Rođen sam u običnoj radničkoj porodici. Moji roditelji su bili bezazleni i savesni ljudi bez posebnih sposobnosti, pa su ih naši rođaci i prijatelji gledali s visine. Pomislio sam u sebi: „Ne mogu da budem kao moji roditelji, da živim prosečnim životom i da me drugi gledaju s visine. Trudiću se da uspem i naporno ću raditi da izgradim karijeru. Želim da budem u centru pažnje i da me svi hvale kad god me spomenu.”

Godine 2017. sam završio fakultet i zaposlio se u jednoj kompaniji za nekretnine kao savetnik za nekretnine. U to vreme, tržište nekretnina je cvetalo i tokom prvog meseca kao pripravnik lako sam prodao tri kuće. Bonus i provizija za prodaju jedne kuće bili su ravni mesečnoj plati mojih kolega s fakulteta, pa sam u sebi pomislio: „Pronašao sam tako unosan posao odmah posle diplomiranja. Ide mi najbolje od svih mojih kolega sa fakulteta. Za dve godine, kad budem zarađivao još više novca, moji drugovi iz škole i prijatelji će mi se diviti.” U martu 2018. cene kuća su ponovo porasle i entuzijazam ljudi za kupovinu kuća odmah je naglo skočio. Moje kolege i mnogi veliki investitori u toj branši su svi kupovali kuće. Planirali su da ulože u nekretnine preko kreditne kartice pre nego što cene naglo skoče, a zatim da sačekaju nekoliko godina da cene drastično porastu, pa da ih prodaju za dvostruko više. Gledajući to, osetio sam veliku zavist. Plašio sam se da neću moći da ispratim taj talas kupovine nekretnina i da će mi, ako cene nastave da rastu, šanse za kupovinu biti sve manje. Plašio sam se da, ako propustim ovu zlatnu priliku, možda nikada neću moći da ostvarim svoj cilj da nadmašim druge. Takođe, ako bi moji rođaci i prijatelji znali da sam kupio kuću, sigurno bi me drugačije gledali i hvalili bi me da sam sposoban. Zato sam odlučio da podignem kredit i kupim kuću. U to vreme moja majka je već počela da veruje u Svemogućeg Boga, i kad je čula da planiram da kupim kuću, posavetovala me je: „Božje delo spasenja čovečanstva u poslednjim danima uskoro će se završiti, a katastrofe će biti sve veće i veće. Kad dođu nesreće, hoćeš li moći da poneseš sa sobom te materijalne stvari? Važnije je da veruješ u Boga, da više čitaš Njegove reči i da stremiš ka životu. Osim toga, mi u porodici nemamo toliko novca. Odakle ćeš nabaviti novac za kuću?” Ali u to vreme nisam slušao šta mi govori i mislio sam da na stvari gleda kratkoročno. Mislio sam da se ne zna kada bi katastrofe mogle da se dese i da je, pošto sam još uvek mlad, trenutno najvažnije da nađem načina da zaradim novac i da se istaknem. Tako sam podigao kredit da kupim kuću. Da me kolege ne bi gledale s visine i da bih se pred klijentima šepurio svojim statusom, kasnije sam podigao još jedan kredit da bih kupio auto. Mislio sam da su u današnje vreme auto i kuća merilo uspešnog života i da čoveka jedino tako mogu poštovati kuda god da ode. Kasnije su me rođaci i prijatelji hvalili, govoreći: „Dobro ti ide; nemoj da nas zaboraviš kad se obogatiš!” Čuvši to, osećao sam se zadovoljno i sujeta mi je bila u velikoj meri zadovoljena. Da bih izgledao kao neko ko zarađuje mnogo novca i postiže velike stvari, takođe sam nemilice trošio, predstavljajući se kao neko ko je postigao solidan uspeh. U svim glavnim restoranima i mestima za provod, gde god su bili bogati ljudi, tu sam bio i ja. I nonšalantno sam trošio na stotine, pa čak i na hiljade juana na članske karte. Čim bih primio platu, odmah sam plaćao dug na kreditnoj kartici i mesečne rate. Ponekad ne bih uspeo ništa da uštedim, a morao sam čak i da pokrijem manjak, pa su se moji računi na kreditnoj kartici stalno gomilali. U početku sam brinuo šta će se desiti ako ne budem mogao da otplatim dugove. Ali sam smatrao da mi, s obzirom na moje sposobnosti, zarađivanje novca neće biti problem, a osim toga, kao kapital sam imao kuću, koju bih za nekoliko godina, kad cene skoče, mogao da prodam i zaradim veliku svotu novca. Pored svega toga, čega je trebalo da se plašim? Tako sam prestao da brinem o tome.

Ali na moje iznenađenje, krajem 2019. jedna nesreća je potpuno srušila moje divne snove. Jednog dana posle posla, izašao sam na piće sa trojicom kolega, i na putu kući, vozač je iz zabave počeo da juri. Pošto je vozio prebrzo, nije uspeo da zakoči na vreme, pa je auto sleteo s puta i udario u kuću. Auto je na licu mesta bio potpuno uništen, a nas četvoricu su poslali u bolnicu. Ispostavilo se da je vozaču napuklo crevo i da ima krvarenje u crevima, a suvozač je imao prelom kičme. Srećom, ja sam sedeo iza vozača i bio sam najmanje povređen od nas četvorice i zadobio sam samo prelom desne ruke. Ali moj kolega koji je sedeo pored mene nije bio te sreće. Ispred kuće je bila bandera, pa je vozač cimnuo volan ulevo da bi izbegao kuću. Usled toga, moj kolega na zadnjem sedištu je velikom snagom udario u banderu, pukla mu je jetra i preminuo je na licu mesta. Prođe me jeza svaki put kad pomislim na to. Istovremeno, osećao sam se zaista potreseno, a ujedno i srećno. Potreslo me je to koliko je ljudski život krhak, kako se život i smrt mogu desiti u trenu, i da niko ne može da predvidi šta će se dogoditi u sledećem trenutku. Imao sam sreće, jer da je vozač okrenuo volan udesno ili da sam ja sedeo na mestu svog kolege, ja bih bio taj koji bi poginuo. Osećao sam kao da je to, bez mog znanja, uredilo samo nebo kako bih izbegao ovu nesreću. Nakon toga, porodica preminulog tražila je odštetu. Nas trojica smo skupili 800.000 juana za odštetu kako bismo to rešili. U to vreme sam već bio nakupio 300.000 juana duga. Kad god bih pomislio na kredit za auto, hipoteku i stotine hiljada duga na kreditnim karticama, osećao bih se zaista potišteno. Razmišljao sam: „Kako ću ubuduće živeti?” Nakon što sam neko vreme bio malodušan, odlučio sam da se saberem i da nastavim da prodajem kuće kako bih zaradio novac i otplatio dugove. Međutim, odmah nakon toga, početkom 2020. godine, iznenadna svetska pandemija virusa korona zadala je mom životu još jedan smrtonosan udarac. Zbog dugotrajnog zatvaranja grada, svi su bili kod kuće u karantinu, kancelarija koja se bavila prodajom bila je prazna, a prodaja je stala. Kasnije je kompanija, da bi smanjila izdatke, zaposlenima isplaćivala samo pola plate. Pomislio sam: „Gotovo je. Ovog puta nema šanse da se oporavim. Ovo nije dovoljno čak ni za mesečne rate za auto i stan, a treba da mislim i na stotine hiljada duga na kreditnim karticama. Ako prestanem da plaćam, banka će mi oduzeti kuću i prodati je na aukciji, a ako ne budem mogao da otplatim dug, dospeću na crnu listu i onda ću sve izgubiti.” Razmišljao sam da prodam kuću koju sam tek kupio, ali upravo tada je investitor proglasio bankrot i pobegao, pa su kuće ostale nedovršene, a primopredaja se otegla u beskraj. Da bih pokrio mesečne rate za auto i stan, nisam imao drugog izbora nego da preko kreditnih kartica podignem brojne kredite na rate. Još jedno opterećenje su mi od tada predstavljale visoke kamatne stope i živeo sam zarobljen u dužničkoj zamci.

Tokom tog perioda, osećao sam se malodušno, izgubio sam hrabrost da živim i osećao sam se beznadežno. Često sam se pitao: „Koja je uopšte bila svrha kupovine auta i kuće? Auto samo stoji i nije u upotrebi, a kuća je nedovršena i ne može da se proda. Da sam poginuo u onoj saobraćajnoj nesreći, koja bi bila svrha toga što posedujem auto i kuću?” U tim trenucima patnje, majka mi je ponovo propovedala jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana. Rekla je: „Život svih ljudi je u Božjim rukama. Treba da dođeš pred Boga i da usrdno čitaš Njegove reči, pa kad se susretneš s poteškoćama ili osećaš bol, treba da kažeš Bogu i da Ga zamoliš da ti pomogne da prebrodiš te nevolje.” Tada sam se setio odlomka Božjih reči koji mi je majka često citirala: „Događaće se svakakve nesreće, jedna za drugom, sve države i sva mesta iskusiće nesreće: kuga, glad, poplave, suša i zemljotresi su svuda. Ove nesreće se ne dešavaju samo na jednom ili na dva mesta, niti će se završiti za dan ili dva; naprotiv, širiće se na sve veća i veća područja i postajati sve teže. Tokom ovog vremena razne najezde insekata slediće jedna za drugom, a fenomen kanibalizma će se pojaviti svuda. Ovo je Moj sud nad bezbrojnim zemljama i narodima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 65. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Bog je odavno rekao da će nesreće biti sve veće i sada su se te reči ispunile. Majka mi je često govorila o veri u Boga, ali ja sam uvek bio ravnodušan, insistirajući na tome da kupim kuću i auto i težeći da se istaknem kako bih zadobio divljenje drugih. Ali stvari se nisu odvijale kako sam želeo. Raspršile su se moje nade da ću pomoću kuće otplatiti svoje kredite i bio sam u ogromnim dugovima. Pošto se pandemija proširila širom sveta i na desetine hiljada ljudi je svakodnevno umiralo, i pošto se klima neprestano pogoršavala, a globalne nesreće i ratovi izbijali jedan za drugim, zaista sam osećao da su stigle velike katastrofe poslednjih dana. Ako i dalje ne budem verovao u Boga, onda ću jednog dana i ja možda stradati u nesreći. Nisam mogao da nastavim da tvrdoglavo srljam pogrešnim putem, pa sam odlučio da marljivo čitam Božje reči. Kasnije sam, čitajući Božje reči, shvatio neke istine, moje srce je pronašlo oslonac i dobio sam nadu da nastavim da živim.

Kako su mere zatvaranja privremeno ukinute, posao mi se postepeno vratio u normalu. Pošto sam ugovorio otplatu na rate preko brojnih kreditnih kartica, svakog meseca su mi se gomilale ogromne kamate i moja mesečna plata je skoro u potpunosti odlazila na njihovu otplatu. Iako mi je plan otplate u banci tada naizgled smanjio pritisak u pogledu plaćanja rata, tada sam shvatio da je to u suštini zelenašenje! Osećao sam kao da sam upao u dužničku rupu bez dna i da, ako se tako nastavi, nikada neću moći da završim sa otplatama, te da ću ostatak života provesti pokušavajući da otplatim dugove. Gledajući mesečne račune, nisam mogao a da ne zaplačem. U svojoj boli, zavapio sam Bogu: „Bože, znam da je verovati u Tebe ispravan put u životu i spreman sam da usrdno stremim ka istini. Ali trenutno imam stvarne poteškoće i ne znam kako da ih rešim. U velikoj sam boli. Molim Te, otvori mi put.” Kasnije sam na internetu slučajno video da se može zaraditi novac montažom video-snimaka, pa sam pokušao da montiram video-snimke na internetu. Na moje iznenađenje, jedan od video-snimaka koje sam objavio odjednom se raširio mrežom. Nakon toga sam nastavio da montiram video-snimke i da ih objavljujem na platformama, i za tri meseca sam zaradio skoro 100.000 juana, što mi je znatno ublažilo finansijski pritisak. Bio sam duboko ganut. Zaista sam iskusio Božju svemogućnost i suverenost. Bog je čuo moje molitve i pomogao mi da prebrodim teškoće. Tako sam imao više vremena za okupljanja i čitanje Njegove reči. Zato sam bez oklevanja dao otkaz, a zatim odvojio više vremena za prisustvovanje okupljanjima i montiranje video-snimaka. Ubrzo nakon što sam dao otkaz, starešina mi je uredio da obavljam dužnosti na izradi tekstova, i bio sam zaista uzbuđen. Preko dana bih išao na okupljanja i obavljao svoje dužnosti, a uveče bih zarađivao novac montirajući video-snimke da bih otplatio dugove. Kasnije je bilo više članaka za pregledanje, pa više nisam mogao da nađem vremena za montažu. Od objavljivanja jednog snimka svaka dva dana, spao sam na jedan snimak na svakih pet dana. Klijentima bi ponekad tokom praznika bilo potrebno da se hitno uradi montaža snimaka, ali pošto nisu mogli da me kontaktiraju, obratili bi se nekom drugom, pa bih gubio mnogo porudžbina. Gledajući kako mi prihodi polako opadaju, srce je počelo da mi se menja. Razmišljao sam: „Moja dužnost mi zaista oduzima vreme. Konačno sam dobio ovu priliku da zaradim novac i ovo je možda moja jedina odskočna daska za ponovni uspon. Budem li ovo radio još nekih godinu dana, ne samo da ću moći da otplatim sve svoje dugove, već ću postići i finansijsku slobodu i ponovo zadobiti divljenje prijatelja i rođaka. Ako propustim ovu priliku da zaradim novac, ko zna koliko ću morati da čekam? Ne mogu tako olako da se odreknem ovoga. Osim toga, jedino ako zaradim dovoljno novca moći ću da umirim svoje srce da bih pravilno obavljao svoje dužnosti. U suprotnom, i dalje ću biti opterećen dugom i neću moći da se usredsredim na svoje dužnosti.” Nakon toga, iako sam svakodnevno obavljao svoje dužnosti, u srcu sam neprestano razmišljao o pisanju tekstova za video-snimke. Kad bih došao kući, seo bih za kompjuter da prikupim materijale i montiram snimke, i ne bih se potrudio da nađem vremena da pregledam članke koje su mi braća i sestre poslali. Za tri meseca nisam predao nijedan članak.

Jednog dana u februaru 2023, jedna video-platforma me je pozvala da napravim snimak. Završio sam ga za samo četiri sata i snimak se nakon objavljivanja odmah neočekivano raširio mrežom, pa sam za sedam dana ostvario neto prihod od 130.000 juana, što mi je omogućilo da otplatim polovinu duga. Pomislio sam: „Uz ovakvu zaradu, nastavim li vredno da radim još šest meseci, moći ću da otplatim sve svoje dugove, a onda ću ponovo moći da postignem i slavu i dobitak, kao i da zadobijem divljenje svojih prijatelja i rođaka. Moći ću da se vratim onim danima blagostanja i divljenja. Ne smem da propustim ovako retku priliku! Moram da ugrabim što više vremena mogu da zaradim novac, a da smanjim vreme koje trošim na svoje dužnosti.” Ali kad sam to pomislio, osetio sam nemir. Setio sam se vremena kad sam bio u velikim dugovima, na izmaku snaga, i kada sam osećao da bi mi bolje bilo da sam mrtav. Božja blagodat me je izvela na put vere. Molio sam se Bogu, tražeći od Njega da mi otvori put i pomogne mi da prebrodim teškoće, i odlučio sam da pravilno verujem u Boga i stremim ka istini. Sada mi je Bog otvorio put i pomogao mi da otplatim veliki deo duga. Ako bih nastavio da težim za novcem, slavom i dobitkom, zar ne bih time obmanjivao Boga? Takođe sam razmišljao o tome kako sam, u težnji za slavom i dobitkom, na sve moguće načine pokušavao da zaradim novac, a da na kraju ne samo da nisam uspeo da ga zaradim, već sam zbog saobraćajne nesreće čak mnogo izgubio. Sada sam zaradio gotovo jednogodišnju platu od snimka koji sam napravio za samo četiri sata. Sve je to bila Božja svemogućnost i suverenost. Uvideo sam da je to koliko će čovek zaraditi u svom životu predodređeno od Boga. Kad mu nije vreme da zaradi novac, čak i ako bude radio do iznemoglosti da bi ga zaradio, on će ga na razne načine izgubiti. Ali kad je pravo vreme da zaradi novac, može da ga zaradi gotovo bez imalo truda. Uvek sam želeo da se oslanjam na sopstvene sposobnosti da bih zaradio mnogo novca, ali ako mi nije suđeno da imam mnogo novca, onda će, bez obzira na to koliko se trudio, na kraju sve biti uzalud. Razmišljajući o tome, brzo sam se pomolio: „Bože, sav novac koji sada zarađujem jeste zahvaljujući putu koji si mi Ti otvorio da bi mi olakšao dug, omogućavajući mi da pravilno verujem u Tebe i obavljam svoje dužnosti; međutim, suočen sa iskušenjem koje predstavlja zarađivanje novca, ja to jednostavno ne mogu da otpustim. Molim Te, usmeri me i omogući mi da razumem Tvoje namere i pronađem put primene.”

Kasnije sam čitao Božje reči i naučio kako da praktično postupam. Svemogući Bog kaže: „Bog je odavno rekao ljudima da treba da budu srećni samo zato što imaju šta da jedu i šta da obuku. Kojim god poslom ili profesijom da se baviš, nemoj to da posmatraš kao karijeru i nemoj na to da gledaš kao na odskočnu dasku ili kao na sredstvo za napredovanje u svetu ili za sticanje bogatstva i udoban život. Bilo koji posao ili profesija kojima se baviš samo su sredstvo da se zaradi za život. Sve dok to može da podrži normalan život i da ti garantuje tri obroka dnevno i osnovne potrepštine, trebalo bi da budeš zadovoljan; ne bi trebalo da imaš prekomerna očekivanja u pogledu svojih životnih zahteva. Ako naiđeš na posebne okolnosti i imaš neke privremene poteškoće, možeš da pokušaš da preuzmeš neki drugi posao da bi rešio svoje hitne potrebe – to je prihvatljivo. Kojim god poslom da se baviš, sve dok je on ispravan i zakonit i neće dovesti ni do kakvih nevolja ili tužbi, možeš da ga obavljaš. Nemoj da radiš neke rizične ili čak nezakonite stvari da bi zadovoljio svoje prekomerne telesne želje, pa da posledično padneš u iskušenje ili da završiš u živom blatu. To bi bilo opasno. U lakšim slučajevima, mogao bi da postaneš dužnik; u težim slučajevima, mogao bi da završiš u zatvoru, pa će ti do kraja života biti teško da ponovo staneš na noge. To bi bilo veoma problematično. Ako neko ko veruje u Boga to uradi, uništiće svoju šansu da postigne spasenje. Postoji odlomak u Bibliji u kome se kaže: ’Zato, ako imamo hranu i odeću, budimo time zadovoljni’ (1. Timoteju 6:8). Vreme kad ne radiš upotrebi da veruješ u Boga, da prisustvuješ okupljanjima, da izvršavaš svoje dužnosti i da stremiš ka istini. To je tvoja misija i to su vrednost i smisao života vernika. (…) ako u svojoj veri u Boga želiš da zadobiješ istinu i da dobiješ život, moraš naporno da radiš na svom stremljenju i da se trudiš najviše što možeš da više vremena i energije uložiš u stremljenje ka istini i dobro obavljanje svoje dužnosti. Veoma je važno da u svojoj veri u Boga ljudi izaberu da streme ka istini, a to od njih zahteva da plate cenu. Bog određuje ishode ljudi na osnovu toga da li oni imaju istinu ili je nemaju. Ako žudiš za životom tela, nisi zadovoljan samo time što imaš hranu i odeću i želiš da živiš bolji život, da zaradiš više novca i da u odnosu na druge imaš superioran način života, onda svoju energiju i svoje vreme nikako nećeš moći da trošiš na stremljenje ka istini. Ako se kvalitet tvog telesnog života poboljša, a ti, nakon mnogo godina verovanja u Boga, ne uspeš da zadobiješ istinu budući da većinu svog vremena i energije trošiš na telesno uživanje, a ne na stremljenje ka istini i obavljanje svoje dužnosti, zar tvoj život neće pretrpeti gubitak? To će uticati na tvoj ishod i tvoje odredište, zar ne? (Da.)” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (20)”). „Koji god posao da ljudi rade, ako nisu zadovoljni kad dostignu tačku da imaju šta da jedu i šta da obuku, onda je to čemu oni teže povezano sa slavom, dobitkom i telesnim uživanjem. A ako imaju prekomerne želje – ne samo da žele da uživaju u većem fizičkom zadovoljstvu, već takođe žele da se nađu na listi bogatih – onda su to čemu oni teže čisto slava i dobitak. Svaka cena koju plaćaju je zarad slave, dobitka, statusa i telesnog uživanja; to je besmisleno i to je isprazno, baš poput sna. Na kraju ne zadobijaju baš ništa” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (20)”). Božje reči su mi pokazale put primene. Ne bi trebalo da tretiram svoju karijeru kao odskočnu dasku za meteorski uspon ili povratak i trebalo bi da budem zadovoljan time što imam dovoljno odeće i hrane. Božja namera je bila da održavam normalan život kako bih imao više vremena i energije da obavljam svoju dužnost i stremim ka istini, i kako bih izbegao da ponovo upadnem u vrtlog težnje za novcem, slavom i dobitkom. Kada sam video koliko je montaža video-snimaka unosna i da sam time brzo otplatio veći deo duga, poželeo sam da montažom zaradim još više novca – ne samo da bih otplatio dug, već i da bih se vratio na velika vrata i ponovo zadobio divljenje prijatelja i rođaka. Zato sam sve svoje misli i vreme uložio u montiranje video-snimaka, a o svojim dužnostima nisam razmišljao niti sam za njih mario. Osećao sam otpor u srcu kad bih bio zauzet dužnostima, jer sam jednostavno želeo da iskoristim više vremena za zarađivanje novca. Da bih zadovoljio svoju želju, koristio sam sve svoje vreme i energiju za zarađivanje. Nisam razmišljao o dužnostima i izgubio sam mnogo prilika da zadobijem istinu. Ako bih tako nastavio, zarađujući desetine hiljada i želeći stotine, zarađujući stotine hiljada i želeći još više, moje želje bi bile beskrajne i neutoljive. Na kraju bi me novac, slava i dobitak vukli za nos i ponovo bih upao u taj vrtlog. Čak i kad bih u budućnosti stekao novac, slavu i dobitak, sve više bih se udaljio od Boga, prestao bih da obavljam svoju dužnost i ne bih razumeo istinu. Koja bi bila svrha takvog života? Sećajući se vremena kad sam bio bespomoćan i bez nade, upravo mi je usmeravanje Božje reči dalo nadu za život, a kada sam se suočio sa ogromnim dugom i nisam imao izlaza, Bog mi je otvorio put, omogućivši mi da zaradim novac i rešim svoje stvarne teškoće i da imam vremena i energije da obavljam svoju dužnost. Ali suočen sa iskušenjem novca, sada sam ponovo želeo da zaradim veliki novac i da se istaknem. Čak sam i svoju dužnost obavljao površno i odlagao posao. Očigledno je da sam mogao da ispunjavam svoju dužnost i da pritom ne odlažem otplatu duga, ali nisam bio zadovoljan, i suočen sa stalnim iskušenjima da zaradim novac, ostavio sam svoju dužnost po strani. Zaista nisam imao savesti! Prekršio sam zavet koji sam dao Bogu; svojim rečima sam Ga obmanuo! Zaista nisam zaslužio da živim! Nisam više mogao da jurim za velikim novcem i morao sam da posvetim svoju energiju dužnosti. Mogao sam da nađem vremena da montiram snimke kako bih zaradio novac i otplatio dugove dokle god to ne ometa moju dužnost. Kasnije sam počeo da osećam breme prema svojoj dužnosti. Završio sam sa pregledanjem nedovršenih članaka i mogao sam da se srcem posvetim okupljanjima.

Kasnije sam pročitao još jedan odlomak Božje reči i stekao izvesno razumevanje korena moje vezanosti za bogatstvo, slavu i dobitak. Svemogući Bog kaže: „U stvari, ma koliko da su čovekove aspiracije velike, ma koliko da su njegove želje realne ili ispravne, sve što čovek želi da postigne, sve što čovek traži, neraskidivo je povezano sa dve reči. Te su dve reči vitalno važne za svaku osobu tokom celog njenog života i to su stvari koje Sotona nastoji da usadi u čoveka. Koje su to dve reči? To su ’slava’ i ’dobitak’. Sotona koristi veoma blag metod, metod koji je u velikoj meri usklađen sa ljudskim predstavama i koji nije naročito agresivan, kako bi ljude naveo da nesvesno prihvate njegova sredstva i zakone opstanka, da razviju životne ciljeve i životne pravce, te da steknu životne težnje. Ma koliko uzvišeno zvučali ljudski opisi sopstvenih životnih težnji, ove težnje se uvek vrte oko slave i dobitka. Sve što bilo koja velika ili slavna osoba – ili, zapravo, bilo koji čovek – juri tokom celog svog života, svodi se samo na ove dve reči: ’slavu’ i ’dobitak’. Ljudi misle da, čim steknu slavu i dobitak, imaju kapital da uživaju u visokom statusu i velikom bogatstvu, te da uživaju u životu. Misle da, kad jednom steknu slavu i dobitak, imaju kapital da tragaju za zadovoljstvom i prepuštaju se razuzdanom telesnom uživanju. Zarad ove slave i dobitka za kojima žude, ljudi svoje telo, svoje srce, pa čak i sve što imaju, uključujući i svoje izglede i svoju sudbinu, s radošću i bez svog znanja o tome predaju u ruke Sotoni. Oni to rade bez rezerve i čak bez ijednog momenta sumnje i nikad ne znajući kako da povrate sve ono što su nekada imali. Mogu li ljudi, nakon što su se na ovaj način predali Sotoni i postali mu odani, očuvati bilo kakvu kontrolu nad sobom? Sigurno ne. Oni su pod potpunom i apsolutnom kontrolom Sotone. Sasvim su i u potpunosti potonuli u ovo živo blato i nisu u stanju da se iz njega izbave. Kada se neko jednom zaglibi u slavu i dobitak, on više ne traži ono što je svetlo, ono što je pravedno, niti one stvari koje su lepe i dobre. To je zato što je zavodljivost slave i dobitka prevelika za ljude; i to su stvari ka kojima ljudi mogu da streme bez prestanka, čitavog života pa čak i u večnost. Zar ovo nije stvarna situacija?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Nakon čitanja Božjih reči koje razotkrivaju, shvatio sam da je koren moje stalne želje da zaradim više novca i da mi se dive u tome što sam bio čvrsto vezan „slavom” i „dobitkom”. Odmalena sam gledao kako rođaci i prijatelji gledaju moje roditelje s visine i osećao sam da je takav život zaista nedostojanstven, pa sam odlučio da moram da težim ka blagostanju i postanem cenjen. Živeo sam po sotonskim otrovima „Čovek pliva uzvodno, dok reka teče nizvodno” i „Istakni se iznad drugih”. Gledajući druge kako ulažu u kupovinu kuća i postižu i slavu i dobitak, i ja sam žudeo da se na isti način istaknem i zadobijem divljenje prijatelja i rođaka. Očigledno nisam imao finansijska sredstva, ali nisam oklevao da podignem kredite kako bih kupio kuću i auto, a takođe sam mnogo kupovao, posećujući razna luksuzna mesta i kupujući skupocenu robu, predstavljajući se kao uspešan čovek. Iako je delovalo da je moj život beskrajno glamurozan i ispunjen blagostanjem, iza kulisa sam se nosio sa teretom otplaćivanja rata sa visokim kamatama. Da bih zadobio divljenje drugih, postao sam krajnje površan i više puta sam odbacio Božje spasenje. Podigao sam kredit da bih kupio auto i kuću, nagomilavajući stotine hiljada duga, a onda sam pretrpeo dvostruki udarac saobraćajne nezgode i pandemije. Dane sam provodio razbijajući glavu kako da jednim dugom pokrijem drugi. Tokom tog vremena, dugovi su mi pomutili um, a kosa mi je osedela od brige. Osećao sam da bi bilo bolje da sam mrtav. Nakon što sam pronašao Boga, On mi je otvorio put, dajući mi više vremena za okupljanja i obavljanje mojih dužnosti, ali kada sam naišao na priliku da zaradim novac, poželeo sam da težim za novcem, slavom i dobitkom. Na tom putu neprestano sam težio za novcem, slavom i dobitkom, pa čak i kada sam bio izubijan i u modricama, i dalje nisam znao da treba da se okrenem i vratim. Moje srce je postalo krajnje nepopustljivo! Suočen sa Božjim spasenjem i uzdizanjem, ne samo da to nisam cenio, već sam čak mislio da mi dužnosti odlažu težnju za novcem i umalo sam propustio priliku da stremim ka istini i budem spasen. Konačno sam shvatio da je težnja za novcem, slavom i dobitkom put bez povratka, i da ću, ako se ne okrenem, u potpunosti postati Sotonin saputnik u smrti.

Razmišljao sam: „Kakav je život zaista vredan i smislen?” Zatim sam pročitao Božje reči: „Tokom decenija od čovekovog rođenja pa do danas, Bog radi više od pukog plaćanja cene za svakog pojedinca. U Božjim očima, ti si na ovaj svet došao bezbroj puta i bezbroj puta si se ovaplotio. Ko rukovodi time? Bog rukovodi time. Ti ne možeš da znaš ove stvari. Svaki put kada dođeš na ovaj svet, Bog lično uredi stvari za tebe: On uredi koliko godina ćeš živeti, u kakvoj porodici ćeš se roditi, kada ćeš izgraditi dom i karijeru, kao i šta ćeš raditi na ovom svetu i kako ćeš zarađivati za život. Bog ti uređuje način da zarađuješ za život kako bi ti nesmetano mogao da ispunjavaš svoju misiju. (…) Dok slediš Boga, bez obzira na to da li patiš i plaćaš cenu, ti zapravo sarađuješ sa Bogom. Šta god Bog traži da uradimo, mi treba da poslušamo Božje reči i postupamo u skladu s njima. Ne buni se protiv Boga i ne čini ništa što Ga rastužuje. Da bi sarađivao sa Bogom, moraš malo da patiš i moraš da ostaviš i odložiš ustranu neke stvari. Moraš da odustaneš od slave, dobitka, statusa, novca i ovozemaljskih zadovoljstava – čak bi trebalo da odustaneš od stvari kao što su brak, posao i tvoji izgledi na ovom svetu. Zna li Bog da si odustao od ovih stvari? Da li Bog može da vidi sve ovo? (Da.) Šta će Bog uraditi kada vidi da si ti odustao od svih ovih stvari? (Biće utešen i biće zadovoljan.) Bog neće samo biti zadovoljan i reći: ’Cena koju sam platio urodila je plodom. Ljudi su voljni da sarađuju sa Mnom, imaju tu odlučnost i ja sam ih zadobio.’ Bilo da je Bog zadovoljan ili srećan, da Mu je udovoljeno ili da Mu je pružena uteha, Bog se ne drži isključivo tog stava. On takođe dela i želi da vidi rezultate koje Njegovo delo postiže, inače bi to što On zahteva od ljudi bilo besmisleno. Blagodat, ljubav i milost koje Bog pokazuje ljudima nisu tek nekakav stav – one su, takođe, činjenica. O kojoj činjenici je reč? O tome da Bog uliva Svoje reči u tebe, prosvećuje te, dozvoljava ti da vidiš šta je to divno u vezi sa Njim i u čemu je smisao ovog sveta, daje ti veliku razboritost i omogućuje ti da razumeš Njegove reči i istinu. Na ovaj način, ti nesvesno zadobijaš istinu. Bog mnogo radi na tebi na jedan stvaran način, čime ti omogućava da zadobiješ istinu. Kada zadobiješ istinu, kada zadobiješ najdragoceniju stvar, a to je večni život, Božje namere su zadovoljene. Kada Bog vidi da ljudi streme ka istini i da su voljni da sarađuju s Njim, On je srećan i zadovoljan. On tada ima određeni stav i dok taj stav traje, On deluje, odobravajući čoveka i blagosiljajući ga. On kaže: ’Ja ću te nagraditi. Ovo su blagoslovi koje zaslužuješ.’ Onda ćeš zadobiti istinu i život. Kada spoznaš Stvoritelja i kada zadobiješ Njegovo uvažavanje, da li ćeš i dalje osećati prazninu u svom srcu? Nećeš. Osećaćeš se ispunjeno i imaćeš osećaj uživanja. Zar to nije život ispunjen vrednošću? To je najvredniji i najsmisleniji život” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Plaćanje cene da bi se zadobila istina je od velikog značaja”). Nakon čitanja Božjih reči, shvatio sam da je porodicu u kojoj sam rođen, kao i to kada ću pronaći Boga i izvršavati svoje dužnosti, odavno uredio Bog. Božja briga i zaštita su mi omogućile da preživim tu saobraćajnu nesreću i Bog je taj koji mi je otvorio put, omogućivši mi da konačno ponovo ugledam svetlost i oslobodim se senke dugova, i da imam priliku da ispunim dužnosti stvorenog bića. Bez Božje zaštite, Sotona bi mi već odavno naudio. Božje reči su mi takođe odredile smer u životu, omogućivši mi da shvatim da su jedino stremljenje ka istini i ispunjavanje sopstvenih dužnosti kako bih udovoljio Bogu nešto što je zaista smisleno i vredno. Uživao sam u toliko Božje blagodati i Božjih blagoslova! Razmišljajući o ovome, odlučio sam da se svesrdno posvetim svojim dužnostima, i sve dok to ne ometa moju dužnost, mogu i dalje da nađem malo vremena da montiram video-snimke kako bih zaradio nešto novca – tek toliko da pokrijem mesečne rate i troškove života.

Dva meseca kasnije, izabran sam za crkvenog vođu. Video sam da biti vođa uključuje više posla i briga nego pregledanje članaka i da to takođe zahteva više vremena i energije. To znači da će prilika da zarađujem novac biti sve manje i manje. Ali ovog puta bio sam spreman da dam prednost svojim dužnostima, pa sam im se posvetio. Na moje iznenađenje, tri meseca kasnije, dok sam preko telefona sređivao povraćaj poreza na lični dohodak, video sam da mi je na račun uplaćen povraćaj od 20.000 juana, što mi je taman rešilo problem hipoteke za više od pola godine. Zaista sam iskusio da će ti Bog, kada se pokoriš Njegovim orkestracijama i uređenjima i obavljaš dužnost stvorenog bića najbolje što možeš, otvoriti put da imaš hranu i odeću i da možeš da živiš.

Iskusivši ovo, shvatio sam da su materijalne stvari poput novca, slave i dobitka potpuno prolazne i da su stremljenje ka istini i zadobijanje istine dragoceniji, vredniji i smisleniji. Spreman sam da posvetim više svog vremena i energije svojim dužnostima i da težim da ispunim svoje dužnosti kako bih uzvratio Božju ljubav!