Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ono što ste iskusili i videli prevazilazi ono što su sveci i proroci iz svih doba iskusili i videli, ali da li ste u stanju da date svedočanstvo veće od reči ovih svetaca i proroka iz prošlosti? Ono što vam sada darujem nadmašuje Mojsija i zasenjuje Davida, pa isto tako tražim da vaše svedočanstvo nadmaši Mojsija i da vaše reči budu veće od Davida. Dajem vam stostruko, pa vas i Ja molim da Mi uzvratite istom merom. Morate znati da sam ja Onaj koji daruje život ljudskom rodu, i da ste vi ti koji primate život od Mene i koji morate svedočiti o Meni. Ovo je vaša dužnost koju vam šaljem i koju treba da izvršite za Mene. Svu slavu Svoju darovao sam vama, darovao sam vam život koji izabrani narod, Izraelci, nikada nisu primili. Po pravdi, vi treba da svedočite o Meni i da Mi posvetite svoju mladost i položite svoj život. Kome god podarim slavu Svoju, svedočiće o Meni i daće život svoj za Mene. Ovo sam odavno predodredio. Vaša je sreća što vam darujem Svoju slavu i vaša je dužnost da svedočite za Moju slavu. Ako biste verovali u Mene samo da biste zadobili blagoslove, onda bi Moje delo imalo mali značaj, a vi ne biste obavili svoju dužnost. Izraelci su videli samo Moju milost, ljubav i veličinu, i Jevreji su bili svedoci samo Mog strpljenja i iskupljenja. Oni su videli veoma, veoma malo dela Mog Duha, do te mere da su razumeli samo jedan desethiljaditi deo onoga što ste vi čuli i videli. Ono što ste videli prevazilazi čak i njihove verske poglavare. Istine koje danas razumete prevazilaze njihove; ono što ste danas videli prevazilazi ono što je viđeno u Dobu zakona, kao i u Dobu blagodati, a ono što ste vi doživeli prevazilazi čak i Mojsija i Iliju. Jer su Izraelci razumeli samo zakon Jahveov i videli su samo Jahveova leđa; ono što su Jevreji razumeli bilo je samo iskupljenje Hristovo, ono što su primili bila je samo blagodat koju je Isus darovao, a ono što su videli bio je samo Isusov lik u jevrejskom domu. Ono što vi vidite danas jeste slava Jahveova, iskupljenje Isusovo i sve Moje radnje današnjih dana. Dakle, takođe ste čuli reči Moga Duha, shvatili Moju mudrost, spoznali Moje čudesno delo, i saznali o Mojoj naravi. Takođe sam vam svima rekao za Moj plan upravljanja. Ono što ste videli nije samo blagi i milostivi Bog, nego Bog ispunjen pravednošću. Videli ste Moje čudesno delo i znate da sam ispunjen veličanstvom i gnevom. Štaviše, znate da sam jednom pustio Svoj gnev na dom Izraelov, i da je danas stigao do vas. Vi bolje razumete Moje tajne na nebu nego Isaija i Jovan; vi imate više znanja o Mojoj divoti i poštovanosti nego svi sveci prošlih doba. Ono što ste primili nije samo Moja istina, Moj put i Moj život, već vizija i otkrivenje veće od Jovanovog. Vi razumete mnogo više tajni i takođe ste ugledali Moje pravo lice; vi ste prihvatili više od Mog suda i znate više o Mojoj pravednoj naravi. Dakle, iako ste rođeni u poslednjim danima, vi imate znanje o onome što je bilo u prošlosti, a takođe ste iskusili današnje stvari, i sve sam to učinio Ja lično. Ono što tražim od vas nije preterano, jer sam vam dao mnogo, a vi ste videli mnogo toga u Meni. Zato vas molim da svedočite o Meni svecima prošlih vekova, i to je jedina želja Moga srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu, treba da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje, ali, u stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu praktičnost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjosti normalne ljudskosti, već i o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Ako, gde god da odeš, uzvikneš: „Naš Bog je došao da dela i Njegovo delo je zaista praktično! On nas je zadobio bez natprirodnih radnji, bez ikakvih čuda i čudesnih dela!“ Drugi će pitati: „Na šta misliš kada kažeš da On ne čini čuda i čudesna dela? Kako je mogao da te osvoji a da ne čini čuda i čudesna dela?“ A ti kažeš: „On govori i, ne prikazujući nikakva čuda ili čudesna dela, On nas je osvojio. Njegovo delo nas je osvojilo.“ Na kraju, ako nisi u stanju da kažeš bilo šta od suštinskog značaja, ako ne možeš da govoriš o pojedinostima, da li je ovo istinito svedočanstvo? Kada ovaploćeni Bog osvaja ljude, to čine Njegove božanske reči. Ljudskost to ne može da postigne; to nije nešto što bilo koji smrtnik može da postigne, pa čak ni oni najboljeg kova među normalnim ljudima nisu sposobni za to, jer je Njegovo božanstvo više od bilo kog stvorenog bića. To je ljudima neobično; Stvoritelj je, na kraju krajeva, viši od bilo kog stvorenog bića. Stvorena bića ne mogu biti viša od Stvoritelja; da si ti viši od Njega, On ne bi mogao da te osvoji i On može da te osvoji samo zato što je viši od tebe. Onaj koji može da osvoji ceo ljudski rod je Stvoritelj i niko osim Njega ne može da obavi to delo. Ove reči su „svedočanstvo“ – vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Dakle, ovo se može nazvati svedočenjem, svedočenjem koje je stvarno i istinito. Delo koje je Bog došao da obavi, delo suda i grdnje, ima za cilj da osvoji čoveka, ali On takođe privodi kraju Svoje delo, privodeći doba kraju i obavljajući zaključno delo. On završava čitavo doba, spasavajući celokupni ljudski rod, izbavljajući ljudski rod od greha jednom za svagda; On u potpunosti zadobija ljudski rod, koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo; kada dođeš do samog kraja, ne smeš da budeš u nemogućnosti da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je stvarni značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se toga sprovodi u čoveku? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli jasno da govorite o svim delima koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će tvoje svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao jasno da govoriš o ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji su u pravoj potrazi. Ako si rešen da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Kada svedočite o Bogu, trebalo bi uglavnom da govorite o tome kako Bog sudi i grdi ljude i koje kušnje On koristi da oplemeni ljude i promeni njihovu narav. Osim toga, treba da govorite o tome koliko je iskvarenosti otkriveno u vašem iskustvu, koliko ste propatili, koliko ste toga učinili da se oduprete Bogu i kako vas je na kraju Bog osvojio. Razgovarajte o tome koliko stvarnog znanja o Božjem delu imate i kako treba da svedočite o Bogu i da Mu se odužite za Njegovu ljubav. U takav govor bi trebalo da unesete suštinu, dok ga istovremeno izražavate na jednostavan način. Ne pričajte o praznim teorijama. Govorite prizemnije; govorite iz srca. Tako treba da doživljavate stvari. Nemojte se opremati dubokoumnim, ispraznim teorijama u nastojanju da se razmećete; to vas čini prilično nadmenim i nerazumnim. Trebalo bi da više govorite o pravim stvarima iz ličnog iskustva i da više govorite iz srca; za druge je to najkorisnije i najprikladnije da vide. Nekada ste bili ljudi koji su se najviše protivili Bogu, sa najmanjom sklonošću da Mu se pokore, ali sada ste osvojeni – nikada to ne zaboravite. Trebalo bi te stvari duboko da sagledate i o njima razmislite. Kada ih ljudi jasno razumeju, znaće kako da svedoče, u suprotnom će biti podložni da počine sramna i nerazumna dela, čime ne svedoče o Bogu, već Ga sramote.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo stremljenjem ka istini može se postići promena naravi“

Kada te jednoga dana, dok po svetu budeš širio jevanđelje, neko upita: „Kako napreduje tvoja vera u Boga?“, moći ćeš da kažeš: „Božji su postupci tako čudesni!“ A oni će osetiti kako iz tvojih reči izbijaju stvarna iskustva. Ovo je istinsko svedočenje. Reći ćeš da je Božje delo prepuno mudrosti i da te je Njegovo delo u tebi zaista ubedilo i osvojilo tvoje srce. Uvek ćeš Ga voleti, jer je On više nego dostojan čovekove ljubavi! Ako možeš da pričaš o ovim stvarima, ti onda ljude možeš da dirneš u srce. Sve ovo spada u svedočenje. Ako si u stanju da glasno svedočiš i da ljude dovedeš do suza, to onda znači da si ti zaista jedan od onih koji ljube Boga, jer si u stanju da svedočiš o svojoj ljubavi prema Bogu i jer se kroz tebe mogu posvedočiti Božji postupci. Zahvaljujući tvom svedočenju, i drugi će početi da traže Božje delo, tražiće da iskuse Božje delo i biće u stanju da u svakom okruženju ostanu čvrsti. Ovo je jedini pravi način svedočenja i to je upravo ono što se sada od tebe zahteva. Trebalo bi da vidiš da je Božje delo izuzetno vredno i dostojno da ga ljudi čuvaju, da je Bog tako dragocen i tako izobilan; On može ne samo da govori, već i da ljudima sudi, da oplemenjuje njihova srca, donosi im uživanje, zadobija ih, osvaja i usavršava. Iz svog iskustva ćeš uvideti da je Bog veoma drag. Koliko, dakle, ti sad voliš Boga? Možeš li da ove stvari zaista izgovoriš iz srca? Kada budeš u stanju da ove reči izraziš iz dubine svog srca, tada ćeš moći da svedočiš. Kad tvoje iskustvo dostigne ovaj nivo, bićeš u stanju da svedočiš za Boga i bićeš kvalifikovan. Ako u svom iskustvu ne dostigneš ovaj nivo, još uvek ćeš biti predaleko. Normalno je da ljudi tokom procesa oplemenjivanja pokažu svoje slabosti, ali bi nakon oplemenjivanja trebalo da možeš da kažeš: „Bog je u Svom delu tako mudar!“ Ako si zaista u stanju da praktično razumeš ove reči, to će postati nešto što čuvaš i neguješ, a tvoje će iskustvo imati vrednost.

Za čime bi sada trebalo da tragaš? Da li si u stanju da svedočiš o Božjem delu ili nisi, da li si u stanju da postaneš svedočanstvo i manifestacija Boga ili nisi, da li si prikladan za Božju upotrebu ili nisi – to su stvari za koje treba da tražiš. Koliko je od Svog dela Bog zaista obavio u tebi? Koliko si toga video, koliko toga dokučio? Koliko si toga iskusio, a koliko okusio? Bez obzira na to da li te je Bog testirao, orezivao te ili te doveo u red, Njegovi su postupci i Njegovo delo obavljeni u tebi. Da li si ti, međutim, kao vernik u Boga i kao neko ko je voljan da traga za tim da ga On usavrši, u stanju da o Božjem delu svedočiš na osnovu svog praktičnog iskustva? Možeš li Božju reč da proživiš kroz svoje praktično iskustvo? Da li si u stanju da kroz svoje praktično iskustvo obezbediš druge i da sav svoj život uložiš u svedočenje o Božjem delu? Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li takve težnje? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik koji On od Svog naroda zahteva, onda si ti Božji svedok. Kako ti zapravo svedočiš o Bogu? Ti to činiš tako što tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i tako što, svedočeći svojim rečima, ljudima omogućavaš da spoznaju Njegovo delo i vide Njegove postupke. Ako istinski tragaš za svim ovim, Bog će te usavršiti. Ako, pak, tražiš samo da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da tragaš za načinom na koji možeš da vidiš Božje postupke u stvarnom životu, za načinom da udovoljiš Njegovim namerama nakon što ti ih otkrije, te da tražiš način na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima bi sada trebalo da razmisliš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da učestvuješ u Božjoj slavi nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje je On učinio na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da iskusiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao osobu koja svedoči za Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Kakvo svedočanstvo čovek, na kraju, daje o Bogu? Čovek svedoči da je Bog pravedan Bog, da je Njegova narav pravednost, gnev, grdnja i sud; čovek svedoči o pravednoj naravi Božjoj. Bog koristi Svoj sud da bi čoveka usavršio, On je voleo čoveka i spasio ga je – ali koliko toga Njegova ljubav sadrži? Postoje sud, veličanstvo, gnev i kletva. Iako je Bog u prošlosti proklinjao čoveka, On nije sasvim bacio čoveka u bezdan, već je to sredstvo koristio da bi oplemenio čovekovu veru; nije ubio čoveka, već je delao tako da čoveka usavrši. Suština tela potiče od Sotone – Bog je to tačno rekao – ali Božja ostvarenja nisu dovršena u skladu sa Njegovim rečima. On te proklinje da bi Ga ti voleo i da bi spoznao suštinu tela; On te grdi da bi te probudio, da ti omogući da spoznaš nedostatke u sebi i da spoznaš krajnju bezvrednost čoveka. Stoga, Božje kletve, Njegov sud i Njegovo veličanstvo i gnev – sve to je da bi usavršio čoveka. Sve što Bog danas čini i pravedna narav koju On razjašnjava u vama – sve to je da bi usavršio čoveka. Takva je ljubav Božja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Danas možeš da tražiš da budeš usavršen ili da tražiš promene u svojoj spoljnoj ljudskosti i poboljšanja u svom kovu, ali je od suštinske važnosti da možeš da razumeš da sve što Bog danas čini ima značenje i da je korisno: to omogućava tebi koji si rođen u zemlji prljavštine da pobegneš od prljavštine i streseš je sa sebe, omogućava ti da prevaziđeš uticaj Sotone i za sobom ostaviš mračan uticaj Sotone. Kada se usredsrediš na ove stvari, zaštićen si u ovoj zemlji prljavštine. Na kraju, kakvo će se svedočanstvo tražiti od tebe? Rođen si u zemlji prljavštine, ali si u stanju da postaneš svet, da više nikada ne budeš okaljan prljavštinom, da živiš pod Sotoninom vlašću, ali se oslobodiš Sotoninog uticaja, da te Sotona više ne poseduje niti uznemirava, i da živiš u rukama Svemogućeg. Ovo je svedočanstvo i dokaz pobede u borbi sa Sotonom. U stanju si da se pobuniš protiv Sotone, više ne otkrivaš sotonske naravi u onome što proživljavaš, već umesto toga proživljavaš ono što je Bog zahtevao da čovek postigne onda kada je čoveka stvorio: normalnu ljudskost, normalan razum, normalno shvatanje, normalnu rešenost da voliš Boga i odanost Bogu. Takvo je svedočanstvo koje daje stvoreno biće. Ti kažeš: „Rođeni smo u zemlji prljavštine, ali zbog Božje zaštite, zbog Njegovog vođstva i zbog toga što nas je On osvojio, oslobodili smo se uticaja Sotone. To što danas možemo da se pokorimo takođe je dejstvo toga što smo osvojeni od Boga, a nije zbog toga što smo dobri ili zato što smo prirodno voleli Boga. Upravo zato jer nas je Bog izabrao i predodredio, mi smo danas osvojeni i u stanju smo da svedočimo o Njemu i možemo da Mu služimo; isto tako, budući da nas je On izabrao i zaštitio, mi smo spaseni i izbavljeni iz Sotonine vlasti i možemo za sobom da ostavimo prljavštinu i budemo pročišćeni u zemlji velike crvene aždaje.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)“

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne tragaš za životom, niti tragaš za sopstvenom promenom i obnavljanjem, te stoga ni ne poseduješ stvarno životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš tragao za tim da postaneš Petar, te ako tvoje traganje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko traga da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: čovek, kao stvoreno biće, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorena bića treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvoreno biće koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, povrh toga, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.“ Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu proživljavali do samog kraja, oni će se, zasigurno, tokom Božjeg suda potpuno osloboditi uticaja Sotone i biti zadobijeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Danas je ključno to da morate da spoznate suštinu čoveka i da morate da spoznate u šta treba da zakoračite; morate razgovarati o život-ulasku i o promenama u naravi, o tome kako zapravo biti osvojen i kako se u potpunosti pokoriti Bogu, kako dati poslednje svedočanstvo o Bogu i postići pokornost do smrti. Moraš da se usredsrediš na ove stvari, a ono što je nerealno i nevažno mora prvo biti ostavljeno po strani i zanemareno. Danas bi trebalo da budeš svestan toga kako da budeš osvojen i načina na koji se ljudi ponašaju nakon što budu osvojeni. Možeš reći da si osvojen, međutim, možeš li se pokoriti do same smrti? Bez obzira na postojanje ikakvih izgleda, moraš biti u stanju da slediš do samoga kraja i, bez obzira na okruženje, ne smeš da izgubiš veru u Boga. Na kraju, moraš da postigneš dva aspekta svedočanstva: Jovovo svedočanstvo – pokornost do same smrti; i Petrovo svedočanstvo – uzvišenu ljubav prema Bogu. U jednom pogledu moraš da budeš kao Jov: on je izgubio svu materijalnu imovinu, bio je ophrvan telesnim bolom, pa ipak se nije odrekao Jahveovog imena. Bilo je to Jovovo svedočanstvo. Petar je do same smrti bio u stanju da voli Boga. Kada je stavljen na krst i suočio se sa smrću, i dalje je voleo Boga; nije razmišljao o svojim izgledima niti je tragao za lepim nadama ili neumerenim mislima; tražio je samo da voli Boga i pokori se svim Božjim uređenjima. Ovo je merilo koje moraš da dostigneš kako bi se moglo smatrati da si svedočio, pre nego što postaneš neko ko je usavršen nakon što je osvojen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)“

Ako ljudi veruju u Boga i Božje reči doživljavaju bogobojažljivim srcem, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu takođe svedoče jesu istina, šta Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako ljudi žele da vole Boga, moraju da okuse Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce i srce odanog davanja za Boga. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj mašti, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i izjavama, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče o Bogu. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesne radnje – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za njim, i u njima se rađa takva strast bez koje ne bi mogli da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Razlog zašto su oni koji istinski svedoče o Bogu u stanju da daju odlučno svedočanstvo o Njemu je taj što njihovo svedočenje počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne daje shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Zato što su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju svedočiti o Bogu i učiniti da svi koji žude za Bogom spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove praktičnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; stvarno je i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu, razlog zbog kojeg samo oni istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božiji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da prime Božja obećanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“