U julu 2023. godine pravila sam video-zapise za crkvu. Pošto se nisam dugo bavila time, a moje tehničke veštine bile su osrednje, neke zahtevne video-zapise preuzela je moja saradnica, sestra Đijang Sin, dok sam ja radila samo na jednostavnim video-zapisima koje je lako napraviti. Pomislila sam u sebi: „Tek sam počela, ne znam mnogo načela, a ni moje veštine nisu najbolje. Ali, pošto je Đijang Sin ovde, učiću postepeno tokom vremena.” Nakon što sam učila neko vreme, postigla sam određeni napredak, ali kad god bih primetila neki video-zapis koji je bilo teško napraviti, našla bih izgovor da ga ne radim, misleći: „Snimanje takve vrste video-zapisa biće previše teško; to zahteva mnogo truda i morala bih da platim visoku cenu!” Pošto sam birala da pravim samo lake video-zapise, posao je bio opušten i nisam osećala nikakav pritisak. Videla sam kako Đijang Sin neprestano istražuje, traži i razmišlja, pa sam pomislila: „Đijang Sin je veštija od mene, a čak i ona ponekad mora da istražuje. Kada bih ja pravila takve video-zapise, morala bih da platim još veću cenu. To bi bilo tako teško i iscrpljujuće! I dalje ću praviti jednostavne video-zapise.” Tako sam neko vreme obavljala svoju dužnost, a da nisam osećala nikakav pritisak. Kasnije, kada bi Đijang Sin nailazila na poteškoće prilikom pravljenja video-zapisa, tražila bi od mene da istražujem i razgovaram s njom o problemima. To mi je bilo zaista teško i dosadno, pa jednostavno nisam pomagala u tome. Neprestano sam rutinski prepuštala sve teške video-zapise Đijang Sin i uopšte nisam pokušavala da prihvatim izazove. Kada sam videla da se sestri Đijang Sin nagomilalo mnogo posla i da je pod velikim pritiskom, nisam želela da joj pomognem. Vremenom sam počela da osećam pospanost prilikom obavljanja svoje dužnosti i dugo nisam napredovala. Osetila sam da moje stanje nije ispravno i zapitala sam se: „Stalno koristim izgovor da sam nova i da mi ovaj posao još uvek nije sasvim jasan, pa i dalje ugađam sebi, prepuštam sve teške video-zapise sestri Đijang Sin, jer ne želim da platim cenu niti da uložim trud. Nije li to bežanje od teškoća i povlačenje pred nedaćama?”

Kasnije sam potražila odgovarajuće Božje reči. Bog kaže: „Kada obavljaju dužnost, ljudi uvek biraju lakše poslove, one koji ne umaraju i koji ne podrazumevaju izlaganje vremenskim neprilikama. Ovo predstavlja biranje lakih poslova i izbegavanje teških i to je manifestacija žudnje za telesnim udobnostima. Šta još? (Uvek se žale kada je njihova dužnost pomalo teška, pomalo zamorna i kada ona podrazumeva da plate neku cenu.) (Zaokupljenost hranom, odećom i telesnim užicima.) Sve ovo su manifestacije žudnje za telesnim udobnostima. Kada takva osoba vidi da je zadatak previše naporan ili rizičan, ona ga utrapi nekom drugom; takvi ljudi sami obavljaju samo ležerne poslove i smišljaju izgovore, tvrdeći da su lošeg kova, da nemaju radne sposobnosti i da ne mogu da preuzmu na sebe taj zadatak – kada je zapravo reč o tome da žude za telesnim udobnostima. (…) Da li su ljudi koji se prepuštaju telesnim udobnostima pogodni za obavljanje dužnosti? Čim neko pokrene temu obavljanja svoje dužnosti ili govori o plaćanju cene i trpljenju teškoća, oni stalno odmahuju glavom. Imaju previše problema, puni su žalbi i ispunjeni negativnošću. Takvi ljudi su beskorisni, nisu kvalifikovani za obavljanje svoje dužnosti i treba ih eliminisati” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (2)”). Bog razotkriva da neki ljudi u obavljanju svoje dužnosti stalno biraju lake zadatke a izbegavaju one teške, kad god naiđu na težak posao, prepuštaju ga drugima, a za sebe biraju samo lake i jednostavne zadatke. Takvi ljudi se prepuštaju fizičkoj udobnosti i nisu dostojni da obavljaju dužnost. Razmišljajući o sebi, shvatila sam da sam pokazivala isto takvo ponašanje. Kada sam sarađivala sa Đijan Sin, shvatila sam da izrada tih složenih video-zapisa zahteva da tragamo, razmišljamo, istražujemo i plaćamo cenu. To mi je bilo dosadno i predstavljalo mi je pravi teret, pa sam iskoristila izgovor da sam neiskusna kako bih sav taj posao prebacilla na Đijan Sin. Birala sam samo jednostavne video-zapise koje je lako napraviti, pa nisam osećala pritisak i bila sam opuštena. Kasnije, kada je Đijang Sin naišla na poteškoće prilikom pravljenja video-zapisa i kada je trebalo da pomognem u istraživanju i razgovoru, to mi je bilo dosadno i nisam želela da se trudim. Prilikom obavljanja svoje dužnosti prebacivala sam zadatke koji su zahtevali trud i žrtvu na druge, te sam se prepuštala udobnosti i ponašala se ljigavo i izbegavala obaveze. Zbog takvog ponašanja izgubila sam sav svoj integritet i dostojanstvo. Obavljanje dužnosti na taj način zasigurno bi dovelo do toga da me se Bog gnuša, da me odbaci i ukloni. Tek tada sam osetila izvesan strah. Nisam više mogla da budem nemarna, površna i zaokupljena telom.

Kasnije, dok sam gledala video-zapis iskustvenog svedočanstva, naišla sam na odlomak Božje reči koji je savršeno odgovarao mom stanju. Svemogući Bog kaže: „Jednom je Gospod Isus rekao: ’Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima’ (Matej 13:12). Koje je značenje ovih reči? One govore da, ako vlastitu dužnost ili posao ne obavljaš kako treba i ako im se ne posvećuješ, Bog će ti oduzeti ono što ti je nekada pripadalo. Šta znači ’oduzeti’? Kako će se ljudi zbog toga osećati? Moglo bi se desiti da ne postigneš ono što bi, na osnovu svog kova i svojih talenata, mogao postići, nakon čega nećeš osećati baš ništa i bićeš poput nekog nevernika. To je ono što čeka ljude kojima Bog oduzme sve. Ako svoju dužnost nemarno obavljaš, ako ne plaćaš cenu i ako si neiskren, Bog će ti oduzeti ono što je nekad bilo tvoje, uskratiće ti pravo da obavljaš svoju dužnost i neće ti ga više davati. Pošto te je Bog obdario talentima i dobrim kovom, a ti svoju dužnost ipak nisi pravilno obavljao, nisi davao sebe Bogu, nisi platio cenu, niti si svoje srce uložio u obavljanje dužnosti, ne samo da te Bog neće blagosiljati, nego će ti još i oduzeti ono što si nekad imao. Bog daruje ljude talentima, naročitim veštinama, inteligencijom i mudrošću. Kako ljudi treba to da koriste? Svoje naročite veštine, svoje talente, svoju inteligenciju i mudrost treba da posvetiš obavljanju vlastite dužnosti. Pri obavljanju dužnosti, moraš da koristiš svoje srce i da primenjuješ sve ono što znaš, sve što razumeš i sve što možeš da postigneš. Ako to učiniš, bićeš blagosloven. Šta znači biti blagosloven od Boga? Kako se ljudi osećaju kad ih Bog blagosilja? Osećaju da ih On prosvećuje i usmerava, i da pred sobom imaju put dok obavljaju svoju dužnost. Drugi će možda misliti da ti tvoj kov i ono što si naučio ne omogućavaju obavljanje poslova – ali ako Bog deluje u tebi i prosvećuje te, moći ćeš ne samo da razumeš svoju dužnost i da je obaviš, već i da je obaviš dobro. Na kraju ćeš se i sam začuditi: ’Ranije nisam bio tako vešt, ali sada u meni ima mnogo više dobrih stvari – i sve su one pozitivne. Nikada te stvari nisam proučavao, ali sada ih, najednom, u celosti razumem. Kako to da sam najednom postao tako pametan? Kako to da sada ima toliko stvari koje mogu da obavim?’ Nećeš to moći sebi da objasniš. To je Božje prosvećenje i blagoslov; tako On ljude blagosilja. Ako to ne osećate tokom vršenja službe ili obavljanja posla, onda to znači da niste od Boga blagosloveni. Ako ti se obavljanje službe uvek čini besmislenim, ako misliš da nema šta da se radi i da ne možeš da pružiš nikakav doprinos, ako nikada ne dobijaš prosvećenje i smatraš da nemaš inteligencije ni razuma koje bi mogao da upotrebiš, to onda znači da si u nevolji. To pokazuje da nemaš pravi motiv ni ispravan put pri obavljanju dužnosti, da to Bog ne odobrava i da tvoje stanje nije normalno” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da je to što u poslednje vreme nisam napredovala u pravljenju video-zapisa proizašlo prvenstveno iz mog pogrešnog stava prema dužnosti. Bojala sam se da ću morati da brinem i da se iscrpljujem, pa nisam bila spremna da uložim trud u svoju dužnost, već sam birala samo lake zadatke. Nisam ulagala svoj um i energiju u dužnost, već sam se stalno ponašala ljigavo i izbegavala sam obaveze. Bog je prezreo moj stav prema dužnosti i oduzeo mi je ono što sam prvobitno imala. Nisam napredovala u svojoj dužnosti, pa nisam mogla dobro da pravim ni jednostavne video-zapise. Kad se ne bih pokajala, možda bih potpuno izgubila svoju dužnost. Razmišljajući o vremenu kada sam sprovodila u delo zalivanje pridošlica, u početku takođe nisam dokučila mnoga načela, ali sestra s kojom sam sarađivala razgovarala je sa mnom i pomagala mi. Kad god bih naišla na poteškoće, pitala bih je za savet, a zatim sam sumirala stvari, učila i često se molila Bogu. U to vreme sam brzo napredovala i bila sam efikasna u svojoj dužnosti. Kad uporedim to sa ovim sada, iako se nisam dugo bavila video-produkcijom, postoje neke tehnike koje sam mogla da savladam kad bih im se posvetila i učila ih. Ali, prepuštala sam se fizičkoj udobnosti, nedostajala mi je želja za napretkom i nisam bila spremna da platim cenu, pa se moje profesionalne veštine nisu poboljšale i nisam mogla da vidim Božje vođstvo u obavljanju svoje dužnosti. Bog je pravičan i pravedan prema ljudima. Ako platimo cenu i svim srcem se posvetimo svojoj dužnosti, primićemo Božje prosvećenje i usmeravanje, te ćemo napredovati kako u svom život-ulasku, tako i u profesionalnim veštinama. Ali, ako se ne posvetimo svojoj dužnosti svim srcem i budemo ljigavi i izbegavali obaveze, na kraju ćemo biti razotkriveni, a s vremenom nećemo postići ono što bismo inače mogli postići. Razmišljajući o tome, osećala sam duboku krivicu i kajanje. Božja namera je da platim cenu i da se posvetim svojoj dužnosti svim srcem, da ispunim svoju funkciju u njoj i da pravim kvalitetnije video-zapise kako bih širila jevanđelje i svedočila o Bogu. Međutim, bila sam lenja i prepustila sam se udobnosti; nisam zaista platila cenu u svojoj dužnosti i nisam učinila ono što je trebalo da učinim. Izneverila sam Božja očekivanja. Zaista mi je nedostajalo ljudskosti i nisam shvatala šta je dobro za mene! Shvativši to, zaplakala sam i pomolila se Bogu: „O Bože, nisam smela da obavljam svoju dužnost s takvim stavom. Stvarno sam toliko nepouzdana! Bože, spremna sam da se pokajem pred Tobom. Molim Te, ispitaj moje srce, vodi me i pomozi mi.”

Kasnije sam ponovo pokušavala da razumem zašto sam se uvek povlačila pred teškoćama. Pročitala sam sledeće Božje reči: „Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg dodatnog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne tragaju za tim da ga zadobiju; to su ljudi koji se prepuštaju telesnom i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Zar nisu oni koji ne streme ka istini, već vole telo, svi zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha isto što i hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? (…) Da li takva kukavica kao što si ti, koja uvek stremi ka onom telesnom, ima srca, ima duha? Zar ti nisi zver? Nudim ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Da li si ti od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Zar se baš nimalo ne razlikuješ od svinje ili psa? Svinje ne streme ka ljudskom životu, one ne streme ka očišćenju i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što se najedu, one naprosto spavaju. Dao sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio: ostao si praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne stremiš nikakvim ciljevima; nije li tvoj život najprostačkiji od svih? Imaš drskosti da pogledaš Boga? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, da li nećeš ništa zadobiti? Ponuđen ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične težnje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”). Kada sam pročitala reči poput „kukavica” i „zveri”, osetila sam bol u srcu. Bila sam upravo ona vrsta osobe koju Bog razotkriva – neko ko ceni telo i ne stremi ka istini. U obavljanju svoje dužnosti prepuštala sam se fizičkoj udobnosti, ne želeći da platim cenu ni za šta. Uvek sam želela da obavljam lake i jednostavne zadatke, te mi je tako svaki dan prolazio površno. Bila sam poput svinje – samo sam jela, pila i spavala po ceo dan, bez ikakvih misli ili ciljeva kojima bih stremila. Nisam imala ni teret ni želju da napredujem u svojoj dužnosti i stalno sam popuštala telu. To je bilo zato što sam uvek koristila sotonske otrove, kao što su „spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „život je kratak, pa uživaj dok možeš”, kao pravila po kojima sam živela. Pre nego što sam počela da verujem u Boga, bila sam zadovoljna postojećim stanjem, tražila sam udobnost i nisam imala nikakve ambicije. Budući da je život tako kratak, mislila sam da bi trebalo da uživam u svakom danu na ovom svetu, umesto da sebi činim život zamornim ili teškim. Nakon što sam počela da verujem u Boga, i dalje sam se držala tog stava u obavljanju svoje dužnosti. Kada bih naišla na teške video-zapise, prebacivala bih ih na Đijang Sin, a za sebe bih tražila lake zadatke. Kasnije, kada se sestrin posao nagomilao, pa je bila pod velikim pritiskom u svojoj dužnosti, ja sam se samo sklanjala i olako shvatala stvari, jer nisam bila spremna da pomognem i podelim teret. Mislila sam samo na svoje telo, a ne na sestrine poteškoće ili crkveni rad. Bila sam tako sebična i ogavna! Razmišljajući o tome, shvatila sam da su me ti otrovi, koje je usadio Sotona, učinili pokvarenom i nemoralnom, bez ikakve želje za napretkom, i ostavili me da živim život beskorisnog čoveka. Uz takav stav zasigurno ne bih dugo obavljala svoju dužnost, a na kraju bi me Bog razotkrio i isključio.

Kasnije sam iz Božjih reči shvatila šta On zahteva od ljudi. Pročitala sam ovo u Božjim rečima: „Pretpostavimo da crkva uredi neki posao za tebe, a ti kažeš: ’(…) Kakav god posao da mi crkva dodeli, prihvatiću ga svim srcem i snagom. Bude li nečega što ne razumem ili ako nastane neki problem, moliću se Bogu, tražiću istinu, rešavaću probleme u skladu sa istina-načelima i obavljati posao kako treba. Kakva god da je moja dužnost, sve čime raspolažem iskoristiću da je dobro izvršim i da Bogu udovoljim. Za sve što mogu da postignem, potrudiću se da preuzmem svu odgovornost koju treba da ponesem. Makar neću ići protiv svoje savesti i razuma, neću biti površan, neću biti nepouzdan ili onaj koji zabušava, niti ću uživati u plodovima tuđeg rada. Šta god da uradim, to neće biti ispod merila savesti.’ To je minimalni standard ličnog vladanja i onaj ko svoju dužnost na takav način izvršava može se smatrati osobom sa savešću i razumom. U obavezi si da makar čiste savesti izvršavaš svoju dužnost, da barem budeš dostojan svoja tri dnevna obroka i da ne živiš na tuđi račun. To se zove imati osećaj odgovornosti. Nezavisno od toga jesi li dobrog ili lošeg kova, i bez obzira na to da li istinu shvataš ili ne, ti u svakom slučaju moraš da imaš taj stav: ’Pošto je ovaj posao meni poveren, moram da mu pristupim ozbiljno; mora to biti moja briga i moram da ga svim srcem i svom snagom dobro obavljam. A da li ću moći da ga obavim savršeno, ne usuđujem se da dajem ikakve garancije, ali je moj stav da ću dati sve od sebe da ga obavim dobro, i sigurno je da u njemu neću biti površan. Dođe li u poslu do nekog problema, tada ja treba da preuzmem odgovornost i pobrinem se da iz toga izvučem pouku i da dobro izvršavam svoju dužnost.’ To je ispravan stav” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (8)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, zadobila sam put primene. Bog me je uzvisio time što mi je dao da obavljam ovu dužnost, pa sam morala da joj se posvetim svim srcem kako bih je dobro obavljala. Kada bih se suočila sa teškoćama, nisam smela da budem ljigava niti da izbegavam obaveze. Morala sam stvarno da platim cenu i da dam sve od sebe da ispunim svoju dužnost. Tek sam počela da se bavim pravljenjem video-zapisa i nisam bila vešta u tome, pa sam ubuduće morala vredno da radim na poboljšanju svojih profesionalnih veština. Kada bih naišla na teške video-zapise, trebalo bi da ih preuzmem ukoliko sam sposobna za taj zadatak, ili da sarađujem sa Đijang Sin, da stvarno platim cenu, da je pitam o stvarima koje nisam razumela i da postepeno učim. Na taj način, bila bih u stanju da primenim naučene veštine u svojoj dužnosti.

Jednom sam opet poželela da težak video-zapis koji sam pravila prepustim Đijang Sin, ali sam se setila svoje prethodne molitve Bogu za pokajanje i shvatila da sam ponovo želela da izbegnem odgovornost kada sam naišla na teškoće. Zar se i dalje nisam plašila da platim cenu i nisam tražila napredak? Zbog toga sam se pomolila Bogu, tražeći Mu da me vodi da se pobunim protiv svog tela i da stvarno platim cenu. Razmišljala sam i o tome kako se Bog nadao da mogu da se pobunim protiv svog tela i da primenim istinu kada se suočim sa tom teškoćom, te da ću kroz pravljenje video-zapisa unaprediti svoje veštine. Razumevši Božju nameru, marljivo sam tražila informacije i učila određene tehnike, i na kraju sam uspešno dovršila video-zapis. Iako je izrada video-zapisa zahtevala vreme i trud, moje veštine su se poboljšale. Hvala Bogu na Njegovom vođstvu!