Na osnovu ovih reči u Bibliji: „Jer, pojaviće se lažni hristosi i lažni proroci, koji će prikazati velika znamenja i čuda ne bi li, ako je ikako moguće, naveli na stranputicu baš one izabrane“ (Matej 24:24), religiozni svet misli da će, budući da će u poslednjim danima biti lažnih hristosa, svako ko propoveda da se Gospod vratio u stvari propoveda o lažnom hristu i da svako ko propoveda da se Gospod vratio ovaploćen zapravo propoveda o lažnom hristu koji ljude navodi na stranputicu, te da takvim ljudima nipošto ne treba verovati.

Reči iz Biblije:

„Isto tako će se i Hristos, pošto je jednom prinet da ponese grehe mnogih, pojaviti po drugi put ali ne zbog greha, nego da donese spasenje onima koji ga željno iščekuju“ (Jevrejima 9:28).

„Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite“ (Matej 24:44).

„Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg“ (Matej 24:27).

„Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci“ (Luka 17:24-25).

„Po ovome se poznaje onaj koji ima Božijeg Duha: svako ko ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, dolazi od Boga, a svaki duh koji ne priznaje Isusa ne dolazi od Boga. Taj ima duha antihristovog“ (1. Jovanova 4:2-3).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Ovaploćeni Bog se zove Hristos, a Hristos je telo koje je zaodenuo Duh Božji. Ovo telo nije nalik nijednom čoveku koji je u telu. Razlika je u tome što Hristos nije od krvi i mesa; On je ovaploćenje Duha. On poseduje i normalnu ljudskost i potpuno božanstvo. Nijedan čovek ne poseduje Njegovo božanstvo. Njegova normalna ljudskost podržava sve Njegove normalne aktivnosti u telu, dok Njegovo božanstvo izvršava delo Samoga Boga. (…) S obzirom na to da se Bog ovaploćuje, On Svoju suštinu ostvaruje u Svom telu, tako da je Njegovo telo dovoljno da preduzme Njegovo delo. Dakle, tokom vremena ovaploćenja, svako delo Božjeg Duha zamenjeno je Hristovim delom, a u srži svakog dela tokom vremena ovaploćenja nalazi se Hristovo delo. Ono se ne može mešati sa delom ni iz jednog drugog doba. I budući da se Bog ovaploćuje, On deluje kroz osobenost Svoga tela; pošto On dolazi u telu, On u telu tada dovršava delo koje treba da obavi. Bilo da je to Duh Božji ili Hristos, oba su Sȃm Bog, a On obavlja delo koje On treba da obavi i vrši službu koju On treba da izvrši.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog“

Bog koji se ovaplotio naziva se Hristos, a Hristos koji može da ljudima pruži istinu naziva se Bog. U tome nema ničeg preteranog, jer On poseduje Božju suštinu, Božju narav i mudrost u Svom delu, koje su čoveku nedostižne. Oni koji sebe nazivaju Hristosom, a ne mogu da čine delo Božje, jesu prevaranti. Hristos nije samo ispoljenje Boga na zemlji, već je i posebno telo koje je Bog preuzeo dok obavlja i dovršava Svoje delo među ljudima. Ovo telo ne može da zameni bilo koji čovek, već je to telo koje može na odgovarajući način da iznese Božje delo na zemlji, da izražava Božju narav, da dobro predstavlja Boga i da čoveku obezbedi život. Pre ili kasnije, svi će oni koji oponašaju Hrista pasti, jer iako tvrde da su Hristos, ne poseduju ništa od Hristove suštine. I zato kažem da čovek ne može definisati Hristovu autentičnost, već da na nju odgovara i o njoj odlučuje Sȃm Bog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek pomno analizira samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Iako je Hristos na zemlji u stanju da deluje u ime Samog Boga, On ne dolazi s namerom da svim ljudima pokaže Svoju sliku u telu. On ne dolazi zato da bi Ga svi ljudi videli; On dolazi da bi omogućio čoveku da ga vodi Njegova ruka, a čovek time ulazi u novo doba. Uloga Hristovog tela je radi dela Samoga Boga, odnosno, radi Božjeg dela u telu, a ne da bi omogućio čoveku da u potpunosti shvati suštinu Njegovog tela. Bez obzira na to kako On deluje, ništa što On čini ne prevazilazi ono što je moguće postići telom. Bez obzira na to kako On deluje, On to čini u telu sa normalnom ljudskošću, a čoveku ne otkriva u potpunosti pravo lice Božje. Osim toga, Njegovo delo u telu nikada nije tako natprirodno ili neprocenjivo kao što čovek zamišlja. Iako Hristos predstavlja Samoga Boga u telu i lično izvršava delo koje Sȃm Bog treba da obavi, On ne poriče postojanje Boga na nebesima, niti grozničavo objavljuje Svoja dela. Umesto toga, On ostaje skriven, ponizno u Svom telu. Za razliku od Hrista, oni koji lažno tvrde da su Hristos ne poseduju Njegove osobine. Kada se postavi spram nadmene i samouzvišene naravi tih lažnih hristosa, postaje očigledno od kakvog je tela zaista sazdan Hristos. Što su lažniji, to se takvi lažni hristosi više razmeću, i više su u stanju da čine znamenja i čuda ne bi li obmanuli čoveka. Lažni hristosi nemaju osobine Božje; Hristos nije ukaljan nijednim elementom koji pripada lažnim hristosima. Bog se ovaploćuje jedino da bi dovršio delo tela, a ne samo da bi ljudima dozvolio da Ga vide. Umesto toga, On dozvoljava da Njegovo delo potkrepi Njegov identitet, i dozvoljava da ono što otkriva svedoči o Njegovoj suštini. Njegova suština nije bez osnova; Njegov identitet nije dograbila Njegova ruka; određen je Njegovim delom i Njegovom suštinom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog“

Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada ponoviti tu etapu. Delo Božje je nepomirljivo sa čovekovim predstavama; na primer, Stari zavet je predvideo dolazak Mesije, a posledica ovog proročanstva bio je Isusov dolazak. Pošto se ovo već desilo, bilo bi pogrešno da ponovo dođe neki Mesija. Isus je već jednom došao, i bilo bi pogrešno da Isus ponovo dođe i ovaj put. Za svako doba postoji jedno ime i svako ime sadrži odlike tog doba. U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da pokazuje znamenja i čuda, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje pokazivao znamenja i čudesa, ako bi i dalje isterivao demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi neka etapa njegovog dela, ubrzo je oponašaju zli duhovi, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi počinju da Ga oponašaju. Sa ovim morate biti načisto.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje Božjeg dela danas“

U ovoj etapi dela, Bog ne čini znamenja i čuda, tako da će rezultati Njegovog dela biti ostvareni posredstvom reči. Razlog za to leži u činjenici da se delo ovaploćenog Boga ovoga puta ne sastoji u lečenju bolesnih i isterivanju demona, već u osvajanju čoveka govorom, što znači da se urođena sposobnost ovog ovaploćenog tela Božjeg ogleda u izgovaranju reči i osvajanju čoveka, a ne u isceljivanju bolesnih i izgonu demona. Svrha Njegovog dela u normalnoj ljudskosti nije da čini čuda, niti da leči bolesne i izgoni demone, već da govori, te stoga ovo drugo ovaploćeno telo ljudima izgleda znatno normalnije od prvog. Ljudi vide da Božje ovaploćenje nije laž; ovaj ovaploćeni Bog se, međutim, razlikuje od ovaploćenog Isusa; iako oboje predstavljaju ovaploćenog Boga, oni nisu potpuno identični. Isus jeste posedovao normalnu, običnu ljudskost, ali su Ga pratila mnoga znamenja i čuda. Kod ovog ovaploćenog Boga, ljudske oči neće videti ni znamenja ni čuda, ni lečenje bolesnih, ni isterivanje demona, ni hodanje po moru, ni četrdesetodnevni post… On ne obavlja isto ono delo koje je Isus učinio, ali ne zbog toga što se Njegovo telo suštinski razlikuje od Isusovog, već zato što svrha Njegove službe nije u lečenju bolesnih, niti u izgonu demona. On Svoje delo ne ruši, niti ga remeti. Pošto čoveka osvaja posredstvom Svojih praktičnih reči, On nema potrebu da ga potčinjava prikazivanjem čuda, te stoga ovom etapom treba da bude dovršeno delo ovaploćenja. Ovaploćeni Bog kojeg danas vidiš u celosti je sazdan od tela i nema ničeg natprirodnog u vezi s Njim. On oboleva kao i drugi, potrebni su mu hrana i odeća kao i drugima; On je u celosti sazdan od tela. Ako bi ovaploćeni Bog i ovoga puta činio natprirodna znamenja i čuda, ako bi lečio bolesne, izgonio demone ili ako bi mogao da ubije jednom rečju, kako bi onda delo osvajanja moglo da bude izvršeno? Kako bi delo Njegovo moglo da se proširi među neznabožačkim narodima? Lečenje bolesnih i isterivanje demona bilo je delo iz Doba blagodati i predstavljalo je prvi korak dela iskupljenja, a sada, nakon što je čoveka spasao od krsta, Bog to delo više ne obavlja. Ako bi se, tokom poslednjih dana, pojavio „Bog“ koji bi bio isti kao Isus, koji je lečio bolesne, izgonio demone i zarad čoveka bio razapet na krst, taj „Bog“, iako identičan biblijskom opisu Boga i čoveku lako prihvatljiv, ne bi, po svojoj suštini, predstavljao telo Duha Božjeg, već telo zloduha. Jer, načelo Božjeg delovanja jeste da nikad ne ponavlja ono što je jednom već dovršio. Stoga se delo drugog Božjeg ovaploćenja razlikuje od dela prvog ovaploćenja. U poslednjim danima, Bog ostvaruje delo osvajanja u običnom, normalnom telu; On ne isceljuje bolesne i neće biti razapet na krst zarad čoveka, već prosto izgovara reči u telu i osvaja čoveka u telu. Jedino takvo telo je Božje ovaploćeno telo; jedino takvo telo može da dovrši Božje delo u telu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština tela nastanjenog Bogom“

Ima nekih koji su zaposednuti zlim duhovima i glasno uzvikuju: „Ja sam Bog!“ Pa ipak, oni na kraju bivaju razotkriveni jer greše u pogledu onoga što predstavljaju. Oni predstavljaju Sotonu, a Sveti Duh na njih ne obraća pažnju. Ma koliko da sȃm sebe veličaš i ma koliko snažno da uzvikuješ, ti si i dalje samo stvorenje, i to ono koje pripada Sotoni. Ja nikad ne uzvikujem: „Ja sam Bog, Ja sam ljubljeni Sin Božji!“ Ali je delo koje obavljam Božje delo. Treba li da vičem? Nema potrebe za veličanjem. Bog Sȃm obavlja Svoje delo i ne treba Mu čovek da Mu dodeli status, niti da Mu da počasnu titulu: delo Njegovo predstavlja Njegov status i Njegov identitet. Nije li Isus, pre nego što je kršten, bio Sȃm Bog? Nije li On bio ovaploćeno telo Božje? Ne misliš valjda da kažeš kako je On postao jedini Sin Božji tek pošto je primio svedočenje? Nije li, davno pre no što je On započeo Svoje delo, već postojao čovek po imenu Isus? Ti nisi u stanju da uspostavljaš nove puteve niti da predstavljaš Duha. Ti ne možeš da izraziš delo Duha, niti reči koje On izgovara. Ti nisi u stanju da obaviš delo Boga Samoga, a ni delo Duha nisi u stanju da izvršiš. Mudrost, čudesnost i nedokučivost Božja, kao i celokupnost naravi kojom Bog čoveka grdi – sve je to izvan tvoje sposobnosti izražavanja. Stoga bi bilo beskorisno da pokušaš da tvrdiš kako si ti Bog; posedovao bi samo ime, ali ništa od suštine. Sȃm Bog je došao, ali Ga niko ne prepoznaje; pa ipak, On nastavlja da obavlja Svoje delo, a to čini predstavljajući Duha. Da li ćeš Ga ti zvati čovekom ili Bogom, Gospodom ili Hristom, ili ćeš Je zvati sestrom, potpuno je nebitno. Delo koje On obavlja, međutim, delo je Duha i predstavlja delo Boga Samoga. Ne mari On za ime kojim Ga čovek zaziva. Može li to ime da odredi delo Njegovo? Ma kako Ga ti zvao, Bog je, što se Njega tiče, ovaploćeno telo Duha Božjeg; On predstavlja Duha i priznat je od strane Duha. Ako nisi u stanju da utreš put za novo doba, niti da staro doba privedeš kraju, ako nisi u stanju da započneš novo doba, niti da izvršiš novo delo, ti se onda ne možeš Bogom zvati!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je želja da tražiš istinu? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će trpeti večno uništenje. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos“ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu.“ Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

Slične propovedi:

Raspoznavanje lažnih Hristova od istinitog Hrista