Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što zborim veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni” ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi” kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima”, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. Ako ti prija srcu da tražiš put istine, onda si neko ko uvek obitava na svetlosti. Ako ti je veoma drago da služiš u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu za sebe, već si naprosto poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, ako si voljan da daš sve od sebe, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i nepokolebljiv si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne pomišljaš na sebe niti uzimaš za sebe, tvrdim da takve ljude miluje svetlost i da će oni doveka živeti u carstvu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

Danas se većina ljudi suviše plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božji nadzor u suprotnosti je sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači činiti greh protiv Boga. Svoje srce, dakle, moraš otvarati Bogu u svako doba, dok se moliš, kad govoriš i u zajedništvu razmenjuješ misli sa svojom braćom i sestrama, dok obavljaš svoju dužnost i baviš se svojim poslom. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da se iskreno posvetiš ispunjavanju svoje dužnosti. Ako tokom molitve imaš bogoljubivo srce i ako tražiš Božju brigu, zaštitu i nadzor, ako je sve to tvoja namera, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na skupovima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. (…)

Verovati u Boga znači da sve što činiš mora biti izneto pred njega i podvrgnuto Njegovom nadzoru. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi došao pod nadzor Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božji nadzor ne mogu da dobiju Njegovo odobrenje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. Čak i tvoj svakodnevni duhovni život – tvoje molitve, tvoja bliskost s Bogom, tvoje jedenje i pijenje Božjih reči, tvoje zajedništvo s braćom i sestrama i tvoj život unutar crkve – kao i tvoja služba u saradnji, mogu da budu izneti pred Boga radi Njegovog nadzora. Takvo će ti postupanje pomoći da u životu napreduješ. Proces prihvatanja Božjeg nadzora jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božji nadzor, to si pročišćeniji i više u skladu s Božjim namerama, tako da nećeš biti uvučen u razvrat i tvoje će srce živeti u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegov nadzor, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da se pobuniš protiv tela. Prema tome, prihvatanje Božjeg nadzora jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada razgovaraš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, možeš da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegov nadzor i da težiš pokornosti Samom Bogu; to će tvoje postupke učiniti znatno ispravnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božji nadzor možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Da biste težili da budete poštena osoba, morate se ponašati u skladu sa Božjim zahtevima; morate proći kroz sud, grdnju i orezivanje. Kada se vaša iskvarena narav očisti i kada budete u stanju da primenjujete istinu i živite prema Božjim rečima, tek tada ćete biti poštena osoba. Ljudi koji su neuki, budalasti i bezazleni svakako nisu pošteni ljudi. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, Bog od njih traži da poseduju normalnu ljudskost, da odbace svoju lažljivost i maske, da ne lažu niti obmanjuju druge, da verno obavljaju svoju dužnost i da budu u stanju da Ga istinski vole i da Mu se pokoravaju. Samo takvi pojedinci su narod Božjeg carstva. Bog zahteva da ljudi budu dobri Hristovi vojnici. Kakvi su dobri Hristovi vojnici? Moraju da budu opremljeni istina-stvarnošću i da budu jednog srca i uma sa Hristom. U bilo koje vreme i na bilo kojem mestu, oni moraju da budu u stanju da veličaju Boga i svedoče o Njemu i da koriste istinu u ratu protiv Sotone. Oni u svemu moraju da stoje na Božjoj strani, da svedoče i proživljavaju istina-stvarnost. Moraju da budu u stanju da ponize Sotonu i ostvare čudesne pobede za Boga. To znači biti dobar Hristov vojnik. Dobri Hristovi vojnici su pobednici, oni su ti koji pobeđuju Sotonu. Zahtevajući da ljudi budu pošteni, a ne lažljivi, Bog od njih ne traži da budu budale, već da se oslobode svoje lažljive naravi, da uspeju da Mu budu pokorni i da Mu donesu slavu. To je ono što može da se postigne primenom istine. Ovde se ne radi o promeni ponašanja, ne radi se o tome da li će neko da govori više ili manje, niti o tome kako neko postupa, već se radi o nameri koja stoji iza nečijih reči i postupaka, nečijih misli i ideja, nečijih ambicija i želja. Sve što pripada otkrovenjima iskvarenih naravi i greškama mora se iz korena promeniti, tako da se uskladi sa istinom. Ako neko želi da postigne promenu naravi, mora da bude u stanju da prozre suštinu Sotonine naravi. Ako možeš da prozreš suštinu lažljive naravi, da vidiš da je to Sotonina narav i lice đavola, ako možeš da mrziš Sotonu i odrekneš se đavola, onda će ti biti lako da odbaciš svoju iskvarenu narav. Ako ne znaš da u tebi postoji lažljivo stanje, ako ne prepoznaš otkrovenja lažljive naravi, onda nećeš znati kako da tražiš istinu da to razrešiš i biće ti teško da promeniš svoju lažljivu narav. Prvo moraš da prepoznaš koje se stvari u tebi razotkrivaju i koji su to aspekti iskvarene naravi. Ukoliko stvari koje otkrivaš pripadaju lažljivoj naravi, hoćeš li ih mrzeti u svom srcu? A ako to učiniš, kako bi trebalo da se promeniš? Moraš da orežeš svoje namere i ispraviš svoja gledišta. Prvo moraš da tražiš istinu po tom pitanju da bi rešio svoje probleme, da nastojiš da postigneš ono što Bog traži i da Mu udovoljiš, i da postaneš neko ko ne pokušava da obmane Boga niti druge ljude, čak ni one koji su priglupi ili neuki. Pokušaj da se prevari neko ko je glup ili neuk je veoma nemoralan – čini te đavolom. Da bi bio poštena osoba, ne smeš nikoga da prevariš niti da lažeš. Reči upućene đavolima i Sotoni, međutim, moraš mudro da biraš; ako to ne učiniš, lako će od tebe napraviti budalu i lako ćeš osramotiti Boga. Samo mudrim biranjem reči i primenom istine moći ćeš da pobediš i osramotiš Sotonu. Ljudi koji su neuki, nepromišljeni i tvrdoglavi nikada neće moći da shvate istinu; jedino što može da im se desi je da ih Sotona navede na pogrešan put, da se poigra s njima, da ih pregazi i na kraju proždere.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Koji je praktični postupak najvažniji za poštenog čoveka? To je čin njegovog otvaranja srca pred Bogom. Ali šta zapravo znači otvoriti srce? To znači podeliti s Njim vlastite misli, namere i sve ono što upravlja tobom, a zatim od Njega zatražiti istinu. Bog sve vidi savršeno jasno, bez obzira na to šta Mu ti otkrivaš. Otvorenost je kad Bogu možeš da izraziš svoja osećanja, da Mu otvoreno saopštiš stvari koje skrivaš od drugih, kad možeš da te stvari izraziš jasno, ne prećutkujući ništa, i kad svoje misli možeš da Mu izložiš onakve kakve su, bez ikakve zadnje namere. Ponekad ćeš svojim iskrenim rečima možda povrediti ili uvrediti druge ljude. Da li će ti, u tom slučaju, iko reći: „Isuviše iskreno govoriš. Jako je bolno i ne mogu to da prihvatim”? Naravno da neće. Čak i ako svojim rečima povremeno zaista povrediš druge ljude, ukoliko im se otvoreno izviniš i priznaš da to što si rekao nije bilo baš mudro i da nisi imao osećaj za njihove slabosti, oni će shvatiti da nisi bio zlonameran. Razumeće da si ti jedna poštena osoba, koja je naprosto neposredna i pomalo netaktična u komunikaciji s drugim ljudima. Neće se svađati s tobom i u srcu će te zavoleti. Može li, na taj način, biti ikakvih prepreka među vama? A ako nema prepreka, onda se svi sukobi mogu izbeći i svi problemi brzo rešiti, te ćete moći da živite u stanju potpune slobode i opuštenosti. To je značenje tvrdnje da „samo pošteni ljudi mogu da žive srećno”. Za poštenog čoveka je najvažnije da se najpre otvori pred Bogom i da zatim nauči kako da i prema drugim ljudima bude otvoren. Govorite pošteno, iskreno i iz srca. Trudite se da budete dostojanstveni, karakterni i osoba od integriteta, izbegavajte ispraznu učtivost i obmane, i uzdržavajte se od reči koje su lažne ili varljive. Još jedan važan aspekt svake poštene osobe ogleda se u poštenom obavljanju dužnosti i poštenom srcu. U najmanju ruku, prepustite vlastitoj savesti da vas usmerava u postupcima, nastojte da se pridržavate istina-načela i trudite se da ispunite Božje zahteve. Nije dovoljno da te stvari samo verbalno priznate. To što ste naprosto usvojili određeni stav ne znači da istinu sprovodite u delo. Gde u tome vidite stvarnost jedne poštene osobe? Prosto ponavljanje floskula, bez posedovanja stvarnosti, nije dovoljno. Dok proučava pojedine ljude, Bog posmatra ne samo njihova srca, već i njihova dela, njihova ponašanja i praktične postupke. Ako tvrdiš kako želiš da budeš poštena osoba, ali si, kad god te nešto zadesi, i dalje u stanju da lažeš i obmanjuješ, da li je to onda ponašanje jedne poštene osobe? Naravno da nije; to zapravo znači da ti jedno misliš, a drugo govoriš. Govoriš jedno, a radiš nešto sasvim drugo i glatko obmanjuješ druge ljude, glumeći lažnu pobožnost. Isti si kao i oni fariseji, koji su svete spise mogli da recituju unapred i unatrag, ujedno ih objašnjavajući drugima, ali koji nikada nisu mogli da se, kad bi ih nešto zadesilo, ponašaju u skladu s tim svetim spisima. Stalno ih je gonila želja za beneficijama koje donosi status, i nisu bili voljni se odreknu svoje slave, bogatstva i statusa. U tome se ogleda licemerje fariseja. Nisu išli ispravnim putem, njihov put nije bio pravi put, a Bog se gnuša takve sorte ljudi.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Da biste uvežbali kako da budete pošteni ljudi, najpre morate naučiti da Bogu otvorite svoje srce i da Mu se u molitvi svakodnevno obraćate iskrenim rečima. Ukoliko si, na primer, danas izrekao neku laž koja je drugima promakla, ali ti je ponestalo hrabrosti da to svima otvoreno priznaš, onda bi, u najmanju ruku, greške koje si kod sebe otkrio i analizirao, kao i laži koje si izgovorio, trebalo da izneseš pred Boga radi vlastitog preispitivanja i da kažeš sledeće: „O, Bože! Opet sam zgrešio i slagao sam da zaštitim sopstveni interes. Molim Te da me dovedeš u red ako ponovo budem lagao.” Takav stav je Bogu ugodan i On će to upamtiti. Možda ćeš morati da uložiš ogroman napor kako bi se rešio ove iskvarene naravi laganja, ali nemoj da brineš – Bog je uz tebe. Usmeravaće te, pomoći će ti da savladaš tu poteškoću s kojom se stalno iznova suočavaš i podariće ti hrabrost kako bi, od nekoga ko nikad ne priznaje svoje laži, postao čovek koji priznaje kad slaže i koji sebe može otvoreno da razotkrije pred drugima. Ne samo što ćeš priznavati svoje laži, već ćeš ujedno moći otvoreno da saopštiš razloge zbog kojih lažeš, kao i namere i motive koji stoje u pozadini tih laži. Kad budeš imao hrabrosti da probiješ tu prepreku, da se oslobodiš Sotoninog kaveza i kontrole, te da polako uznapreduješ do stanja u kojem više nećeš lagati, postepeno ćeš početi da živiš u svetlosti, pod Božjim usmeravanjem i blagoslovom. Kad budeš srušio prepreku telesnih ograničenja i kad budeš mogao da se pokoriš istini, da otvoreno razotkriješ sebe, te da javno i bez rezerve saopštiš drugima svoje stavove, bićeš nesputan i slobodan. Kada budeš tako živeo, ne samo što će te ljudi voleti, nego će i Bogu biti drago. Možda ćeš, tu i tamo, i dalje praviti greške i lagati, ponekad ćeš možda i dalje gajiti lične namere i skrivene motive, ili se još uvek ponašati i razmišljati sebično i odvratno, ali ćeš zato moći da prihvatiš Božji nadzor, moći ćeš da Mu otkriješ svoje namere, svoje stvarno stanje i svoje iskvarene naravi, i da od Njega zatražiš istinu. Kad budeš razumeo istinu, imaćeš pred sobom put praktičnog delovanja. Ako je put tvog praktičnog delovanja ispravan i ako se budeš kretao u pravom smeru, budućnost će ti biti lepa i svetla. Na taj ćeš način živeti spokojnim srcem, duh će ti biti nahranjen, a ti ćeš osećati ispunjenost i zadovoljstvo. Sa druge strane, ako nisi u stanju da se otrgneš od telesnih ograničenja, ako si stalno ograničen osećanjima, ličnim interesima i sotonskim filozofijama, ako si na rečima i na delu tajanstven i ako se uvek skrivaš u senci, to znači da živiš pod Sotoninom vlašću. Ukoliko, pak, razumeš istinu, ako si se otrgnuo od telesnih ograničenja i ako sprovodiš istinu u delo, postepeno ćeš početi da poprimaš ljudsko obličje. Bićeš iskren i neposredan, kako na rečima tako i u svojim postupcima, i moći ćeš da otkrivaš svoje stavove i svoje zamisli, kao i greške koje si počinio, dopuštajući svima da ih jasno vide. Ljudi će te naposletku prepoznati kao transparentnu osobu. A šta je, zapravo, transparentna osoba? To je neko ko govori krajnje iskreno i čije reči svi smatraju istinitim. Čak i ako takva osoba ponekad nenamerno slaže ili kaže nešto pogrešno, ljudi će moći da joj oproste, znajući da to nije namerno učinila. Kad takva osoba shvati da je slagala ili da je nešto pogrešno rekla, ona će se ispraviti i izviniće se. Tako se ponaša transparentna osoba. Takvu osobu svi vole i svi joj veruju. Moraš da dostigneš taj nivo da bi zadobio Božje poverenje i poverenje drugih ljudi. To nije jednostavan zadatak – to je najviši nivo dostojanstva koji neka osoba može da poseduje. Takva osoba ima samopoštovanje. Ako nisi u stanju da zadobiješ poverenje drugih ljudi, kako onda možeš da očekuješ da ćeš steći Božje poverenje? Ima ljudi koji žive nečasnim životom, koji stalno smišljaju laži i koji svojim zadacima površno pristupaju. U sebi nemaju ni najmanji osećaj odgovornosti, odbijaju da budu orezani, stalno pribegavaju varljivim argumentima i ne voli ih niko ko se sa njima susretne. Takvi ljudi žive bez ikakvog osećaja stida. Mogu li se oni zaista smatrati ljudskim bićima? Ljudi koje drugi doživljavaju kao uznemirujuće i nepouzdane potpuno su izgubili svoju ljudskost. Ako drugi ljudi nemaju u njih poverenje, može li im Bog verovati? Ako drugi prema njima ne gaje naklonost, može li ih Bog voleti? Bog ne voli takve ljude, gnuša ih se i oni će neminovno biti isključeni. Kao ljudsko biće, čovek mora da bude pošten i mora poštovati svoje obaveze. Bilo da nešto čini zarad drugih ljudi ili zarad Boga, čovek mora održati datu reč. Ako je neko zaslužio poverenje drugih ljudi i ako može da uveri Boga i da Mu udovolji, onda se radi o relativno poštenoj osobi. Ako ste pouzdani u svojim postupcima, ne samo da će vas drugi ljudi voleti, nego će vas zasigurno voleti i Bog. Ukoliko budete pošteni, moći ćete da udovoljite Bogu i da živite dostojanstveno. Stoga bi poštenje trebalo da predstavlja početnu tačku čovekovog ponašanja.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Da bi bio poštena osoba, prvo moraš da ogoliš svoje srce da bi svi mogli da u njega pogledaju, da vide sve o čemu razmišljaš i da ugledaju tvoje pravo lice. Ne smeš da pokušaš da se maskiraš ili prikrivaš. Tek tada će ti drugi verovati i smatrati te poštenom osobom. Ovo je najosnovnija primena i preduslov da budeš poštena osoba. Ako se uvek pretvaraš, uvek glumiš svetost, plemenitost, veličinu i uzvišeni karakter; ako ne dozvoljavaš ljudima da vide tvoju iskvarenost i tvoje mane; ako predstavljaš ljudima lažnu sliku da bi verovali da imaš integritet, da si veliki, da sebi uskraćuješ, da si pravedan i nesebičan – zar to nije obmana i dvoličnost? Zar te ljudi neće prozreti, kad-tad? Dakle, nemoj da se maskiraš ili prikrivaš. Umesto toga, ogoli sebe i svoje srce da ih drugi vide. Ako možeš da ogoliš svoje srce da ga drugi vide, ako možeš da ogoliš sve svoje misli i planove – i pozitivne i negativne – zar to nije poštenje? Ako možeš da se ogoliš da te drugi vide, onda će te i Bog videti. On će reći: „Ako si se ogolio da te drugi vide, onda si sigurno pošten preda Mnom.” Ali ako se pred Bogom ogoliš samo kada si van vidokruga drugih i uvek se pretvaraš da si veliki i plemenit ili nesebičan kada si u njihovom društvu, šta će onda Bog misliti o tebi? Šta će reći? Reći će: „Ti si potpuno lažljiva osoba. Ti si potpuno licemeran i pokvaren i nisi poštena osoba.” Bog će te tako osuditi. Ako želiš da budeš poštena osoba, onda bez obzira da li si pred Bogom ili pred drugim ljudima, trebalo bi da budeš u stanju da pružiš čist i otvoren prikaz svog unutrašnjeg stanja i reči koje su ti u srcu. Da li je to lako postići? Zahteva period vežbe, kao i čestu molitvu i oslanjanje na Boga. Moraš da uvežbaš sebe da izgovaraš reči u svom srcu jednostavno i otvoreno o svim pitanjima. Sa takvom vrstom vežbe možeš da napreduješ. Ako naiđeš na veliku poteškoću, moraš da se moliš Bogu i tragaš za istinom; moraš da se boriš u svom srcu i da prevaziđeš telo, dok ne budeš mogao da primenjuješ istinu. Kada tako vežbaš, malo po malo, srce će ti se postepeno otvarati. Bićeš sve čistiji, a dejstvo tvojih reči i dela biće drugačiji nego ranije. Tvojih laži i smicalica biće sve manje i bićeš u stanju da živiš pred Bogom. Tada ćeš, u suštini, postati poštena osoba.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Vežbanje sebe da se bude poštena osoba uglavnom je stvar rešavanja problema laganja, kao i rešavanja iskvarene naravi. To podrazumeva ključnu primenu: kada shvatiš da si nekoga slagao i prevario, treba da budeš otvoren prema toj osobi, da se ogoliš i izviniš. Ova primena je od velike koristi za rešavanje laganja. Na primer, ako si prevario nekoga ili ako je bilo neke prevare ili lične namere u rečima koje si izgovorio, onda treba da ih razmotriš i detaljno analizraš sebe. Trebalo bi da mu kažeš: „Ono što sam ti rekao bila je laž, osmišljena da sačuva moj ponos. Osetio sam se neprijatno pošto sam ti to rekao, pa ti se sada izvinjavam. Molim te, oprosti mi.” Ta osoba će tvoj gest doživeti kao osveženje. Pitaće se kako je moguće da postoji osoba koja se izvinjava nakon što je slagala. Takva hrabrost izaziva divljenje. Kakvu korist čovek ima od ovakve primene? Njena svrha nije da se zadobije divljenje drugih, već da se čovek delotvornije obuzda i spreči sebe da laže. Dakle, posle laganja moraš da vežbaš izvinjenje zbog počinjenog. Što više budeš vežbao detaljno analiziranje i ogoljivanje sebe i izvinjavanje ljudima, rezultati će biti bolji – a broj laži koje ćeš izgovarati biće sve manji i manji. Primena detaljne analize i ogoljivanja da bi postao poštena osoba i suzdržao se od laganja zahteva hrabrost, a izvinjavanje nekome posle laganja zahteva još više hrabrosti. Ako to primenjujete godinu ili dve – ili možda tri do pet godina – sigurno ćete videti jasne rezultate i neće vam biti teško da se oslobodite laži. Oslobađanje od laganja prvi je korak ka tome da postanete poštena osoba, a to se ne može postići bez tri ili pet godina truda. Nakon što je problem laganja rešen, drugi korak je rešavanje problema varljivosti i prevare. Ponekad, prevara i varljivost ne zahtevaju od osobe da laže – te stvari se mogu postići samo činjenjem. Iako osoba možda ne laže otvoreno, moguće je da i dalje gaji varljivost i prevaru u svom srcu. Ona će to znati bolje od bilo koga drugog, jer je o tome dobro razmislila i pažljivo je to razmotrila. Biće joj lako da shvati kada o tome naknadno razmisli. Nakon što se problem laganja reši, rešavanje problema varljivosti i prevare će u poređenju s tim biti nešto lakše. Ali čovek mora da poseduje bogobojažljivo srce, jer kada se upusti u varljivost i prevaru, njime upravlja namera. Ljudi to ne mogu da sagledaju spolja, niti mogu da razaznaju. Samo Bog može to da ispita, i samo On zna za to. Stoga se problemi varljivosti i prevare mogu rešiti samo oslanjanjem na molitvu Bogu i prihvatanjem Njegovog ispitivanja. Ako neko ne voli istinu ili se ne boji Boga u svom srcu, njegova varljivost i prevara ne mogu se razrešiti. Možeš da se moliš pred Bogom i da priznaš svoje greške, možeš da se ispovediš i pokaješ, ili možeš da detaljno analiziraš svoju iskvarenu narav – iskreno navodeći o čemu si tada razmišljao, šta si rekao, koja ti je bila namera i kako si izveo varljivost. Sve je to relativno lako. Međutim, ako se od tebe zatraži da se otvoriš pred drugom osobom, može da ti nestane hrabrosti i odlučnosti jer želiš da sačuvaš obraz. Tada će ti biti veoma teško da primeniš otvorenost i ogoljenost. Možda si u stanju da priznaš, u principu, da povremeno uhvatiš sebe kako govoriš ili postupaš shodno svojim svojim ličnim ciljevima i namerama; da postoji određeni nivo obmane, manipulacije, laži ili prevare u onome što radiš ili govoriš. Ali onda, kada se nešto desi i primoran si da detaljno analiziraš sebe, razotkrivajući kako su se stvari odigrale od početka do kraja, objašnjavajući koje su od izgovorenih reči bile varljive, koja im je bila zadnja namera, o čemu si razmišljao i da li si bio zlonameran ili podmukao, ti ne želiš da ulaziš u pojedinosti niti da pružaš detalje. Neki ljudi će samo nehajno reći: „Naprosto je tako. Ja sam samo prilično lažljiva, podmukla i nepouzdana osoba.” To pokazuje njihovu nesposobnost da se pravilno suoče sa svojom iskvarenom suštinom, ili sa činjenicom koliko su lažljivi i podmukli. Ovi ljudi su uvek u stanju i režimu izvrdavanja. Uvek opraštaju sebi i idu linijom manjeg otpora i nisu u stanju da istrpe ili plate cenu primenjivanja istine kao jedna poštena osoba. Mnogi ljudi već godinama propovedaju reči i doktrine, uvek govoreći: „Tako sam lažljiv i podmukao, u mojim postupcima često ima podvaljivanja i uopšte se ne ophodim iskreno prema ljudima.” Ali posle višegodišnjeg uzvikivanja tih reči, oni ostaju jednako lažljivi kao i ranije, jer oni nikada neće zaista detaljno analizirati sebe niti se pokajati kada otkriju to lažljivo stanje. Nikada se ne ogoljuju pred drugima, niti se izvinjavaju posle laganja ili obmanjivanja ljudi, a još manje dele svoje iskustveno svedočenje o detaljnom analiziranju sebe i samospoznaji na skupovima. Niti oni ikada kažu kako su spoznali sebe ili kako su se pokajali u vezi s takvim stvarima. Oni ne čine ništa od toga, što dokazuje da ne poznaju sebe i da se nisu istinski pokajali. Kada kažu da lažu a žele da budu pošteni ljudi, oni naprosto izvikuju fraze i propovedaju doktrinu, ništa više. Moguće je da to rade jer pokušavaju da plivaju kako ih voda nosi i da prate stado. Ili može biti da ih okruženje crkvenog života primorava da otaljavaju posao i da se pretvaraju. U svakom slučaju, takvi koji izvikuju parole i propovedaju doktrine nikada se neće istinski pokajati i sigurno neće moći da prime Božje spasenje.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Da bi primenjivao poštenje, moraš da imaš put i moraš da imaš cilj. Za početak, reši problem laganja. Moraš znati suštinu koja stoji iza tvog laganja. Takođe moraš detaljno da analiziraš koje te namere i motivi navode da izgovaraš te laži, zašto poseduješ takve namere i koja je njihova suština. Kada razjasniš sva ta pitanja, temeljno ćeš sagledati problem laganja, a kada te nešto zadesi, imaćeš načela primene. Ako nastaviš s takvom primenom i iskustvom, onda ćeš svakako videti rezultate. Jednog dana ćeš reći: „Lako je biti pošten. Veoma je zamorno biti lažov! Ne želim više da budem lažov, da uvek moram da razmišljam o tome šta da slažem i kako da prikrijem svoje laži. To je kao da si mentalno obolela osoba čije su izjave protivrečne – neko ko ne zaslužuje da ga nazivaju ’ljudskim bićem’! Takav život je mnogo naporan i ne želim više tako da živim!” U tom trenutku ćeš imati nadu da ćeš zaista biti pošten i to će biti dokaz da si počeo da napreduješ ka tome da budeš poštena osoba. To je veliki proboj. Naravno, može biti nekih od vas koji će, kada počnete da primenjujete, osetiti veliku sramotu nakon izgovaranja poštenih reči i ogoljivanja pred drugima. Pocrvenećeš, stidećeš se i plašićeš se da ti se ne smeju. Šta onda treba da uradiš? Opet moraš da se moliš Bogu i da tražiš da ti udeli snagu. Kažeš: „O, Bože, želim da budem poštena osoba, ali bojim se da će mi se ljudi smejati kada budem govorio istinu. Molim Te da me sačuvaš od ropstva moje sotonske naravi; pusti me da živim prema Tvojim rečima, i da budem slobodan i neobuzdan.” Kada se budeš tako molio, biće sve više svetlosti u tvom srcu, i reći ćeš sebi: „Dobro je sprovesti to u delo. Danas sam primenjivao istinu. Konačno sam i ja bio pošten.” Dok se tako moliš, Bog će te prosvetiti. On će raditi u tvom srcu i On će te ganuti, omogućiti ti da prepoznaš kako je biti poštena osoba. To je način na koji istina mora da se sprovodi. Na samom početku nećeš imati put, ali ćeš ga kroz traganje za istinom naći. Kada ljudi počnu da traže istinu, ne moraju nužno da imaju veru. Ljudima je teško što nemaju put, ali kada jednom shvate istinu i kada poseduju put primene, njihova srca u tome uživaju. Ako su u stanju da primenjuju istinu i postupaju shodno načelima, njihova srca će naći utehu i oni će dobiti slobodu i nesputanost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Primena poštenja na delu obuhvata mnoge aspekte. Drugim rečima, merilo iskrenosti ne može se zadovoljiti samo kroz jedan aspekt; morate u mnogim aspektima biti u skladu s merilom da biste bili pošteni. Neki ljudi uporno smatraju da samo treba da istraju u tome da ne lažu i da će na taj način postati pošteni. Da li je takvo gledište ispravno? Da li se poštenje sastoji samo u tome da ne lažete? Ne – ono se takođe odnosi na nekoliko drugih aspekata. Kao prvo, bez obzira na to s čime se suočavaš – bilo da je to nešto čemu si lično svedočio ili nešto što ti je neko drugi rekao, bilo da je reč o tvom odnosu sa ljudima ili o rešavanju nekog problema, bilo da se radi o dužnosti koju treba da obaviš ili o nečemu što ti je Bog dao u zadatak – svemu tome moraš uvek da prilaziš poštenog srca. Kako bi u praksi čovek trebalo da stvarima pristupa s poštenim srcem? Govorite ono što mislite i govorite pošteno; nemojte se služiti praznim, pompeznim i milozvučnim rečima, nemojte laskati drugima i licemerno ih lagati, već im kažite ono što vam leži na srcu. Tako se ponaša neko ko je pošten. Iskreno izražavanje misli i gledišta koje nosite u srcu – to je ono što bi poštena osoba trebalo da radi. Ako nikada ne govorite ono što mislite, ako puštate da vam se reči gnoje u srcu i ako je ono što govorite uvek u suprotnosti s onim što mislite, vi onda ne postupate kao poštena osoba. Zamisli, na primer, da svoju dužnost ne obavljaš dobro, a kad te ljudi pitaju šta se dešava, kažeš im: „Želim dobro da obavljam svoju dužnost, ali mi to iz raznoraznih razloga ne polazi za rukom.” Ti, u stvari, u svom srcu odlično znaš da nisi bio marljiv, ali tu istinu ne saopštavaš drugima. Umesto toga, izmišljaš svakojake razloge, opravdanja i izgovore kako bi prikrio činjenice i izbegao odgovornost. Je li se tako ponaša poštena osoba? (Ne.) Ti na taj način druge ljude praviš budalama i stalno nešto izvrdavaš. Ali, suština tvojih namera i onoga što nosiš u sebi leži u tvojoj iskvarenoj naravi. Ako nisi u stanju da svoje namere i sve što nosiš u sebi izneseš na svetlost dana i detaljno ih analiziraš, nećeš moći ni da ih pročistiš – a to nije mala stvar! Moraš govoriti istinito: „Malo sam odugovlačio sa obavljanjem svoje dužnosti. Bio sam površan i nepažljiv. Kad sam dobro raspoložen, donekle se i trudim. Ali, čim mi se raspoloženje pokvari, ulenjim se, gubim volju za rad i počinjem da čeznem za telesnim zadovoljstvima. Stoga moji pokušaji da svoju dužnost dobro obavim ostaju neefikasni. Poslednjih nekoliko dana, međutim, situacija se polako menja, i ja nastojim da dam sve od sebe, da poboljšam efikasnost i da svoju dužnost dobro obavim.” Tako se govori iz srca. Onaj drugi način govora nije bio iz srca. Iz straha da ćeš biti orezan, da će ljudi saznati za tvoje probleme i da će te pozvati na odgovornost, izmišljao si svakakve razloge, opravdanja i izgovore da bi prikrio činjenice. Činio si to tako što si druge ljude najpre navodio da prestanu da pričaju o tome, da bi zatim pokušao da odgovornost svališ na druge i da na taj način izbegneš orezivanje. To je pravi izvor tvojih laži. Sasvim je sigurno da svaki lažov, ma koliko da je pričljiv, ponekad izgovori i poneku istinitu činjenicu. Međutim, neke ključno važne stvari koje lažov izgovara sadržaće u sebi nešto lažno, kao i delić njegovih motiva. Stoga je veoma važno razlučiti šta je istinito a šta lažno u njegovim rečima. To, međutim, nije lako uraditi. Ponešto od onoga što kaže biće ukaljano ili ulepšano, nešto će biti u skladu sa činjenicama, a nešto u suprotnosti sa njima; u takvoj zbrci činjenica i fikcije, teško je razlikovati istinito od lažnog. Takve su osobe najlažljivije i najteže ih je prepoznati. Ukoliko ne mogu da prihvate istinu, niti da na delu primenjuju poštenje, sasvim sigurno će biti eliminisane. Koji bi, dakle, put ljudi trebalo da odaberu? Koji put vodi do primene poštenja na delu? Treba da naučite da govorite istinu i da otvoreno razgovarate o svojim pravim stanjima i problemima. Tako se u praksi ponaša poštena osoba i takvo je ponašanje ispravno. Ljudi koji poseduju savest i razum rado streme ka tome da budu pošteni. Jedino se pošteni ljudi uistinu osećaju radosno i opušteno, a samo sprovođenjem istine u delo radi dostizanja pokornosti prema Bogu čovek može da uživa u pravoj sreći.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Kad komuniciraš s drugima, najpre moraš da im pokažeš svoje pravo srce i svoju iskrenost. Ako čovek, dok stupa u kontakt, razgovara i sarađuje s drugim ljudima, koristi reči koje su površne, bombastične, prijatne za uvo, laskave, neodgovorne i izmišljene, ili se pak drugima obraća samo zato da bi zadobio njihovu naklonost, to znači da su njegove reči lišene svake verodostojnosti i da u njima nema ni trunke iskrenosti. To je, naprosto, njegov način komunikacije s drugim ljudima, ko god da je u pitanju. Srce takvog čoveka nije pošteno. To nije pošten čovek. Zamisli da se neko nalazi u negativnom stanju i da ti iskreno kaže: „Reci mi, zbog čega sam toliko negativan. Prosto ne mogu da shvatim koji je razlog tome!” I zamisli da u svom srcu zapravo shvataš koji je njegov pravi problem, ali mu ipak kažeš: „Nije to ništa. Nisi ti negativan; i ja se ponekad tako osećam.” Mada su te reči veoma utešne za tu osobu, tvoj stav prema njoj je neiskren. Površan si prema njoj i uzdržavaš se od iskrenog razgovora samo zato da bi je utešio i da bi se ona osećala prijatnije. Na taj način joj ne pomažeš ozbiljno i ne izlažeš joj jasno njen problem kako bi ona mogla da prevaziđe svoju negativnost. Time nisi učinio ono što bi pošten čovek trebalo da učini. Sve zarad toga da bi je utešio i postarao se da među vama ne bude nikakvih otuđenja ni sukoba, bio si površan prema njoj – što nikako ne znači da si pošten čovek. Šta, dakle, kao pošten čovek, treba da činiš kad se nađeš u takvoj situaciji? Treba da toj osobi kažeš sve što si kod nje video i prepoznao: „Reći ću ti šta sam video i šta sam iskusio. A ti sȃm odluči jesam li u pravu ili nisam. Ako nisam u pravu, ne moraš to da prihvatiš. A ako jesam, nadam se da ćeš prihvatiti ono što sam ti rekao. Ako kažem nešto što ne prija tvojim ušima i što te vređa, nadam se da ćeš to od Boga moći da prihvatiš. Cilj mi je i namera da ti pomognem. Sasvim jasno uviđam tvoj problem: pošto se osećaš poniženim i čini ti se da niko ne hrani tvoj ego, pošto smatraš da te svi gledaju s visine, da si napadnut i da niko nikad nije bio toliko nepravedan prema tebi, ti to ne možeš da prihvatiš i postaješ negativan. Šta misliš – nije li upravo to ono što ti se događa?” Čuvši to, ta će osoba shvatiti da je problem baš u tome. A to je ujedno i ono što tebi leži na srcu, ali što nećeš izgovoriti ukoliko nisi pošten. Reći ćeš joj: „I ja često zapadam u negativnost”, a kad ona na taj način sazna da svako može da bude negativan, pomisliće da je njena negativnost sasvim normalna i tako je, naposletku, neće ni prevazići. Ako si pošten čovek i ako drugima pomažeš svojim poštenim stavom i poštenim srcem, na taj ćeš im način pomoći da razumeju istinu i da prevaziđu svoju negativnost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Biti poštena osoba je Božji zahtev prema čoveku. To je istina koju čovek mora da primenjuje. Koja su, onda, načela koja čovek treba da poštuje u svom ophođenju sa Bogom? Budite iskreni: to je načelo koje treba da se poštuje prilikom komunikacije sa Bogom. Ne upuštaj se u dodvoravanje ili laskanje kao što to čine nevernici; čovekovo dodvoravanje i laskanje Bogu nisu potrebni. Dovoljno je biti iskren. A šta znači biti iskren? Kako to sprovesti u delo? (Jednostavno se otvoriti ka Bogu, bez lažnog predstavljanja ili skrivanja bilo čega, niti čuvanja bilo kakvih tajni, komunicirati s Bogom poštenog srca i biti otvoren, bez ikakvih zlih namera ili smicalica.) Tako je. Da bi bio iskren, prvo moraš da ostaviš po strani svoje lične želje. Umesto da se usredsređuješ na to kako se Bog odnosi prema tebi, treba da se ogoliš pred Bogom i kažeš sve što ti leži na srcu. Ne razmišljaj i ne uzimaj u obzir posledice svojih reči; reci šta god misliš, ostavi po strani svoje motivacije i ne govori nešto samo da bi postigao neki cilj. Imaš previše ličnih namera i manipulacija; uvek si proračunat u načinu na koji govoriš, s obzirom na to da „treba da govorim o ovome, a ne o onome, moram da pazim na ono što govorim. Objasniću to na način koji će mi biti od koristi i koji će prikriti moje nedostatke i ostaviti dobar utisak na boga.” Zar to nisu skriveni motivi? I pre nego što si otvorio usta, um ti je već ispunjen podmuklim mislima, već si nekoliko puta promenio ono što želiš da kažeš, tako da kada reči izađu iz tvojih usta, više nisu tako čiste, nisu ni najmanje iskrene i sadrže tvoje sopstvene motive i Sotonine spletke. To nije iskrenost; to je posedovanje zlokobnih motiva i zlih namera. Štaviše, kada govoriš, uvek izvodiš zaključke iz izraza lica ljudi i njihovog pogleda: ako imaju odobravajući izraz lica, ti nastavljaš da govoriš; ako ne, držiš to u sebi i ne govoriš ništa; ako im pogled nije odobravajući i čini se da im se ne sviđa ono što čuju, razmisliš i kažeš sebi: „Dobro, reći ću ti nešto što te zanima, što te čini srećnim, što će ti se svideti i što će te oraspoložiti prema meni.” Da li je to iskreno? Nije. Neki ljudi ne prijavljuju kada vide da neko čini zlo i izaziva ometanje u crkvi. Oni misle: „Ako ja budem prvi koji će to da prijavi, uvrediću tu osobu, a ako bi se desilo da sam pogrešio, morao bih da budem orezan. Sačekaću da drugi to prijave pa ću im se pridružiti. Čak i ako svi zajedno pogrešimo, to nije velika stvar – na kraju krajeva, ne može se osuditi grupa ljudi. Što kaže narod: ’Grom uvek u najviše drvo udara’. Neću da budem to drvo; morao bi da budeš budala da insistiraš da budeš najviše drvo.” Da li je to iskreno? Svakako da nije. Takva osoba je zaista prepredena; ako postane starešina u crkvi, nadležna osoba, zar neće da nanese gubitak radu crkve? Naravno da hoće. Takva osoba nikako ne sme da se koristi. Možete li da razaznate takav soj ljudi? Recimo, na primer, da postoji starešina koji je učinio nešto loše i ometao rad crkve, ali niko ne razume šta se zapravo dešava sa tom osobom, niti Višnji zna kakav je – samo ti znaš šta se zapravo dešava sa njim. Da li bi ti iskreno preneo to pitanje Višnjem u takvim okolnostima? Ovo pitanje je ono koje najviše otkriva kakav je čovek. Recimo da to kriješ i nikome ništa ne govoriš, pa čak ni Bogu, i čekaš dan kada će taj starešina da počini toliko zla da će zakomplikovati rad crkve, i da ga svi razotkriju i bave se njime, ako tek tada ustaneš i kažeš: „Sve vreme sam znao da on nije dobar čovek. Radi se o tome da su neki ljudi mislili da on jeste dobar; da sam nešto rekao, niko mi ne bi poverovao. Baš zato nisam ništa rekao. Sada kada je uradio neke loše stvari i svi vide ko je on zaista, mogu da progovorim o tome šta se zaista dešava sa njim”. Da li je to iskreno s tvoje strane? (Nije.) Ako se ti svaki put kada su nečiji problemi razotkriveni ili se prijavi neki problem povodiš za gomilom i poslednji si koji će ustati i razotkriti tu osobu ili prijaviti problem, da li si iskren? Ništa od toga nije iskreno. Ako ti se neko ne sviđa ili te je neko uvredio, i znaš da on nije zla osoba, ali pošto si ti sitničav, počinješ da mrziš tu osobu i želiš da joj se osvetiš, da napraviš budalu od nje, možda ćeš smisliti neki način i potražiti priliku da Višnjem kažeš nešto loše o njoj. Možda ćeš samo iznositi činjenice, nećeš osuđivati tu osobu, ali dok budeš iznosio te činjenice, tvoja namera će biti otkrivena: želiš da iskoristiš ruku Višnjeg ili da Bog kaže neku reč i pozabavi se njom. Prijavljivanjem problema Višnjem, ti pokušavaš da postigneš svoj cilj. To je očigledno iskvareno ličnim namerama, a svakako nije iskreno. Ako je to zla osoba koja ometa rad crkve i ti to prijavljuješ Višnjem da bi zaštitio crkveni rad, i ako su, pored toga, problemi o kojima izveštavaš u potpunosti tačni, to se razlikuje od postupanja sa stvarima pomoću sotonističkih filozofija. To potiče iz osećaja za pravdu i odgovornost i to je ispunjenje tvoje odanosti; tako se iskrenost ispoljava.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deseta stavka (2. deo)”

Ako je neko otvoren i čestit, on je poštena osoba. On je u potpunosti otvorio svoje srce i dušu Bogu i nema šta da krije i nema od čega da se krije. On je svoje srce predao Bogu i pokazao Mu ga, što znači da Mu je dao celog sebe. Dakle, može li on biti otuđen od Boga? Ne, ne može i zato mu je lakše da se pokori Bogu. Ako Bog kaže da je lažljiv, on to priznaje. Ako Bog kaže da je on nadmen i samopravedan, on i to priznaje. I ne samo da priznaje te stvari i ne protivreči – on je u stanju da se pokaje, da teži istina-načelima, da se ispravi kad shvati da nije u pravu i da ispravi svoje greške. Pre nego što toga i postane svestan, on će ispraviti mnoge svoje pogrešne puteve i sve manje će biti lažljiv, varljiv i površan. Što duže ovako živi, biće iskreniji i pošteniji i biće bliži cilju da postane poštena osoba. To znači živeti u svetlosti. Sva ta slava ide Bogu! Kad ljudi žive u svetlosti, to je Božje delo – to nije nešto čime se oni hvale. Kad ljudi žive u svetlosti, oni shvataju sve istine, imaju bogobojažljivo srce, znaju da tragaju za istinom i sprovode je u delo u svakom problemu na koji naiđu i žive sa savešću i razumom. Iako ne mogu da se nazovu pravednim ljudima, u Božjim očima oni imaju ljudsko obličje i makar njihove reči i dela nisu u suprotnosti sa Bogom, mogu da tragaju za istinom kad im se dese neke stvari i imaju srce pokorno Bogu. Stoga su oni relativno bezbedni i sigurni i ne bi mogli da izdaju Boga. Iako nemaju baš duboko razumevanje istine, oni su u stanju da poslušaju i pokore se, imaju bogobojažljivo srce i u stanju su da se klone zla. Kad im se dodeli zadatak ili dužnost, oni su u stanju da ih obave svim srcem i umom i što bolje mogu. Takva osoba je vredna poverenja i Bog takvim ljudima veruje – to znači živeti u svetlosti. Da li su oni koji žive u svetlosti sposobni da prihvate Božje ispitivanje? Mogu li oni i dalje da kriju srce od Boga? Da li i dalje imaju tajne koje ne mogu da kažu Bogu? Imaju li i dalje neke sumnjive trikove u rukavu? Nemaju. U potpunosti su svoja srca otvorili Bogu i ne postoji više ništa što kriju niti imaju sklonjeno s vidika. Oni se iskreno poveravaju Bogu, prisno razgovaraju s Njim o svemu i o svemu Ga obaveštavaju. Ne postoji ništa što neće reći Bogu i ništa što Mu neće pokazati. Kad su ljudi u stanju da dostignu taj standard, njihovi životi postanu laki, slobodni i oslobođeni.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Možeš li biti poštena osoba samo deklarativno? (Ne, moraš da pokažeš osobine poštene osobe.) Na koji se način ispoljava poštena osoba? Pre svega, ona nimalo ne sumnja u Božje reči. To je jedno od ispoljavanja poštene osobe. Osim toga, najvažnije ispoljavanje jeste u traženju istine i njenoj primeni u svim stvarima – to je presudno. Kažeš da si pošten, ali Božje reči uvek potiskuješ u pozadinu svesti i samo radiš ono što ti se prohte. Da li je to ispoljavanje poštene osobe? Kažeš: „Iako sam lošeg kova, u srcu sam pošten.” Pa ipak, kada ti neka dužnost zapadne, plašiš se da patiš i da snosiš odgovornost ako je dobro ne obavljaš, te tražiš izgovore da svoju dužnost izbegneš ili predlažeš da je neko drugi obavi. Je li to ispoljavanje poštene osobe? Jasno da nije. Kako, dakle, treba da se ponaša poštena osoba? Treba da se pokorava Božjim uređenjima, da bude odana dužnosti koju treba da obavlja i da teži tome da zadovolji Božje namere. To se ispoljava na nekoliko načina: s iskrenošću u srcu čovek prihvata svoju dužnost, ne uzimajući u obzir svoje telesne interese, ne čini to polovično i ne spletkari u sopstvenu korist. To su ispoljavanja poštenja. Još jedno je u tome da si svim svojim srcem i snagom predan dobrom obavljanju dužnosti, da radiš stvari kako treba i uneseš se svim srcem i ljubavlju u svoju dužnost da Bogu udovoljiš. To su ispoljavanja koja poštena osoba treba da ima dok obavlja svoju dužnost. Ako ono što znaš i što razumeš ne izvršavaš, i ako ulažeš tek 50 ili 60 odsto svog truda, u tom slučaju nisi svim srcem i snagom u tome. Naprotiv, lukav si i zabušavaš. Jesu li pošteni ljudi koji svoje dužnosti tako obavljaju? Nikako nisu. Bog nema koristi od takvih ljigavih i lažljivih ljudi; oni moraju biti eliminisani. Za obavljanje dužnosti, Bog koristi samo poštene ljude. Čak i odani službenici moraju biti pošteni. Ljudi koji su večito površni i prepredeni i koji iznalaze načine da zabušavaju, svi su redom lažljivi, i svi su demoni. Niko od njih istinski ne veruje u Boga i svi će biti eliminisani. Neki ljudi razmišljaju: „Biti poštena osoba se svodi samo na to da se govori istina i da se ne izgovaraju laži. Zaista je lako biti poštena osoba.” Šta mislite o ovom osećanju? Da li je ljudsko poštenje toliko ograničenih razmera? Sigurno da nije. Moraš da ogoliš svoje srce i da ga predaš Bogu; to je stav koji poštena osoba treba da ima. Baš zato je pošteno srce tako dragoceno. Šta se ovim nagoveštava? Da pošteno srce može da kontroliše tvoje ponašanje i da promeni tvoje stanje. Može te navesti da doneseš ispravne odluke, da se pokoriš Bogu i dobiješ Njegovo priznanje. Takvo srce je zaista dragoceno. Ako imaš takvo pošteno srce, onda u tom stanju treba da živiš, tako treba da se ponašaš i to predstavlja način na koji treba da daješ sebe.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Moraš biti poštena osoba, moraš imati osećaj odgovornosti kada se suočiš sa problemima i moraš isprobati sve moguće načine i tragati za istinom da bi rešili probleme. Apsolutno ne smeš biti lukava osoba. Ako je vaša jedina briga da perete ruke od odgovornosti i da je izbegnete kada iskrsnu problemi, takvo ponašanje bi bilo osuđeno čak i među nevernicima, da ne spominjemo u Božjoj kući! Bog će sigurno osuditi i prokleti takvo ponašanje, a Božji izabrani narod se gnuša takvog ponašanja i odbacuje ga. Bog voli poštene ljude, a gnuša se onih koji su varljivi i ljigavi. Ako si lukava osoba i ponašaš se ljigavo, zar te se Bog neće gnušati? Hoće li Božja kuća dozvoliti da se jednostavno izvučeš? Pre ili kasnije, snosićeš odgovornost. Bog voli poštene ljude, a ne voli lukave ljude. Svi to treba jasno da znaju, i da prestanu da budu smeteni i prave gluposti. Privremeno neznanje je opravdano, ali ako čovek uopšte ne prihvata istinu, onda je previše tvrdoglav. Pošteni ljudi mogu da preuzmu odgovornost. Oni ne razmišljaju o sopstvenim dobicima i gubicima; oni samo štite rad i interese Božje kuće. Imaju ljubazna i poštena srca koja su poput krčaga sa čistom vodom čije se dno može videti na prvi pogled. Postoji transparentnost i u njihovim postupcima. Varljiva osoba se uvek ponaša ljigavo, uvek se pretvara, pokriva se i čvrsto se uvija. Niko ne može da prozre ovakav tip osobe. Ljudi ne mogu da proniknu u tvoje misli, ali Bog može da ispita najdublje delove tvog srca. Kada Bog vidi da nisi poštena osoba, već da si nepredvidljiv, da nikada ne prihvataš istinu, da se uvek upuštaš u prevare protiv Njega i da Mu nikada ne predaješ svoje srce, onda te Bog ne voli, gnuša te se i napušta te. Kakvi su svi ti ljudi koji napreduju među nevernicima, i oni koji su slatkorečivi i dovitljivi? Da li vam je ovo jasno? Šta je njihova suština? Može se reći da su svi oni izuzetno zagonetni, svi su krajnje varljivi i lukavi, oni su pravi đavoli i Sotone. Može li Bog spasiti takve ljude? Bog ne mrzi ništa više od đavola – ljude koji su varljivi i lukavi i On sigurno neće spasiti takve ljude. Vi nikako ne smete biti takvi. Oni koji su uvek pronicljivi i oprezni kada govore, koji su uglađeni i prevejani i ponašaju se u skladu sa prilikama kada rešavaju stvari – kažem ti, Bog se najviše gnuša takvih ljudi, takvim ljudima nema spasa. Što se tiče svih onih koji spadaju u kategoriju varljivih i lukavih ljudi, ma koliko njihove reči lepo zvučale, sve su to obmanjujuće, đavolske reči. Što lepše zvuče njihove reči, to su oni više đavoli i Sotone. To su upravo oni ljudi kojih se Bog najviše gnuša. To je potpuno tačno. Šta kažete: mogu li varljivi ljudi, ljudi koji često lažu i slatkorečivi ljudi da prime delo Svetog Duha? Da li mogu da steknu prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha? Ne mogu nikako. Kakav je Božji stav prema ljudima koji su varljivi i lukavi? On ih se gnuša i odbacuje, On ih odvaja na stranu i ne obraća pažnju na njih, On ih smatra istom klasom kao i životinje. U Božjim očima, takvi ljudi samo nose ljudsku kožu i u suštini su đavoli i Sotone, oni su hodajući leševi, i Bog ih nikako neće spasiti.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (8)”

Kada ljudi obavljaju svoju dužnost ili bilo koji posao pred Bogom, njihovo srce mora biti čisto: mora biti kao bokal sveže vode – kristalno bistro, bez nečistoće. Dakle, kakav stav je ispravan? Ma šta radio, u stanju si da sa drugima podeliš sve što ti je u srcu, kakve god ideje da imaš. Ako neko kaže da način na koji nešto radiš neće uspeti, predloži ti drugo rešenje, i ti osetiš da je to vrlo dobra ideja, pa odustaneš od svog načina i radiš po njihovom. Tako će svi videti da možeš da prihvatiš tuđe sugestije, da izabereš pravi put, da postupaš u skladu sa načelima, i da to činiš transparentno i jasno. U tvom srcu nema tame, a ti se ponašaš i govoriš iskreno, oslanjajući se na stav poštenja. Ti nazivaš stvari pravim imenom. Ako je tako, tako je; ako nije, onda nije. Bez obmana, bez tajni, samo jedna vrlo transparentna osoba. Nije li to neka vrsta stava? Ovo je stav prema ljudima, događajima i stvarima i on predstavlja čovekovu narav. S druge strane, neki ljude se možda nikada neće otvoriti i saopštiti drugima šta misle. I šta god da rade, nikada se ne savetuju sa drugima, već ostaju zatvorenog srca i naizgled na oprezu pred drugima, neprestano i na svakom koraku. Prikriju se što jače mogu. Zar ovo nije lažljiva osoba? Na primer, kada takav čovek dobije ideju za koju smatra da je genijalna, on pomisli: „Za sada ću je zadržati za sebe. Ako je podelim sa nekim, mogao bi da je iskoristi i preuzme zasluge, a to neću dopustiti. Uzdržaću se.” Ili, ako nešto ne razume u potpunosti, pomisliće: „Neću sada da govorim. Ako to uradim, a neko kaže nešto uzvišenije, zar neću ispasti budala? Svi će me prozreti, videti u tome moju slabost. Ne bi trebalo ništa da kažem.” Bez obzira na premišljanje, bez obzira na osnovni motiv, oni se plaše da će ih svi prozreti. Oni uvek pristupaju sopstvenoj dužnosti i ljudima, događajima i stvarima sa ove tačke gledišta i sa ovakvim stavom. Kakva je ovo narav? Nepoštena, varljiva i rđava. Na površini deluje kao da su drugima rekli sve što veruju da mogu, ali ispod površine, neke stvari zadržavaju za sebe. Šta zadržavaju? Oni nikada ne govore o stvarima koje se tiču njihovog ugleda i interesa – misle da su te stvari privatne i nikada nikome ne govore o njima, čak ni roditeljima. Oni nikada ne pričaju o tim stvarima. U tome je nevolja! Zar misliš da Bog neće znati za ove stvari ako ih ne izgovoriš? Ljudi kažu da Bog zna, no mogu li oni sa sigurnošću u srcu znati da Bog zna? Ljudi nikada ne shvataju da „Bog sve zna; ono što mislim u svom srcu, čak i ako to nisam otkrio, Bog ispituje u tajnosti, Bog apsolutno zna. Ne mogu ništa da sakrijem od Boga, tako da moram to da kažem naglas, da otvoreno razgovaram sa svojom braćom i sestrama. Bez obzira da li su moje misli i ideje dobre ili loše, moram govoriti o njima iskreno. Ne mogu da budem nepošten, varljiv, sebičan ili podao – moram da budem poštena osoba”. Ljudi koji mogu da razmišljaju na ovaj način imaju ispravan stav. Umesto da tragaju za istinom, većina ljudi ima svoje sitne agende. Njihovi sopstveni interesi, ugled i mesto, odnosno položaj koji imaju u glavama drugih ljudi, za njih su od velike važnosti. To je jedino što cene. Oni se gvozdenim stiskom drže za ove stvari i gledaju na njih kao na vlastiti život. A to kako ih Bog vidi i tretira od sekundarnog je značaja; za sada to ignorišu; za sada samo razmatraju da li su oni glavni u grupi, da li se drugi ljudi ugledaju na njih i da li njihove reči imaju težinu. Njihova prva briga je da zauzmu to mesto. Kada su u grupi, skoro svi ljudi traže ovu vrstu položaja, ovakve mogućnosti. Kada su veoma talentovani, oni naravno žele da budu glavni; ako imaju osrednje sposobnosti, i dalje će želeti da zauzmu viši položaj u grupi; a i kada imaju nizak položaj u grupi, pošto su prosečnog kova i sposobnosti, i dalje će hteti da se drugi ugledaju na njih i neće želeti da ih drugi gledaju s visine. Obraz i dostojanstvo ovih ljudi su poslednja granica koju moraju da čuvaju: to je nešto čega moraju da se drže. Oni ne moraju imati integritet, niti posedovati Božje odobravanje ili prihvatanje, ali nikako ne mogu izgubiti poštovanje, status i uvažavanje drugih ljudi kojem su težili – a to je Sotonina narav. Ali ljudi nemaju svest o tome. Oni veruju da se moraju držati to malo obraza do samog kraja. Nisu svesni da će tek kada se potpuno odreknu i ostave po strani te sujetne i površne stvari postati stvarne osobe. Ako čovek stvari koje treba odbaciti čuva kao život, njegov život je izgubljen. Ne zna šta rizikuje. I tako, kada dela, uvek nešto zadrži za sebe, štiteći svoj obraz i status iznad svega, i govori samo u svoje ime, braneći se iz sebičnih razloga. Sve što radi, radi za sebe. Juri ka svemu što blista, dajući svima do znanja da je on bio deo toga. To zapravo nije imalo nikakve veze s njim, ali on nikada ne želi da bude ostavljen u pozadini, stalno se plaši da će ga drugi gledati s visine, stalno se plaši da će drugi reći da je ništavan i nesposoban za bilo šta, da nema nikakve veštine. Zar svim tim ne upravlja čovekova sotonska narav? Kada budeš mogao da se oslobodiš stvari poput obraza i statusa, bićeš mnogo opušteniji i slobodniji; zakoračićeš na put koji vodi ka poštenju. Ipak, mnogima to nije lako postići. Kada se, na primer, pojavi kamera, ljudi jure ka prvim redovima; vole da se pojavljuju pred kamerama, što je veća medijska pažnja to bolje; brine ih da ne dobijaju dovoljno vremena pred kamerama i platiće bilo koju cenu za šansu da ga dobiju. I zar svim ovim ne upravlja čovekova sotonska narav? Ovo je njihova sotonska narav. Dakle, dobiješ to vreme pred kamerama – šta onda? Ljudi imaju visoko mišljenje o tebi – pa šta? Oni te obožavaju – pa šta? Da li išta od ovoga dokazuje da imaš istina-stvarnost? Sve ovo nema nikakvu vrednost. Kada uspeš da prevaziđeš ove stvari – kada postaneš ravnodušan prema njima i više ne budeš mislio da su važne, kada obraz, sujeta, status i divljenje drugih više ne budu kontrolisali tvoje misli i ponašanje, a još manje kako obavljaš svoju dužnost – tada će izvršavanje dužnosti biti sve delotvornije i sve čistije.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Ako si neko ko voli istinu i ko je u stanju da prihvati istinu, onda ti neće biti mnogo teško da budeš poštena osoba. Osetićeš da je tako mnogo lakše. Oni koji imaju ličnog iskustva vrlo dobro znaju da su najveće prepreke da se bude poštena osoba podmuklost ljudi, njihova lažljivost, njihova zlonamernost i njihove gnusne namere. Dokle god postoje ove iskvarene naravi, biće veoma teško biti poštena osoba. Svi vi se obučavate da budete pošteni ljudi, tako da imate nešto iskustva u tome. Kakva su vaša dosadašnja iskustva? (Svakog dana zapisujem sve gluposti koje sam rekao i laži koje sam izgovorio. Zatim samog sebe ispitujem i detaljno analiziram. Otkrio sam da iza većine ovih laži stoji nekakva namera i da sam im ih izrekao iz sujete i da sačuvam obraz. Iako sam svestan da ono što kažem ne odgovara istini, i dalje ne mogu da ne lažem i da se ne pretvaram.) To je ono što je toliko teško kada ste poštena osoba. Nije važno da li ste toga svesni ili ne; ključno je da, iako znate da je to što radite pogrešno, tvrdoglavo nastavljate da lažete kako biste postigli svoje ciljeve, održali sliku o sebi i sačuvali obraz, a svaka tvrdnja da toga niste svesni je laž. Da biste bili poštena osoba, ključno je da razjasnite svoje motive, namere i svoju iskvarenu narav. To je jedini način da se problem laganja reši u korenu. Namere i ciljevi ljudi kada lažu, jesu: da se postignu lični ciljevi, odnosno da se ostvari lična korist, da se iskoristi situacija, da se izgleda dobro ili da se dobije odobravanje drugih Takvo laganje otkriva iskvarenu narav i to je ono što morate da razaznate kada se radi o laganju. Dakle, kako treba rešiti ovu iskvarenu narav? Sve zavisi od toga da li volite istinu ili ne. Ako možete da prihvatite istinu i govorite tako da se ne zalažete za sebe; ako možete da prestanete da razmatrate sopstvene interese i umesto toga uzmete u obzir delo crkve, Božju nameru i interese Božjeg izabranog naroda, tada ćete prestati da lažete. Bićete u stanju da govorite istinito i otvoreno. Bez takvog rasta nećete moći da govorite istinu, dokazujući da vam nedostaje rast i da niste u stanju da primenjujete istinu. Dakle, biti poštena osoba zahteva proces razumevanja istine, proces povećanja rasta. Kada na to gledamo na takav način, nemoguće je biti poštena osoba bez osam do deset godina iskustva. Taj period je proces odrastanja u životu, proces shvatanja i zadobijanja istine. Neki ljudi bi mogli da se zapitaju: „Može li rešavanje pitanja laganja i postajanja poštenom osobom zaista biti toliko teško?” Zavisi o kome pričate. Ako je to neko ko voli istinu, onda će moći da odustane od laganja kada se radi o određenim pitanjima. Ali ako je to neko ko ne voli istinu, onda će odustajanje od laganja biti teže.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Božji zahtev za poštenjem izuzetno je važan. Šta treba da radiš ako si, u pokušaju da budeš pošten, mnogo puta pretrpeo neuspeh i ako ti se to čini preterano teškim zadatkom? Treba li da postaneš negativan, da se povučeš u sebe i da odustaneš od sprovođenja istine u delo? Iz ovoga se može najjasnije videti da li neka osoba voli istinu ili ne. Nakon što su neko vreme pokušavali da budu pošteni, neki ljudi ovako razmišljaju: „Isuviše je teško biti pošten – ne mogu da podnesem štetu koju to nanosi mojoj taštini, gordosti i ugledu!” Kao posledica toga, oni više ne žele da budu pošteni. A u stvarnosti upravo tu leži izazov koji svaka poštena osoba mora da savlada, ali na kojem se većina ljudi spotakne, ne mogavši to da doživi. Šta je, dakle, potrebno da se poštenje pokaže na delu? Kakve osobe su u stanju da istinu sprovode u delo? Prvo i najvažnije jeste da čovek mora da voli istinu. Mora da bude osoba koja voli istinu – u to nema nikakve sumnje. Neki ljudi zaista postižu dobre rezultate kroz iskustvo višegodišnjeg praktikovanja poštenja. Postepeno smanjujući svoju lažljivost i sklonost ka obmanama, oni zaista postaju u osnovi pošteni ljudi. Da li je moguće da oni, kroz iskustvo vežbanja poštenja, nisu nailazili ni na kakve poteškoće i da nisu nimalo patili? Nema nikakve sumnje u to da su trpeli ogromnu patnju. Upravo zbog toga što su toliko voleli istinu, mogli su da pate dok su svoje poštenje pokazivali na delu, da budu istrajni u izražavanju istine i u svojim praktičnim postupcima, da budu pošteni i da naposletku zadobiju Božji blagoslov. Da bi čovek bio pošten, mora voleti istinu i mora imati bogopokorno srce. To su dva najvažnija činioca. Svi ljudi koji vole istinu imaju bogoljubivo srce. A onima koji vole Boga naročito je lako da istinu sprovode u delo i u stanju su da izdrže svaku patnju kako bi udovoljili Bogu. Ako se čovek bogoljubivog srca pri vežbanju istine suoči s poniženjem, padovima ili neuspesima, moći će da podnosi poniženje i patnju dokle god je to Bogu milo, kako bi Mu na kraju udovoljio. Stoga su takvi ljudi u stanju da istinu sprovode u delo. Naravno, sprovođenje bilo kojeg aspekta istine u delo nosi sa sobom određeni stepen teškoće, a još je teže biti poštena osoba. Najveću poteškoću predstavlja prepreka koja se tiče čovekovih iskvarenih naravi. Svi ljudi imaju iskvarene naravi i žive u skladu sa sotonskim filozofijama. Uzmimo, na primer, izreku „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” ili „Ništa se značajno ne može postići bez laganja”. Ovo su primeri sotonske filozofije i iskvarene naravi. Ljudi pribegavaju lažima da bi obavili neki posao, da bi stekli prednost u odnosu na druge ili da bi ostvarili svoje ciljeve. Nekome ko poseduje takvu vrstu iskvarene naravi nije nimalo lako da bude pošten. Čovek se mora moliti Bogu i osloniti se na Njega, mora se često preispitivati i mora spoznati samog sebe, kako bi se postepeno pobunio protiv onog telesnog u sebi, kako bi zaboravio na lične interese i odrekao se vlastite sujete i gordosti. Nadalje, čovek mora da izdrži najrazličitije klevete i osude, pre no što bude mogao da postane poštena osoba, koja je u stanju da govori istinu i da se uzdrži od laganja. U periodu svog vežbanja da bude pošten, neminovno će se suočavati sa brojnim neuspesima i biće trenutaka u kojima će se njegova iskvarenost potpuno razotkriti. Možda će biti i slučajeva da mu se reči i misli međusobno ne poklapaju, kao i posezanja za pretvaranjem i obmanom. Ukoliko, međutim, želiš da govoriš istinu i da budeš pošten ma šta da te zadesi, moraš biti u stanju da zaboraviš na vlastitu gordost i taštinu. Ako nešto ne razumeš, priznaj da ne razumeš; ako ti nešto nije jasno, reci to svima otvoreno. Nemoj se plašiti da će te drugi zbog toga gledati s visine ili da će imati lošije mišljenje o tebi. Ako se drugim ljudima dosledno budeš obraćao ovako iskreno i govorio im istinu, bićeš u srcu radostan i spokojan i osećaćeš se slobodno, a gordost i taština neće te više ograničavati. Ako, bez obzira na to s kim komuniciraš, možeš da kažeš šta misliš, ako možeš da drugim ljudima otvoriš svoje srce i da se ne pretvaraš da znaš ono što ne znaš, to znači da je tvoj stav pošten. Ponekad će te drugi možda gledati s visine i nazivati te budalom zato što uvek govoriš istinu. Kako treba da postupaš u takvim situacijama? Treba ovako da im odgovoriš: „Uprkos tome što me nazivate budalom, čvrsto sam odlučio da više ne lažem i da budem pošten čovek. Govoriću samo istinu i ono što je u skladu s činjenicama. Iako sam pred Bogom prljav, iskvaren i bezvredan, ipak ću govoriti istinu, bez ikakvog pretvaranja i prerušavanja.” Ako budeš tako govorio, srce će ti biti mirno i spokojno. Da bi bio pošten, moraš se odreći taštine i gordosti, a da bi govorio istinu i iskreno izražavao svoja osećanja, ne treba da se plašiš tuđih podsmeha i prezira. Čak i ako te drugi smatraju budalom, ne treba s njima da se prepireš niti da se braniš. Ako istinu možeš na taj način da sprovodiš u delo, bićeš poštena osoba. Ukoliko, pak, ne možeš da se rešiš svojih telesnih sklonosti, taštine i gordosti, ako stalno težiš odobravanju od strane drugih, ako se praviš da znaš i ono što ne znaš i ako živiš zarad vlastite taštine i gordosti, ti onda ne možeš postati poštena osoba – radi se o poteškoći praktične prirode. Ako tvoje srce stalno ograničavaju gordost i taština, sasvim je verovatno da ćeš lagati i drugima pokazivati svoje lažno lice. Štaviše, kad te drugi budu omalovažavali i otkrivali tvoje pravo lice, teško ćeš to prihvatati i činiće ti se da ti je naneta velika sramota – crvenećeš u licu, srce će ti ubrzano lupati i osećaćeš se uznemireno i nelagodno čak i dok miruješ. Da bi rešio taj problem, moraćeš da otrpiš još malo bola i da se još koji put podvrgneš oplemenjivanju. Moraćeš da shvatiš gde leži srž tvog problema i tek kad budeš u stanju da sve to prozreš, moći ćeš delimično da ublažiš svoj bol. Nakon što budeš temeljno razumeo svoju iskvarenu narav i smogao snage da se odrekneš vlastite gordosti i taštine, biće ti lakše da postaneš poštena osoba. Nećeš mariti za to što ti se drugi rugaju dok govoriš istinu i saopštavaš im šta ti je na duši i, ma kako ti drugi sudili i ma kako se prema tebi odnosili, moći ćeš to da podneseš i da im pravilno odgovoriš. Tada ćeš biti oslobođen svake patnje, srce će ti zauvek biti radosno i spokojno, a ti ćeš napokon biti nesputan i slobodan. Na taj način ćeš odbaciti iskvarenost i proživeti život u ljudskom obličju.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Slična iskustvena svedočenja:

Moraš biti iskren da bi bio spasen

Kako sam našao rešenje za sopstveno lukavstvo i lažljivost

Slične himne:

Bog blagosilja one koji su pošteni

Velika je radost biti poštena osoba