Danas ću sa vama komunicirati o novoj temi. Koja je to tema? Njen naziv glasi: „Bog je izvor života za sva stvorenja“. Da li ova tema zvuči pomalo obimno? Imate li osećaj da je van vašeg dometa? „Bog je izvor života za sva stvorenja“ – ova tema se ljudima može učiniti pomalo udaljenom, ali je moraju razumeti svi oni koji slede Boga, jer je neraskidivo povezana sa bogopoznanjem svake osobe i sa njenom sposobnošću da Bogu udovolji i da Ga se boji. Zato ću besediti o ovoj temi. Sasvim je moguće da ljudi imaju jednostavno, prethodno razumevanje o ovoj temi ili su je možda na nekom nivou svesni. Ovo znanje ili svest u umovima nekih ljudi može biti ispraćeno jednostavnim ili plitkim stepenom razumevanja. Drugi su možda u svojim srcima imali neka posebna iskustva koja su ih dovela do dubokog, ličnog susreta sa ovom temom. Međutim, takvo prethodno znanje, bilo da je ono duboko ili površno, jednostrano je i nedovoljno konkretno. Zato sam odabrao ovu temu za besedu: da vam pomognem da dođete do dubljeg i konkretnijeg razumevanja. Za komunikaciju sa vama o ovoj temi koristiću poseban metod koji ranije nismo koristili, metod koji će vam možda biti pomalo neobičan ili pomalo neprijatan. Kasnije ćete saznati na šta mislim. Volite li priče? (Volimo.) Elem, čini se da je dobar Moj izbor da pričam priče budući da ih svi veoma volite. Počnimo. Nema potrebe da išta beležite. Molim vas da budete mirni i da se ne vrpoljite. Možete zatvoriti oči ako smatrate da će vas ometati okruženje ili ljudi oko vas. Imam da vam ispričam divnu priču. Ovo je priča o semenu, zemlji, drvetu, sunčevoj svetlosti, pticama i čoveku. Ko su glavni likovi u njoj? (Seme, zemlja, drvo, sunčeva svetlost, ptice i čovek.) Da li je Bog jedan od njih? (Ne.) Uprkos tome, siguran sam da ćete se osećati osveženo i zadovoljno kada čujete ovu priču. Sada je, molim vas, saslušajte u tišini.

Na zemlju je palo malo seme. Pala je obilna kiša, a seme je izraslo u nežnu klicu, dok se njeno korenje polako probijalo u tle pod sobom. Klica je s vremenom porasla, podnoseći okrutne vetrove i žestoke kiše, svedočeći o promeni godišnjih doba dok je mesec rastao i opadao. Zemlja je u leto donela darove vode kako bi izdanak mogao da izdrži užarenu vrelinu ovog godišnjeg doba. A zahvaljujući zemlji, izdanak nije savladala vrelina, pa je tako prošla najgora letnja žega. Kada je došla zima, zemlja je obujmila izdanak u svom toplom zagrljaju, a zemlja i izdanak su se čvrsto držali. Zemlja je grejala izdanak, pa je on tako preživeo oštru hladnoću ovog godišnjeg doba, nepovređen jakim zimskim vetrovima i snežnim olujama. Zaklonjen zemljom, izdanak je rastao odvažno i srećno; zemlja ga je nesebično ishranjivala, pa je rastao zdravo i snažno. Srećno je rastao, pevajući na kiši, plešući i njišući se na vetru. Izdanak i zemlja zavise jedno od drugog…

Godine su prolazile, a izdanak je izrastao u gorostasno drvo. Snažno je stajao na zemlji, sa stamenim granama na čijim je vrhovima bilo nebrojeno lišće. Korenje drveta i dalje se ukopavalo u zemlju kao i ranije, a sada je bilo već duboko zaronjeno pod zemljom. Zemlja, koja je nekada štitila majušni izdanak, sada je bila temelj za moćno drvo.

Zračak sunčeve svetlosti obasjao je drvo. Drvo je zanjihalo svoje telo i raširilo ruke duboko udišući vazduh protkan suncem. I tlo u podnožju disalo je u taktu sa drvetom, a zemlja se osećala obnovljenom. Baš u tom trenutku, svež povetarac je dunuo među granama, a drvo je zadrhtalo od ushićenja, talasajući se poletno. Drvo i sunčeva svetlost zavise jedno od drugog…

Ljudi su sedeli u prijatnoj hladovini drveta i uživali u žustrom, mirisnom vazduhu. Vazduh je pročistio njihova srca i pluća, pročistio je krv u njima, a njihova tela više nisu bila troma ni sputana. Ljudi i drvo zavise jedni od drugih…

Jato malenih cvrkutavih ptica sletelo je na granje drveta. Možda su tu sletele da bi izbegle grabljivicu ili da se razmnožavaju i odgajaju svoje mlade ili možda samo da na trenutak predahnu. Ptice i drvo zavise jedni od drugih…

Korenje drveta, izuvijano i zamršeno, ukopalo se duboko u zemlju. Svojim stablom zaklanja zemlju od vetra i kiše, i pruža svoje udove da zaštiti zemlju pod svojim stopama. Drvo to čini jer mu je zemlja majka. Oni jačaju jedno drugo i oslanjaju se jedno na drugo, i nikada se neće rastati…

I tako se ova priča završava. Priča koju sam ispričao bila je o semenu, zemlji, drvetu, sunčevoj svetlosti, pticama i čoveku. U njoj je bilo svega nekoliko prizora. Kakva je osećanja ona izazvala u vama? Kada govorim na ovaj način, da li razumete o čemu govorim? (Razumemo.) Molim vas, pričajte Mi o svojim osećanjima. Šta ste osetili nakon što ste čuli ovu priču? Prvo ću vam reći da se svi likovi iz ove priče mogu videti i dodirnuti; oni su stvarna stvorenja, nisu metafore. Želim da uzmete u obzir ono što sam rekao. U Mojoj priči nije bilo ničeg ezoteričnog, a njene glavne tačke bi se mogle iskazati u nekoliko rečenica iz priče. (Priča koju smo čuli dočarava prelepu sliku. Seme oživljava i dok raste ono proživljava četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zimu. Zemlja ishranjuje proklijalo seme baš kao što bi to činila majka. Tokom zime greje izdanak kako bi preživeo hladnoću. Nakon što izdanak izraste u drvo, sunčev zrak dodiruje njegove grane, donoseći mu mnogo radosti. Među mnoštvom Božjih stvorenja vidim da je i zemlja živa, te da ona i drvo zavise jedno od drugog. Takođe vidim veliku toplinu koju sunčeva svetlost daruje drvetu, i vidim ptice, koliko god da su obična stvorenja, kako se spajaju sa drvetom i sa ljudskim bićima na slici savršene harmonije. Ovo su osećanja koja sam imao u srcu dok sam slušao ovu priču; shvatam da su sve te stvari zaista žive.) Lepo rečeno! Ima li još neko nešto da doda? (U ovoj priči o semenu koje klija i izrasta u gorostasno drvo, vidim čudo Božjeg stvaranja. Vidim da je Bog učinio da se sve stvari međusobno jačaju i da zavise jedne od drugih, te da su sve stvari povezane i služe jedna drugoj. Vidim Božju mudrost, Njegovo čudo i vidim da je On izvor života za sva stvorenja.)

Sve o čemu sam upravo govorio jeste nešto što ste već videli. Seme, recimo – izrasta u drveće, i premda ne možeš da vidiš svaku pojedinost tog procesa, znaš da se to dešava, zar ne? Isto tako znaš za zemlju i sunčevu svetlost. Prizor ptica koje stoje na drveću jeste nešto što su svi videli, zar ne? A prizor ljudi koji traže hlad u senci drveta – i to je nešto što ste svi videli, zar ne? (Da.) Prema tome, kada su sve ove stvari na jednoj slici, kakvo osećanje izaziva ta slika? (Osećanje harmonije.) Da li svaka stvar na toj slici potiče od Boga? (Da.) Budući da potiču od Boga, Bog zna vrednost i značaj zemaljskog postojanja svih ovih različitih stvari. Kada je Bog stvarao sve stvari, kada je planirao i stvorio svaku stvar, On je to učinio s namerom; i kada je stvorio te stvari, svaka je bila prožeta životom. Okruženje koje je On stvorio za postojanje ljudskog roda, kao što je upravo opisano u našoj priči, jeste ono u kome seme i zemlja zavise jedno od drugog, u kome zemlja može da ishranjuje seme, a seme je vezano za zemlju. Ovaj odnos je odredio Bog na samom početku Svog stvaranja. Prizor drveta, sunčeve svetlosti, ptica i ljudi dočarava životno okruženje koje je Bog stvorio za ljudski rod. Kao prvo, drvo ne može da napusti zemlju niti može da bude bez sunčeve svetlosti. Prema tome, koja je bila Božja svrha da stvori drvo? Možemo li reći da je ono bilo namenjeno samo zemlji? Možemo li reći da je bilo namenjeno samo pticama? Možemo li reći da je bilo namenjeno samo ljudima? (Ne.) Kakav je odnos među njima? Među njima vlada odnos zasnovan na uzajamnom jačanju, međuzavisnosti i nerazdvojivosti. Drugim rečima, zemlja, drvo, sunčeva svetlost, ptice i ljudi oslanjaju se jedni na druge i neguju jedni druge. Drvo štiti zemlju, a zemlja ishranjuje drvo; sunčeva svetlost opskrbljuje drvo, dok drvo od sunčeve svetlosti dobija svež vazduh i smanjuje užarenu vrelinu sunca na zemlji. Ko na kraju ima koristi od ovoga? Ljudski rod, zar ne? Ovo je jedno od načela koja se nalaze u osnovi okruženja u kome živi ljudski rod, a koje je Bog stvorio; Bog je od početka nameravao da tako bude. Iako je ova slika jednostavna, na njoj vidimo Božju mudrost i Njegovu nameru. Ljudski rod ne može da živi bez zemlje ni bez drveća, a još manje bez ptica i sunčeve svetlosti. Zar nije tako? Iako je ovo samo priča, ono što ona dočarava jeste mikrokosmos Božjeg stvaranja neba i zemlje i svih stvorenja i Njegov poklon okruženja u kome ljudski rod može da živi.

Bog je za ljudski rod stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, kao i okruženje za nastanjivanje. Kao prvo, glavna stvar kojom se bavi naša priča jesu međusobno jačanje, međuzavisnost i suživot svih stvorenja. Prema ovom načelu, okruženje za postojanje ljudskog roda je zaštićeno; ono može da postoji i da se održava. Zahvaljujući tome, ljudski rod može da se razvija i razmnožava. Na slici koju smo videli bili su zajedno drvo, zemlja, sunčeva svetlost, ptice i ljudi. Da li je na ovoj slici bio Bog? Niko Ga na njoj nije video. Ali se moglo videti pravilo međusobnog jačanja i međuzavisnosti između svih stvari u tom prizoru; u ovom pravilu se mogu videti postojanje i suverenost Boga. Bog koristi takvo načelo i takvo pravilo da sačuva život i postojanje svih stvorenja. On na taj način opskrbljuje sva stvorenja i ljudski rod. Da li je ova priča povezana sa našom glavnom temom? Na površini se čini da nije, međutim, u stvarnosti su pravilo na osnovu koga je Bog stvorio sve stvari i Njegova nadmoć nad svim stvarima usko povezani sa činjenicom da je On izvor života za sva stvorenja. Ove činjenice su nerazdvojive. Sada počinjete nešto da učite!

Bog zapoveda pravilima koja regulišu funkcionisanje svih stvari; On zapoveda pravilima koja regulišu opstanak svih stvorenja; On kontroliše sva stvorenja i određuje ih tako da se međusobno jačaju i da zavise jedni od drugih, kako ne bi propali niti nestali. Samo tako ljudski rod može da nastavi da živi; samo tako može da živi pod Božjim vođstvom u takvom okruženju. Bog je Suveren ovih pravila funkcionisanja i niko u njih ne može da se upliće niti da ih menja. Jedino Sâm Bog zna ova pravila i jedino Sâm Bog njima upravlja. Kada će drveće izniknuti; kada će padati kiša; koliko će vode i hranljivih materija zemlja dati biljkama; u koje godišnje doba opada lišće; u koje godišnje doba drveće rađa plodove; koliko će hranljivih materija sunčeva svetlost dati drveću; šta će drveće izdahnuti nakon što ih je nahranila sunčeva svetlost – sve te stvari je Bog unapred odredio kada je stvorio sva stvorenja, kao pravila koja niko ne može da prekrši. Stvari koje je Bog stvorio, bilo da su žive ili, u očima čoveka, nežive, sede u Njegovoj ruci, u kojoj ih On kontroliše i nad njima vlada. Niko ne može da promeni niti da prekrši ova pravila. Drugim rečima, kada je Bog stvarao sve stvari, On je predodredio da bez zemlje, drvo neće moći da pusti korenje, proklija i izraste; da će se zemlja bez drveća osušiti; da će drvo postati dom za ptice i mesto na kome one mogu da se sklone od vetra. Može li drvo da živi bez zemlje? Nipošto ne može. Da li bi moglo da živi bez sunca ili kiše? Ni u tom slučaju ne bi moglo. Sve ove stvari su radi ljudskog roda, radi opstanka ljudskog roda. Čovek od drveta dobija svež vazduh, a čovek živi na zemlji koju štiti drvo. Čovek ne može da živi bez sunčeve svetlosti niti bez različitih živih bića. Iako su ovi odnosi složeni, moraš da upamtiš da je Bog stvorio pravila koja upravljaju svim stvarima tako da one međusobno mogu da se jačaju, da zavise jedne od drugih i da zajedno postoje. Drugim rečima, svaka pojedinačna stvar koju je On stvorio ima vrednost i značaj. Da je Bog stvorio nešto beznačajno, Bog bi uredio da to nestane. Ovo je jedan od metoda koje Bog koristi da opskrbi sva stvorenja. Na šta se u ovoj priči odnosi reč „opskrbiti“? Da li Bog svakoga dana zaliva drvo? Da li je drvetu potrebna Božja pomoć da bi disalo? (Nije.) „Opskrbiti“ ovde označava Božje upravljanje svim stvarima nakon što su one stvorene; dovoljno je da Bog njima upravlja nakon što uspostavi pravila koja ih uređuju. Jednom kada se seme zasadi u zemlju, drvo izrasta samo. Sve uslove za njegov rast je stvorio Bog. Bog je stvorio sunčevu svetlost, vodu, zemljište, vazduh i okolinu; Bog je stvorio vetar, mraz, sneg i kišu, kao i četiri godišnja doba. Ovo su uslovi koji su drvetu potrebni kako bi raslo, a to su i stvari koje je Bog pripremio. Prema tome, da li je Bog izvor ovog životnog okruženja? (Jeste.) Mora li Bog svakodnevno da prebroji svaki list na drveću? Ne! Niti Bog treba da pomaže drvetu da diše ni da svakodnevno budi sunčevu svetlost, uz reči: „Vreme je da sada obasjaš drveće.“ On to ne mora da radi. Sunce sija samo kada mu je vreme da sija, u skladu sa pravilima; pojavljuje se i obasjava drveće, dok drveće upija sunčevu svetlost kada mu je ona potrebna, a kada to ne čini, drvo i dalje živi prema pravilima. Možda ne možete jasno da objasnite ovu pojavu, ali je ona, svejedno, činjenica koju svako može da vidi i potvrdi. Sve što treba da učiniš jeste da prihvatiš da pravila koja upravljaju postojanjem svih stvari potiču od Boga i da spoznaš da je Bog suveren nad rastom i opstankom svih stvari.

Sadrži li ova priča ono što ljudi nazivaju „metaforom“? Da li je posredi personifikacija? (Nije.) Ispričao sam istinitu priču. Svakim živim bićem, svime što ima život, upravlja Bog; kada je stvoreno, svako živo biće je od strane Boga bilo prožeto životom; život svakog živog bića potiče od Boga i poštuje pravac i zakone koji ga usmeravaju. Od čoveka se ne zahteva da to menja niti je za to potrebna njegova pomoć; to je jedan od načina na koji Bog opskrbljuje sve stvari. Razumete, zar ne? Smatrate li da je potrebno da ljudi ovo prepoznaju? (Da.) Prema tome, ima li ova priča ikakve veze sa biologijom? Da li je na neki način povezana sa nekim područjem znanja ili sa nekom granom učenja? Mi ne raspravljamo o biologiji i zasigurno ne sprovodimo biološko istraživanje. Koja je glavna tema našeg razgovora? (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Šta ste videli u svemu stvorenom? Da li ste videli drveće? Da li ste videli zemlju? (Da.) Videli ste sunčevu svetlost, zar ne? Jeste li videli ptice na granama? (Jesmo.) Da li je ljudski rod srećan što živi u takvom okruženju? (Da.) To znači da Bog koristi sve stvari – stvari koje je On stvorio – da održava i štiti dom ljudskog roda, njegovo životno okruženje. Tako Bog opskrbljuje ljudski rod i sve stvari.

Kako vam se dopada stil ovog razgovora, način na koji komuniciram sa vama? (Lako se razume i ima mnogo primera iz stvarnog života.) Ove reči koje izgovaram nisu prazne, zar ne? Da li je ljudima potrebna ova priča da bi shvatili da Bog je izvor života za sva stvorenja? (Da.) U tom slučaju, pređimo na našu sledeću priču. Po svom sadržaju, sledeća priča je malo drugačija, a i njeno težište je donekle drugačije. Sve što se pojavljuje u ovoj priči jeste nešto što ljudi mogu da vide svojim očima u Božjoj tvorevini. Sada ću započeti Svoju sledeću priču. Molim vas da je u tišini saslušate i vidite da li možete da shvatite Moju poruku. Nakon priče, postaviću vam nekoliko pitanja da proverim koliko toga ste naučili. Likovi u ovoj priči jesu velika planina, mali potok, silni vetar i divovski talas.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni VII“