Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Od početka Svog delovanja širom vaseljene, Bog je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući predstavnike svih profesija i zvanja. Njegova svrha se sastoji u tome da udovolji Svojim namerama i da Svoje delo na zemlji nesmetano privede kraju; ovo je Božji cilj pri izboru ljudi koji će Mu služiti. Svaki čovek koji služi Bogu mora razumeti Njegovu nameru. Zahvaljujući Božjem delovanju, Njegova mudrost, svemoć i načela Njegovog dela na zemlji bivaju očigledniji ljudima. Bog je na zemlju zapravo došao da izvrši Svoje delo i da se pozabavi ljudima kako bi oni jasnije spoznali Njegove postupke. Danas vi iz ove grupe ljudi imate sreće da služite praktičnom Bogu. To je neprocenjiv blagoslov za vas – Bog vas je uistinu uzdigao. Pri izboru osobe koja će Mu služiti, Bog se uvek rukovodi Svojim sopstvenim načelima. Služenje Bogu nipošto nije, kao što ljudi zamišljaju, naprosto stvar zanosa. Danas primećujete da svi koji pred Bogom služe čine to zahvaljujući tome što ih Bog i delo Svetoga Duha usmeravaju, i zato što su ljudi koji streme ka istini. Ovo su minimalni uslovi za sve one koji služe Bogu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Verska služba mora biti ukinuta”

Oni koji služe Bogu treba da budu prisni sa Bogom, treba da budu ugodni Bogu i sposobni za najdublju odanost Bogu. Bilo da deluješ u privatnom ili javnom okruženju, sposoban si da primaš radost Božju pred Bogom, možeš postojano da stojiš pred Bogom, i bez obzira na to kako se drugi ljudi budu odnosili prema tebi, uvek ćeš hodati onim putem kojim treba i s punom pažnjom se odnositi prema Božjem bremenu. Jedino su takvi ljudi prisni sa Bogom. Oni koji su prisni sa Bogom mogu da Mu služe neposredno zato što su primili veliki Božji nalog i Božje breme, zato što umeju da Božje srce učine svojim, i ponesu Božje breme kao svoje i ne razmišljajući o onome što ih čeka u budućnosti. Čak i kada nemaju očekivanja, i kada nemaju nikakve koristi od toga, oni će bogoljubivim srcem uvek verovati u Boga. Dakle, ovakva vrsta osobe je prisna s Bogom. Oni koji su prisni s Bogom su i Njegovi pouzdanici; samo Božji pouzdanici mogu sa Njim da podele Njegov nemir i Njegove misli, a iako je njihovo telo bolećivo i slabo, u stanju su da podnesu bol i odreknu se onog što vole da bi ugodili Bogu. Bog takvim ljudima daje više bremena, a ono što Bog želi da učini potvrđuje se kroz njihovo svedočanstvo. Samim tim, ti ljudi su Bogu ugodni; oni su sluge Božje koje su u skladu sa Njegovim namerama, i samo takvi ljudi mogu da vladaju zajedno sa Bogom. Upravo onda kad istinski postaneš prisan s Bogom, počećeš da vladaš zajedno sa Bogom.

Isus je bio kadar da ispuni Božji nalog – delo iskupljenja čitavog čovečanstva – jer je pokazao razumevanje prema Božjim namerama, ne praveći planove ili uređenja za Sebe. Isto tako je bio prisan sa Bogom – Sami Bog – što vi vrlo dobro razumete. (Zapravo, On je bio Sami Bog kojem je Bog posvedočio. Ja ovde pominjem činjenicu o Isusu kako bih opisao problem.) On je bio kadar da Božji plan upravljanja smesti u samo središte i uvek se molio nebeskom Ocu i tražio volju nebeskog Oca. Molio se i govorio: „Bože Oče! Ostvari ono što je volja Tvoja, i ne ponašaj se u skladu sa željama Mojim već Tvojim planom. Čovek možda jeste slabašan, ali zašto bi Ti za njega mario? Kako čovek može biti vredan Tvoje brige, čovek koji je poput mrava u Tvojoj ruci? U Svom srcu, jedino što želim je da ispunim volju Tvoju, i želeo bih da Ti možeš da učiniš ono što bi učinio u Meni prema Tvojim ličnim htenjima.” Na putu za Jerusalim, Isus je bio u mukama, kao da Mu je nož bio zariven u srce, pa ipak nije imao ni najmanju nameru da povuče Svoju reč; uvek je tu bila moćna sila koja Ga je gurala napred do mesta na kojem će biti razapet. Na kraju je prikovan na krst i postao je oličenje grešnoga tela, tako dovršivši delo iskupljenja čovečanstva. Oslobodio se okova smrti i Ada. Pred Njim su smrtnost, pakao i Ad izgubili svoju moć i On ih je porazio. On je živeo trideset i tri godine tokom kojih je uvek davao sve od Sebe da udovolji Božjim namerama u skladu sa tadašnjim Božjim delom, nikada se ne obazirući na ono što On sam dobija ili gubi, i uvek sa namerama Boga Oca na umu. Otuda je, nakon što je On bio kršten, Bog rekao: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!” Zbog Njegove službe pred Bogom koja je bila u skladu sa Božjim namerama, Bog je na Njegova pleća položio teško breme iskupljenja čitavog čovečanstva i učinio da ga On iznese do kraja, a On je bio sposoban i imao je pravo da izvrši ovaj bitni zadatak. Kroz svoj život, On je podneo nemerljivu patnju zarad Boga, i bio je iskušavan od Sotone nebrojeno puta, ali se nikada nije obeshrabrio. Bog Mu je poverio tako važan zadatak jer Mu je verovao, i voleo Ga, i stoga je lično Bog progovorio: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!” U to vreme, samo je Isus mogao da ispuni ovaj nalog, i to je bio jedan praktičan aspekt u Božjem dovršavanju Svog dela iskupljenja čitavog čovečanstva u Doba blagodati.

Ako ste vi, poput Isusa, kadri da se s punom pažnjom odnosite prema Božjem bremenu i da se pobunite protiv svog tela, Bog će vam poveriti Svoje bitne zadatke kako biste mogli da ispunite potrebne uslove da služite Bogu. Samo pod tim okolnostima ćete se usuditi da kažete da sledite Božju volju i ispunjavate Njegov nalog i samo tada ćete se usuditi da kažete da istinski služite Bogu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

Svako ko je tako odlučio, može da služi Bogu – ali samo oni koji pokazuju razumevanje prema Božjim namerama i razumeju ih, sposobni su i imaju pravo da služe Bogu. Među vama sam otkrio sledeće: mnogi ljudi veruju da dok god revnosno šire evanđelje zarad Boga, putuju zbog Boga, daju se i odustaju od nečega zarad Boga, ili tome slično, oni tako služe Bogu. Još veći broj religioznih ljudi veruje da služiti Bogu znači trčati naokolo sa Biblijom u rukama, širiti evanđelje o carstvu nebeskom i spasavati ljude tako što će učiniti da se oni pokaju i ispovede. Mnogo je i onih verskih zvaničnika koji smatraju da se služenje Bogu sastoji od propovedanja po bogomoljama nakon što su završili napredne studije i obuke na bogoslovijama, kao i od podučavanja ljudi čitanjem biblijskih tekstova. Štaviše, u siromašnim oblastima ima ljudi koji veruju da služiti Bogu znači isceljivati bolesne i isterivati demone iz njihovih braće i sestara ili moliti se za njih ili im služiti. Među vama ima mnogih koji veruju da služiti Bogu znači jesti i piti reči Božje, moliti se Bogu svakog dana, kao i posećivati crkve posvuda i u njima činiti dela. Postoje druga braća i sestre koji smatraju da služiti Bogu znači nikada ne stupiti u brak ili imati porodicu, te se posvetiti Bogu celim svojim bićem. A ipak, samo nekolicina ljudi zna šta zapravo znači služiti Bogu. Iako je ljudi koji služe Bogu mnogo koliko i zvezda na nebu, broj onih koji mogu neposredno da služe i koji su sposobni da služe shodno Božjim namerama zanemarljivo je mali. Zašto Ja ovo govorim? Ja ovo govorim zato što vi ne razumete suštinu izraza „služenje Bogu”, i jedva razumete kako treba služiti u skladu sa namerama Božjim. Hitno je potrebno da ljudi jasno shvate koji je način služenja Bogu u skladu sa Njegovim namerama.

Ako želite da služite shodno namerama Božjim, prvo morate da shvatite koja vrsta ljudi je Bogu ugodna, koje vrste ljudi se Bog gnuša, koja vrsta ljudi biva usavršena od Boga i koja vrsta ljudi je sposobna da služi Bogu. Ovo je najmanje što treba da znate. Štaviše, trebalo bi da poznajete ciljeve Božjeg dela i onoga što će Bog učiniti ovde i sada. Kad ovo budete razumeli, vođeni Božjim rečima, treba prvo da uđete i primite Božji nalog. Pošto istinski budete iskusili Božje reči i zbilja spoznali Božje delo, bićete sposobni da služite Bogu. I upravo kada Mu služite, Bog otvara vaše duhovne oči i dopušta vam da bolje razumete Njegovo delo i da ga jasnije vidite. Kada zakoračiš u ovakvu realnost, tvoja iskustva će biti dublja i praktičnija, a svi vi koji ste iskusili tako nešto moći ćete da idete po crkvama i da vašoj braći i sestrama pružate ono što je potrebno, i tako se oslanjate na snagu jedni drugih da biste nadomestili sopstvene nedostatke i u svom duhu stekli bogatiju spoznaju. Tek kad ovo budete postigli, bićete u stanju da služite shodno Božjim namerama i da tokom vaše službe budete usavršeni od strane Boga.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

Neko ko uistinu služi Bogu jeste neko ko je u skladu sa Njegovim namerama, neko ko je prikladan za Božju upotrebu i ko je u stanju da odbaci svoje verske predstave. Ako želiš da delotvorno jedeš i piješ Božje reči, moraš da odbaciš svoje verske predstave. Ako želiš da služiš Bogu, još je nužnije da prethodno odbaciš verske predstave i da se u svemu pokoriš Božjim rečima. To je ono što treba da poseduje neko ko služi Bogu. Ako to ne znaš, pravićeš smetnje i poremećaje čim počneš da Mu služiš, a ako se i dalje držiš svojih predstava, Bog će te neizostavno srušiti, tako da više nikad ne ustaneš. Uzmimo, na primer, sadašnjost: mnoge današnje Božje izjave i dela u neskladu su sa Biblijom i sa prethodnim delima Božjim, tako da u bilo kom trenutku možeš pasti ukoliko nemaš želje da se pokoriš. Ako želiš da služiš u skladu s Božjim namerama, najpre moraš da odbaciš verske predstave i da koriguješ vlastite stavove. Mnogo od onog što će biti izrečeno neće biti u skladu s onim što je izgovoreno u prošlosti, te ako ti sada nemaš volje da se pokoriš, nećeš biti u stanju da koračaš putem koji se pred tobom pruža. Ako se u tebi ukorenio jedan od metoda Božjeg delovanja i ti ga nikako ne odbacuješ, taj će metod onda postati tvoja verska predstava. Ako se, pak, u tebi ukorenilo ono što Bog zaista jeste, to znači da si spoznao istinu, a ako Božje reči i istina mogu da postanu tvoj život, ti više nećeš imati predstave o Bogu. Oni koji poseduju istinsko znanje o Bogu neće imati predstave i neće se slepo držati pravila.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo”

Služiti Bogu nije jednostavan zadatak. Oni čija iskvarena narav ostaje nepromenjena nikada ne mogu služiti Bogu. Ako Božje reči tvojoj naravi ne sude, niti je grde, onda tvoja narav i dalje predstavlja Sotonu, što dokazuje da Bogu služiš da bi pokazao svoje dobre namere, da se tvoje služenje zasniva na tvojoj sotonskoj prirodi. Ti Bogu služiš svojim prirodnim karakterom i prema svojim ličnim sklonostima. Štaviše, uvek smatraš da stvari koje si spreman da činiš Bogu donose užitak, a da Mu se gade one koje ne želiš da činiš; delaš isključivo u skladu sa sopstvenim sklonostima. Može li se ovo nazvati služenjem Bogu? Naposletku, neće doći ni do kakve promene u tvojoj život-naravi; umesto toga, zahvaljujući služenju postaćeš još tvrdoglaviji, a tvoja iskvarena narav će ti se duboko usaditi, i budući takav, u tebi će se formirati pravila o služenju Bogu koja se prvenstveno temelje na tvom sopstvenom karakteru i iskustva proistekla iz tvog služenja shodno svojoj naravi. Takva su iskustva i pouke čoveka. To je čovekova filozofija za ovozemaljsko ophođenje. Ovakvi ljudi se mogu okarakterisati kao fariseji i verski službenici. Ako se nikada ne probude i ne pokaju, zasigurno će se pretvoriti u lažnog hrista i antihriste koji navode ljude na stranputicu u poslednjim danima. Pomenuti lažni hristos i antihristi pojaviće će se među takvim ljudima. Ako se oni koji služe Bogu vode svojim karakterom i postupaju prema svojoj volji, time rizikuju da u svakom trenutku budu eliminisani. Oni koji svoje dugogodišnje iskustvo u služenju Bogu primenjuju kako bi pridobili srca drugih, da bi ih podučavali, ograničili i sebe nad njima izdigli – oni koji se nikada ne kaju, nikada ne ispovedaju svoje grehe i nikada se ne odriču prednosti svog položaja – takvi ljudi će pasti pred Bogom. Od iste su sorte kao Pavle, pozivaju se na svoje starešinstvo i razmeću se svojim sposobnostima. Bog takve ljude neće usavršiti. Takvo služenje prekida Božje delo. Ljudi se uvek drže starog. Drže se predstava iz prošlosti, kao i svega drugog iz minulih vremena. To je velika prepreka njihovom služenju. Ako ih se ne možeš otresti, te stvari će ti zagušiti život. Bog te ni najmanje neće odobriti, ni ako noge polomiš, a leđa poviješ trčeći i radeći, pa čak ni ako kao mučenik stradaš služeći Bogu. Baš naprotiv: On će reći da si zlikovac.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Verska služba mora biti ukinuta”

U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)”

Oni koji mogu da budu na čelu crkava, da ljude opskrbljuju životom i da budu narodni apostoli, moraju posedovati stvarno iskustvo; oni moraju ispravno shvatati duhovne stvari i ispravno shvatati i doživljavati istinu. Samo su takvi ljudi kvalifikovani da budu delatnici ili apostoli koji predvode crkve. U suprotnom, oni samo mogu da budu najmanji među sledbenicima i ne mogu da predvode, a još manje da budu apostoli koji su u stanju da ljude opskrbljuju životom. To je zato što funkcija apostola nije da jure unaokolo ni da se tuku, već da obavljaju delo služenja životu i vođenja drugih ljudi u preobražaju njihove naravi. Onima koji obavljaju ovu funkciju naloženo je da na svojim plećima ponesu tešku odgovornost, koju ne može svako da nosi. Ovakav posao mogu da preduzmu samo oni sa životnim bićem, odnosno oni koji poseduju iskustvo istine. Taj posao ne može da obavlja svako ko je tek u stanju da se odrekne, ko može da juri unaokolo ili je voljan da se istroši; ljudi koji nemaju iskustva sa istinom, koji nisu bili podvrgnuti orezivanju ili sudu, nisu u stanju da obavljaju ovu vrstu posla. Ljudi bez iskustva, kojima ujedno nedostaje i stvarnosti, nisu u stanju da stvarnost jasno sagledaju, jer su i sami bez ovakve vrste bića. Takva osoba, dakle, ne samo što nije u stanju da se bavi liderskim poslom, već će biti eliminisana ako duže vreme ostane bez istine.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i delo čoveka”

Što se tiče dela, čovek misli da se ono svodi na trčanje na sve strane za Boga, na propovedanje svuda i na davanje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da trči na sve strane za Njega; osim toga, ovo delo se bavi službom i opskrbljivanjem unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da prođete kroz svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne. Postoje mnogi koji se samo usredsrede da trče na sve strane za Boga i da propovedaju svuda, ali zanemaruju svoje individualno iskustvo i zanemaruju svoj ulazak u duhovni život. To je ono što je navelo one koji služe Bogu da postanu oni koji se opiru Bogu. (…)

Čovek radi da bi zadovoljio Božje namere, da bi pred Njega doveo sve one koji su u skladu s Božjim namerama, da bi čoveka doveo Bogu i da bi čoveku predstavio delo Svetog Duha i Božje vođstvo, usavršavajući tako plodove Božjeg dela. Stoga je veoma bitno da vam suština dela bude potpuno jasna. Kao neko koga Bog upotrebljava, svaki čovek je dostojan da radi za Boga, to jest, svako ima priliku da ga Sveti Duh upotrebljava. Međutim, postoji jedna stvar koju morate da shvatite: kada čovek obavlja delo koje je naložio Bog, čoveku je data prilika da ga Bog upotrebi, ali ono što čovek izgovori i zna u takvim prilikama ne predstavlja u potpunosti čovekov rast. Sve što možete da uradite jeste da bolje upoznate sopstvene nedostatke tokom svog delovanja i dođete u posed većeg prosvećenja od strane Svetog Duha. Na taj način će vam biti omogućeno da zadobijete bolji ulazak tokom svog delovanja.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (2)”

Ako, kao crkveni starešina ili delatnik, treba da predvodiš Božje izabranike da uđu u istina-stvarnost i da dobro svedoče o Bogu, od najveće je važnosti da usmeriš ljude da provode više vremena čitajući Božje reči i razgovarajući u zajedništvu o istini. Na taj način, Božji izabranici mogu steći dublje znanje o Božjim ciljevima za spasenje čoveka i o svrsi Božjeg dela, kao i da razumeju Božje namere i Njegove razne zahteve prema čoveku, što će im omogućiti da pravilno obavljaju svoju dužnost i udovolje Bogu. Kada se okupite da razgovarate i propovedate, morate praktično da govorite o svom iskustvenom svedočenju, a ne da se zadovoljite propovedanjem reči i doktrina. Kada jedete i pijete reči Božje, morate se usredsrediti na razumevanje istine – i kada jednom shvatite istinu, morate pokušati da je sprovedete u delo, i tek kada je budete primenjivali, zaista ćete je razumeti. Kada delite Božje reči, pričajte ono što znate. Nemojte se hvaliti, davati neodgovorne primedbe, samo izgovarati reči i doktrine, i nemojte da preuveličavate. Ako preuveličavaš, ljudi će se gnušati i odbaciti te, i posle ćeš se osećati posramljeno, kajaćeš se i uznemiriti – i za sve to ćeš sȃm biti kriv. Možeš li navesti ljude da shvate istinu i uđu u stvarnost ako samo propovedaš reči i doktrine da bi im održao predavanje i orezivao ih? Ako ono o čemu besediš nije praktično, ako nije ništa drugo do reči i doktrina, onda bez obzira koliko ih orezuješ i držiš im predavanja, biće sve uzalud. Da li misliš da je to što te se ljudi plaše i što rade ono što im kažeš, a ne usuđuju se da prigovore, isto što i razumevanje istine i pokoravanje? To je ogromna greška. Život-ulazak nije tako jednostavan. Neke starešine su poput novog menadžera koji pokušava da ostavi snažan utisak, jer pokušavaju da nametnu svoj novostečeni autoritet Božjim izabranicima da bi im se svi pokorili, misleći da će im to olakšati posao. Ako ti nedostaje istina-stvarnost, tvoj pravi rast će se ubrzo pokazati, tvoje pravo lice razotkriti, i moglo bi se dogoditi da budeš isključen. U nekim administrativnim poslovima, malo orezivanja i discipline je prihvatljivo. Ali ako nisi u stanju da podeliš istinu, na kraju opet nećeš moći da rešavaš probleme, a to će uticati na rezultate rada. Ako, bez obzira na probleme koji se pojavljuju u crkvi, nastaviš da držiš ljudima predavanja i prebacuješ krivicu – ako si stalno zlovoljan – onda će se ta tvoja iskvarena narav razotkriti, i pokazaćes ružnu stranu svoje iskvarenosti. Ako uvek zauzimaš viši status i tako držiš ljudima predavanja onda, kako vreme bude odmicalo, ljudi od tebe neće moći da dobiju vredne uvide u život niti da steknu ikakva praktična znanja, već će prema tebi osećati odbojnost i gađenje. Pored toga, biće nekih ljudi koji će, budući da su bili pod tvojim uticajem zbog nedostatka razboritosti, isto tako držati drugima predavanja i orezivati ih. I oni će se naljutiti i izgubiti živce. Ne samo da nećeš biti u stanju da rešiš probleme ljudi nego ćeš i podstaći njihovu iskvarenu narav. I zar ih tako ne vodiš putem propasti? Zar to nije delo zla? Starešina treba prvensteno da ljude vodi kroz razgovor o istini i pružanju života. Ako uvek zauzimaš viši status i drugima držiš predavanja, da li će oni moći da shvate istinu? Ako provedeš neko vreme radeći na ovaj način, kada te ljudi budu jasno videli onakvim kakav jesi, napustiće te. Da li možeš da dovedeš ljude pred Boga radeći na ovaj način? Naravno da ne možeš. Možeš samo da poremetiš rad crkve i navedeš sve pripadnike Božjeg izabranog naroda da te se gnušaju i odbace te. Neke starešine i delatnici su iz tog razloga bili isključeni u prošlosti. Oni nisu bili u stanju da razgovaraju o istini da bi rešili stvarne probleme, niti da povedu ljude da jedu i piju Božje reči ili da razumeju sebe. Nisu uradili nijedan od ovih bitnih poslova. Oni su se samo usredsredili na to da zauzmu viši status, da ljudima drže predavanja i daju naređenja, misleći da time obavljaju posao crkvenog starešine. Kao rezultat toga, nisu izvršavali radne aranžmane koje je izdao Višnji, čak i ako su ih znali, niti su dobro obavljali određene poslove. Sve što su radili, osim što su prosipali reči i doktrine i uzvikivali parole, bilo je da zauzmu viši status i slepo drže predavanja i orezuju ljude. To je dovelo do toga da se svi plaše ovih starešina i delatnika i da ih izbegavaju, pa se ljudi nisu usuđivali da im prijave probleme. Postupajući na takav način, starešine i delatnici su upropastili svoj rad i doveli ga do zastoja. Tek kada ih je Božja kuća otpustila, shvatili su da nisu uopšte radili stvaran posao. Možda su se mnogo kajali, ali od žaljenja nema nikakve koristi. Svejedno su otpušteni i isključeni.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo