Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Oni koji služe Bogu treba da budu prisni sa Bogom, treba da budu ugodni Bogu i sposobni za najdublju odanost Bogu. Bilo da deluješ u privatnom ili javnom okruženju, sposoban si da primaš radost Božju pred Bogom, možeš postojano da stojiš pred Bogom, i bez obzira na to kako se drugi ljudi budu odnosili prema tebi, uvek ćeš hodati onim putem kojim treba i s punom pažnjom se odnositi prema Božjem bremenu. Jedino su takvi ljudi prisni sa Bogom. Oni koji su prisni sa Bogom mogu da Mu služe neposredno zato što su primili veliki Božji nalog i Božje breme, zato što umeju da Božje srce učine svojim, i ponesu Božje breme kao svoje i ne razmišljajući o onome što ih čeka u budućnosti. Čak i kada nemaju očekivanja, i kada nemaju nikakve koristi od toga, oni će bogoljubivim srcem uvek verovati u Boga. Dakle, ovakva vrsta osobe je prisna s Bogom. Oni koji su prisni s Bogom su i Njegovi pouzdanici; samo Božji pouzdanici mogu sa Njim da podele Njegov nemir i Njegove misli, a iako je njihovo telo bolećivo i slabo, u stanju su da podnesu bol i odreknu se onog što vole da bi ugodili Bogu. Bog takvim ljudima daje više bremena, a ono što Bog želi da učini potvrđuje se kroz njihovo svedočanstvo. Samim tim, ti ljudi su Bogu ugodni; oni su sluge Božje koje su u skladu sa Njegovim namerama, i samo takvi ljudi mogu da vladaju zajedno sa Bogom. Upravo onda kad istinski postaneš prisan s Bogom, počećeš da vladaš zajedno sa Bogom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu, treba da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno! Bez vizije i novog znanja o Božjem delu, ti nisi osvojen. Način na koji slediš Boga tada će biti kao kod onih koji pate i poste: male vrednosti! Upravo zbog činjenice da je malo svedočanstva u tome što rade, Ja kažem da je njihova služba uzaludna! Tokom svog života, ti ljudi pate i provode vreme u zatvoru; uvek su strpljivi, puni ljubavi i uvek nose krst, svet ih ismeva i odbacuje, proživljavaju svaku nevolju i premda jesu poslušni do samoga kraja, i dalje nisu osvojeni i ne mogu da posvedoče da su osvojeni. Mnogo su propatili, ali u sebi uopšte ne spoznaju Boga. Njihovo staro razmišljanje, stare predstave, religiozni običaji, znanja koje je stvorio čovek i ljudske ideje nisu orezani. U njima nema ni trunčice novog znanja. Nijedan delić njihovog znanja o Bogu nije istinit niti tačan. Pogrešno su razumeli Božje namere. Da li ovo služi Bogu? Kakvo god da je tvoje znanje o Bogu u prošlosti, ako danas ono ostane isto i ako svoje znanje o Bogu nastaviš da zasnivaš na sopstvenim predstavama i idejama bez obzira na to šta Bog radi, odnosno, ako ne poseduješ novo, istinsko znanje o Bogu i ne uspevaš da spoznaš istinski lik i narav Božju, ako je tvoje znanje o Bogu i dalje vođeno feudalnim, sujevernim razmišljanjem i još uvek se rađa u ljudskoj mašti i predstavama, onda ti nisi osvojen. Sve ove mnoge reči koje ti sada govorim imaju za cilj da ti pruže spoznaju, da te ovo znanje odvede do novijeg, tačnog znanja; osim toga, imaju za cilj da orežu stare predstave i staro znanje u tebi, kako bi mogao da poseduješ novo znanje. Ako istinski budeš jeo i pio Moje reči, onda će se tvoje znanje značajno promeniti. Dokle god budeš jeo i pio Božje reči srcem koje je pokorno, tvoje će gledište biti preokrenuto. Dokle god budeš mogao da prihvatiš ponovljene grdnje, tvoj stari mentalitet će se postupno promeniti. Dokle god će tvoj stari mentalitet temeljno biti zamenjen novim, shodno tome će se promeniti i tvoje praktično delovanje. Na ovaj način će tvoja služba postajati sve usmerenija ka pravom cilju, sve više u stanju da udovolji Božjim namerama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“

Svako ko je tako odlučio, može da služi Bogu – ali samo oni koji pokazuju razumevanje prema Božjim namerama i razumeju ih, sposobni su i imaju pravo da služe Bogu. Među vama sam otkrio sledeće: mnogi ljudi veruju da dok god revnosno šire evanđelje zarad Boga, putuju zbog Boga, daju se i odustaju od nečega zarad Boga, ili tome slično, oni tako služe Bogu. Još veći broj religioznih ljudi veruje da služiti Bogu znači trčati naokolo sa Biblijom u rukama, širiti evanđelje o carstvu nebeskom i spasavati ljude tako što će učiniti da se oni pokaju i ispovede. Mnogo je i onih verskih zvaničnika koji smatraju da se služenje Bogu sastoji od propovedanja po bogomoljama nakon što su završili napredne studije i obuke na bogoslovijama, kao i od podučavanja ljudi čitanjem biblijskih tekstova. Štaviše, u siromašnim oblastima ima ljudi koji veruju da služiti Bogu znači isceljivati bolesne i isterivati demone iz njihovih braće i sestara ili moliti se za njih ili im služiti. Među vama ima mnogih koji veruju da služiti Bogu znači jesti i piti reči Božje, moliti se Bogu svakog dana, kao i posećivati crkve posvuda i u njima činiti dela. Postoje druga braća i sestre koji smatraju da služiti Bogu znači nikada ne stupiti u brak ili imati porodicu, te se posvetiti Bogu celim svojim bićem. A ipak, samo nekolicina ljudi zna šta zapravo znači služiti Bogu. Iako je ljudi koji služe Bogu mnogo koliko i zvezda na nebu, broj onih koji mogu neposredno da služe i koji su sposobni da služe shodno Božjim namerama zanemarljivo je mali. Zašto Ja ovo govorim? Ja ovo govorim zato što vi ne razumete suštinu izraza „služenje Bogu“, i jedva razumete kako treba služiti u skladu sa namerama Božjim. Hitno je potrebno da ljudi jasno shvate koji je način služenja Bogu u skladu sa Njegovim namerama.

Ako želite da služite shodno namerama Božjim, prvo morate da shvatite koja vrsta ljudi je Bogu ugodna, koje vrste ljudi se Bog gnuša, koja vrsta ljudi biva usavršena od Boga i koja vrsta ljudi je sposobna da služi Bogu. Ovo je najmanje što treba da znate. Štaviše, trebalo bi da poznajete ciljeve Božjeg dela i onoga što će Bog učiniti ovde i sada. Kad ovo budete razumeli, vođeni Božjim rečima, treba prvo da uđete i primite Božji nalog. Pošto istinski budete iskusili Božje reči i zbilja spoznali Božje delo, bićete sposobni da služite Bogu. I upravo kada Mu služite, Bog otvara vaše duhovne oči i dopušta vam da bolje razumete Njegovo delo i da ga jasnije vidite. Kada zakoračiš u ovakvu realnost, tvoja iskustva će biti dublja i praktičnija, a svi vi koji ste iskusili tako nešto moći ćete da idete po crkvama i da vašoj braći i sestrama pružate ono što je potrebno, i tako se oslanjate na snagu jedni drugih da biste nadomestili sopstvene nedostatke i u svom duhu stekli bogatiju spoznaju. Tek kad ovo budete postigli, bićete u stanju da služite shodno Božjim namerama i da tokom vaše službe budete usavršeni od strane Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

Poznavanje Božje naravi i svega što On ima i što jeste može pozitivno uticati na ljude. To im može pomoći da u Njega steknu veće poverenje i da postignu istinsku pokornost i strah od Boga. Tada Ga oni više neće samo slepo slediti i obožavati. Bog ne želi nerazumne, niti one koji slepo slede gomilu, već grupu ljudi koji u svojim srcima jasno razumeju i poznaju Božju narav i koji Mu mogu poslužiti kao svedoci, grupu ljudi koji Ga, zbog Njegove divote, zbog svega što ima i jeste i zbog Njegove pravedne naravi, nikada ne bi napustili. Ako tvom srcu, kao Božjem sledbeniku, još uvek nije sve jasno, ako u njemu ima nedoumica i zbunjenosti u vezi sa istinskim postojanjem Boga, Njegovom naravi, onim što On ima i što jeste, i Njegovom planu spasenja ljudskog roda, onda tvoja vera ne može od Boga biti pohvaljena. Bog ne želi da Ga takvi ljudi slede, niti da takvi ljudi stupaju pred Njega. Budući da ne razumeju Boga, takvi ljudi nisu u stanju da Mu predaju svoje srce – njihova su srca zatvorena za Njega, a njihova je vera u Boga puna nečistoća. Oni Boga slede na način koji se jedino može nazvati slepim. Istinsku veru i pravo sledbeništvo ljudi mogu da postignu samo ako zaista poznaju i razumeju Boga, usled čega se u njima rađa istinska pokornost i strah od Boga. Jedino na taj način oni svoja srca mogu da predaju Bogu i da Mu ih otvore. To je ono što Bog želi, jer će, jedino tako, sve ono što ljudi rade i misle moći da izdrži Božju proveru i da svedoči o Bogu.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III“

Stepen razumevanja Boga u ljudskim srcima određuje i širinu položaja koji On zauzima u njihovim srcima. Koliki je stepen znanja o Bogu u njihovim srcima toliko je velik i Bog u njihovim srcima. Ako je Bog kojeg spoznaješ prazan i nejasan, onda je i Bog u kojeg veruješ takođe prazan i nejasan. Bog kojeg spoznaješ je ograničen obimom tvog ličnog života i nema nikakve veze sa Samim istinitim Bogom. Prema tome, poznavanje Božjih praktičnih postupaka, poznavanje praktičnosti Boga i Njegove svemoći, poznavanje pravog identiteta Samoga Boga, poznavanje onoga što On ima i što jeste, poznavanje postupaka koje je On ispoljio među svim stvarima Svoje tvorevine – ove stvari su veoma važne za svaku pojedinačnu osobu koja teži znanju o Bogu. One imaju direktan uticaj na to mogu li ljudi da uđu u istinu-stvarnost. Ako svoje razumevanje Boga ograničiš samo na reči, ako ga ograničiš na svoja mala iskustva, na ono što smatraš da je Božja blagodat ili na svoja mala svedočenja o Bogu, onda kažem da Bog u kojeg veruješ nipošto nije Sȃm istiniti Bog. I ne samo to, već se može reći i da je Bog u kojeg veruješ zamišljeni Bog, a ne pravi Bog. Ovo je stoga što je pravi Bog Onaj koji vlada nad svime, koji hodi među svime, koji svime upravlja. On je Onaj koji u svojim rukama drži sudbinu celog ljudskog roda i svega. Delo i postupci Boga o kojem govorim nisu ograničeni samo na manji deo ljudi. Odnosno, oni nisu ograničeni samo na ljude koji Ga trenutno slede. Njegova dela se ispoljavaju među svim stvarima, u opstanku svih stvari i u zakonima promene svih stvari. Ako ne možeš da vidiš, niti da prepoznaš ijedno Božje delo među svim stvarima u Njegovoj tvorevini, onda ne možeš da svedočiš ni o jednom od Njegovih dela. Ako ne možeš da svedočiš za Boga, ako nastaviš da govoriš o malom takozvanom Bogu koga poznaješ, o onom Bogu koji je ograničen na tvoje sopstvene zamisli i koji postoji jedino unutar uzanih granica tvoga uma, ako nastaviš da govoriš o takvoj vrsti Boga, onda Bog neće nikada pohvaliti tvoju veru. Kada svedočiš za Boga, ako to činiš samo u pogledu toga kako uživaš u Božjoj blagodati, kako prihvataš Božju disciplinu i Njegovu grdnju i kako uživaš u Njegovim blagoslovima u svom svedočenju za Njega, onda to nije ni približno dovoljno, ni izbliza dovoljno da Mu udovolji. Ako za Boga želiš da svedočiš na način koji je u skladu s Njegovim namerama, da svedočiš za Samog istinitog Boga, onda iz Njegovih postupaka moraš da vidiš ono što Bog ima i što jeste. Moraš da vidiš Božji autoritet iz Njegove kontrole nad svime i da vidiš stvarnu činjenicu o tome kako On opskrbljuje ceo ljudski rod. Ako priznaješ da samo tvoja svakodnevna potpora i tvoje životne potrepštine potiču od Boga, ali ne uspevaš da vidiš stvarnu činjenicu o tome da je Bog sve stvari iz Svoje tvorevine usmerio ka tome da obezbedi ceo ljudski rod, te da, vladajući nad svim stvarima, On vodi ceo ljudski rod, onda nikada nećeš moći da svedočiš za Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni IX“

Ako želite da, kao stvoreno biće, ispunite dužnost stvorenog bića i da razumete namere Božje, najpre morate razumeti delo Božje, morate razumeti Božje namere u odnosu na stvorena bića, morate razumeti Njegov plan upravljanja i morate razumeti sav značaj dela koje On obavlja. Oni koji ovo ne razumeju ne spadaju u umešna stvorena bića! Ako, kao stvoreno biće, ne razumete odakle potičete, ako ne shvatate istoriju ljudskog roda i celokupno delo koje Bog obavlja i ako, štaviše, ne razumete kako se čovečanstvo do danas razvijalo i ko komanduje celim čovečanstvom, onda vi niste sposobni da obavljate svoju dužnost. Bog je sve do danas predvodio ljudski rod i, otkako je stvorio čoveka na zemlji, On ga nikada nije napustio. Sveti Duh nikada ne prestaje da dela, nikada nije prestao da predvodi čovečanstvo i nikada ga nije napustio. Ali čovečanstvo ne shvata da Bog postoji, a još manje zna o Bogu. Ima li ičeg što više od ovoga ponižava sva stvorena bića? Lično Bog predvodi čoveka, ali čovek ne razume delo Božje. Iako si stvoreno biće, ti ipak ne razumeš svoju istoriju i nisi ni svestan ko te je vodio na tvom putovanju, potpuno si nesvestan dela koje Bog obavlja, pa stoga ni ne možeš da spoznaš Boga. Ako ti i sada još uvek živiš u neznanju, onda nikada nećeš ni biti kadar da svedočiš o Bogu. Danas Stvoritelj lično opet predvodi sve ljude i još jednom svim ljudima dopušta da vide Njegovu mudrost, svemoć, spasenje i divotu. Uprkos tome, ti još uvek ne shvataš ili ne razumeš – zar ti onda ne pripadaš onima koji neće primiti spasenje? Oni koji pripadaju Sotoni ne razumeju reči Božje, dok oni koji pripadaju Bogu mogu da čuju Božji glas. Svi oni koji shvataju i razumeju reči koje Ja izgovaram jesu oni koji će biti spaseni i koji će svedočiti o Bogu; svi oni koji ne razumeju reči koje izgovaram ne mogu svedočiti o Bogu, i oni će biti eliminisani. Oni koji ne razumeju Božje namere i ne shvataju delo Božje nesposobni su da spoznaju Boga i takvi ljudi ne mogu svedočiti o Bogu. Ako želiš da svedočiš o Bogu, onda moraš poznavati Boga; spoznaja Boga ostvaruje se kroz Božje delo. Sve u svemu, ako želiš da spoznaš Boga, moraš poznavati Božje delo: poznavanje Božjeg dela je od najveće važnosti. Kada tri etape dela budu privedene kraju, biće formirana grupa onih koji svedoče o Bogu, grupa ljudi koji su Boga spoznali. Svi ovi ljudi će poznavati Boga i moći će da istinu sprovedu u delo. Oni će imati ljudskost i razum, i svi će biti upoznati sa tri etape Božjeg dela spasenja. To je delo koje će na kraju biti ostvareno, a u ovim ljudima je kristalisano delo upravljanja dugo 6000 godina i oni su najsnažnije svedočanstvo konačnog poraza Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“

Želim da vas podstaknem da steknete bolji uvid u sadržaj upravnih odluka i da se potrudite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezici će laparati naizgled uzvišene reči, čime ćete nesvesno uvrediti Božju narav i zapasti u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlosti. Zato što si nepricipijelan u svojim postupcima, zato što činiš i govoriš što ne bi trebalo, čekaće te odgovarajuća odmazda. Iako si ti sȃm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta povrediš Božju narav, suđeno ti je da postaneš dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji mogućnost ispaštanja grehova? Pošto si više nego jednom prekršio Božje upravne odluke, ne pokazavši, štaviše, nikakav znak kajanja, jedino što ti preostaje jeste da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava ljude. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što budu orezani i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će istrajati do kraja. Bez obzira na to, Ja tragam za poštenima; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš biti Božji poverenik. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš namere Božje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Svako ko se ne boji Boga i čije srce ne drhti od užasa, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi rade u Božjoj kući vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božji prezir i gnušanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“