Da li je cela Biblija Bogom nadahnuta?
Godine 1998, moj rođak Jang je podelio jevanđelje sa mnom. On mi je doneo primerak Biblije i rekao mi da je cela Biblija nadahnuta Bogom, da je sve što se nalazi u njoj reč Božja, i da je u njoj put koji vodi ka Božjem carstvu i večnom životu. Saznanje da bih odmah mogao da primim večni život pobudilo mi je radoznalost i nakon toga sam, kada sam imao vremena, čitao Bibliju. Uskoro sam spoznao da je Gospod Isus bio Iskupitelj ljudskog roda i prihvatio sam Ga. Pošto sam bio revnosan traganju za Bogom, kasnije sam postao saradnik i počeo da evangeliziram i propovedam crkvi. Čvrsto sam verovao da je Biblija temelj i vodilja mojoj veri.
U periodu od nekoliko godina, crkva je presušila i bilo je sve teže osetiti delo Svetog Duha. Većina vernika je bila pasivna i nejaka, njihova vera se ohladila, a mnogi su se čak vratili sekularnom svetu. Suočavanje sa svim ovim me je činilo anksioznim i bespomoćnim i osećao sam slabost u svom srcu. Da nas Gospod nije napustio? No, svaki put kada sam pomislio na ono što je Gospod rekao, „Ko istraje do kraja, biće spasen” (Matej 10:22), verovao sam da Gospod ne bi maltretirao one koji Ga iskreno slede i nastavljao sam da verujem. Često sam se molio u svom srcu i od Gospoda tražio da nas osnaži u veri. U to vreme se pojavila crkva pod imenom Istočna munja. Rekli su da se Gospod već vratio i izrazili mnoge istine. Mnoga braća i sestre u Gospodu su se preobratili u Istočnu munju. Čuo sam da govore da Biblija sadrži reči i Boga i čoveka, ali to nisam mogao da prihvatim. Biblija jasno kaže: „Sve Pismo je bogonadahnuto” (2. Timoteju 3:16). Sve što je u Bibliji je reč Božja; pastori i starešine to govore sve vreme. Zar Istočna munja ne protivreči Gospodu i ne izdaje Ga? Zbog toga sam se veoma protivio Istočnoj munji. Od tada smo na većini naših sastanaka diskutovali o tome kako da se zaštitimo od Istočne munje i odupremo se, te kako da sačuvamo crkvu od gubitka svoga stada. Da bih sprečio ljude iz Istočne munje da nam kradu ovce, rekao sam članovima svoje crkve: „Biblija je u celosti nadahnuta Bogom i sve Božje reči su sadržane u njoj. Ako verujemo u Boga, ne možemo se udaljiti od Biblije. Učiniti to bi bila jeres.” Nadao sam se da ću ih na ovaj način sprečiti da istražuju delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima, ali su oni nastavili da prihvataju Svemogućeg Boga.
Jednom sam, nakon što sam se vratio sa crkvenog okupljanja, video svoju ženu kako mesi testo, a pored nje je sedela žena od oko šezdeset godina, koja je u rukama držala knjigu i razgovarala sa njom. Odmah sam pretpostavio da je vernica u Svemogućeg Boga i ljutito sam rekao: „Porekli ste i napustili Bibliju, a ipak i dalje tvrdite da verujete u Boga? Izlazite napolje!” Sestra mi je strpljivo rekla: „Brate, ne uzrujavaj se. Nemoj naslepo da donosiš zaključke. I mi smo nekada mislili da stih: ’Sve Pismo je bogonadahnuto’ (2. Timoteju 3:16), znači da je cela Biblija Božja reč. Tek kasnije smo shvatili da je takvo tumačenje pogrešno.” „Kakav dokaz imate?”, pitao sam prezrivo. Sestra je rekla: „Na primer, Jevanđelje po Luki kaže: ’Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči’ (Luka 1:1-2). Ne znači li to da je Jevanđelje po Luki napisao Luka vođen sopstvenim iskustvom? Luka je samo zapisao neke od činjenica koje je video i čuo u ono vreme. Ovu knjigu je napisao čovek, pa kako onda možemo da kažemo da je ona u celosti reč Božja? Ono što je Bog nadahnuo, čovek ne mora da iskusi. Ova dva se jasno razlikuju.” Bio sam pomalo zatečen rečima ove sestre: zaista postoji razlika između reči koje su nadahnute Bogom i onih koje su ljudi zapisali na osnovu onoga što su videli i čuli. Nisam mogao da nađem ništa pogrešno u njenim rečima. Udahnuo sam i letimično odmerio sestru, misleći: „Stara je i ne izgleda naročito obrazovano, a opet shvata stvari na ovaj način. Neverovatno!” Na trenutak nisam mogao da se setim šta bih joj odgovorio, pa sam se zacrveneo. Zabrinuo sam se da će me obmanuti ako nastavim da slušam ono što govori, pa sam se nakašljao i rekao: „Dosta je bilo, imamo različita uverenja. Nemojte više da dolazite ovamo.” Dok sam to govorio, izgurao sam sestru kroz vrata. Videvši iskrenost u njenim očima i njenu krhku figuru na zimskom vetru, osetio sam kao da me je nešto probolo u srce, ali nisam znao šta je to što osećam. No, setio sam se da su sve reči u Bibliji od Boga, a sve ostalo nije vera u Boga. To što oni propovedaju je mimo Biblije, a opet dolaze u našu crkvu i kradu ovce. Nisam mogao da ih slušam i morao sam da budem čvrst u svom stavu. Nakon ovoga, nisam štedeo truda da „zaštitim” stado i još uvek sam osećao mir. Uprkos tome, svaki put kada bih ugledao nekoga iz Crkve Svemogućeg Boga, bio bih nervozan. Ono što su delili je imalo smisla i bilo je teško pobiti. Nije bilo druge nego da se zauzme tvrd stav i primeni taktika neslušanja njihovih reči, nečitanja njihovih knjiga i nestupanja u kontakt sa njima.
Dok sam trepnuo, stigla je jesen 2004. godine. Moj rođak Jang me je pozvao, rekavši da sam mu hitno potreban. Požurio sam do njega, a on mi je predstavio brata Vanga Čuanjanga. Rekao je da je Čuanjang propovednik i zamolio nas da porazgovaramo o našem shvatanju Gospoda. Zaista sam se radovao tome i nakon pozdrava, moj rođak mi je dao Bibliju i izvadio dve podeblje knjige tvrdog poveza. Bacio sam pogled na korice, na kojima je pisalo: „Reč se pojavljuje u telu”. To su bile knjige Istočne munje! Skočio sam na noge i rekao: „Jang, da li si ti to primio Istočnu munju?” Moj rođak se nasmejao i rekao: „Tako je. Pozvao sam te ovde danas da bih to podelio sa tobom. Nadam se da ćeš sagledati delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima.” U tom trenutku sam se prisetio kako su pastor i starešine oduvek govorili da je Biblija u celosti nadahnuta Bogom i da su sve Njegove reči tu zapisane. Učenja Istočne munje idu mimo Biblije i ni u kom slučaju ne treba da ih slušamo. Naš najbolji kontrapotez je bio da ih izbegavamo. Pa sam se izgovorio da zbog nečega moram da se vratim kući. Rođak mi je rekao: „Zašto bežiš svaki put kada vidiš nekoga ko veruje u Svemogućeg Boga? Ako znaš istinu, zašto se bojiš da će te obmanuti? Kad si već ovde, zašto ne bi umirio svoje srce i malo istražio?” Nisam mogao da učinim ništa do da se vratim na svoje mesto, ali mi je um bio nemiran: „Kako da se nosim sa ovom situacijom danas?” Ćutke sam se u svom srcu molio Gospodu: „O, Gospode, poveravam Ti ovu situaciju. Molim te da me štitiš i vodiš.” Tada je moj rođak uzeo „Reč se pojavljuje u telu” i pročitao odlomak reči Svemogućeg Boga. „Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Sedeo sam tamo naizgled ravnodušan, ali su u stvarnosti reči iz knjige ostavile utisak. Svi ti zahtevi su bili u skladu sa rečima Gospoda Isusa. Gospod je rekao: „Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko” (Matej 5:3). Oni koji veruju u Boga treba da imaju stav pun poniznosti i traganja. Osudio sam Istočnu munju naslepo, bez traganja i istraživanja… Zaista sam bio nadmen i samopravedan. Osetio sam krivicu i u sebi pomislio: „Ove reči su nešto posebno, slične su učenjima Gospodnjim. Da li bi to zaista mogle biti reči koje je izrekao Gospod koji se vratio?” Takođe sam se prisetio svakog svog susreta sa ljudima iz Crkve Svemogućeg Boga. Bili su dostojanstveni i čestiti, s ljubavlju su širili jevanđelje, bili strpljivi, a njihova objašnjenja su bila naročito dobro utemeljena i ubedljiva. Kako su to mogli da postignu sami, bez dela Svetog Duha? To je bio znak da je put Svemogućeg Boga zaista poseban. Ako je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, a ja ne krenem u potragu ili ne istražim, ne bih li propustiopriliku da primim Gospodnji dokazak i na kraju bio odbačen od Njega? Pomislio sam: „Treba da prestanem da budem tvrdoglav i pokušam da istražim da li se Gospod zapravo vratio. Tada ću zadobiti jasnu sliku.” Razmišljao sam koji trenutak i onda odlučno rekao: „Reči koje si pročitao su zasigurno dobre. No, ne razumem. Biblija je kanon hrišćanstva. Tokom više od dve hiljade godina se neprestano verovalo da je Biblija u potpunosti nadahnuta Bogom, i da je sve što je zapisano u Bibliji reč Božja, te da tako Biblija predstavlja Gospoda. Prihvatao sam to kao istinu tokom svih ovih godina, a vi sada kažete da Biblija sadrži reči i Boga i čoveka. Nije li to u protivrečnosti sa Biblijom? To predstavlja poricanje Gospoda i okretanje leđa Njemu i gnusno je bogohuljenje!” Čuanjang je strpljivo rekao: „Da li reći da je cela Biblija potpuno nadahnuta Bogom odgovara stvarnosti? Koje reči Gospodnje imamo kao dokaz za to?” Ovo me je pitanje ostavilo bez reči. Tačno. Ove reči je rekao Pavle, a ne Gospod Isus. Čuanjang je potom rekao: „Gospod Isus nikada nije rekao da je cela Biblija nadahnuta Bogom, a ni Sveti Duh to nije posvedočio. Ono što je Pavle rekao predstavlja samo njegovo lično razumevanje Biblije i apsolutno ne predstavlja Boga.” Ostao sam bez reči. Bio je u pravu. Zatim me je Čuanjang upitao: „Pavle je rekao: ’Sve Pismo je bogonadahnuto’ (2. Timoteju 3:16). Kada kaže ’pismo’, da li se to odnosi na celu Bibliju ili samo na neki njen deo?”Pomislio sam u sebi: „Naravno da je mislio na celu Bibliju.” Čuanjang je nastavio: „Zapravo, Pavle je napisao 2. Poslanicu Timoteju više od 60 godina nakon Gospodnjeg dolaska, a u to vreme Novi zavet još uvek nije bio sastavljen, već samo Stari zavet. Više od 90 godina nakon Gospodnjeg dolaska, Jovan je zapisao vizije koje je imao na ostrvu Patmos, što je kasnije postalo Knjiga otkrivenja. Više od 300 godina nakon što je Gospod došao, na sastanku u Nikeji, religijske vođe iz različitih zemalja su izabrale četiri jevanđelja i još neke poslanice od velikog broja zapisa učenika, te su, zajedno sa Jovanovom Knjigom otkrivenja, od njih sačinili Novi zavet. Nakon toga su od Starog i Novog zaveta napravili jednu knjigu, a to su celokupni Stari i Novi zavet koje danas čitamo. Novi zavet je sastavljen 300 godina nakon smrti Hristove, dok je Pavle 2. Poslanicu Timoteju napisao posle 60. godine n.e, što je 200 godina pre nego što je Novi zavet sastavljen. Iz ovog možemo da uvidimo da kada je Pavle rekao: ’Sve Pismo je bogonadahnuto’, pismo na koje se on pozivao nije uključivalo Novi zavet.” Nakon što sam ovo čuo, nisam mogao ništa drugo do da klimnem glavom i kažem: „Ako pismo na koje je Pavle mislio nije uključivalo Novi zavet, onda mora da je mislio na Stari zavet.” Čuanjang je rekao: „Da, ali čak ni Stari zavet nije u potpunosti nadahnut Bogom. Biće jasnije kada pročitamo reči Svemogućeg Boga.”
Svemogući Bog kaže: „Ti moraš da znaš koliko delova ima Biblija; Stari zavet sadrži Postanje, Izlazak… a tu su i knjige proročanstava koje su proroci napisali. Na kraju, Stari zavet se završava Knjigom proroka Malahije. (…) Ove knjige proročanstava bile su sasvim drugačije od drugih biblijskih knjiga; to su bile reči koje su izgovorili ili napisali oni kojima je dat Duh proroštva – oni koji su od Jahvea zadobili vizije ili glas. Osim knjiga proročanstava, sve ostalo u Starom zavetu sastoji se od zapisa koje su napravili ljudi nakon što je Jahve završio Svoje delo. Ove knjige ne mogu da zamene predskazanja izgovorena od strane proroka koje je Jahve uzdigao, isto kao što Postanje i Izlazak ne mogu da se porede sa Knjigom proroka Isaije i Knjigom proroka Danila. Proročanstva su izrečena pre nego što je delo obavljeno; druge knjige su, međutim, napisane nakon što je delo završeno, što je bilo u domenu ljudske moći” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (1)”). „Bog nije lično izgovorio sve reči koje su zapisane u Bibliji. Biblija naprosto beleži prethodne dve etape Božjeg dela, od kojih je jedan deo zapis o predskazanju proroka, a drugi su iskustva i znanje zabeleženi od strane ljudi koje je Bog koristio tokom vekova. Ljudska iskustva ukaljana su ljudskim stavovima i znanjem, i to je nešto što je neizbežno. U mnogim biblijskim knjigama prisutne su ljudske predstave, ljudske predrasude i iskrivljena ljudska shvatanja. Naravno, većina reči posledica su prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha, i one su tačna shvatanja – ali i dalje se ne može reći da su one potpuno tačni izrazi istine. Njihovi pogledi na određene stvari nisu ništa više nego znanje proisteklo iz ličnog iskustva ili prosvećenja Svetog Duha. Predskazanja proroka bila su upućena od Boga lično: proročanstva slična Isaijinim, Danilovim, Jezdrinim, Jeremijinim i Jezekiljevim došla su kao neposredno uputstvo Svetog Duha; ti ljudi su bili vidoviti, primili su Duh proroštva, i svi su bili proroci Starog zaveta. Tokom Doba zakona, ovi ljudi, koje je Jahve nadahnjivao, izrekli su mnoga proročanstva, na koja ih je Jahve neposredno uputio” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (3)”). Nakon toga Čuanjang je podelio sledeće: „Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. Proročanstva proroka su vođena Svetim Duhom, a proroci su ih prenosili. Ovo su Božje reči, i govore tačno ono što je Bog mislio. Reči nadahnute Bogom su uvek jasno označene u Bibliji; na primer, na početku Knjige proroka Isaije piše: ’Viđenje Isaije sina Amocova’ (Knjiga proroka Isaije 1:1). Na početku Knjige proroka Jeremije stoji: ’ Njemu dođe reč Jahveova’ (Knjiga proroka Jeremije 1:2). Ljudi samo treba da obrate pažnju kako bi bili sigurni koje reči su Bogom nadahnute. Mimo proročkih knjiga, preostali deo Biblije su iskazi koje su zapisali ljudi nakon što su iskusili Božje delovanje. Većina tih zapisa su plod sećanja i sva ta iskustva i reči su potekla od ljudi; ne možemo reći da su Božje reči, pa je teško da nisu zaprljane ljudskim mišljenjem. Kao što piše u 2. Samuelovoj 24:1: ’Još jednom se Jahve razgnevi na Izrailj. Tada uzbuni Davida protiv njih, rekavši mu: „Idi i prebroj Izrailj i Judu.”’ Pa u 1. Knjizi dnevnika 21:1: ’Međutim, ustao je Satana protiv Izrailja; on je podstakao Davida da izbroji Izrailj.’ Oba ova stiha su zapis o Davidovom nabrajanju Izraela. Na jednom mestu piše da je Bog Jahve naveo Davida da nabroji Izrael, a na drugom da je Sotona taj koji je naveo Davida na to. Ako je taj događaj bio nadahnut Bogom, kako bi mogla da postoji ovolika neusaglašenost? Ako je celi Stari zavet bio nadahnut Bogom, da li bi Bog napravio grešku kada je nadahnjivao priču o tom istom događaju?” Nakon što sam čuo Čuanjangove reči, moj um se značajno otvorio, a moje nepopustljive mentalne barijere su počele da se urušavaju. Rekao sam: „Ako Stari zavet nije u celosti bio nadahnut Bogom, onda isto tako ne možemo smatrati ni da je ceo Novi zavet reč Božja, jer su to sve zapisi apostola.” Čuanjang je radosno rekao: „Hvala Bogu, pravilno razumeš. Zapravo, u Novom zavetu su samo reči Gospoda Isusa i proročanstvo u Knjizi otkrivenja Božje reči. Ostalo su reči apostola, fariseja, običnih ljudi, vojnika i đavola. Nije li apsurdno reći da je sve što se nalazi u Bibliji reč Božja? Nije li to bogohuljenje?”
Nakon toga, Čuanjang mi je pročitao još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Danas ljudi veruju da je Biblija Bog i da je Bog Biblija. Isto tako, oni veruju da su sve reči Biblije bile jedine reči koje je Bog izgovorio, i da ih je sve Bog izgovorio. Oni koji veruju u Boga čak misle da su, iako su svaku od šezdeset šest knjiga Starog i Novog zaveta napisali ljudi, sve one nastale uz Božje nadahnuće i da su zapisi izjava Svetog Duha. To je čovekovo iskrivljeno shvatanje i nije u potpunosti u skladu sa činjenicama. U stvari, ako se izuzmu knjige proročanstava, veći deo Starog zaveta su istorijski zapisi. Neke poslanice Novog zaveta potiču iz iskustava ljudi, a neke potiču od prosvećenja Svetog Duha; Pavlove poslanice, na primer, nastale su kao delo čoveka, sve su bile plod prosvećenja Svetog Duha, napisane su za crkve, i bile su reči podsticaja i ohrabrenja za braću i sestre u crkvama. To nisu bile reči koje je izgovorio Sveti Duh – Pavle nije mogao da govori u ime Svetog Duha, niti je bio prorok, a još manje je imao vizije kao Jovan. Njegove poslanice napisane su za crkve u Efesu, Korintu, Galatiji i za druge crkve. (…) Ako ljudi vide poslanice ili reči poput Pavlovih kao izjave Svetog Duha, i obožavaju ih kao Boga, onda se samo može reći da isuviše slabo primećuju razliku. Da budem grublji, zar ovo nije naprosto bogohuljenje? Kako jedan čovek može da govori u ime Boga? I kako bi se ljudi mogli klanjati zapisima iz njegovih poslanica i rečima koje je izgovorio kao da su sveta ili nebeska knjiga? Može li čovek tek tako da izgovori Božje reči? Kako jedan čovek može da govori u ime Boga?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (3)”). Što sam više slušao, sve sam više shvatao. Zakukao sam: „Ranije nisam shvatao kontekst u kojem je Pavle izgovorio ove reči. Mislio sam da je cela Biblija nadahnuta Bogom i da su sve njene reči bile Božje i da je verovanje u Bibliju verovanje u Boga. Ovakvo tumačenje je bilo toliko besmisleno! Insistirao sam na tome da uzimam ljudske reči zapisane u Bibliji kao Božje i koristio sam ih kao temelj za svoju veru. Zar to nije udaljavanje od Božjeg puta?”
Potom je Čuanjang podelio sa nama da je Biblija samo zavet o Božjem delu i da je ona istorijska knjiga. Rekao je da je ona zapis o Božjem delu tokom Doba zakona i blagodati. Kako ona može da bude na istom nivou kao i Bog? Zato je Gospod Isus ukorio fariseje, rekavši im: „Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život” (Jovan 5:39-40). Biblija je samo zavet Bogu; ona ne sadrži večni život. Samo Bog može ljudima da dodeli večni život! Sećam se da je moj rođak takođe podelio da kroz čitanje Biblije mi razumemo Božje delo u Doba zakona i blagodati, znamo da je sve što je u vaseljeni stvoreno od Boga, znamo kako je Bog objavio zakon da bi vodio ljudski rod, kao i kako bi trebalo da živimo na zemlji i obožavamo Boga. Znamo šta je greh i kakav tip ljudi Bog blagosilja, a kakav proklinje. Isto tako znamo kako bi trebalo da ispovedamo svoje grehe i kajemo se pred Gospodom, kako da budemo ponizni, strpljivi, da praštamo i kako da uzmemo svoj krst i sledimo Gospoda. Vidimo bezgraničnu samilost i ljubav Gospoda Isusa prema nama i razumemo da samo po veri u Gospoda Isusa možemo uživati u obilju Božje milosti i istine. No, o tome kakve istine Bog izražava u poslednjim danima, kako će suditi i pročišćavati čoveka od iskvarenosti i rešiti ga korena greha, nemamo ni najmanju ideju, jer ove istine nisu zapisane u Bibliji. Na osnovu Gospodnjeg dela iskupljenja, Svemogući Bog poslednjih dana izvršio je delo suda, izrazio svu istinu o pročišćenju ljudskog roda, i otkrio je sotonsku narav i prirodu iskvarenog ljudskog roda, kako bi se mi pročistili od iskvarenosti i postali ljudi koji vole Boga i poslušni su Mu, kako bismo bili naterani da prepoznamo da je Božja narav sveta i pravedna i da ne trpi uvredu. Ove reči su istiniti put večnog života. One u potpunosti ispunjavaju proročanstvo Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Ova knjiga, „Reč se pojavljuje u telu”, je reč koju Sveti Duh progovara svim crkvama. To je svitak koji je Jagnje otvorilo! Čitajući reči Svemogućeg Boga, pravi vernici u Boga iz religioznog sveta su prepoznali Božji glas, okrenuli se ka Svemogućem Bogu i sledili Jagnjetove korake.
Nakon toga, Čuanjang je pročitao još jedan odlomak. „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, reči i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljudski život, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sȃm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). Nakon što sam čuo ove reči, bio sam duboko uzdrman. Ako bih se držao svojih religioznih gledišta, na kraju bih ja bio taj koji gubi. Pomislio sam koliko sam Biblijskog znanja nakupio tokom godina kao hrišćanin, a ipak, jedva da sam razumeo istinu ili Boga. Naprotiv, postajao sam sve nadmeniji. Gospod se bio vratio, a ja ne samo da nisam to istražio, već sam se koristio rečima iz Biblije da bih osudio Svemogućeg Boga. Bio sam baš poput fariseja koji su se opirali Bogu. Bio sam zaista slep i nisam poznavao Boga! Ne samo da sam se držao svojih predstava, već sam razbijao mozak time kako da sprečim druge da to istraže. Ne znači li to biti remetilački faktor? Da drugi nisu mogli da dočekaju Gospoda ili slede Njegovo novo delo, izgubili bi svoju priliku da uđu u Božje carstvo. Odvlačio sam druge u pakao i opirao se Bogu! Uprkos tome, Bog mi je ipak pokazao saosećanje i blagodat. Bog je dozvolio da čujem Njegov glas i svedočim Njegovoj pojavi. Toliko sam zahvalan Bogu! Nakon toga smo nastavili da razgovaramo o Bibliji. Takođe smo razgovarali o tome zašto je crkva u Doba blagodati postala pusta, kako Bog spasava ljudski rod u tri etape delovanja, kao i o drugim stvarima.
U periodu koji je usledio, čitao sam mnoštvo reči Svemogućeg Boga i prihvatio delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Kasnije je i moja žena prihvatila to isto. Neka je hvala Bogu!
Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?