Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ja sam pravedan, Ja sam verodostojan, Ja sam Bog koji ispituje najveće dubine ljudskog srca! Smesta ću otkriti ko je istinit, a ko lažan. Nemojte se uznemiravati, sve stvari se odvijaju prema Mom vremenu. Reći ću vam svima, jednom po jednom, onome ko Me iskreno želi, i onome ko ne. Vi samo vodite računa o tome da jedete, pijete i da Mi se približite kada dođete u Moje prisustvo, a Ja ću sam obavljati Svoja dela. Ne budite previše željni brzih rezultata; Moje delo nije nešto što se može obaviti odjednom. U njemu su Moji koraci i Moja mudrost, i zbog toga Moja mudrost može biti otkrivena. Dozvoliću vam da vidite šta Moje ruke rade; kažnjavaju zlo i nagrađuju dobro. Ja sasvim sigurno ne povlađujem nikome. One koji Me iskreno vole, voleću iskreno. A što se tiče onih koji Me ne vole iskreno, Moj gnev će zauvek biti sa njima, kako bi pamtili kroz večnost da sam Ja istiniti Bog, onaj Bog koji ispituje najveće dubine ljudskog srca. Nemoj se ponašati na jedan način pred drugim ljudima, a drugačije iza njihovih leđa. Ja jasno vidim sve što radiš, i premda možeš da prevariš druge, Mene ne možeš da prevariš. Ja sve to jasno vidim. Nije moguće da bilo šta sakriješ, sve leži u Mojim rukama. Ne smatraj se mnogo pametnim što svojim sitnim proračunima stičeš korist za sebe. Govorim ti: ma koliko planova čovek može da smisli, bilo da ih je nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada, na kraju ne može da pobegne od moje ruke. Moje ruke kontrolišu sve na svetu i sve stvari, a kamoli jednog čoveka! Ne pokušavaj da Me izbegavaš ili da se skrivaš, ne pokušavaj da se dodvoravaš i prikrivaš. Da li je moguće da još uvek ne vidiš da su Moje veličanstveno lice, Moj gnev i Moj sud, javno otkriveni? Smesta ću suditi bez milosti svima onima koji Me ne žele iskreno. Svršeno je sa Mojom samilošću, nema je više. Prestanite da budete licemeri i stavite tačku na svoje razuzdano i bezobzirno ponašanje.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 44. poglavlje, „Hristove izjave na početku”

Verovati u Boga znači da sve što činiš mora biti izneto pred njega i podvrgnuto Njegovom nadzoru. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi došao pod nadzor Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božji nadzor ne mogu da dobiju Njegovo odobrenje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. Čak i tvoj svakodnevni duhovni život – tvoje molitve, tvoja bliskost s Bogom, tvoje jedenje i pijenje Božjih reči, tvoje zajedništvo s braćom i sestrama i tvoj život unutar crkve – kao i tvoja služba u saradnji, mogu da budu izneti pred Boga radi Njegovog nadzora. Takvo će ti postupanje pomoći da u životu napreduješ. Proces prihvatanja Božjeg nadzora jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božji nadzor, to si pročišćeniji i više u skladu s Božjim namerama, tako da nećeš biti uvučen u razvrat i tvoje će srce živeti u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegov nadzor, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da se pobuniš protiv tela. Prema tome, prihvatanje Božjeg nadzora jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada razgovaraš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, možeš da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegov nadzor i da težiš pokornosti Samom Bogu; to će tvoje postupke učiniti znatno ispravnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božji nadzor možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Moraš da koristiš molitvu kao način prihvatanja Božjeg nadzora u svemu. Kada se moliš, iako Ja lično ne stojim pred tobom, Sveti Duh je s tobom, i ti se moliš i Meni i Duhu Božjem. Zašto veruješ u ovo telo? Veruješ, jer On ima Duh Božji. Da li bi verovao u ovu osobu da je On bez Duha Božjeg? Kada veruješ u ovu osobu, veruješ u Duh Božji. Kad se plašiš ove osobe, plašiš se Duha Božjeg. Vera u Duh Božji je vera u ovu osobu, a vera u ovu osobu takođe je vera u Duh Božji. Kada se moliš, osećaš da je Duh Božji s tobom i da je Bog pred tobom, i zato se moliš Njegovom Duhu. Danas se većina ljudi suviše plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božji nadzor u suprotnosti je sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači činiti greh protiv Boga. Svoje srce, dakle, moraš otvarati Bogu u svako doba, dok se moliš, kad govoriš i u zajedništvu razmenjuješ misli sa svojom braćom i sestrama, dok obavljaš svoju dužnost i baviš se svojim poslom. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da se iskreno posvetiš ispunjavanju svoje dužnosti. Ako tokom molitve imaš bogoljubivo srce i ako tražiš Božju brigu, zaštitu i nadzor, ako je sve to tvoja namera, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na skupovima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Imati normalan odnos sa Bogom znači biti u stanju da ne sumnjaš i ne poričeš ništa od Njegovog dela i biti u stanju da se potčiniš Njegovom delu. To znači imati ispravne namere u Božjem prisustvu, ne praviti planove za sebe, i u svemu prvo voditi računa o interesima Božje porodice; to podrazumeva prihvatanje Božjeg ispitivanja i pokornost Božjim uređenjima. Moraš biti u stanju da smiriš svoje srce u Božjem prisustvu u svemu što radiš. Čak i ako ne razumeš Božje namere, ipak moraš da ispunjavaš svoje dužnosti i odgovornosti najbolje što možeš. Kada ti se otkriju Božje namere, deluj po njima i neće biti kasno. Kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, onda ćeš i sa ljudima imati normalne odnose. Da bi izgradio normalan odnos sa Bogom, sve mora biti izgrađeno na temeljima Božjih reči, moraš biti u stanju da obavljaš svoju dužnost u skladu sa Božjim rečima i onim što Bog traži, moraš ispravno postaviti svoje stavove i tražiti istinu u svemu. Moraš primenjivati istinu kada je razumeš, i bez obzira na to šta ti se dešava, moraš da se moliš Bogu i da tražiš sa bogoposlušnim srcem. Kada ovako postupaš, moći ćeš da održiš normalan odnos sa Bogom. Istovremeno, dok pravilno obavljaš svoju dužnost, moraš se pobrinuti da ne učiniš ništa što ne koristi ulasku u život Božjih izabranika, i da ne govoriš ništa što nije od koristi braći i sestrama. U najmanju ruku, ne smeš da radiš ništa što se kosi sa tvojom savesti i apsolutno ne smeš učiniti ništa sramotno. Naročito je važno da apsolutno ne smeš činiti ništa što je pobuna ili protivljenje Bogu, i ne smeš činiti ništa što remeti rad ili život crkve. Budi pravedan i častan u svemu što radiš i pobrini se da svaki tvoj postupak bude pristojan pred Bogom. Iako telo ponekad može biti slabo, moraš biti u stanju da staviš interese Božje porodice na prvo mesto, bez žudnje za ličnim dobitkom, ne čineći ništa sebično niti prezreno, često preispitujući sebe. Na taj način ćeš biti u stanju da često živiš pred Bogom, a tvoj odnos sa Bogom će postati potpuno normalan.

U svemu što radiš, moraš ispitati da li su tvoje namere ispravne. Ako si u stanju da postupaš u skladu sa Božjim zahtevima, onda je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ovo je minimalni standard. Pogledaj u svoje namere, i ako nađeš da su se pojavile pogrešne namere, budi kadar da se protiv njih pobuniš i postupiš u skladu sa Božjim rečima; tako ćeš postati neko ko je ispravan pred Bogom, što zauzvrat pokazuje da je tvoj odnos sa Bogom normalan i da je sve što radiš zarad Boga, a ne za tebe lično. U svemu što radiš i u svemu što govoriš, budi kadar da svoje srce ispravno podesiš, budi pravičan u svojim postupcima, ne dopusti da te vode osećanja i ne postupaj svojevoljno. Ovo su principi po kojima se vernici u Boga moraju ponašati.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?”

Oni koji su sposobni da sprovedu istinu u delo mogu da prihvate Božje ispitivanje o svojim postupcima. Kada prihvatiš Božje ispitivanje, tvoje srce će doći na pravo mesto. Ako uvek činiš stvari samo da bi ih drugi videli, i uvek želiš da dobiješ pohvalu i izazoveš divljenje drugih, a ne prihvataš Božje ispitivanje, da li ti je onda Bog još uvek u srcu? Takvi ljudi nisu bogobojažljivog srca. Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost. Ako si lošeg kova, ako je tvoje iskustvo plitko ili ako nisi stručan u svom profesionalnom radu, onda može doći do nekih grešaka ili nedostataka u tvom radu i možda nećeš imati dobre rezultate – ali ćeš dati sve od sebe. Ti ne zadovoljavaš sopstvene sebične želje ili sklonosti. Umesto toga, stalno razmišljaš o radu crkve i interesima doma Božjeg. Iako možda nećeš postići dobre rezultate u svojoj dužnosti, tvoje srce će doći na pravo mesto; ako, povrh toga, možeš da tražiš istinu da rešiš probleme u obavljanju svoje dužnosti, bićeš u skladu s merilima za obavljanje tvoje dužnosti, a istovremeno ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost. To je ono što znači posedovati svedočanstvo.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”

Svi ste vi ljudi koji obavljaju neke dužnosti. U najmanju ruku, moraš imati pošteno srce i omogućiti Bogu da vidi da si iskren – jedino tako ćeš moći da od Boga dobiješ prosvećenje, prosvetljenje i usmeravanje. Od ključne važnosti je da prihvatiš Božji nadzor. Bez obzira na prepreke koje postoje između tebe i drugih ljudi, bez obzira na to koliko ceniš vlastitu sujetu i ugled, i bez obzira na namere o kojima ne možeš otvoreno da govoriš, sve ćeš to postepeno morati da menjaš. Svaki pojedinac se mora, korak po korak, oslobađati svojih iskvarenih naravi i poteškoća, i prevazilaziti prepreke koje te iskvarene naravi pred njega postavljaju. Da li ti je srce, pre no što savladaš ove prepreke, zaista pošteno prema Bogu? Skrivaš li nešto pred Njim, da li se pred Njim lažno predstavljaš i da li Ga obmanjuješ? U vezi s tim moraš u svom srcu biti potpuno načisto. Ako ove stvari nosiš u srcu, treba da prihvatiš Božji nadzor. Nemoj ih prepuštati slučaju i govoriti: „Ne želim da čitav svoj život dam za Boga. Želim da osnujem porodicu i da živim svoj život. Nadam se da me Bog neće nadzirati i osuđivati.” Ako sve te stvari – svoje namere, želje, planove i životne ciljeve koje nosiš duboko u srcu – kriješ od Boga, i ako od Njega skrivaš vlastita gledišta na mnoge stvari i svoje stavove u vezi sa verom u Boga, bićeš u nevolji. Ako sve te bezvredne stvari skrivaš i ako ne tragaš za istinom kako bi ih razrešio, to onda znači da ne voliš istinu i da ti je teško da istinu prihvatiš i da je zadobiješ. Te stvari možeš da skrivaš od drugih ljudi, ali ne i od Boga. Ako u Boga nemaš poverenja, zašto onda veruješ u Njega? Ako u sebi nosiš neke tajne i brineš da će te drugi gledati s visine ako im te svoje tajne budeš poverio, ako ti nedostaje hrabrosti da o njima progovoriš, onda jednostavno otvori svoje srce Bogu. Treba da se moliš Bogu, da mu ispovediš podle namere koje u sebi gajiš verujući u Njega, da mu saopštiš šta si sve učinio zarad vlastite budućnosti i odredišta, i kako si stremio slavi i bogatstvu. Iznesi sve to pred Boga i otkrij Mu sve svoje tajne; nemoj ih skrivati od Njega. Ma koliko da ima ljudi pred kojima zatvaraš svoje srce, nemoj ga zatvarati pred Bogom – pred Njim moraš da budeš potpuno iskren. To je najmanji stepen iskrenosti koji treba da imaju ljudi koji veruju u Boga. Kako će On na tebe gledati ako si prema Njemu iskren i ako ne zatvaraš svoje srce pred Njim? Čak i ako si prema drugima zatvoren, ukoliko svoje srce otvoriš Bogu, On će na tebe gledati kao na poštenu osobu, kao na osobu poštenog srca. Ako tvoje pošteno srce može da prihvati Njegov nadzor, ono će za Njega biti dragoceno i On će zasigurno imati šta da poradi u tebi. Primera radi, ako si pokušao da Ga u vezi s nečim obmaneš, On će te dovesti u red. Zatim ćeš morati da prihvatiš Njegove disciplinske mere, da se što pre pokaješ, da se pred Njim ispovediš i da priznaš počinjene greške; moraćeš da priznaš svoje buntovništvo i svoju iskvarenost, da prihvatiš Božji sud i grdnju, da spoznaš svoje iskvarene naravi, da praktično deluješ u skladu s Njegovim rečima i da se iskreno pokaješ. To će biti dokaz tvoje iskrene vere u Boga i istinskog verovanja u Njega.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Kada ljudi imaju misli, imaju šta da izaberu. Ako im se nešto desi i pogrešno izaberu, treba da se preokrenu i da ispravno izaberu; nikako ne smeju da se drže svoje greške. Takvi ljudi su pametni. Ali ako znaju da su pogrešno izabrali, a ne preokrenu se, onda su neko ko ne voli istinu i takva osoba ne želi Boga istinski. Recimo, na primer, da želiš da budeš površan kada obavljaš svoju dužnost. Pokušavaš da zabušavaš i da izbegneš Božje ispitivanje. U takvim trenucima požuri da staneš pred Boga da se pomoliš i razmisliš da li je to bio pravi način da postupiš. Zatim razmisli o sledećem: „Zašto verujem u Boga? Takva površnost može da prođe kod ljudi, ali da li će proći kod Boga? Štaviše, moja vera u Boga nije tu da bih zabušavao – tu je da bih bio spašen. Takvo moje ponašanje nije izraz normalne ljudskosti, niti Bog to voli. Mogao bih da zabušavam i radim šta hoću u spoljnom svetu, ali sada sam u Božjoj kući, pod neprikosnovenošću Božjom, pod proverom Božjeg pogleda. Ja sam čovek, moram da postupam po svojoj savesti, ne mogu da radim šta hoću. Moram da postupam u skladu sa Božjim rečima, ne smem da budem površan, ne mogu da zabušavam. Šta onda da radim a da ne zabušavam, niti da budem površan? Moram da se potrudim. Upravo sada sam osetio da mi je isuviše teško da tako radim, želeo sam da izbegnem teškoće, ali sada mi je jasno: možda je mnogo teško da se tako radi, ali je efikasno, i to je pravi način na koji se radi”. Kada radiš i još uvek strahuješ od teškoća, u takvim trenucima moraš da se moliš Bogu: „O, Bože! Lenj sam i prepreden, preklinjem Te da me dovedeš u red, da me prekoriš, tako da to osetim u svojoj savesti i da se postidim. Ne želim da budem površan. Preklinjem Te da me usmeravaš i da me prosvetiš, da mi pokažeš moju buntovnost i ružnoću.” Kada se tako moliš, razmišljaš i pokušavaš da spoznaš sebe, to će izazvati osećaj žaljenja i moći ćeš da mrziš svoju ružnoću i tvoje pogrešno stanje će početi da se menja i bićeš sposoban da duboko razmišljaš o tome i kažeš sebi: „Zašto sam površan? Zašto uvek pokušavam da zabušavam? Takvo ponašanje lišeno je bilo kakve savesti ili razuma – da li sam još uvek neko ko veruje u Boga? Zašto ne shvatam stvari ozbiljno? Zar ne treba samo da uložim malo više vremena i truda? To nije veliki teret. To je ono što treba da radim; ako čak ni to ne mogu, da li sam dostojan da se nazovem ljudskim bićem?” Posledica toga će biti da ćeš doneti odluku i zakleti se: „O, Bože! Izneverio sam Te, zaista sam isuviše iskvaren, nesavestan i nerazuman, nemam ljudskosti, želim da se pokajem. Preklinjem Te da mi oprostiš, obećavam da ću se promeniti. Ako se ne pokajem, hoću da me kazniš”. Posle toga će se tvoj način razmišljanja promeniti i počećeš da se menjaš. Postupaćeš i obavljaćeš svoje dužnosti savesno, manje površno i moći ćeš da patiš i da platiš cenu. Osetićeš da je divno obavljati svoju dužnost na taj način, i u srcu će ti vladati mir i radost. Kada ljudi uspeju da prihvate Božje ispitivanje, kada uspeju da Mu se mole i da se oslanjaju na Njega, njihovo stanje će se uskoro promeniti. Kada se negativno stanje tvog srca preokrene, i ti se pobuniš protiv sopstvenih namera i sebičnih telesnih želja, kada si u stanju da se odrekneš utehe i uživanja u telu i postupaš u skladu sa Božjim zahtevima, i više nisi proizvoljan niti nesmotren, mir će ti zavladati u srcu i savest ti neće prigovarati. Da li je lako pobuniti se protiv tela i na taj način postupati u skladu sa Božjim zahtevima? Dokle god ljudi imaju goruću želju za Bogom, mogu da se pobune protiv tela i da primenjuju istinu. I dokle god si u stanju da primenjuješ na taj način, pre nego što to shvatiš, ući ćeš u istina-stvarnost. Uopšte neće biti teško.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Negovanje Božjih reči predstavlja temelj vere u Boga”

Kada te neko izvesno vreme nadgleda ili posmatra, kada nastoji da te razume na dubljem nivou, u pokušaju da prisno popriča sa tobom i da ustanovi u kakvom si stanju u tom periodu; pa čak i ako je njegov stav ponekad malo oštriji, ako orezuje, dovodi u red i malo prekoreva, sve to je zato što se savesno i odgovorno odnosi prema radu Božje kuće. Zbog toga ne treba da imaš ikakvu negativnu misao niti emociju. Šta znači to da možeš da prihvatiš kada te drugi nadgledaju, posmatraju i nastoje da te razumeju? Znači da u srcu prihvataš Božje istraživanje. Ako ne prihvataš da te ljudi nadgledaju, posmatraju i da nastoje da te razumeju – ako se opireš svemu tome – da li si u stanju da prihvataš Božje istraživanje? Božje istraživanje je detaljnije, dublje i preciznije nego kada ljudi pokušavaju da te razumeju. Božji zahtevi su konkretniji, stroži i temeljniji. Ako ne možeš da prihvatiš da te Božji izabranici nadgledaju, zar tvoje tvrdnje da možeš da prihvatiš Božje istraživanje nisu samo prazne reči? Da bi bio u stanju da prihvatiš Božje istraživanje i ispitivanje, prvo moraš da prihvatiš da te nadgleda Božja kuća, starešine i delatnici ili braća i sestre.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (7)”

Moraš da se moliš Bogu u vezi sa svime što se oko tebe dešava. Treba uvek da tražiš istinu, da se obuzdavaš, da se staraš da živiš u prisustvu Boga i da imaš normalan odnos sa Njim. Bog sve vreme proučava ljude, a Sveti Duh deluje u svim tim ljudima. Kako Bog ispituje ljudsko srce? On ga ne gleda samo očima, već postavlja i okruženje za tebe i dodiruje ti srce Svojom rukom. Zašto ovo kažem? Zbog toga što, kada Bog postavi neko okruženje za tebe, On vidi da li ti je ono mrsko i da li ga se gnušaš, ili ti se sviđa i pokoravaš mu se, da li pasivno čekaš ili, pak, aktivno tragaš za istinom. Bog motri kako se tvoje srce i tvoje misli menjaju i u kom se pravcu razvijaju. Stanje u tvom srcu je nekad pozitivno, a nekad negativno. Ako možeš da prihvatiš istinu, bićeš u stanju da od Boga prihvatiš i ljude, događaje, stvari i razna okruženja koja On za tebe bude postavljao, te da im na ispravan način priđeš. Čitanjem Božjih reči i kontemplacijom, sve tvoje misli i ideje, sva tvoja mišljenja i sva tvoja raspoloženja promeniće se na osnovu Božjih reči. Tebi će to postati jasno, a i Bog će sve to proučavati. Iako nećeš o tome ni sa kim pričati, niti se moliti za to i o tome ćeš misliti samo u svom srcu i u svom svetu, sa Božje tačke gledišta, Njemu će to već biti veoma jasno i očigledno. Ljudi te gledaju svojim očima, ali tvoje srce dodiruje Bog Svojim, toliko ti je blizu. Ako osećaš da te Bog proučava, to znači da živiš u Njegovom prisustvu. Ako uopšte ne osećaš da te proučava, živiš u svom svetu i prema svojim osećanjima i iskvarenoj naravi i čekaju te nevolje. Ako ne živiš u prisustvu Boga, ako je udaljenost između tebe i Njega velika i daleko si od Njega, ako uopšte ne vodiš računa o Njegovim namerama i ne prihvataš da te proučava, Bog će sve to znati. Neće Mu biti nimalo teško da to opazi. Stoga, kada poseduješ rešenost i cilj i spreman si da te Bog usavrši i da postaneš čovek koji sledi Božju volju i boji se Boga i kloni zla, kada imaš takvu rešenost i u stanju si da se često moliš i da ponizno tražiš te stvari i da živiš u prisustvu Boga, da se nikada ne udaljavaš od Njega i ne napuštaš Ga, te stvari su ti jasne, a i Bog ih zna.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo ako često živi pred Bogom, čovek može imati normalan odnos sa Njim”

Bilo da ljudi razumeju istinu ili ne, oni apsolutno ne smeju činiti ništa loše, kao ni ono što se oslanja na njihove želje i ambicije, i ne smeju imati mentalitet osobe koja rizikuje, jer Bog ispituje ljudska srca i ispituje celu zemlju. Šta „cela zemlja” obuhvata? Ona obuhvata kako materijalne, tako i nematerijalne stvari. Nemoj pokušavati da Boga, Božji autoritet ili Božju svemoć meriš vlastitim umom. Ljudi su stvorena bića i njihovi su životi toliko beznačajni – kako oni mogu da mere veličinu Stvoritelja? Kako oni mogu da mere svemoć i mudrost Stvoritelja pri Njegovom stvaranju svih stvari i u Njegovoj suverenosti nad svim stvarima? Nipošto ne smeš da činiš neuke stvari, niti da činiš zlo. Činjenje zla će neumitno izazvati odmazdu, a kad te jednoga dana Bog bude razotkrio, dobićeš više nego što si tražio i tog ćeš dana zaplakati i zaškrgutati zubima. Moraš se vladati sa znanjem o sebi. Bilo bi ti bolje da, pre no što te Bog razotkrije, po određenim pitanjima uporediš sebe s Božjim rečima, da preispitaš sebe i da sve ono što si zakopao izneseš na svetlo dana, da otkriješ vlastite probleme i da onda tragaš za istinom kako bi ih razrešio – nemoj da čekaš da te Bog razotkrije. Kada te Bog razotkrije, zar zbog toga nećeš postati pasivan? Ti ćeš do tog vremena već počiniti prestup. Od trenutka kad Bog počne da te ispituje, pa sve dok te ne razotkrije, možda će tvoja vrednost i Božje mišljenje o tebi pretrpeti ogromnu promenu. To je zato što ti Bog, dok te ispituje, pruža prilike i polaže Svoje nade u tebe sve do momenta dok te ne razotkrije. Kako se Božje raspoloženje menja otkad položi Svoje nade u nekoga, do momenta kad se Njegove nade konačno izjalove? Ono doživljava ogroman pad. A kakve će to posledice imati po tebe? U manje ozbiljnim slučajevima, možda ćeš postati predmet Božjeg gnušanja, pa ćeš biti sklonjen ustranu. Šta znači biti „sklonjen ustranu”? To znači da ćeš biti zadržan na posmatranju. A kakva će posledica biti u ozbiljnijim slučajevima? Bog će reći: „Ova osoba je prava propast i ne zaslužuje čak ni da pruža usluge. Ja nipošto neću spasiti ovu osobu!” Kad Bog dođe na takvu ideju, ti više nećeš imati nikakvog ishoda, a kad se to dogodi, džaba će ti biti da metanišeš i da krvariš, jer Bog ti je do tada već bio pružio dovoljno prilika, a ti se nikada nisi pokajao, već si otišao predaleko. Prema tome, bez obzira na to kakve probleme imaš ili kakvu iskvarenost otkrivaš, uvek treba da razmišljaš o sebi i da spoznaš sebe u svetlu Božjih reči ili da zamoliš braću i sestre da ti na te stvari ukažu. Najvažnije je da prihvatiš Božje ispitivanje, da dođeš pred Boga i zamoliš Ga da te prosveti i prosvetli. Kakav god metod da koristiš, rano otkrivanje problema, a zatim i njihovo rešavanje predstavlja dejstvo koje se postiže samopromišljanjem i to je ono najbolje što možeš da učiniš. Ne smeš da čekaš da te Bog otkrije i eliminiše, pa da onda osetiš grižu savesti, jer će tada biti prekasno da se pokaješ! Da li je Bog užasno gnevan ili obilno milostiv kad nekoga razotkrije? Teško je reći, jer to je nepoznanica, a Ja ti takvu garanciju neću davati – na tebi je da odabereš put kojim ćeš ići.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (1. deo)”