Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

„Strah od Boga i izbegavanja zla” bezbrojnim su nitima neraskidivo povezani s bogopoznanjem, a veza između njih je sama po sebi očigledna. Ako neko želi da se uspešno kloni zla, najpre mora dostići pravi strah od Boga; ako neko želi da dostigne pravi strah od Boga, najpre mora da stekne pravo znanje o Bogu; ako neko želi da stekne bogopoznanje, najpre mora da doživi Božje reči, da zakorači u njihovu stvarnost, da iskusi Božji prekor i dovođenje u red, Njegovu grdnju i sud; ako neko želi da doživi Božje reči, najpre se s njima mora suočiti, mora se naći licem u lice s Bogom i zamoliti Ga da postavi ljude, događaje i stvari, kao i sve vrste okruženja, tako da imaju prilike da iskuse Njegove reči; ako neko želi da se licem u lice nađe s Bogom i sa Božjim rečima, on najpre mora da bude prostodušan i pošten u srcu, mora biti spreman da prihvati istinu, voljan da podnese stradanje, odlučan i hrabar da se kloni zla i mora imati jaku želju da postane autentično stvoreno biće… Na taj način, napredujući korak po korak, sve ćeš se više približavati Bogu, tvoje će srce postajati sve čistije, a tvoj će život i vrednost življenja, nakon što spoznaš Boga, bivati sve smisleniji i sve blistavije se razvijati. Sve dok jednog dana ne osetiš da Stvoritelj više nije zagonetka, da nikad nije bio skriven od tebe, da od tebe nikad nije krio svoje lice, da Stvoritelj uopšte nije daleko od tebe, da On više nije Onaj za kojim možeš samo da neprestano čezneš u mislima, ali do kojeg ne možeš da dopreš svojim osećanjima, dok ne osetiš da te On zaista i uistinu štiti i sleva i zdesna, snabdevajući tvoj život i upravljajući tvojom sudbinom. On nije negde na dalekom obzorju, niti se skriva visoko gore, u oblacima. On je tu, kraj tebe i ima suverenost nad svima vama, On je sve što imaš i ti jedino Njega imaš. Jedan takav Bog ti dopušta da Ga iskreno voliš, da se uhvatiš za Njega i čvrsto Ga držiš uz sebe, da Mu se diviš, da se plašiš da ćeš Ga izgubiti i da više ne pristaješ da Ga se odričeš, da se ne buniš protiv Njega, niti da Ga izbegavaš i držiš se podalje od Njega. Sve što želiš jeste da se brineš o Njemu, da Mu budeš pokoran, da Mu uzvraćaš za sve što ti daje i da se predaš Njegovoj vrhovnoj vlasti. Ti više ne odbijaš da te On usmerava, snabdeva, nadzire i čuva, ne odbijaš više Njegovu suverenost i uređenja za tebe. Sve što želiš jeste da Ga slediš, da budeš kraj Njega i u Njegovom društvu; sve što želiš jeste da Ga prihvatiš kao svoj jedini život, kao svog jedinog Gospoda, svog jednog i jedinog Boga.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Predgovor”

„Strah od Boga” ne odnosi se na neku bezimenu stravu i užas, ni na izbegavanje Boga, niti na udaljavanje od Njega, a taj strah nije ni idolopoklonstvo ni praznoverje. Umesto toga, strah od Boga je divljenje, poštovanje, poverenje, razumevanje, briga, pokornost, posvećenje, ljubav, te bezuslovno i strpljivo obožavanje, uzvraćanje i predaja. Bez istinskog bogopoznanja, ljudi neće osećati istinsko divljenje, iskreno poverenje, pravo razumevanje, istinsku brigu i pokornost, već samo užas i nelagodu, samo sumnju, nerazumevanje, izvlačenje i izbegavanje; bez istinskog bogopoznanja, ljudi se neće iskreno posvećivati niti uzvraćati; bez istinskog bogopoznanja, ljudi se neće iskreno klanjati niti predavati Bogu, već će posedovati samo slepo idolopoklonstvo i praznoverje; bez istinskog bogopoznanja, ljudski rod ni na koji način ne može da sledi Božji put, ne mogu strahovati od Boga, niti se kloniti zla. Umesto toga, svaka aktivnost i ponašanje u koje se čovek upušta biće ispunjeni buntom i prkosom, klevetama i osudama Boga, te zlobom koja se protivi istini i pravom značenju Božjih reči.

Kad ljudi budu stekli istinsko poverenje u Boga, oni će početi iskreno da Ga slede i da zavise od Njega; samo kroz istinsko poverenje i zavisnost od Boga ljudi mogu da Ga uistinu razumeju i shvate; a s pravim razumevanjem i shvatanjem Boga dolazi i iskrena briga za Njega; jedino kroz iskrenu brigu za Boga, ljudi mogu uistinu da budu pokorni; samo uz istinsku pokornost prema Bogu, čovečanstvo može biti istinski osveštano; samo uz istinsku osveštanost, ljudi mogu bezuslovno i bez prigovora uzvraćati Bogu; samo kroz iskreno poverenje i zavisnost, kroz pravo razumevanje i brigu, istinsku pokornost, iskreno posvećenje i uzvraćanje, ljudi mogu uistinu da spoznaju Božju narav i suštinu i da spoznaju identitet Stvoritelja; tek kad uistinu spoznaju Stvoritelja, ljudi će u sebi moći da probude iskreno obožavanje i predaju; tek kad se budu iskreno klanjali i predavali Stvoritelju, čovečanstvo će zaista moći da se oslobodi svojih zlodela, odnosno, da se kloni zla.

Od toga se sastoji čitav proces „straha od Boga i izbegavanja zla”, a to je ujedno i celokupan sadržaj straha od Boga i izbegavanja zla. To je put kojim se mora proći da bi se dostigao strah od Boga i izbegavanje zla.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Predgovor”

Pre svega, znamo da Božju narav čine veličanstvo i gnev; On nije ovca koju svako može da zakolje, a kamoli marioneta kojom ljudi mogu da upravljaju kako im se prohte. On takođe nije ni prazan balon, koji svako može da šutira unaokolo. Ako zaista veruješ da Bog postoji, srce treba da ti bude bogobojažljivo i treba da znaš da Njegovu suštinu nije mudro razbesneti. Pri tom, taj bes može biti izazvan nekom rečju ili mišlju, možda nekom vrstom podlog, a ponekad čak i blagog ponašanja, ili pak ponašanjem koje je prema ljudskom gledištu i moralu prihvatljivo; taj bes, takođe, može biti izazvan i nekom doktrinom ili teorijom. Međutim, kad Boga jednom razljutiš, tvoja će prilika biti izgubljena i nastupiće tvoji poslednji dani. To je strašna stvar! Ako ne razumeš da se Bog ne sme vređati, ti Ga se onda možda uopšte ne plašiš, a možda Ga čak i rutinski vređaš. Ako ne znaš kako da se plašiš Boga, onda nisi ni sposoban da Ga se plašiš, te stoga nećeš znati kako da kročiš na stazu koja sledi Božji put – put straha od Boga i izbegavanja zla. Kad se jednom osvestiš i postaneš svestan činjenice da se Bog ne sme vređati, znaćeš šta da radiš da se plašiš Boga i kloniš se zla.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”

Bog je živi Bog, i baš kao što se ljudi u različitim situacijama različito ponašaju, tako se i Njegov odnos prema tim ponašanjima razlikuje, jer On nije ni marioneta ni prazan balon. Spoznaja Božjeg stava je nešto što je za ljude vredno traganja. Ljudi treba da nauče da spoznajom Božjeg stava mogu da malo-pomalo steknu znanje o Božjoj naravi i da razumeju Njegovo srce. Kako postepeno budeš sve bolje razumevao Božje srce, neće ti se više činiti da su strah od Boga i izbegavanje zla tako teško ostvarljivi. Štaviše, kad budeš zaista razumeo Boga, manje je verovatno da ćeš Ga razgraničavati. A kad jednom budeš prestao da Ga razgraničavaš, biće manje verovatno da ćeš Ga uvrediti, i on će te, a da ti toga nećeš biti ni svestan, povesti putem koji vodi do bogopoznanja; na taj će se način tvoje srce ispuniti bogobojažljivošću. Tada ćeš prestati da Boga definišeš rečima i doktrinama ili teorijama kojima si ovladao. Umesto toga ćeš, neprestano u svemu tragajući za Božjim željama, nesvesno postati osoba koja je u skladu s Božjim namerama.

Za ljude je Božje delo nevidljivo i nedodirljivo, ali zato Bog, što se Njega lično tiče, postupke svakog čoveka – kao i čovekov odnos prema Njemu – može ne samo da oseti, već i da ih vidi. Ovo je nešto što svi treba da prepoznaju i što svima treba da budu potpuno jasno. Možda se stalno pitaš: „Zna li Bog šta ja ovde radim? Da li On zna o čemu trenutno razmišljam? Možda zna, a možda i ne zna.” Ako usvojiš takvo gledište, ako veruješ u Boga i slediš Ga, ali pritom istovremeno sumnjaš u Njegovo delo i Njegovo postojanje, pre ili kasnije će doći dan kada ćeš u Njemu probuditi gnev, jer se ti već teturaš duž ivice opasne provalije. Viđao sam ljude koji dugi niz godina veruju u Boga, ali da pritom još uvek nisu zadobili istina-stvarnost, a kamoli da su razumeli Božje namere. Ti ljudi nimalo ne napreduju ni u životu, niti u pogledu svoga rasta, već se uporno drže najpliće od svih doktrina. To je zato što takvi ljudi Božju reč nikada nisu smatrali samim životom i nikada se nisu suočili s Njegovim postojanjem, niti su ga prihvatili. Mislite li da je Bog ispunjen radošću kad vidi takve ljude? Da li Mu oni pružaju utehu? Prema tome, sudbine ljudi određene su upravo načinom na koji oni veruju u Boga. Kada govorimo o tome kako ljudi tragaju i kako prilaze Bogu, stavovi ljudi su od primarne važnosti. Nemoj zanemarivati Boga kao da je On samo prazan balon koji lebdi unutar tvog potiljka; o Bogu u kojeg veruješ uvek razmišljaj kao o živom, stvarnom Bogu. On tamo gore, na trećem nebu, ne sedi skrštenih ruku. Naprotiv, On neprestano zagleda u svačije srce, motri šta smeraš, pazi na svaku tvoju reč i na svako tvoje delo, gleda kako se ponašaš i vidi kakav je tvoj stav prema Njemu. Bilo da si spreman da Mu se predaš ili ne, celokupno tvoje ponašanje i tvoje najskrivenije misli i ideje otkrivaju se pred Njim i On ih posmatra. Usled tvog ponašanja, tvojih dela i tvog odnosa prema Njemu, Božje mišljenje o tebi i Njegov stav prema tebi neprestano se menjaju. Hteo bih da nekim ljudima dam jedan savet: ne ponašaj se kao odojče u Božjim rukama, kao da On treba da ti tetoši, kao da nikad ne bi mogao da te napusti i kao da je Njegov stav prema tebi fiksiran i večno nepromenljiv, a ujedno ti savetujem i da prestaneš da sanjariš! Bog se prema svakoj osobi ophodi pravedno i krajnje ozbiljno pristupa Svom delu osvajanja i spasavanja ljudi. To je Njegovo upravljanje. Prema svakoj osobi se odnosi ozbiljno, a ne kao prema nekom kućnom ljubimcu s kojim bi se igrao. Božja ljubav prema ljudima ne ogleda se u maženju i tetošenju, kao što ni Njegova milost i trpeljivost ne podrazumevaju popustljivost i nehajnost. Naprotiv, Božja se ljubav prema ljudima sastoji od nege, sažaljenja i poštovanja prema životu; Njegova milost i trpeljivost saopštavaju im šta On od njih očekuje i predstavljaju ono što je čovečanstvu potrebno da bi opstalo. Bog je živ i On zaista postoji; Njegov stav prema ljudima ne predstavlja skup dogmatskih pravila, već se zasniva na načelima i može se menjati. Njegove namere prema ljudima vremenom se postepeno menjaju i transformišu, zavisno od okolnosti u kojima nastaju, kao i od stava svake pojedine osobe. Stoga bi u srcu trebalo da nosiš apsolutno jasnu spoznaju da je suština Boga nepromenljiva, te da će se Njegova narav pojavljivati u različitim vremenima i različitim kontekstima. Možda ti ne misliš da je ovo ozbiljna stvar i možda svoje lične predstave koristiš da bi zamišljao kako Bog treba da deluje. Ima, međutim, trenutaka kada je istinito baš ono gledište koje je potpuno suprotno tvom, a ti si Boga već naljutio time što si Ga odmeravao pomoću svojih ličnih predstava. To je zato što Bog ne funkcioniše onako kako ti to zamišljaš, niti će se prema ovoj stvari odnositi onako kako ti kažeš. Stoga te podsećam da treba da budeš pažljiv i razborit u pristupu svemu što te okružuje i da naučiš kako da praktikuješ shodno načelu da „slediš Božji put – bojeći se Boga i kloneći se zla”. Moraš tačno da razumeš sve što ima veze sa pitanjima Božjih namera i Božjeg stava, moraš da pronađeš prosvećene ljude koji će ti to objasniti i moraš iskreno da tragaš. Boga u kojeg veruješ nemoj posmatrati kao marionetu, tako što ćeš Mu po volji suditi, proizvoljno zaključivati o Njemu i prilazeći Mu s nepoštovanjem. Iako ti Bog donosi spasenje i određuje tvoj ishod, iako ti On može podariti milost, toleranciju, sud ili grdnju, Njegov stav prema tebi ni u kom slučaju nije nepromenljiv. Njegov stav zavisi od tvog stava prema Njemu, kao i od toga koliko Ga razumeš. Nemoj sebi da dozvoliš da Ga jednom zauvek definišeš samo na osnovu jednog prolaznog aspekta svog znanja ili razumevanja Boga. Nemoj verovati u mrtvog, već veruj u Živog Boga. Upamti to!

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”

Želim da vas podstaknem da steknete bolji uvid u sadržaj upravnih odluka i da se potrudite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezici će laparati naizgled uzvišene reči, čime ćete nesvesno uvrediti Božju narav i zapasti u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlosti. Zato što si nepricipijelan u svojim postupcima, zato što činiš i govoriš što ne bi trebalo, čekaće te odgovarajuća odmazda. Iako si ti sȃm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta povrediš Božju narav, suđeno ti je da postaneš dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji mogućnost ispaštanja grehova? Pošto si više nego jednom prekršio Božje upravne odluke, ne pokazavši, štaviše, nikakav znak kajanja, jedino što ti preostaje jeste da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava ljude. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što budu orezani i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će istrajati do kraja. Bez obzira na to, Ja tragam za poštenima; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš biti Božji poverenik. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš namere Božje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Svako ko se ne boji Boga i čije srce ne drhti od užasa, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni iz Božje kuće, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi obavljaju posao Božje kuće vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božji prezir i gnušanje.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

Ako ne razumeš narav Božju, biće ti nemoguće da obaviš posao koji bi trebalo da obaviš za Njega. Ako ne poznaješ suštinu Boga, biće ti nemoguće da osetiš strah od Njega i da se Njega užasavaš; umesto toga, postojaće samo nesmotrena površnost i neistina, i štaviše, nepopravljivo bogohuljenje. Iako je razumevanje Božje naravi zaista važno, a spoznaja Božje suštine se ne može zanemariti, niko nikada nije temeljno proučio ova pitanja niti se u njih udubio. Očigledno je da ste svi vi odbacili upravne odluke koje sam izdao. Ako ne razumete narav Božju, vrlo je verovatno da ćete uvrediti Njegovu narav. Uvreda Njegove naravi je isto što i izazivanje gneva Samog Boga, a u tom slučaju će krajnji ishod tvojih postupaka biti kršenje upravnih odluka. Sada treba da shvatiš da, ako poznaješ Božju suštinu, onda možeš da razumeš i Njegovu narav – a kada razumeš Njegovu narav, onda ćeš razumeti i upravne odluke. Nepotrebno je reći da se mnogo toga što je sadržano u upravnim odlukama tiče naravi Božje, ali nije sva Njegova narav izražena u upravnim odlukama; stoga morate otići korak dalje u produbljivanju svog razumevanja Božje naravi.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno razumeti Božju narav”

Svaka rečenica koju sam izgovorio sadrži u sebi narav Božju. Bilo bi dobro da pažljivo razmislite o Mojim rečima i sigurno ćete od njih imati veliku korist. Suštinu Boga je veoma teško dokučiti, ali verujem da ste svi barem donekle stekli sliku o Božjoj naravi. Stoga se nadam da ćete moći da Mi pokažete mnogo toga što ste uradili, a što ne vređa narav Božju. Tek tada ću moći da budem spokojan. Na primer, uvek čuvaj Boga u svom srcu. Šta god da radiš, čini to u skladu sa Njegovim rečima. U svemu traži Njegove namere i suzdrži se od nepoštovanja i sramoćenja Boga. Još manje bi trebalo da zaboravljaš na Boga kako bi ispunio buduću prazninu u svom srcu. Ako to uradiš, uvredićeš narav Božju. Opet, pod pretpostavkom da nikada tokom svog života nećeš iznositi bogohulne opaske niti pritužbe na račun Boga i, opet pod pretpostavkom da si u stanju da ispravno obaviš sve što ti je On poverio i da se pokoriš svim Njegovim rečima tokom svog života, na taj način ćeš izbeći kršenje upravnih odluka. Na primer, ako si ikada rekao nešto poput: „Zašto ne mislim da je On Bog?”, „Mislim da ove reči nisu ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha”, „Po mom mišljenju, nije sve što Bog čini nužno ispravno”, „Ljudskost Božja nije superiorna u odnosu na moju ljudskost”, „U reči Božje se, prosto, ne može poverovati”, ili slične kritičke opaske, upozoravam te da se češće ispovedaš i okajavaš svoje grehe. U suprotnom, nikad nećeš dobiti priliku za oproštaj, jer ti ovim ne vređaš čoveka, već Samog Boga. Ti možda misliš da sudiš o čoveku, ali Duh Božji to tako ne vidi. Ako ne poštuješ Njegovo telo, to je isto kao da ne poštuješ Njega. Ako je tako, zar time nisi uvredio Božju narav? Moraš da upamtiš da sve što Duh Božji radi ima za cilj zaštitu Njegovog dela u telu i dobro obavljanje ovog dela. Ako to zanemariš, onda tvrdim da si ti neko ko nikada neće uspeti da veruje u Boga. Jer ti si izazvao gnev Božji i stoga će on primeniti odgovarajuću kaznu da te nauči lekciji.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno razumeti Božju narav”

Iako Božja suština u sebi sadrži element ljubavi i mada je On baš prema svakom čoveku milostiv, ljudi previđaju i zaboravljaju činjenicu da Njegova suština u sebi takođe sadrži i dostojanstvo. To što On poseduje ljubav ne znači da ljudi mogu da Ga slobodno vređaju, a da pritom u Njemu ne probude osećanja i reakciju; takođe, to što je On milosrdan ne znači da se, u ophođenju prema ljudima, ne pridržava nikakvih načela. Bog je živ; On stvarno postoji. On nije izmišljena marioneta, niti bilo koji drugi predmet. Budući da On postoji, treba u svakom trenutku da pažljivo slušamo glas Njegovog srca, da strogo pazimo na Njegov stav i da razumemo Njegova osećanja. Boga ne treba da definišemo uz pomoć ljudskih zamisli, niti da Mu namećemo ljudske misli i želje, primoravajući Ga da se prema ljudima ophodi koristeći ljudske metode zasnovane na ljudskim zamislima. Ako to radiš, ti onda time ljutiš Boga, iskušavaš Njegov gnev i dovodiš u pitanje Njegovo dostojanstvo! Apelujem na sve vas da budete oprezni i razboriti u svojim postupcima i u svemu što govorite, kao i da apsolutno budete oprezni i razboriti koliko god možete kada je reč o vašem ophođenju prema Bogu! Ako ne razumeš kakav je Božji stav, uzdrži se od neopreznih reči, budi pažljiv u svojim postupcima i nemoj proizvoljno lepiti etikete. Što je još važnije, nemoj donositi nikakve proizvoljne zaključke. Umesto toga, treba samo da čekaš i da tragaš; time ćeš ujedno izraziti svoju rešenost da se plašiš Boga i kloniš se zla. Ako pre svega možeš to da postigneš i ako iznad svega poseduješ ovakav stav, Bog te neće kriviti zbog tvoje gluposti, neukosti i nerazumevanja pravih uzroka stvari. Umesto toga, zahvaljujući tome što se plašiš da Ga ne uvrediš, što poštuješ Njegove namere i što si spreman da Mu se pokoriš, Bog će te se setiti, usmeravaće te i prosvetiti, ili će pak tolerisati tvoju nezrelost i neukost. U suprotnom, ako je tvoj stav takav da Mu ne odaješ dužno poštovanje – ako o Njemu sudiš kako ti se prohte ili proizvoljno nagađaš i definišeš Njegove zamisli – Bog će te osuditi, dovešće te u red, pa čak te i kazniti, ili pak ponuditi Svoj komentar o tebi. Taj će se komentar možda dotaći i tvog ishoda. Stoga želim još jednom da istaknem sledeće: svako od vas treba da bude oprezan i razborit u pogledu svega što potiče od Boga. Nemoj govoriti nemarno i budi oprezan u svojim postupcima. Pre no što išta kažeš, treba da zastaneš i da se zapitaš: da li bi ovaj moj postupak mogao da naljuti Boga? Da li se ja, postupajući na taj način, ponašam bogobojažljivo? Čak i kad su u pitanju jednostavne stvari, treba da pokušaš da shvatiš ova pitanja i da ih natenane razmotriš. Ako si zaista u stanju da, u svakom smislu, u svim stvarima i u svako doba, praktično deluješ u skladu sa ovim načelima, te ako možeš da usvojiš ovakav stav, naročito onda kad nešto ne razumeš, Bog će te uvek usmeravati i pokazivati ti put koji treba da slediš.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”

U svakom dobu Božjeg dela, On ljudima daruje neke reči i saopštava im određene istine. Ove istine služe kao put kojeg ljudi treba da se drže, kao put koji treba da slede, kao put koji im omogućava da se plaše Boga i klone se zla, te kao put koji ljudi treba da sprovode u delo i da ga se pridržavaju u svom životu i tokom svog životnog putovanja. Iz tih razloga, Bog ove izjave saopštava čovečanstvu. Ljudi treba da se pridržavaju tih reči koje potiču od Boga, a pridržavati ih se znači zadobiti život. Ako ih se čovek ne pridržava, ako ih ne sprovodi u delo i ako u svom životu ne proživljava Božje reči, to onda znači da ne sprovodi istinu u delo. Nadalje, ukoliko ljudi ne sprovode istinu u delo, onda se oni ne plaše Boga i ne klone se zla, niti mogu da udovolje Bogu. Oni koji nisu u stanju da udovolje Bogu ne mogu da prime Njegovu pohvalu, a za takve ljude ne postoji nikakav ishod.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”

Slediti Božji put ne znači držati se površnih propisa; umesto toga, kad se suočiš s nekim problemom, to pre svega treba da posmatraš kao situaciju koju je Bog uredio, kao obavezu koju ti je On dodelio ili kao zadatak koji je On tebi poverio. Kad se suočiš s takvim problemom, na njega bi čak trebalo da gledaš kao na kušnju na koju te je Bog stavio. Kad naiđeš na ovaj problem, moraš u svom srcu imati standard i moraš misliti da je ta stvar potekla od Boga. Moraš razmišljati o tome kako da se time pozabaviš na takav način da ispuniš svoju obavezu, a da pritom ostaneš veran Bogu, te kako da to učiniš a da Ga pritom ne razbesniš i da ne uvrediš Njegovu narav. (…) To je zato što, da bismo sledili put Božji, ne možemo da se odreknemo ničega što se dešava, bilo nama samima ili oko nas, pa čak ni najmanjih sitnica; bilo da smatramo da na to treba da obratimo pažnju ili ne, dokle god smo s nečim suočeni, ne smemo se toga odreći. Sve što se dešava treba posmatrati kao testove kojima nas Bog proverava. Šta misliš o ovakvom načinu gledanja na stvari? Ako imaš ovakav stav, to potvrđuje jednu činjenicu: ti se, u dubini duše, plašiš Boga i spreman si da se kloniš zla. Ako žudiš da udovoljiš Bogu, onda to što primenjuješ u praksi neće biti daleko od ispunjenja standarda straha od Boga i izbegavanja zla.

Često ima onih koji veruju da stvari na koje ljudi ne obraćaju mnogo pažnju i obično ih ne pominju, predstavljaju nebitne sitnice, koje nemaju nikakve veze sa sprovođenjem istine u delo. Kada se suoče upravo s takvim problemom, ti ljudi ne razmišljaju mnogo o njemu, a zatim ga puštaju da prođe. U stvarnosti, kada se susretneš sa ovim problemom, upravo je to trenutak kada je trebalo da naučiš lekciju o tome kako se plašiti Boga i kako se kloniti zla, i treba da budeš još svesniji onoga što Bog čini kada se susretneš s takvim problemom. Bog je tu, tik pored tebe, motri na svaku tvoju reč i postupak, motri na sve što radiš i na promene koje se odigravaju u tvojoj glavi – to je Božje delo. Neki pitaju: „Ako je to tačno, zašto onda to nisam osetio?” Nisi osetio zato što se nisi držao puta koji vodi do straha od Boga i izbegavanja zla kao svog primarnog puta; ti, stoga, ne možeš da osetiš delo koje Bog suptilno obavlja u ljudima, delo koje se ispoljava u skladu s različitim mislima i postupcima ljudi. Ti si jedan smetenjak! Šta je glavna stvar? Šta je sporedna stvar? Stvari koje se tiču zahteva da čovek sledi Božji put ne dele se na glavne i sporedne, sve su one veoma važne – možete li to da shvatite? (Možemo.) Kad je reč o svakodnevnim stvarima, neke od njih ljudi smatraju veoma velikim i značajnim, dok na druge gledaju kao na nebitne sitnice. Ljudi na ove velike stvari često gledaju kao na veoma važne i smatraju da su poslate od Boga. Međutim, dok se te velike stvari odigravaju, ljudi zbog svog nezrelog rasta i lošeg kova često ne uspevaju da udovolje Božjim namerama, ne mogu da zadobiju nikakva otkrovenja, niti da steknu ikakvo stvarno, iole vredno znanje. Što se tiče malih stvari, ljudi ih naprosto ne primećuju i puštaju ih da im, malo po malo, izmaknu. Kao takvi, ljudi su propustili mnoge prilike da ih Bog analizira i da ih testira. Šta znači to što stalno zanemaruješ ljude, događaje, stvari i situacije koje je Bog za tebe uredio? To znači da se ti svakodnevno, pa čak i svakog trena, neprestano odričeš svog usavršavanja od strane Boga, kao i Njegovog vođstva. Kad god uredi neku situaciju za tebe, Bog iz potaje motri na tebe, posmatra tvoje srce, tvoje misli i promišljanja, posmatra kako razmišljaš i čeka da vidi kako ćeš postupiti. Ako si nemarna osoba – neko ko nikad nije ozbiljno shvatao Božji put, Njegove reči i istine – ti onda nećeš obraćati pažnju, niti ćeš biti svestan onoga što Bog želi da dovrši, kao ni zahteva koje je On očekivao da ispuniš kad je za tebe uredio neko konkretno okruženje. Uz to, nećeš znati ni kako su ljudi, događaji i stvari sa kojima se susrećeš, povezani sa istinom i s Božjim namerama. Kako će Bog postupiti kad u tebi, nakon što se više puta suočiš sa istim okolnostima i kušnjama poput ove, ne uoči nikakve rezultate? Ni nakon ponovljenih suočavanja s kušnjama, nisi u svom srcu poštovao Božju veličinu, niti si okolnosti koje je Bog za tebe uredio uzeo za ozbiljno i gledao na njih kao na kušnje ili provere od strane Boga. Umesto toga, ti si prilike, koje ti je Bog pružao, jednu za drugom odbacivao, neprestano ih puštajući da ti izmaknu. Nije li to što ljudi pokazuju, krajnje buntovništvo? (Jeste.) Hoće li se Bog osetiti povređenim zbog toga? (Hoće.) Nije tačno! Bog se neće osetiti povređenim! Još jednom ste se šokirali, čuvši Me da tako nešto izgovaram. Možda mislite: „Zar maločas nije rečeno da se Bog uvek oseća povređenim? Zar se stoga Bog neće osećati povređenim? Kada se On zapravo oseća povređenim?” Ukratko, Bog se u ovoj situaciji neće osetiti povređenim. Kakav je onda Božji stav prema maločas opisanom tipu ponašanja? Prema ljudima koji odbacuju ili izbegavaju kušnje i provere koje im On šalje, Bog ima samo jedan stav. Koji je to stav? Bog takve ljude iz dna duše prezire. Reč „prezir” ima dvojako značenje. Kako da to objasnim sa Moje tačke gledišta? Reč „prezir” u svojoj srži sadrži konotaciju gnušanja i mržnje. A koji je drugi sloj njenog značenja? To je deo koji podrazumeva odustajanje od nečega. Svi znate šta znači „odustati”, zar ne? Ukratko, „prezir” je reč koja predstavlja krajnju reakciju i stav Boga prema ljudima koji se tako ponašaju; ona označava ekstremnu mržnju i gađenje prema njima, što za posledicu ima Njegovu odluku da ih napusti. To je konačna Božja odluka prema osobi koja nikad nije sledila Božji put, koja se Boga nikad nije plašila i nije se klonila zla.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”

Zašto je Jov mogao da se boji Boga i kloni zla? Šta je razmišljao u svom srcu? Kako je mogao da ne čini ta zla dela? Imao je bogobojažljivo srce. Šta znači imati bogobojažljivo srce? To znači da mu se srce plašilo Boga, da je moglo da poštuje Boga kao velikog, i da je u njemu bilo mesta za Boga. Jov se nije bojao da će Bog to videti, niti da će se Bog naljutiti. Naprotiv, u svom srcu je poštovao Boga kao velikog, bio je voljan da udovolji Bogu, i bio je voljan da se čvrsto drži Božje reči. Zato je mogao da se boji Boga i kloni zla. Svi sada mogu izgovarati frazu „bojati se Boga i kloniti se zla”, ali ne znaju kako je Jov to postigao. Zaista, Jov je izraz „bojati se Boga i kloniti se zla” smatrao najosnovnijim i najvažnijim za veru u Boga. Zbog toga je mogao da se čvrsto drži ovih reči, kao da se drži zapovesti. Slušao je Božje reči jer je njegovo srce poštovalo Boga kao velikog. Bez obzira koliko su reči Božje bile neprimetne u očima čoveka, čak i kada su to bile samo obične reči, u Jovovom su srcu te reči poticale od vrhovnog Boga; bile su to najveće, najvažnije reči. Čak i ako su to reči koje ljudi omalovažavaju, sve dok su Božje reči, ljudi bi trebalo da ih se pridržavaju – čak i ako ih neko zbog toga ismeva ili kleveta. Čak i ako naiđu na teškoće ili progon, moraju se do kraja čvrsto držati Njegovih reči; ne mogu odustati od njih. Upravo to znači bojati se Boga. Moraš se čvrsto držati svake reči koju Bog zahteva od čoveka. Što se tiče onih stvari koje Bog zabranjuje, ili onih koje Bog prezire, nije važno ako o njima ne znaš, ali, ako znaš za njih, onda bi trebalo da si sposoban da ih nikako ne činiš. Trebalo bi da izdržiš, čak i ako te porodica napusti, ako te nevernici zadirkuju ili ti se bližnji rugaju i ismevaju te. Zašto treba da budeš čvrst? Šta je tvoje polazište? Koja su tvoja načela? Ovako glase: „Moram se čvrsto držati Božjih reči i delovati u skladu s Njegovim željama. Biću odlučan u činjenju onih stvari koje Bog voli, i čvrst da napustim ono što je Bogu mrsko. Ako ne poznajem Božju nameru, to je u redu, ali ako znam i razumem Njegovu nameru, biću odlučan u slušanju i pokoravanju Njegovim rečima. Niko neće moći da me spreči i neću posustati čak ni ako nastupi kraj sveta.” Upravo to znači bojati se Boga i kloniti se zla.

Preduslov koji je neophodan da bi ljudi mogli da odbace zlo jeste da imaju bogobojažljivo srce. Kako nastaje bogobojažljivo srce? Tako što se poštuje Božja veličina. Šta znači poštovati Boga kao velikog? To je kada čovek zna da je Bog neprikosnoven nad svim stvarima, i kada se njegovo srce boji Boga. Kao rezultat toga, on je u stanju da koristi Božje reči kada procenjuje bilo koju situaciju, i da koristi Božje reči kao svoje merilo i kriterijum. To znači poštovati Boga kao velikog. Jednostavno rečeno, poštovati Boga kao velikog znači imati Boga u svom srcu, znači da tvoje srce misli na Boga, da ne zaboraviš na sebe u stvarima koje radiš, i da ne pokušavaš da ideš sam svojim putem, već da pustiš Boga da te vodi. O svemu ovako razmišljate: „Verujem u Boga i sledim Boga. Ja sam samo sitno stvoreno biće koje je Bog izabrao. Trebalo bi da se odreknem gledišta, preporuka i odluka koje proističu iz moje volje, i da pustim Boga da bude moj Gospodar. Bog je moj Gospod, moja stena, i svetlo koje me vodi u svemu što radim. Moram da postupam prema Njegovim rečima i željama, a ne da stavljam sebe na prvo mesto.” To znači imati Boga u svom srcu. Kada želiš nešto da uradiš, ne postupaj impulsivno ni brzopleto. Prvo razmisli šta kažu Božje reči, da li bi Bog prezreo tvoje postupke, i da li su tvoji postupci u skladu sa Njegovim namerama. U svom srcu, prvo se zapitaj, razmisli i promisli; ne budi brzoplet. Biti brzoplet znači biti impulsivan, znači da te pokreće usijana glava i ljudska volja. Ako si uvek brzoplet i impulsivan, to pokazuje da Bog nije u tvom srcu. Tada, kada kažeš da poštuješ Boga kao velikog, zar to nisu prazne reči? Gde je tvoja stvarnost? Nemaš stvarnost i ne možeš poštovati Boga kao velikog. Ponašaš se kao gospodar po svim pitanjima, postupajući po sopstvenoj volji na svakom koraku. U tom slučaju, ako kažeš da imaš bogobojažljivo srce, zar to nije besmisleno? Varaš ljude ovim rečima. Ako osoba ima bogobojažljivo srce, kako se to zaista ispoljava? Poštovanjem Božje veličine. Konkretna manifestacija poštovanja Boga kao velikog jeste to što Bog ima mesto u srcu te osobe – a to je najvažnije mesto. Ta osoba u svom srcu dopušta Bogu da bude njen Gospodar i da ima vlast. Kada se nešto dogodi, ima srce koje se pokorava Bogu. Nije brzopleta niti impulsivna, i ne postupa ishitreno; već je u stanju da se smireno suoči s tim, i umiri se pred Bogom da bi tražila istina-načela. Da li postupaš prema Božjoj reči ili prema svojoj volji, i da li dopuštaš svojoj volji ili Božjoj reči da preuzme kontrolu, zavisi od toga da li je Bog u tvom srcu. Kažeš da je Bog u tvom srcu, ali kada se nešto dogodi, postupaš slepo, dajući sebi poslednju reč i gurajući Boga u stranu. Da li je ovo ispoljavanje srca koje u sebi ima Boga? Postoje ljudi koji mogu da se mole Bogu kada se nešto dogodi, ali, nakon molitve, neprestano ovako razmišljaju: „Mislim da bi trebalo ovo da uradim. Mislim da bi trebalo ono da uradim.” Uvek slediš svoju volju i ne slušaš nikoga bez obzira kako ljudi s tobom razgovarali u zajedništvu. Zar ovo nije pokazatelj odsustva bogobojažljivog srca? Pošto ne tražiš istina-načela niti istinu sprovodiš u delo, kada kažeš da poštuješ Boga kao velikog i da imaš bogobojažljivo srce, to su samo prazne reči. Ljudi koji nemaju Boga u svom srcu i koji nisu u stanju da poštuju Boga kao velikog – to su ljudi koji nemaju bogobojažljivo srce. Ljudi koji nisu u stanju da traže istinu kada se nešto dogodi i koji nemaju srce koje se Bogu pokorava, svi odreda su ljudi koji nemaju savest i razum. Ako neko zaista ima savest i razum, on će, kada se nešto dogodi, prirodno biti u stanju da traga za istinom. Prvo mora da pomisli: „Verujem u Boga. Došao sam da tražim Božje spasenje. Zbog sopstvene iskvarene naravi, uvek sebe smatram jedinim autoritetom u svemu što radim; uvek se suprotstavljam Božjim namerama. Moram se pokajati. Ne mogu da nastavim da se protivim Bogu na ovaj način. Moram da naučim kako da budem pokoran Bogu. Moram tražiti šta Božje reči kažu, i šta su istina-načela.” Ovo su misli i težnje koje proizlaze iz razuma normalne ljudskosti. Ovo su načela i stav s kojima treba da obavljate stvari. Kada poseduješ razum normalne ljudskosti, tada imaš ovaj stav; kada ne poseduješ razum normalne ljudskosti, tada nemaš ovaj stav. Zato je posedovanje razuma normalne ljudskosti ključno i veoma važno. Neposredno je povezano s razumevanjem istine i postizanjem spasenja.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Jovova bogobojažljivost i pokornost Bogu služe kao primer čovečanstvu, a njegova savršenost i pravednost bili su vrhunac ljudskosti koju čovek treba da poseduje. Iako nije video Boga, shvatio je da Bog zaista postoji i zbog toga se plašio Boga, a zbog svog straha od Boga, bio je u stanju da Mu se pokori. Dao je Bogu slobodu da mu oduzme sve što je imao, ali Mu pritom nije prigovarao; pao je pred Njega i rekao da bi Mu, u tom trenutku, rado i bez prigovora dozvolio da uzme čak i telo njegovo. Celokupno njegovo ponašanje bilo je posledica njegove savršene i ispravne ljudskosti. To znači da je, zahvaljujući svojoj nevinosti, poštenju i dobroti, Jov u svom shvatanju i doživljavanju Božjeg postojanja bio nepokolebljiv. Na tom je temelju on sebi postavljao zahteve i ujednačavao svoje misli, ponašanje, držanje i načela delovanja pred Bogom, u skladu s Božjim usmerenjima i Božjim delima koja je među svim stvarima video. S vremenom su njegova iskustva izazvala u njemu pravi i stvarni strah od Boga i navela ga da se kloni zla. To je bio izvor integriteta kojeg se Jov strogo pridržavao. Jov je posedovao poštenu, nevinu i plemenitu ljudskost, te stvarno iskustvo straha od Boga, pokornost prema Bogu i izbegavanje zla, kao i spoznaju da je „Jahve dao – Jahve i uzeo”. Samo je zahvaljujući tome mogao da ostane čvrst u svom svedočenju usred tako zlobnih napada Sotone, i samo je zahvaljujući tome bio u stanju da Boga ne razočara i da Mu pruži zadovoljavajući odgovor kad su ga snašle Božje kušnje.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

Jov je posedovao te stvari i težio za njima, mada pri tom nije mogao da vidi Boga niti da čuje Božje reči; iako nikad nije video Boga, spoznao je način na koji Bog vlada nad svim stvarima i razumeo je mudrost kojom to čini. Iako nikad nije čuo reči koje je izgovorio Bog, Jov je znao da sva dela nagrađivanja čoveka i uzimanja od čoveka potiču od Boga. Iako se godine njegovog života nisu razlikovale od života bilo kojeg običnog čoveka, nije dozvolio da neupečatljivost njegovog života utiče na njegovo poznavanje Božje suverenosti nad svim stvarima, niti na njegovo pridržavanje puta bogobojažljivosti i izbegavanja zla. U njegovim su očima zakoni svih stvari bili ispunjeni Božjim delima, a Božja suverenost bila je vidljiva u svakom delu čovekovog života. On nije video Boga, ali je umeo da shvati da su Božja dela posvuda, a tokom svog neupečatljivog vremena provedenog na zemlji, u svakom deliću svog života mogao je da vidi i da spozna izuzetna i čudesna dela Božja, kao i čudesna Božja uređenja. Skrivenost i ćutanje Boga nisu omeli Jova da shvati Božja dela, niti su uticali na njegovo znanje o Božjoj suverenosti nad svim stvarima. Njegov svakodnevni život bio je spoznaja suverenosti i uređenja samog Boga, koji je skriven među svim stvarima. U svom svakodnevnom životu, takođe je čuo i razumeo glas Božjeg srca i reči izgovorene od Boga, koji među svim stvarima ćuti, ali koji glas Svog srca i Svoje reči ipak izražava upravljajući zakonima svih stvari. Vidite, dakle, da ljudi, ukoliko imaju istu ljudskost i težnju kao Jov, mogu da steknu istu spoznaju i znanje kao Jov, i mogu da steknu isto razumevanje i znanje o Božjoj suverenosti nad svim stvarima kao Jov. Bog se Jovu nije ukazao, niti mu je išta rekao, ali Jov je ipak bio u stanju da bude savršen i pošten, da se plaši Boga i da se kloni zla. Drugim rečima, čak i kad se Bog čoveku ne ukazuje niti mu se obraća, Božja dela među svim stvarima i Njegova suverenost nad svim stvarima čoveku su dovoljni da postane svestan Božjeg postojanja, sile i autoriteta, a Božja sila i autoritet dovoljni su da čovek krene putem koji vodi ka strahu od Boga i izbegavanju zla.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

Moraš da se usredsrediš na to da prihvatiš istinu i da je sprovodiš u delo, kao i na to da koristiš Božje reči kako bi uporedio svoja stanja i ispitao ih, a onda da promeniš svoje pogrešne nazore i stavove s kojima pristupaš svakoj situaciji. Konačno, tvoje srce mora da u svakoj situaciji bude bogobojažljivo i ne smeš više da postupaš ishitreno, da slediš svoje ideje, da činiš stvari u skladu sa svojim željama niti da živiš u skladu sa svojom iskvarenom naravi. Umesto toga, svi tvoji postupci i reči moraju da se zasnivaju na Božjim rečima i na istini. Na taj način tvoje srce će postepeno postati bogobojažljivo. Bogobojažljivo srce rađa se iz stremljenja istini, a ne iz uzdržavanja. Svako uzdržavanje prouzrokuje određene vrste ponašanja; to je neka vrsta površnog ograničavanja. Istinsko bogobojažljivo srce ostvaruje se stalnim prihvatanjem suda i grdnje u Božjim rečima i prihvatanjem orezivanja dok se proživljava Njegovo delo. Kada ljudi vide pravo lice svoje iskvarenosti, znaće da je istina dragocena i moći će da streme istini. Njihova iskvarena narav sve ređe će se otkrivati i oni će moći da pred Bogom žive normalno, da svakog dana jedu i piju Božje reči i da obavljaju svoju dužnost kao stvorena bića. U tom procesu se rađaju bogobojažljivo srce i srce koje se pokorava Bogu. Svi oni koji stalno tragaju za istinom da bi rešili probleme dok obavljaju svoju dužnost su ljudi koji imaju bogobojažljivo srce. Svi oni koji su prihvatili disciplinu i iskusili puno orezivanja znaju šta to znači bojati se Boga. Kada se otkrije njihova iskvarenost, oni ne samo što osećaju strah i zebnju u srcu, nego mogu da osete i Božji gnev i Njegovo veličanstvo. U takvoj situaciji se u njihovom srcu prirodno javlja strah.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Bez obzira da li izvršavaš svoju dužnost, komuniciraš sa drugima, ili pokušavaš da rešiš neki problem s kojim si se suočio, moraš imati stav traganja i pokornosti. Tek kad stekneš takav stav, može se reći da je tvoje srce donekle bogobojažljivo. Kad si u stanju da tragaš za istinom i da joj se pokoriš, znači da si na putu na kojem se bojiš Boga i kloniš zla. Ako nemaš stav traženja i pokoravanja, već umesto toga nastavljaš da se držiš samog sebe, tvrdoglavo si neprijateljski raspoložen, osećaš odbojnost prema istini i odbijaš da je prihvatiš, onda ćeš, po prirodi stvari, počiniti mnoga zla dela. Nećeš moći da odoliš! Ako ljudi nikad ne tragaju za istinom da bi ovo razrešili, konačna posledica će biti da, bez obzira na iskustvo, na situacije u kojima se nađu, na lekcije koje Bog pred njih postavi, i dalje neće moći da razumeju istinu i zauvek će ostati nesposobni da uđu u istina-stvarnost. Ako ljudi ne poseduju istina-stvarnost, neće biti sposobni da slede Božji put, i ako nikada ne budu u stanju da slede Božji put, onda oni nisu ljudi koji se boje Boga i klone zla. Ljudi pričaju nadugačko i naširoko o tome kako žele da obavljaju svoju dužnost i slede Boga. Da li su stvari tako jednostavne? Apsolutno ne. Ove su stvari neopisivo važne u životu ljudi! Čoveku nije lako da obavlja pravilno svoju dužnost kako bi udovoljio Bogu i kako bi se bojao Boga i klonio zla. Ali, ja ću vam reći načelo praktičnog postupanja: ako, u trenutku kada ti se nešto desi, zauzmeš stav traženja i pokornosti, to će te i zaštiti. Konačni cilj nije da ti budeš zaštićen već da razumeš istinu, da budeš u stanju da uđeš u istina-stvarnost, da stekneš Božje spasenje – to je konačni cilj. Ako zadržiš ovakav stav u svemu kroz šta prolaziš, nećeš više osećati da su obavljanje dužnosti i udovoljavanje Božjim namerama samo prazne reči i fraze; to više neće izgledati toliko zahtevno. Umesto toga, i pre nego postaneš svestan svega, bićeš u stanju da shvatiš priličan broj istina. Ako pokušaš to ovako da doživiš, sigurno ćeš biti nagrađen. Nije važno ko si, koliko imaš godina, kakvog si obrazovanja, koliko dugo veruješ u Boga, ili kakvu dužnost obavljaš. Dokle god imaš stav traženja i pokornosti, dokle god to ovako doživljavaš, u konačnici ćeš sigurno biti u stanju da razumeš istinu i uđeš u istina-stvarnost. Međutim, ako nemaš stav traženja i pokornosti u svemu što ti se dešava, nećeš biti u stanju da razumeš istinu niti ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Morate često stupati pred Boga, jesti i piti Njegove reči i promišljati o njima, morate prihvatiti da vas On dovodi u red i usmerava, i morate naučiti lekciju o pokornosti – to je veoma važno. Moraš biti u stanju da se pokoravaš svim okruženjima, ljudima, stvarima i događajima koje je Bog za tebe uredio, a kad se suočiš s nečim što ne možeš potpuno da shvatiš, moraš često da se moliš dok tragaš za istinom; put koji vodi napred možeš pronaći samo ako razumeš Božje namere. Moraš da imaš bogobojažljivo srce. Pažljivo i oprezno radite ono što treba da radite, a pred Bogom živite sa bogopokornim srcem. Često umirujte sebe pred Bogom i nemojte biti raskalašni. Kad god vam se nešto desi, najmanje što treba da učinite jeste da se najpre umirite, a zatim da se što pre pomolite, jer ćete tako, kroz molitvu, traženje i čekanje, razumeti Božje namere. Zar to nije bogobojažljiv stav? Ako se iskreno plašiš Boga i pokoravaš Mu se, ako možeš da umiriš sebe pred Njim i da dokučiš Njegove namere, onda ćeš ovakvom saradnjom i praktičnim delovanjem biti zaštićen, nećeš padati u iskušenja, niti ćeš činiti išta što prekida ili ometa crkveno delo. Tražite istinu u stvarima koje ne možete jasno da sagledate. Nemojte samo slepo suditi i osuđivati. Na taj način, Bog vas se neće gnušati niti vas odbaciti, kao ni prezreti. Ako imaš bogobojažljivo srce, plašićeš se da Ga ne uvrediš, te ćeš stoga, kad te spopadnu iskušenja, živeti pred Bogom u užasu i strepnji, čeznućeš da Mu se pokoriš i da Mu u svemu udovoljiš. Tek kad na taj način budeš praktično delovao i kad budeš mogao da često živiš u takvom stanju, da često umiruješ sebe pred Bogom i da često stupaš pred Njega, moći ćeš nesvesno da se kloniš iskušenja i zlih stvari. Ako nemaš bogobojažljivo srce, odnosno ako ti srce nije pred Bogom, bićeš sposoban da učiniš neka zla. Tvoja je narav iskvarena i ti ne gospodariš njome, te si stoga sposoban za zla dela. Ako budeš počinio neko zlo koje predstavlja prekid i smetnju, zar posledice neće biti strašne? U najmanju ruku, Bog će te orezati, a ako počiniš nešto naročito ozbiljno, On će te se gnušati i odbaciti te, i bićeš izbačen iz crkve. Ukoliko, pak, imaš srce pokorno Bogu, ako svoje srce možeš često da umiriš pred Njim, ako Ga se plašiš i užasavaš, zar onda nećeš biti u stanju da se držiš podalje od mnogih zlih stvari? Ako se plašiš Boga i kažeš: „Užasavam se Boga; strahujem da Ga ne uvredim, da ne prekinem Njegovo delo i da ne izazovem Njegovo gađenje”, zar to nije prirodan stav i prirodno stanje u kojem bi trebalo da se nalaziš? Šta je to što će u tebi probuditi takav užas? Tvoj će užas proisteći iz tvog bogobojažljivog srca. Ako se svim srcem užasavaš Boga, klonićeš se zla i bežati od zlih stvari čim ih spaziš, te ćeš na taj način biti zaštićen. Može li se Boga plašiti neko ko se u duši ne užasava Boga? Može li se takav čovek kloniti zla? (Ne.) Zar nisu hrabri oni koji ne mogu da se plaše Boga i koji Ga se ne užasavaju? Mogu li hrabri ljudi da budu obuzdani? (Ne.) A zar oni koji ne mogu da budu obuzdani ne čine šta god im u datom trenutku padne na pamet? Šta je to što ljudi obično čine kad postupaju po svom nahođenju, u skladu sa svojom revnošću i svojom iskvarenom naravi? Sa Božjeg stanovišta, sve što čine je zlo. Morate, dakle, jasno uvideti da je za čoveka dobro ako se u srcu užasava Boga – na taj način, on može postati bogobojažljiv. Kad neko Boga nosi u srcu i kad može da Ga se boji, on će onda moći i da se drži podalje od zlih stvari. Takvi se ljudi mogu nadati spasenju.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo u strahu od Boga može se ići putem koji vodi do spasenja”