvek oslanjali na laži, pretvaranja i prevare i koristili sotonski način razmišljanja kao osnovu svog postojanja, života i osnovu za svoje ponašanje. To je bilo nešto što je Bog prezirao. Ako ste među nevernicima iskreni, ako govorite istinu i ako ste poštena osoba, onda ćete biti klevetani, osuđivani i napušteni. Stoga slediš ovozemaljske trendove i živiš po sotonskom načinu razmišljanja; postaješ sve veštiji u laganju i sve više varaš. Takođe naučiš da koristiš podmukla sredstva kako bi postigao svoje ciljeve i zaštitio se. Postaješ sve uspešniji u Sotoninom svetu i samim tim padaš sve dublje i dublje u greh sve dok ne dođe do toga da više ne možeš da se izvučeš. U Božjoj kući stvari funkcionišu upravo suprotno. Što više lažeš i igraš se varljivih igara, to ćeš se više Božjem izabranom narodu smučiti i odreći će te se. Ako odbiješ da se pokaješ i još uvek se držiš sotonskog načina razmišljanja i logike, ako koristiš lukavstva i razrađene smicalice da se prerušiš i lažno predstavljaš, onda je vrlo verovatno da ćeš biti otkriven i eliminisan. To je zato što Bog prezire prevarante. Samo pošteni ljudi mogu da napreduju u Božjoj kući, a prevaranti će na kraju biti napušteni i eliminisani. Sve je to predodređeno od Boga. Samo pošteni ljudi mogu da imaju udeo u nebeskom carstvu. Ako ne pokušaš da budeš poštena osoba, ako ne doživiš put traganja za istinom i ne primenjuješ u tom pravcu, ako ne razotkriješ svoju rugobu i ako se ne ogoliš, tada nikada nećeš moći da primiš delo Svetog Duha i da dobiješ Božje odobravanje.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Najosnovnija praksa pomoću koje čovek može da postane pošten“

Zašto Bog uvek naglašava da ljudi treba da budu pošteni? Zato što je poštenje veoma važno – ono direktno utiče na to da li osoba može da se pokori Bogu i da li može da postigne spasenje. Neki ljudi kažu: „Ja sam nadmen i samopravedan i često se ljutim i ispoljavam iskvarenost.“ Drugi kažu: „Veoma sam plitak i sujetan i volim kada mi ljudi laskaju.“ To su sve stvari koje su ljudima vidljive spolja i ne predstavljaju veliki problem. Ne bi trebalo dalje da se baviš njima. Bez obzira na to kakvi su ti narav ili karakter, sve dok si u stanju da budeš poštena osoba kao što to Bog zapoveda, možeš biti spasen. Dakle, šta ćete sada da kažete? Da li je važno biti pošten? To je najvažnija stvar, zbog čega Bog i govori o poštenju u poglavlju Svojih reči, Tri opomene. U drugim poglavljima, On često pominje da vernici treba da imaju normalan duhovni i prikladan crkveni život i opisuje kako treba da proživljavaju normalnu ljudskost. Njegove reči o ovim pitanjima su uopštene; o njima se ne raspravlja previše konkretno ili previše detaljno. Međutim, kada Bog govori o poštenju, On ukazuje na put koji ljudi treba da slede. On govori ljudima kako da primenjuju i govori veoma podrobno i jasno. Bog kaže: „Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje.“ Poštenje je u vezi sa postizanjem spasenja. Dakle, šta kažete, zašto Bog zahteva da ljudi budu pošteni? Ovo se dotiče istine o ljudskom ponašanju. Bog spasava poštene ljude, a oni koje On želi za Svoje carstvo jesu pošteni ljudi. Ako si sposoban da lažeš i varaš, ti si lažljiva, nepoštena i podmukla osoba; ti nisi poštena osoba. Ako nisi poštena osoba, onda nema izgleda da će te Bog spasiti, niti možeš da budeš spasen. Kažeš da si sada veoma pobožan, da nisi nadmen ili samopravedan, da si u stanju da platiš cenu kada obavljaš svoju dužnost ili da možeš da širiš jevanđelje i preobratiš mnogo ljudi. Ali ti nisi pošten, ti si još uvek lažljiv i nisi se nimalo promenio, pa možeš li onda biti spasen? Ne, nikako. I tako ove Božje reči podsećaju sve ljude na to da, da bi bili spaseni, prvo moraju da budu pošteni u skladu s Božjim rečima i zahtevima. Moraju da se otvore, ogole svoje pokvarene sklonosti, svoje namere i tajne i da traže put svetlosti.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Najosnovnija praksa pomoću koje čovek može da postane pošten“

Slične himne:

Bog blagosilja one koji su pošteni