Ljudi iz sveta religije veruju da su sve Božje reči i delo zabeleženi u Bibliji, da su istine sadržane u Bibliji potpune, da Bog više ništa neće reći niti će izvršiti ijedno drugo delo osim onoga što je već u Bibliji, te da je jeres sve što izlazi van okvira Biblije. Kao takvi, oni smatraju da vernici u Gospoda moraju da se drže Biblije i da će, kada se Gospod bude vratio, biti uhvaćeni i podignuti u carstvo nebesko.

Reči iz Biblije:

„Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet“ (Jovan 21:25).

„Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu“ (Jovan 16:12-13).

„Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!“ (Otkrivenje 2:7).

„Idi sad, Danilo, jer su te reči tajne i zapečaćene do vremena kraja. Mnogi će se očistiti, izbeliti i prekaliti, a zli će ustrajati u zlu. I nijedan od zlih neće razumeti, ali će razboriti razumeti“ (Knjiga proroka Danila 12:9-10).

„Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život“ (Jovan 5:39-40).

„Oni slede Jagnje kud god ono ide“ (Otkrivenje 14:4).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Stvari zabeležene u Bibliji su ograničene; one ne mogu predstavljati Božje delo u celosti. Četiri jevanđelja ukupno imaju manje od sto poglavlja, u kojima je zapisan konačan broj događaja, kao što su Isusovo proklinjanje smokve, tri Petrova odricanja od Gospoda, Isusovo javljanje učenicima nakon raspeća i vaskrsenja, učenje o postu, učenje o molitvi, učenje o razvodu, Isusovo rođenje i rodoslov, Isusovo imenovanje učenika i tako dalje. Ljudi, međutim, ove stvari cene kao blago i čak s njima upoređuju današnje delo. Štaviše, oni veruju da se sav posao koji je Isus učinio u Svom životu svodi samo na pobrojano, kao da je Bog sposoban da uradi samo toliko i ništa više. Nije li to apsurdno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“

Ako želiš da vidiš delo Doba zakona i da vidiš kako su Izraelci sledili Jahveov put, onda moraš da pročitaš Stari zavet; ako želiš da razumeš delo Doba blagodati, onda moraš da pročitaš Novi zavet. Ali kako shvataš delo poslednjih dana? Moraš da prihvatiš vođstvo Boga današnjice i da zakoračiš u delo današnjice, jer ovo je novo delo, i niko ga ranije nije zabeležio u Bibliji. Bog je danas otelotvoren i odredio je druge Svoje izabranike u Kini. Bog deluje u ovim ljudima, On nastavlja sa Svojim delom na zemlji, i nastavlja se na delo Doba blagodati. Današnje delo je put kojim čovek nikada nije išao i put koji niko nikada nije video. To je delo koje nikada ranije nije obavljeno – to je najnovije Božje delo na zemlji. Stoga, delo koje nikada ranije nije obavljeno nije prošlost, jer sada je sada, i tek treba da postane prošlost. Ljudi ne znaju da je Bog obavio veće, novije delo na zemlji, izvan Izraela, da je ono već izašlo izvan okvira Izraela, kao i predskazanja proroka, da je to novo i čudesno delo koje prevazilazi proročanstva, i novije delo izvan Izraela, i delo koje ljudi ne mogu ni da primete ni da zamisle. Kako Biblija može da sadrži konkretne zapise o takvom delu? Ko je mogao unapred da zabeleži svaki delić današnjeg dela, a da ništa ne izostavi? Ko je mogao da zabeleži ovo moćnije, mudrije delo koje prkosi konvencijama u toj memljivoj staroj knjizi? Današnje delo nije prošlost, i budući da je takvo, ako želiš da kreneš novim putem današnjice, onda moraš da se odvojiš od Biblije, moraš ići dalje od knjiga proročanstava ili istorijskih knjiga u Bibliji. Tek tada ćeš moći ispravno da hodaš novim putem i tek tada ćeš moći da zakoračiš u novo carstvo i u novo delo. (…) Kad postoji uzvišeniji put, zašto proučavati taj niski, zastareli put? Kad postoje novije izjave i novije delo, zašto živeti među starim istorijskim zapisima? Nove izjave mogu da te opskrbe, što dokazuje da je ovo novo delo; stari zapisi ne mogu da te zadovolje, niti da zadovolje tvoje trenutne potrebe, što dokazuje da su oni prošlost, a ne delo koje pripada ovom mestu i ovom trenutku. Najuzvišeniji put je najnovije delo, a sa novim delom, ma koliko negdašnji put bio uzvišen, to je samo prošlost na koju se ljudi osvrću, i ma koliko da je vredna odrednica, to je i dalje stari put. Iako je zapisan u „svetoj knjizi“, stari put je prošlost; iako nema zapisa o njemu u „svetoj knjizi“, novi put pripada ovom mestu i ovom trenutku. Ovaj put može da te spasi, i ovaj put može da te promeni, jer je on delo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Biblija je istorijska knjiga, i da si jeo i pio Stari zavet tokom Doba blagodati – da si tokom Doba blagodati sproveo u delo ono što je bilo zahtevano u vreme Starog zaveta – Isus bi te odbacio i osudio; da si Stari zavet primenio na Isusovo delo, bio bi farisej. Ako danas uzmeš Stari i Novi Zavet da iz njih jedeš i piješ i primenjuješ, Bog današnjice će te osuditi; to će značiti da zaostaješ za današnjim delom Svetog Duha! Ako jedeš i piješ Stari i Novi zavet, onda si izvan toka Svetog Duha! U Isusovo vreme, Isus je vodio Jevreje i sve Svoje druge sledbenike shodno tadašnjem delovanju Svetog Duha u Njemu. On nije uzeo Bibliju kao osnovu za ono što je činio, već je govorio u skladu sa Svojim delom; nije obraćao pažnju na ono što Biblija kaže, niti je u Bibliji tražio put kojim će voditi svoje sledbenike. Od kada je počeo da dela, širio je put pokajanja – reči o kojoj nije bilo apsolutno nikakvog pomena u proročanstvima Starog zaveta. Ne samo da nije postupao u skladu s Biblijom, već je išao novim putem i činio nova dela. Nikada nije spominjao Bibliju kada je propovedao. Tokom Doba zakona, niko nikada nije bio u stanju da obavi Njegova čudesna isceljenja bolesnih, niti da izgoni demone. Tako je bilo i sa Njegovim delom, Njegovim učenjima, autoritetom i snagom Njegovih reči koji su bili iznad svakog čoveka u Dobu zakona. Isus je naprosto obavljao svoje novije delo i, mada su Ga mnogi osuđivali koristeći Bibliju – i čak koristeći Stari zavet da Ga razapnu – Njegovo delo je nadmašilo Stari zavet; ako nije bilo tako, zašto su Ga ljudi prikovali na krst? Nije li to zato što u Starom zavetu nije zapisano ništa o Njegovom učenju, i o Njegovoj sposobnosti da isceli bolesne i izgoni demone? Njegov posao bio je da ide novim putem, a ne da se namerno upusti u borbu protiv Biblije, niti da se namerno ogluši o Stari zavet. On je naprosto došao da izvrši Svoje delo, da donese novo delo onima koji su žudeli za Njim i tražili Ga. On nije došao da tumači Stari zavet, niti da podrži delo zaveta. Njegovo delo nije služilo nastavku razvoja Doba zakona, jer se Njegovo delo nije obaziralo na to da li ima Bibliju za osnovu; Isus je jednostavno došao da obavi delo koje treba da obavi. Dakle, On nije tumačio proročanstva Starog zaveta, niti je delovao po rečima starozavetnog Doba zakona. Zanemarivao je tvrdnje iz Starog zaveta, nije Ga zanimalo da li se slaže sa Njegovim delom ili ne, i nije Ga brinulo šta drugi znaju o Njegovom delu, niti kako Ga osuđuju. On je naprosto nastavio da obavlja delo koje treba da obavlja, iako su mnogi ljudi koristili predskazivanje proroka Starog zaveta da Ga osude. Ljudima se činilo da Njegovo delo nema osnova, i bilo je mnogo toga što je bilo u suprotnosti sa zapisima Starog zaveta. Zar to nije ljudska zabluda? Da li doktrina treba da se primeni na delo Božje? I mora li Bog da dela prema predskazanju proroka? Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da čini druge stvari? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim pravilima? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

U to vreme, Isus je Svojim učenicima samo dao niz propovedi u Dobu blagodati o tome kako da primenjuju veru, kako da se okupljaju, kako da preklinju u molitvi, kako da se odnose prema drugima, i tako dalje. Delo koje je On obavio bilo je delo iz Doba blagodati, i On je razložio samo kako učenici i drugi Njegovi sledbenici treba da primenjuju veru. On je samo obavljao delo Doba blagodati, a ništa od dela poslednjih dana. Kada je Jahve uveo starozavetni zakon u Doba zakona, zašto onda On nije obavio delo Doba blagodati? Zašto On nije unapred razjasnio delo Doba blagodati? Zar to ne bi pomoglo čoveku da ga prihvati? On je samo prorekao da će se muško dete roditi i doći na vlast, ali nije unapred izvršio delo Doba blagodati. Delo Božje u svakom dobu ima jasno određene granice; On obavlja samo delo tekućeg doba i nikada ne obavlja unapred sledeću etapu dela. Samo tako Njegovo delo svojstveno svakom dobu može doći do izražaja. Isus je govorio samo o znacima poslednjih dana, o tome kako biti strpljiv i kako biti spasen, kako se pokajati i ispovediti, kako nositi krst i podnositi patnju; On nikada nije govorio o tome kako čovek u poslednjim danima treba da zasluži ulazak niti kako treba da traži da udovolji Božjim namerama. Kad je tako, zar nije smešno u Bibliji tražiti Božje delo poslednjih dana? Šta možeš da vidiš samo držeći Bibliju? Bilo da se radi o tumaču Biblije ili o propovedniku, ko je mogao unapred da vidi današnje delo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?“

Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one bile, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tražiti Boga. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja celog neba i zemlje, onda ti ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tragaš za životom, pošto tragaš za bogopoznanjem a ne tragaš za mrtvim rečima i doktrinama ili da razumeš istoriju, moraš da tražiš današnje Božje namere, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnje Božje namere.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (4)“

Sȃm Bog je život i istina, a Njegovi život i istina postoje paralelno. Oni koji nisu u stanju da steknu istinu nikada neće dobiti život. Bez usmeravanja, podrške i pružanja istine, dobićeš samo reči, doktrine i, povrh svega, smrt. Božji život je sveprisutan, a Njegovi istina i život postoje paralelno. Ako ne možeš da pronađeš izvor istine, nećeš dobiti hranu života; ako ne možeš da zadobiješ opskrbu života, sigurno nećeš imati istinu, i tako će pored uobrazilja i predstava tvoje celokupno telo biti ništa do tvoje meso – tvoje smrdljivo meso. Znaj da se reči iz knjiga ne računaju kao život, da se istorijski zapisi ne mogu obožavati kao istina, i da propisi iz prošlosti ne mogu poslužiti kao svedočanstvo o rečima koje Bog sada izgovara. Samo ono što Bog izrazi kada bude došao na zemlju i živeo među ljudima jeste istina, život, Božje namere i Njegov trenutni način delanja. Ako svedočanstva o rečima koje je Bog izgovorio tokom prošlih vekova primenjuješ na današnjicu, to te čini arheologom i najbolje kako možeš biti opisan je kao stručnjak za istorijsko nasleđe. To je zato što uvek veruješ u tragove dela koje je Bog učinio u prošlim vremenima, veruješ samo u Božju senku koja je ostala iz vremena kada je On ranije delovao među ljudima i veruješ samo u put koji je Bog dao svojim sledbenicima u ranijim vremenima. Ne veruješ u pravac Božjeg dela danas, ne veruješ u današnju slavnu Božju pojavu i ne veruješ u put istine koju je Bog sada izrazio. Dakle, neporecivo je da si sanjar koji je u potpunosti van dodira sa stvarnošću. Ako se još uvek držiš reči koje ne mogu da čoveku donesu život, onda si beznadežan komad mrtvog drveta^[a], jer si odveć konzervativan, odveć neumoljiv i odveć se opireš razumu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći“.

Bog će usmeriti Svoje reči na ljude različitih nacionalnosti i porekla, i On će osvojiti čitav ljudski rod i okončati staro doba. Budući da je tako, kako je onda mogao sve to da završi nakon što je izjavio tako malo Svojih reči? Njegovo je delo naprosto podeljeno na različite vremenske periode i različite etape; On radi u skladu sa Svojim planom i izražava Svoje reči u skladu sa Svojim koracima. Kako čovek može da pronikne u Božju svemoć i mudrost? Činjenica koju ovde želim da objasnim je sledeća: ono što Bog jeste i što ima, zauvek je neiscrpno i beskonačno. Bog je izvor života i svih stvari; u Njega ne može da pronikne nijedno stvorenje. Na kraju, moram da nastavim svakoga da podsećam: nikada više ne ograničavajte Boga na knjige, reči, niti na Njegove izjave u prošlosti. Postoji samo jedna reč koja opisuje osobinu Božjeg dela: novo. On ne voli da ide starim putevima niti da ponavlja Svoje delo; štaviše, ne želi da Ga ljudi obožavaju tako što će Ga ograničiti na određeni obim. To je Božja narav.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pogovor“

Slične propovedi:

Da li je istina da su celokupno Božje delo i sve Njegove reči zapisani u Bibliji?