Prema ovim rečima u Bibliji: „A koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sȃm Sin, već samo Otac” (Matej 24:36), religiozni svet misli da su, budući da niko ne zna kog dana će Gospod doći, sve tvrdnje da se Gospod vratio lažne i da im ne treba verovati.

Reči iz Biblije:

„Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platim svakome po njegovim delima” (Otkrivenje 22:12).

„’Idem da vam pripremim mesto’. A kad odem i pripremim vam mesto, vratiću se i povesti vas sa sobom, da i vi budete gde sam ja” (Jovan 14:2-3).

„A ako ne budeš budan, doći ću kao lopov, pa nećeš znati u koji ću čas doći k tebi” (Otkrivenje 3:3).

„Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite” (Matej 24:44).

„Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” (Luka 17:24-25).

„O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’” (Matej 25:6).

„Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20).

„Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27).

„Njemu su drugi učenici rekli: ’Videli smo Gospoda!’ On im reče: ’Dok ne vidim trag od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u rane od čavala i u ranu između njegovih rebara, neću verovati.’ Osam dana kasnije, učenici su se ponovo okupili; sa njima je bio i Toma. Iako su vrata bila zaključana, Isus uđe unutra, stade među njih i reče: ’Mir vam!’ Onda reče Tomi: ’Stavi svoj prst ovde i pogledaj moje ruke. Pruži svoju ruku i stavi je među moja rebra, te više ne sumnjaj, nego veruj!’ Toma mu reče: ’Gospod moj i Bog moj!’ Isus mu reče: ’Veruješ li zato što si me video? Blaženi su oni koji veruju, a nisu me videli’” (Jovan 20:25-29).

„Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli” (Matej 23:13).

„Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe” (Matej 23:15).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Budući da veruješ u Boga, moraš verovati u sve reči Božje i u celokupno Njegovo delo. Drugim rečima, pošto veruješ u Boga, moraš da Mu se pokoriš. Ako to nisi u stanju da učiniš, onda nije važno da li veruješ u Boga ili ne. Ako si godinama verovao u Boga, ali Mu se nikada nisi pokorio i ne prihvataš celovitost Njegovih reči, već umesto toga tražiš da se Bog tebi pokori i postupa u skladu sa tvojim predstavama, tada si najbuntovniji od svih, bezvernik si. Kako bi se takvi ljudi mogli pokoriti delu i rečima Božjim koje se ne uklapaju u čovekove predstave? Najbuntovniji od svih jesu oni koji se namerno opiru Bogu i koji Mu prkose. Oni su Božji neprijatelji, antihristi. Uvek imaju neprijateljski stav prema novom delu Božjem; nikada nemaju ni najmanju sklonost da se pokore niti su se ikada rado pokorili, niti su bili ponizni. Sebe smatraju najnadmoćnijim pred drugima i nikada se nikom ne pokoravaju. Pred Bogom, oni smatraju da su najbolji u propovedanju reči i da su najveštiji u radu na drugima. Nikada ne odbacuju „blago” koje poseduju, već ga smatraju porodičnim nasleđem koje se obožava, o kome se drugima propoveda i koriste ga da drže propovedi onim budalama koje ih obožavaju. U crkvi zaista postoji izvestan broj takvih ljudi. Može se reći da su oni „neukrotivi junaci” koji iz generacije u generaciju borave u kući Božjoj. Smatraju da je propovedanje reči (doktrine) njihova najviša dužnost. Iz godine u godinu, kroz generacije, oni energično izvršavaju svoju „svetu i neprikosnovenu” dužnost. Niko se ne usuđuje da ih dodirne, nijedan čovek se ne usuđuje da ih otvoreno prekori. Oni postaju „carevi” u kući Božjoj, divljajući dok tiranišu druge u svakom dobu. Ovaj čopor demona želi da se udruži i uništi Moje delo. Kako da dopustim da ovi živi đavoli postoje pred Mojim očima? Čak i oni koji su samo napola pokorni ne mogu da izdrže do kraja, a kamoli ovi tirani bez i najmanje pokornosti u svojim srcima!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

Postojao je učenik po imenu Toma koji je insistirao da dodirne tragove eksera na Isusu. I šta mu je Gospod Isus rekao? („Tomo, da li veruješ zato što si Me video? Blago onima koji veruju, a nisu Me videli” (Jovan 20:29).) „Blago onima koji veruju, a nisu Me videli.” Šta to zaista znači? Da li zaista nisu videli ništa? Zapravo, sve što je Isus rekao i celokupno delo koje je obavio već je dokazalo da je Isus Bog, pa je trebalo ljudi da veruju u to. Isus nije morao da čini više znamenja i čudesnih dela niti da govori više reči, a ljudi nisu morali da osete tragove eksera na Njemu da bi poverovali. Istinska vera se ne oslanja samo na vid, već se, sa duhovnim uverenjem, verovanje čuva do samog kraja i nikada nema nikakve sumnje. Toma je bio nevernik koji se oslanjao samo na vid. Ne budi kao Toma.

U crkvi zaista postoji određeni broj ljudi koji su kao Toma. Oni stalno sumnjaju u Božje ovaploćenje i čekaju da Bog napusti zemlju, vrati se na treće nebo, pa da vide pravu Božju ličnost ne bi li konačno poverovali. Oni ne veruju u Njega zbog reči koje je izgovorio tokom Svog ovaploćenja. Dok takva osoba poveruje, biće prekasno za sve, i tada će je Bog osuditi. Gospod Isus je rekao: „Tomo, da li veruješ zato što si Me video? Blago onima koji veruju, a nisu Me videli.” Te reči znače da ga je Gospod Isus već osudio i da je bezvernik. Ako zaista veruješ u Gospoda i u sve što je On rekao, bićeš blagosloven. Ako dugo slediš Gospoda, ali ne veruješ u Njegovu sposobnost da vaskrsne, ili da je On svemogući Bog, onda nemaš pravu veru i nećeš moći da dobiješ blagoslov. Samo kroz veru se mogu steći blagoslovi, a ako ne veruješ, nećeš ih steći. Da li si sposoban da veruješ u bilo šta samo ako ti se Bog javi, dozvoli ti da Ga vidiš i ubedi te lično? Kao ljudsko biće, šta te čini podobnim da tražiš od Boga da ti se lično javi? Kako si ti podoban da Ga teraš da On lično razgovara s iskvarenim čovekom kao što si ti? Štaviše, šta te čini podobnim da On mora sve jasno da ti objasni pre nego što poveruješ? Ako poseduješ razum, onda ćeš verovati čim pročitaš ove reči koje je Bog izgovorio. Ako zaista veruješ, onda nije važno šta On radi ili šta kaže. Umesto toga, kada vidiš da su ove reči istina, bićeš potpuno ubeđen da ih je izgovorio Bog i da je On to učinio, i odmah ćeš biti spreman da Ga slediš do kraja. Ne treba da sumnjaš u to. Ljudi koji su ispunjeni sumnjom vrlo su lažljivi. Oni naprosto ne mogu da veruju u Boga. Oni se uvek trude da razumeju te tajne i poverovaće tek kada ih temeljno shvate. Njihov preduslov za verovanje u Boga jeste da imaju jasne odgovore na sledeća pitanja: kako je došao ovaploćeni Bog? Kada je stigao? Koliko dugo će ostati pre nego što bude morao da ode? Kada ode, gde će otići? Kakav je sled Njegovog odlaska? Kako deluje ovaploćeni Bog i kako odlazi? … Oni žele da razumeju neke tajne; oni su ovde da ih istraže, a ne da traže istinu. Oni misle da neće moći da veruju u Boga ako ne mogu da dokuče te tajne; kao da je njihovo verovanje sprečeno. Problem je što ovi ljudi gaje takav stav. Kada imaju želju da istražuju tajne, ne trude se da obraćaju pažnju na istinu niti da slušaju Božje reči. Da li bi takvi ljudi mogli da spoznaju sebe? Samospoznaja im ne ide od ruke. Ovim se ne osuđuje određena vrsta osobe. Ako neko ne prihvati istinu i ne veruje u Božje reči, onda nema istinsku veru. Samo će se usredsrediti na cepidlačenje oko nekih reči, tajni, tričarija ili problema koje ljudi nisu primetili. Ali je takođe moguće da će ih jednog dana Bog prosvetiti, ili će im njihova braća i sestre pomoći redovnim zajedništvom o istini i oni će krenuti drugim pravcem. Onog dana kada se to desi, osetiće da su njihovi raniji stavovi bili previše besmisleni, da su bili previše nadmeni i da su imali previsoko mišljenje o sebi i postideće se.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo se prepoznavanjem sopstvenih pogrešnih gledišta može zaista postići preobražaj”

Sveštenici i starci iz sveta religije jesu ljudi koji, svi odreda, proučavaju biblijska znanja i teologiju; to su licemerni fariseji koji se opiru Bogu. (…) Da li su oni hrišćani i katolici koji proučavaju Bibliju, teologiju, pa čak i istoriju Božjeg dela zaista pravi vernici? Razlikuju li se oni od vernika i Božjih sledbenika o kojima On govori? Da li su oni, u očima Boga, vernici? Ne, oni proučavaju teologiju, proučavaju Boga, ali oni Boga ne slede, niti svedoče o Njemu. Njihovo proučavanje Boga je isto što i studiranje istorije, filozofije, prava, biologije ili astronomije. Samo što ti ljudi ne vole nauku i ostale predmete – oni izričito vole da proučavaju teologiju. Kakav je ishod njihovog traženja i pronalaženja raznih delića Božjeg dela u cilju proučavanja Boga? Mogu li oni da otkriju postojanje Boga? Ne, nikada. Mogu li razumeti Božje namere? (Ne mogu.) Zašto? Zato što žive okruženi rečima, znanjem, filozofijom, ljudskim umom i ljudskim mislima; oni nikada neće videti Boga, niti će ih Sveti Duh ikada prosvetiti. Kako Bog klasifikuje te ljude? Kao bezvernike, kao nevernike. Ti nevernici i bezvernici mešaju se sa ostalim pripadnicima takozvane hrišćanske zajednice, prave se da veruju u Boga i da su hrišćani, ali, da li oni u stvarnosti iskreno obožavaju Boga? Poseduju li istinsku pokornost? (Ne.) Zašto je to tako? Jedno je sigurno: značajan broj tih ljudi u svom srcu ne veruje da Bog postoji; oni ne veruju da je Bog stvorio svet i da ima suverenost nad svim stvorenjima, a još manje veruju da Bog može da se ovaploti. Šta znači to što ne veruju u te stvari? Znači da sumnjaju u njih i da ih osporavaju. Oni čak zauzimaju stav da se ne treba nadati da će se proročanstva koja je Bog izgovorio, naročito ona koja se tiču katastrofa, ikada ispuniti, odnosno ostvariti. Takav je njihov stav prema veri u Boga i to je suština i pravo lice njihove takozvane vere. Ti ljudi proučavaju Boga zato što ih naročito zanimaju predmet i znanja iz oblasti teologije, kao i istorijske činjenice o Božjem delu; oni su naprosto grupa intelektualaca koji proučavaju teologiju. Budući da ti intelektualci ne veruju u postojanje Boga, kako oni reaguju kad Bog počne da dela, kad se Božje reči ispune? Koja je njihova prva reakcija kad čuju da se Bog ovaplotio i započeo Svoje novo delo? „To je nemoguće!” Oni osuđuju svakoga ko propoveda novo Božje ime i novo Božje delo, pa čak žele da takvu osobu ubiju ili eliminišu. O kakvoj se manifestaciji ovde radi? Zar to nije manifestacija tipičnog antihrista? Po čemu se ti ljudi razlikuju od drevnih fariseja, prvosveštenika i pisara? Oni su neprijateljski nastrojeni prema Božjem delu, prema sudu Božjem u poslednjim danima, prema Božjem ovaploćenju i, čak ponajviše, prema ispunjenju Božjih proročanstava. Oni veruju da „ako nisi ovaploćen i ako imaš formu duhovnog tela, ti onda jesi bog; ukoliko se ovaplotiš i postaneš ljudsko biće, onda ti nisi bog i mi te ne priznajemo”. Šta ovo znači? To znači da oni, dokle god su ovde, neće dozvoliti Bogu da se ovaploti. Zar to nije tipični antihrist? To je pravi antihrist.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (3. deo)”

Budući da tragamo za Božjim stopama, trebalo bi da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči „Bog je istina, put i život”. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, i to, štaviše, svako treba da prepozna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba od sebe da zahtevate kako da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”

Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti čudnim, ali ti savetujem da ne ističeš svoju prirodnost, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo će one koji su istinski pobožni On moći da prosvećuje i usmerava. Rezultati se postižu tako što se istina traži sa trezvenim spokojstvom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo”, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih prezireš, a možda te čak izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo istraže, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk. Spoljašnji izgled ne može da odredi suštinu; uz to, delo Božje se nikada ne može uskladiti sa čovekovim predstavama. Zar Isusov spoljašnji izgled nije bio u suprotnosti sa čovekovim predstavama? Nisu li lice Njegovo i odeća bili lišeni bilo kakve naznake Njegovog pravog identiteta? Zar se nekadašnji fariseji nisu usprotivili Isusu upravo zato što su gledali samo Njegovu spoljašnjost, a nisu savesno prihvatali reči iz Njegovih usta? Nadam se da nijedno od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu tragediju iz prošlosti. Ne smete postati fariseji modernog vremena i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da ste načisto s tim kako da postanete neko ko se pokorava istini. To je obaveza svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči. Treba da razmišljamo o realističnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje razmišljajte o nekim praktičnijim stvarima!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je stav traganja za istinom? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će trpeti večno uništenje. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos” biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu s tvojim stanovištima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desetohiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Sa mrvicom bogobojažljivog srca koje poseduješ, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha”, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu.” Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”

Slične himne:

Budi Neko Ko Prihvata Istinu